Oznaka: ukrajina

Bitka za grad Slovjansk će vjerovatno biti sljedeća ključna borba u ruskoj ofanzivi na Donbas.

Ruske snage su na 16 kilometara od tog grada u regiji Donjeck, stoji u jutrošnjem izvještaju britanskog ministarstva odbrane o situaciji u Ukrajini.

Četiri borbene grupe ruske vojske približavaju se gradu, pri čemu su grupe sa istoka i zapada sad vjerovatno oko 16 kilometara sjeverno od Slovjanska, navode britanski obavještajci.

“Postoji realna šansa da će bitka za Slovjansk biti sljedeći ključan sukob u borbi za Donbas”, navodi se u izvještaju, prenosi “Index.hr”.

Rusi će vjerovatno nastaviti konsolidovati kontrolu nad nedavno osvojenim gradom Lisičanskom i cijelom regijom Lugansk, pišu britanski obavještajci.

Kako rat odmiče, sve je nejasnija situacija koja se dešava na istočnom frontu, posebno ona koja se tiče navodne ukrajinske kontraofanzive.

Dok zapadni političari huškaju i ubeđuju rukovodstvo u Kijevu da može, i treba, da na bojnom polju pobedi rusku vojsku, sa fronta stižu sasvim drugačije informacije.

Britanski list “Independent” objavio je razgovor sa ukrajinskim vojnicima koji tvrde da je rat na istoku Ukrajine “pakao na zemlji”. Oni su ispričali da je njihov glavni problem to što nisu mogli da podignu glavu iz rovova zbog intenzivne artiljerijske vatre ruske armije. Osim toga, ukrajinske jedinice nemaju dovoljno municije.

Iz izjava ukrajinskih vojnika se vidi da se gine mnogo više nego što saopštavaju u Kijevu. Ranjenike su mogli prebacivati samo noću kad utihne artiljerijska vatra protivnika.

I dok vojnici pričaju otvoreno o paklu na zemlji, u Kijevu i dalje šire optimizam. Načelnik glavne uprave ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov je izjavio da će njihove jedinice prve značajnije pobede imati već u avgustu. Budanov kategorično tvrdi da će ukrajinska vojska doći na granice sa Rusijom koje su bile 1991. godine. Po mišljenju Budanova, rat će se završiti iduće godine.

Kako u Kijevu planiraju da izvedu moćnu kontraofanzivu u avgustu sa moralno slomljenom armijom, teško je objasniti. Čak ako im uskoro Zapad da dalekomentnu artiljeriju, to nije dovoljno da se probije linija na frontu.

I kad bi htele zapadne zemlje, do avgusta Ukrajina ne može da dobije toliko tenkova koliko joj treba da bi mogla da vodi ofanzivni rat protiv Rusije. Naravno da se takvi gubici odražavaju na moralno stanje ukrajinske vojske. Rukovodstvo u Kijevu može da mobiliše rezerviste i neiskusne mladiće koji objektivno ne mogu da ratuju sa ruskom profesionalnom armijom.

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski javno polemiše sa onima na Zapadu koji kažu da bi Ukrajina morala da da teritorijalne ustupke Rusima i tako zaključi mir.

“Uspeli smo da ućutkamo one koji su govorili da treba da se složimo sa Rusima oko teritorijalnih ustupaka. Čuvaćemo svoj teritorijalni suverenitet i nikakve teritorije ne želimo da damo”, kazao je ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba.

Radna grupa za pregovore
Moskovski politikolog Nikolaj Silajev, iz Moskovskog državnog instituta međunarodnih odnosa, kaže da je sada jasno da rukovodstvo u Kijevu ne želi da se vrati za pregovarački sto, već želi da nastavi rat.

Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

Naravno da na stavove ukrajinskog rukovodstva bitno utiču izjave rukovodilaca zemalja članica NATO, koji ponavljaju da će podržavati Ukrajinu dokle god bude trebalo. Osim toga, sada u Kijevu i ne razmišljaju da Rusija bude jedan od garanata njene bezbednosti, već su sve nade usmerene ka NATO.Radnu grupu koja bi trebalo da napravi dokument o garancijama bezbednosti Ukrajine vodi bivši generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zajedno sa rukovodiocem predsedničke administracije Zelenskog Andrejom Jermakom. Prvi deo tog dokumenta bi trebalo da bude gotov do kraja ovog meseca.

