Oznaka: ukrajina

Veliki otpor ukrajinskog naroda izazvao je divljenje celog sveta, ali Zapad ne sme da gaji iluzije.

Bez jasne promene u politici SAD, NATO-a i EU, Ukrajina neće pobediti, piše američki stručnjak za nacionalnu bezbednost Ričard Huker u svojoj analizi.Svaka strategija počinje jednostavnim pitanjem: šta je politički cilj? Ovde je odgovor jasan. Ukrajina nastoji da povrati svoju nacionalnu teritoriju i nanese odlučujući poraz ruskoj vojsci koji će okončati agresiju te zemlje i obezbediti ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet.

“Politički ciljevi SAD, NATO-a i EU su, međutim, daleko manje jasni. Ukrajini nisu potrebne strane trupe da bi pobedila. Ono što joj je potrebno je ekonomska, politička i vojna pomoć Zapada, a do sada joj nije obezbeđeno ono što joj je obećano”, piše Huker.

Na ekonomskom planu, Ukrajina je praktično ostala bez izlaza na more zbog ruske kontrole Crnog mora. Zemlja nije u mogućnosti da izvozi pšenicu i druge proizvode od kojih zavisi njena privreda.

Amerika i Evropa su uvele sankcije Rusiji, ali zbog zavisnosti od ruskog gasa EU nastavlja da Moskvi svake nedelje šalje milijardi dolara. Sve dok Evropa nastavi da finansira rusku agresiju, rat će se nastaviti.

Ukrajina hitno želi da se integriše sa Zapadom kako bi izbegla apsorpciju u Rusku Federaciju.

Lideri EU su Ukrajini nedavno dali status zvaničnog kandidata, ali Francuska i Nemačka odlažu “brzo” članstvo u EU iz straha da će naljutiti ruskog lidera Vladimira Putina.

Sa svoje strane, SAD su objavile dugačku listu mera koje neće preduzeti u sukobu, umirujući Putina i olakšavajući Rusiji planiranje sledećih koraka. Od početka o ukrajinskom članstvu u NATO-u nije bilo govora. Politički lideri su ostvarili veliki deo “jedinstva” koje je transatlantska zajednica pokazala u suprotstavljanju Putinu od početka rata, ali stvarnost u Кijevu mora izgledati sasvim drugačije.

U vojnom smislu, Zapad je učinio mnogo da ojača odbranu Ukrajine, obezbeđujući količine protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa, kao i artiljerijske haubice i municiju. Značajna finansijska pomoć, dronovi i navodna razmena obaveštajnih podataka ojačali su odbranu Ukrajine od Кijeva i Harkova.

Istovremeno, Bajdenova administracija i ključni evropski lideri povukli su čvrstu liniju odbijanjem da pošalju borbene avione, tenkove i raketnu artiljeriju velikog dometa osim u nominalnim količinama. Posledica toga je da je Ukrajini uskraćena mogućnost da vodi prave ofanzivne operacije ili čak da uspešno brani svoju teritoriju.

Ukrajina ne može da pobedi sve dok joj nedostaju ove sposobnosti, smatra analitičar i saradnik Atlantskog saveta. Savremeni rat visokog intenziteta zahteva vazdušnu snagu i vatrenu moć velikog dometa. Bez njih, Ukrajina je osuđena na zamrznuti konflikt i verovatan gubitak Luganske i Donjecke oblasti zajedno sa okupiranom teritorijom na jugu zemlje koja je povezana sa Кrimom.

Dosadašnji sukob je razotkrio iznenađujuće nedostatke ruskih snaga u kombinovanom ratovanju, logistici, obaveštajnim i vazdušnim operacijama. Međutim, takvi nedostaci nisu trajni. Naprotiv, Rusija već pokazuje sposobnost da uči i prilagođava se.

Zapadne nade da će Putin pasti ili odustati su takođe iluzorne. Njegov rejting je i dalje visok i nedavno je potvrdio ambiciju Rusije da povrati bivše teritorije koje su nekada pripadale Ruskoj imperiji.

Barem od svog čuvenog govora 2007. na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, Putin je bio jasan i dosledan u svom neprijateljstvu prema Zapadu i svojoj ambiciji da povrati rusku “veličinu”. Posle Gruzije, Кrima, Donbasa, Sirije, a sada i Ukrajine, treba mu verovati na reč.

U svom javnom diskursu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u više navrata potvrdio da Ukrajina neće dozvoliti drugim silama da je primoraju na dogovoreno rešenje kojim bi Rusiji ustupili kontrolu nad okupiranim teritorijama. Time bi Ukrajina ostala ekonomski osakaćena država.

Ali realnost je da Ukrajina ne može da preživi bez jake spoljne podrške. Uskraćujući Ukrajini ono što joj je potrebno da pobedi, Zapad će primorati Zelenskog da sedne za pregovarački sto i da Putinu teritorijalne dobiti koje su mu potrebne da bi pobedio. Tako se ovo završava.

Mnogi tvrde da će strah od NATO-a odvratiti Putina od dalje agresije. Ali Putinovi sopstveni postupci i retorika pobijaju tu pretpostavku.

Iznad svega, rat u Ukrajini je naučio Putina da će NATO i EU učiniti sve da izbegnu suočavanje sa njim. U tome leži prava opasnost.

Ministar energetike Šri Lanke Kančana Vijesekera upozorio je da nema dovoljno zaliha goriva u toj državi.

Dodaje da se Šri Lanka suočava sa najvećom ekonomskom krizom u poslednjih 70 godina.Vijesekera je sinoć izjavio da ima benzina za manje od jednog dana pod redovnom potražnjom i da bi sledeća pošiljka trebalo da stigne tek za dve nedelje, prenosi BBC.

Prošle nedelje, Šri Lanka je obustavila prodaju benzina i dizela za vozila za koja je ocenjeno da nisu neophodna jer zemlja ima problema da plati uvoz goriva, hrane i lekova.

Ministar je novinarima rekao da Šri Lanka ima 12.774 tone dizela i 4.061 tonu benzina u svojim rezervama i da se sledeća pošiljka benzina očekuje između 22. i 23. jula.

On je rekao da centralna banka Šri Lanke može da obezbedi samo 125 miliona dolara za kupovinu goriva, daleko manje od 587 miliona dolara potrebnih za njene planirane isporuke.

Ova ostrvska država od 22 miliona ljudi suočava se sa teškom ekonomskom krizom od sticanja nezavisnosti od Velike Britanije 1948. jer nema dovoljno strane valute da plati uvoz osnovnih dobara.

Prošlog četvrtka, tim Međunarodnog monetarnog fonda zaključio je novu rundu pregovora sa Šri Lankom o sporazumu o pomoći od tri milijarde dolara.

U nedostatku novca, država je poslala molbe glavnim proizvođačima energije u Rusiji i Kataru u pokušaju da obezbedi jeftinije zalihe nafte.

Britansko ministarstvo odbrane objavilo je najnoviji izvještaj svojih vojnih obavještajaca.

U izvještaju se navodi da će sad, kad su se ukrajinske snage povukle iz Lisičanska, posljednjeg većeg grada u regiji Lugansk koji je bio pod kontrolom Kijeva, “gotovo sigurno” prebaciti na pokušaj osvajanja regije Donjeck, prenosi “Index.hr”.

Velik dio Donjecka je i dalje pod kontrolom ukrajinskih snaga.

“Borba za Donbas bila je teška i iscrpljujuća te je vrlo vjerovatno da će tako ostati i u narednim sedmicama”, navodi se u izvještaju.

Britanski obavještajci ističu da ruska invazija i dalje ima “razarajući učinak” na ukrajinski poljoprivredni sektor te da je uzrokovala značajne poremećaje u lancima snabdijevanja sjemenom i gnojivom.

Odbrambeno-bezbednosni analitičar Majkl Klark prokomentarisao je pad Lisičanska u ruske ruke i posledice koje će to imati na razvoj situacije u Ukrajini.

Komentarišući u intervjuu za Skaj njuz pad Lisičanska, on je rekao da su Ukrajinci imali jake odbrambene pozicije, ali da su Rusi uspeli da ih opkole manevrima koje ranije nisu mogli da izvedu.

“Da, to je poraz, ali Ukrajinci nisu pretrpeli ogromne gubitke jer su dobro organizovali povlačenje“, rekao je Klark.

Analitičar je dodao da je pad Lisičanska “značajna pobeda” Rusije i da se ruske snage sada suočavaju sa okupacijom gradova Slovjanska i Kramatorsk u Donjeckoj oblasti.

“Najznačajnija pobjeda od 25. marta”

“Ukrajinci su izgubili Lugansk, manji od dva regiona koji zajedno čine Donbas. Veći region je Donjeck, a Rusi su do sada zauzeli oko polovinu tog regiona. Neće osvojiti ceo dok ne zauzmu Slavjansk. i Kramatorsk, a to neće biti lako”, rekao je Klark.

“Da, ovo je pobeda Rusije i najznačajnija pobeda od 25. marta, kada su rekli da je Donbas glavna meta. Međutim, rekli su da žele ceo Donbas, a to neće dobiti bez. Slovjansk i Kramatorsk.

Podsetimo, Rusi su 25. marta odustali od pokušaja da zauzmu prestonicu Kijev i drugi po veličini grad Harkov i saopštili da im je prioritet “oslobođenje” Donbasa.

Ukrajinci su bili primorani da se povuku iz istočnog grada Lisičanska, poslednjeg uporišta Kijeva u Luganskoj oblasti, saopštila je ukrajinska vojna komanda.”Nastavak odbrane grada doveo bi do fatalnih posledica. Kako bi se sačuvali životi branilaca Ukrajine, doneta je odluka o povlačenju”, navedeno je u saopštenju objavljenom na društvenim mrežama, prenosi Rojters.Rusi su ranije danas objavili da su preuzeli kontrolu nad Lisičanskom, ali je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao na konferenciji za novinare sa australijskim premijerom Entonijem Albanizom da se i dalje vodi bitka za Lisičansk.Prethodno je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu obavestio predsednika Rusije Vladimira Putina o, kako je navedeno, oslobađanju samoproglašene Luganske Narodne Republike (LNR) i uspostavljanju pune kontrole nad Lisičanskom.