Jedno je nesporno da, barem zasad, ni u Kijevu, ni na Zapadu, više niko ne spominje Rusiju kao jednu od zemalja garanata bezbednosti Ukrajine. Poslednji put se sa predstavnicima Rusije o tome govorilo 29. marta u Instanbulu. Ali, posle pola meseca u Kijevu su od svega toga odustali, naravno pod pritiskom Zapada, pre svega Vašingtona i Londona.

Moskovski politikolog Silajev kaže da nije realno očekivati da će sada neko sa Zapada dati Kijevu takve garancije da će zbog njih ući u rat protiv Rusije.

Nade iz Lugana
Dvodnevni sastanak evropskih političara 4. i 5. jula u Luganu, na kome se razgovaralo o obnovi Ukrajine, probudio je nadu da će reka investicija i novca za obnovu stići sa Zapada. Glavnu ulogu bi trebalo da ima Svetska banka. Sva ta aktivnost koja bi trebalo da usledi naziva se savremenim “Maršalovim planom”, poput onoga kada se obnavljala Evropa posle 1945. godine. Ekonomski savetnici Zelenskog tvrde da Ukrajini za obnovu treba oko 750 milijardi dolara.

Kijev: Kako oni mogu, a mi ne
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je juče, posle ceremonije potpisivanja protokola o pristupanju Švedske i Finske Alijansi, da će te dve države dati snažan i važan doprinos tom vojnom savezu. Poručio je da je to istorijski dan za Švedsku, Finsku i NATO, za evroatlantsku bezbednost.

Kako je rekao, “brutalna invazija Rusije na Ukrajinu” narušila je mir u Evropi, te je zato važno da svi “zajedno stoje u ovom opasnom trenutku naše istorije”. Kako je rekao, pristupni protokoli koji su danas potpisani moraju biti ratifikovani u 30 nacionalnih parlamenata.

Takođe je ukazao da je ovo najbrži proces pristupanja u istoriji NATO dosad, jer je prošlo samo sedam nedelja od podnošenja zahteva do potpisivanja pristupnih protokola.

• Predsednik Putin pokušao je da zatvori vrata NATO, mi sada pokazujemo da vrata NATO ostaju otvorena, pozivajući dva bliska i visoko cenjena partnera, Finsku i Švedsku, da postanu punopravne članice – rekao je on.

Reagujući na vest o novim članicama NATO, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Ministarstvo odbrane Rusije ima planove za bezbednost zemlje ako dođe do širenja NATO-a.

“Takve opcije se razmatraju, i to ne čini Kremlj već Ministarstvo odbrane”, rekao je Peskov.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba zatražio je od Zapada da odgovoru kako to Finska i Švedska mogu da postanu članice NATO, a Ukrajina ne može.

Moskovski profesor političkih nauka Aleksandar Gusev kaže da postoje četiri glavna razloga zašto Ukrajina ne može sada da postane članica tog vojnog bloka. Prvi je što NATO ne želi da uđe u otvoreni ratni sukob sa Rusijom. Drugi je što bi ulazak u NATO izazvao opštu krizu bezbednosti u Evropi. Treće, oko 40 odsto građana Ukrajine je protiv ulaska u NATO. Četvrti razlog je što Ukrajina ne ispunjava standarde NATO.

Profesor Gusev ističe i da vodeće evropske zemlje nisu za ulazak Ukrajine u NATO. Sve to izaziva revolt u Kijevu i osećaj da ih je Zapad uvukao u rat protiv Rusije, koja iz dana u dan zauzima nove ukrajinske teritorije.

Ogromne pošiljke vojne opreme šalju se Ukrajini iz preko 30 zemalja, a vrijedan paket nedavno je stigao Kijevu iz Sjedinjenih Američkih Država.

Krajem juna u Ukrajinu su stigli američki artiljerijski raketni sistemi visoke pokretljivosti (HIMARS), koji su sad već u upotrebi.

Ali, to nije sve. Kako je u petak objavio Pentagon, SAD šalju Kijevu i dva raketna sistema zemlja-vazduh NASAMS, četiri protivtopovska radara i do 150.000 komada topovske municije kalibra 155 milimetara, što je dio najnovijeg paketa naoružanja za Ukrajinu.

Paket pomoći u vrijednosti od oko 820 miliona dolara najavio je u četvrtak američki predsjednik Džo Bajden u Madridu, nakon samita NATO na kojem se raspravljalo o ruskoj invaziji na Ukrajinu. Pentagon je pružio dodatne pojedinosti u petak, nakon što je najava postala zvanična. Paket će uključivati i dodatnu municiju za topovske raketne sisteme visoke mobilnosti HIMARS.

Svrha američkog naoružanja je pomoći Kijevu suočenom sa teškim granatiranjem ruskih topova. Rusija je povećala broj raketnih napada na ukrajinske gradove nakon što su njene snage postigle uspjehe na bojnom polju na istoku Ukrajine, u pokušaju da prisile Kijev da proruskim separatistima preda vlast nad dvema odmetnutim pokrajinama, Donjeck i Lugansk.

Koje zemlje daju najviše oružja?
Dok su SAD u smislu potrošnje obavezale da obezbjede više pomoći od bilo koje druge pojedinačne zemlje, na drugom i trećem mjestu su Velika Britanija i Poljska, piše BBC.

Ako govorimo o već potrošenom novcu umjesto obavezivanja, Bijela kuća navodi da su SAD obezbjedile 6,3 milijarde dolara bezbjednosne pomoći Ukrajini otkako je Bajden ušao u kancelariju u januaru 2021. London kaže da je pružio 1,6 milijardi dolara, sa dodatnih 1,2 milijarde u planu otkako je počela invazija.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da Ukrajina mjesečno na odbranu troši oko pet milijardi dolara.

Evo koje sve oružje Ukrajina ima ili će imati na raspolaganju:

NASAMS
Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS) je riješenje srednjeg dometa, kako piše portal “Vor zoun”, i trebao bi da obezbijedi značajna napredak u odnosu na prenosivo oružje koje je činilo većinu zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane obezbjeđene Kijevu od početka invazije. NASAMS je takođe daleko moderniji od ukrajinskih PVO sistema kratkog i dugog dometa iz sovjetskog doba. Sa samo dva sistema koja se obezbjeđuju, bar inicijalno, verovatno će najmanje jedan od njih biti upotrebljen za lokalnu odbranu Kijeva, ukazuje portal.

Navodi se da je novi sistem “veoma prilagodljivo rješenje za sve operativne zahtjeve protivvazdušne odbrane”, i da posjeduje visoku mobilnost u svim vremenskim uslovima. Sistem je automatizovan, sa municijom visoke preciznosti, dugog dometa i spada u oružje masovnog uništenja. NASAMS maksimizuje sposobnost brzog identifikovanja, angažovanja i uništavanja mete, ističe “Vor zoun”.

Kako navodi grupa Konsberg, tehnološka kompanija u Norveškoj koja je devedesetih započela rad na ovom programu u saradnji sa “Rejtionom” i snabdijeva klijente u pomorstvu, odbrani i industriji visokotehnološkim sistemima, NASAMS je 2020. bio u operativnoj upotrebi u Norveškoj, Španiji, SAD, Holandiji, Finskoj i još jednom neotkrivrenom kupcu. Sistem je takođe u proizvodnji u Omanu, Litvaniji, Australiji, Mađarskoj i Kataru.

Dok se u saopštenju Pentagona ističe da američko Ministarstvo odbrane “priznaje saradnju Norveške da omogući istorijsku nabavku modernih protivvazdušnih sistema od strane SAD koji će pomoći ukrajinskoj odbrani”, “Vor zoun” ukazuje da ovo snažno ukazuje da sistemi možda dolaze iz norveških zaliha. Oni bi mogli da obuhvate prvu generaciju NASAMS, koji su sada povučeni iz upotrebe, ili moderniju drugu i treću verziju od kojih su obe u upotrebi.

Zelenski se na Tviteru zahvalio američkom kolegi Džou Bajdenu za novi paket.

“Zajedno ka pobjedi!”, istakao je.

Dok nijedan oružani sistem nije “srebrni metak”, kako je to rekao načelnik američkog Združenog generalštaba general Mark Mili, smatra se da nekoliko njih igra ključnu ulogu u konfliktu.

Rakete dugog dometa
Smatra se da je do sada 10 višecevnih raketnih bacača ili isporučeno ili na putu za Ukrajinu, i to iz SAD, Britanije i Njemačke.