Grad Slavjansk, na istoku Ukrajine, snažno je granatiran iz višecevnih raketnih bacača, mnogo ljudi je poginulo i ranjeno, izjavio je danas gradonačelnik Vadim Ljah.

“Ima 15 požara. Mnogo je poginulih i ranjenih“, naveo je Ljah na Telegramu, prenosi Rojters. On je dodao da je to najsnažnije granatiranje Slavjanska u poslednje vreme, navodi Rojters.

Ukrajinske bespilotne letjelice postaju sve neefikasnije kako Rusija pojačava svoje elektronsko ratovanje i protuzračnu odbranu, piše Business Insider.

U prvim danima rata u Ukrajini, dronovi su se pojavili kao neočekivani uzrok pobjeda Ukrajinaca protiv ruskih snaga.

Priče o uspjehu dominirale su ciklusom vijesti, prikazane na više video klipova široko distribuiranih na društvenim mrežama i prikazivale ukrajinske dronove kako desetkuju haotično rusko napredovanje.

Ukrajinske ad-hoc zračne snage dronova, od malih potrošačkih dronova koji se obično koriste za osmatranje do čuvenih dronova Bayraktar TB2 turskog dizajna, zaslužne su za uništavanje Putinovih tenkova i oklopa.

Ali Rusija je naučila iz poraza u prvim mjesecima invazije. Stručnjaci su za Insider rekli da oružje čudesnih dronova postaje sve neefikasnije jer je Rusija poboljšala svoje odbrambene sisteme i obara i ometa mnoge ukrajinske bespilotne letjelice.

“Ono što se sada dešava je da su rusko elektronsko ratovanje i protuzračna odbrana postali bolje organizovani i bolje opremljeni u poređenju sa ranijim mjesecima rata”, rekao je Samjuel Bendet, analitičar i stručnjak za bespilotne i robotske vojne sisteme, u Centru za pomorsku analizu.

Ruske snage koriste radare za rano upozoravanje da identifikuju dronove i sisteme za elektronsko ratovanje kako bi ometali i poremetili njihovu komunikaciju, rekao je Bendett.

Oni takođe koriste različita oružja poput mitraljeza i sistema protivzračne odbrane, kao što je raketni sistem Tor, da obaraju dronove.

Nedavni snimci ruskog Ministarstva odbrane tvrdili su da prikazuju sistem elektronskog ratovanja Krasukha-S4 u akciji, kako ruši ukrajinski dron.

Prema Marku Cancianu, analitičaru Centra za strateške i međunarodne studije, Ukrajina je ranije bila u stanju da koristi dronove tako efikasno jer Rusija nije organizovala svoje odbrambene sisteme.

“Dronovi su mogli da odigraju takvu ulogu jer su Rusi bili spori u postavljanju sistema protuzračne odbrane. Sporo su uspostavili kombinovanu operaciju (oklop, pešadija, artiljerija, izviđanje, inženjeri, protuzračna odbrana) koju je zahtijevala njihova doktrina”, rekao je on.

Rusija je bolje organizovala i pozicionirala svoju kopnenu protuzračnu odbranu u regionu Donbasa, gdje se fokus rata pomjerio.

Ukrajinske snage sada ograničavaju upotrebu dronova jer ih ruske trupe lakše osujećuju, a gubitak dronova može biti skup.

Dok bespilotne letjelice za jednokratnu upotrebu kao što su Switchblade i Phoenix Ghost koštaju po nekoliko hiljada dolara, TB2 dronovi mogu koštati negdje između 1-2 miliona dolara.

Ukrajina je dobila oko 50 dronova TB2 od turske oružane kompanije Baykar od početka ruske invazije. Nemilosrdno efikasni u prvim danima rata, dronove TB2 Rusi su počeli obarati, a ukrajinska vojska smanjuje njihovu upotrebu.

Nedavno su se pojavili izvještaji da SAD planiraju prodati Ukrajini američke dronove General Atomics MQ-1C Grey Eagle , koji imaju veće sposobnosti od TB2.

Međutim, dva neimenovana pilota ukrajinskog ratnog zrakoplovstva izjavila su za The War Zone da se ne zalažu za dronove zbog njihove visoke cijene od 10 miliona dolara svaki, jer će vjerovatno biti oboreni u svojoj prvoj misiji.

Prema Cancianu, ruska protuzračna odbrana je gotovo u potpunosti kratka, a rakete srednjeg dometa i dronovi su posebno ranjivi jer lete nisko i sporo.

“Ukrajinski piloti s kojima sam razgovarao kažu da je zbog toga uloga dronova sada ograničena”, rekao je.

Umjesto toga, ukrajinske snage su se zalagale za moderne borbene avione svojih zapadnih saveznika.

Dok ukrajinski dronovi postaju manje efikasni u ovoj novoj fazi rata, Rusija koristi isto toliko, ako ne i više njihovih dronova, posebno za obavještajne, nadzorne i izviđačke misije, rekao je stručnjak CNA Bendett.