Američki sistemi su HIMARS M142, čiji rang varira u zavisnosti od municije koja se koristi, a zapadni donatori nisu obezbjedili municiju najdužeg dometa nakon upozorenja ruske strane. Municija koja se trenutno daje Ukrajini daje sistemu domet od oko 70 kilometara, što je uporedivo sa ruskim “smerčom”. Ipak, HIMARS je precizniji od bilo kog ruskog sistema, navodi BBC.

Haubice

Australija, Kanada i SAD poslale su Ukrajini više od 100 haubica M777 i 300.000 komada municije kalibra 155 mm. Domet M777 sličan je ruskoj haubici “giatsint-B”, a mnogo veći od ruskog vučnog topa D-30.

Ukrajinska sopstvena artiljerija koristi granate od 152 mm, ali kako zalihe ističu prebacuje se na NATO konfigurisanu municiju od 155 mm.

Protivtenkovsko oružje
Ukrajini je isporučeno najmanje 5.000 protivtenkovskog oružja NLAW koje se lansira sa ramena i osmišljeno je da uništi tenk jednim pogotkom. Smatra se da je ovo oružje bilo posebno važno u zaustavljanju ruskog napretka na Kijev u ranoj fazi invazije.

Tenkovi
Ukrajina je primila više od 230 tenkova iz sovjetskog doba od Poljske i Češke. Ukrajinske snage decenijama su koristile T-72 i imaju dijelove za održavanje, pored obučene posade.

FOTO: STR/EPAFOTO: STR/EPA
Donacija iz Poljske delimično je dopunjena alternativnim oružjem savezničkih nacija, poput britanskih tenkova “čelendžer 2”.

Dronovi
Dronovi su do sada bili veoma zastupljeni u sukobu, a mnogi su korišćeni za nadgledanje, ciljanje i podizanje teških tereta. Turska je posljednjih mjeseci prodala Ukrajini svoje dronove “barjaktar TB2” dok je turski proizvođač sistema, kako navodi BBC, donirao bespilotne letjelice na akcijama prikupljanja podrške Ukrajini.

Analitičari ukazuju da je turski dron izuzetno efikasan, da leti na 7.600 metara prije nego što se obruši na metu sa laserski navođenim bombama. Vjeruje se da su ovi dronovi uništavali ruske helikoptere, brodove i raketne sisteme, ali i odavali tačne ruske pozicije za precizne artiljerijske udare, piše Jutarnji list.

Protivvazdušna odbrana
Ukrajina je uskratila Rusiji punu kontrolu nad ukrajinskim nebom tokom konflikta, ali je više puta pozvala na bolji sistem protivvazdušne odbrane.

Pored najavljenog NASAMS, Kijev je već primio PVO sistem S-300 od Slovačke.

Predsedavajući čečenskog parlamenta Magomed Daudov rekao je novinarima da čečenski borci u Ukrajini prvenstveno vode džihad da bi odbranili islam.

Daudov kaže da će, ako ih Putin ne zaustavi, nastaviti dok ne stignu do Berlina.

“Ako Bog da, nema sumnje da ćemo osvojiti Donjeck, Nikolajev, Herson, Odesu. Dok nas Vladimir Putin ne zaustavi, ako Bog da, ići ćemo do Berlina. Pobedićemo, nema sumnje”, rekao je on novinarima.

“Kadirov igra veliku ulogu u džihadu”

Dok Kremlj tvrdi da je Rusija pokrenula invaziju da bi “denacifikovala” Ukrajinu, čečenski lider kaže da se njihovi vojnici bore da brane svoju veru i zaštite svoje vrednosti.

“Predsednik Vladimir Putin, danas Ramzan Kadirov, naša braća brane islam, to je prva i najvažnija stvar. Oni brane naše vrednosti. Brane veličanstvo Svevišnjeg. Ramzan Kadirov, lider Čečenije, igra veliku ulogu u ovaj džihad, kao i svi komandanti pod njegovim rukovodstvom. To je, pre svega, zbog vere u Svevišnjeg, zbog naših duhovnih vrednosti i našeg jezika”, rekao je Daudov.

Ukrajina je pod stalnim ruskim bombardovanjem više od četiri meseca, ali odlučujući meseci tek predstoje.

Smatra se da Moskva trenutno drži oko 20 odsto ukrajinske teritorije, sa žestokim borbama koje se trenutno odvijaju u istočnom regionu Donbas, u čijoj je oblasti Lugansk su ruske snage osvojile grad Lisičansk, odakle su se ukrajinske snage povukle u nedelju.

Nakon mučnog pada Severodonjecka, oko kojeg su se borbe vodile skoro dva meseca, susedni Lisičansk je bio poslednje ukrajinsko uporište u Luganskoj oblasti. Sada su sve oči uprte na Donjecku oblast, koja se smatra sledećom metom Rusije.

Britansko ministarstvo odbrane je u svom redovnom izveštaju navelo da će Rusija, nakon osvajanja Lisičanska, sada “gotovo sigurno” prebaciti fokus na zauzimanje Donjecka, odnosno šireg regiona Donbasa u čijem se sastavu nalaze ova i Luganska oblast.

Rusija je fokusirana na izbacivanje ukrajinskih snaga iz Luganska i Donjecka, gde se proruski separatisti bore protiv Кijeva od prve ruske vojne intervencije u Ukrajini 2014. Ne mora se mnogo ni nagađati – portparol Kremlja Dmitrij Peskov je nedavno rekao da će Ukrajina za sklapanje mira morati da prihvati ruske zahteve, a to su priznanje crnomorskog poluostrva Krim kao ruske teritorije i ustupanje oblasti Donjeck i Lugansk.

Istok-severoistok

Rusija je pokrenula invaziju na Ukrajinu 24. februara, nakon što je predsednik Vladimir Putin potpisao ukaz kojim je priznao nezavisnost Donjecke i Luganske Narodne Republike. Strateški važan grad Herson na jugu Ukrajine pao je u ruke ruskih snaga još početkom marta u ranoj fazi invazije, kao prvi veliki ukrajinski grad koji su Rusi zauzeli.
Nakon neuspelih pokušaja na severu Ukrajine u ranoj fazi invazije, Moskva se fokusirala na istok zemlje. Moskva je rekla da se njene snage bore za “potpuno oslobađanje” Donbasa, u kojem su separatisti još pre invazije držali značajnu teritoriju. Ali Rusija je na istoku Ukrajine ostvarila spor, iako značajan napredak, sa velikim gubicima, navodi BBC.

Krajem maja Rusi su osvojili Severodonjeck, a tačno nedelju dana kasnije i Lisičansk, čime su stekli kontrolu nad čitavom Luganskom oblašću.

Ruske snage Kijev i dalje napadaju sporadično, a poslednji put je raketiran krajem maja. Tada je pogođen i most pored grada Čerkasija, koji povezuje istočnu i zapadnu Ukrajinu preko reke Dnjepar.

Ruska ključna centralna linija fronta u Donbasu, duga 90 kilometara, leži zapadno od reke Severski Donjec, kako je reklo britansko Ministarstvo odbrane. Pad Lisičanska pomerio je Rusiju bliže postizanju njenog cilja zauzimanja čitavog Donbasa, a smatra se da je grad Slavjansk u Donjecku – koji su separatisti držali tri meseca tokom 2014. – sledeći na meti.

Institut za istraživanje rata (ISW) navodi da se na severoistoku Ukrajine Rusi bore za kontrolu nad povoljnim odbrambenim pozicijama severno od Harkova i pokušavaju da zaštite kopnene linije komunikacije sa Donbasom. Harkov na severoistoku zemlje je pod stalnim napadima, a poslednji je bio u ponedeljak.

Ruske snage nastavljaju ofanzivne operacije ka Slavjansku sa severoistoka kod granice oblasti Harkova i Donjecka, naveo je ISW u izveštaju od 30. juna, dodajući da nastavak napada na grad Harkov ukazuje da Kremlj ima teritorijalne ambicije van Donbasa koje će nastaviti da troše ljudstvo i opremu, “potencijalno po cenu ofanzivne moći na kritičnijim pravcima napredovanja”.

Takođe, ističe se, ruske snage nastavljaju da jačaju svoje odbrambeno prisustvo duž južne osovine.

Jug i zapad
Rusija cilja na punu kontrolu nad jugom Ukrajine, piše BBC. Na početku je brzo napredovala na jugu, a glavni cilj bio je stvaranje kopnenog koridora između Krima, pripojenog 2014, i područja koje drže proruski separatisti u Donjecku i Lugansku.
Ali snažni otpor ukrajinskih snaga kod Nikolajeva na zapadu i Marijupolja znatno je usporio rusko napredovanje. Moskva sada potpuno kontroliše luku Marijupolj, nakon skoro dvomesečne opsade koja se okončala 20. maja. Rusija je u martu odsekla Ukrajinu od Azovskog mora nakon što je konačno u potpunosti preuzela kontrolu nad lukom.

Ruske trupe nastavile su da granatiraju ukrajinske pozicije širom južnih regiona Zaporožja, Hersona, Nikolajeva i Dnjepropetrovska. Prema ISW, trenutni prioritet Moskve na jugu je da zaustavi kontranapade ukrajinskih snaga, koje su poslednjih nedelja uspele da ponovo uspostave vlast na nekim delovima teritorije.

Na jugozapadu, Rusija cilja da preuzme kontrolu nad Odesom i odseče Ukrajini pristup Crnom moru. Poslednji napad na Odesu bio je u petak, kad je ruski projektil rano ujutro pogodio devetospratnu zgradu i odmaralište blizu luke, dok je krajem juna pogođen i aerodrom.

Ruska mornarica dominira Crnim morem još od početka invazije, a borbe oko Zmijskog ostrva bile su se pretvorile u pravu bitku za kontrolu nad severozapadnom obalom.

Ruski ratni brodovi odsekli su od sveta ključne luke poput Odese, Čornomorska i drugih pa se snabdevanje može kretati samo kopnenim, manje efikasnim putevima, ali borbe se i dalje vode oko sićušnog, ali ključnog dela Crnog mora koji bi Rusiji omogućio dominaciju nad njegovim severozapadnim delom. Ukrajina je tu krajem juna ostvarila veliku pobedu, nakon što su se ruske snage povukle sa Zmijskog ostrva. Analitičari ukazuju da je Rusija nastavila da utvrđuje Zmijsko ostrvo protivvazdušnom odbranom kako bi zaštitila svoje brodove koji blokiraju ukrajinsku obalu i ometaju nastavak trgovine.

Što se tiče zapada Ukrajine, uključujući Lavov, tamo je bilo raketnih napada ali nije bilo pokušaja ruskih snaga da zauzmu teritoriju.

Sledeća faza
Odbrambeni analitičari predstavljaju različite scenarije okončanja sukoba, ali je slika “pobede” bilo koje strane komplikovanija nego što možda deluje.
“Ovo nije rat koji se može okončati za nekoliko nedelja. Najbolji scenario je da će se ova vrela faza okončati do kraja godine, ali to je veoma optimističan scenario”, rekla je Marija Zolkina, analitičarka Fondacije za demokratske inicijative iz Kijeva, preneo je Abc.net.au.

Za Rusiju, posledice sankcija će se nastaviti, vojni gubici će se povećati a moralna pitanja produbiti, dok se za Ukrajinu očekuje da će je ojačati novopristiglo zapadno oružje.

“Ova ravnoteža će biti više na strani Ukrajine sa svakim predstojećim mesecom”, kaže Zolkina.

Majkl Klark, bivši direktor instituta RUSI, rekao je za “Ej-Bi-Si njuz” da bi u Ukrajini periodi intenzivnih borbi mogli postati sporadični u decenijama koje dolaze.

“Ovo što vidimo je generacijska borba oko nezavisnosti Ukrajine jer Rusija pod sadašnjim režimom i Putinom smatra da Ukrajina nema pravo da postoji”, istakao je.

Analitičari kažu da ruske snage napreduju najviše jedan do dva kilometra dnevno u Donbasu, dok Zolkina ukazuje da su većinu teritorije koju kontrolišu na jugu i istoku Ukrajine zauzeli u ranim danima invazije dok je Kijev postavljao liniju fronta.

“Na samom početku invazije ukrajinska armija u Donbasu svesno je odstupila i organizovala odbrambenu liniju oko Severodonjecka, Lisičanska i Popasne i na tim linijama odbrane borbe su se vodile oko četiri meseca”, navela je.

U ratu iscrpljivanja zapadna vojna pomoć možda će biti presudna za Ukrajinu. Dolazak zime, takođe, mogao bi doneti Ukrajini nove poteškoće, a Rusiji potencijalne taktičke prednosti. Nakon nedavnog istorijskog samita NATO u Madridu svetski lideri obećali su podršku Kijevu na dugi rok. Sjedinjene Američke Države, Evropska unija i Velika Britanija objavile su obnovljeno finansiranje i vojne pošiljke, dok ukrajinski vojnici primaju posebnu obuku u Engleskoj.

“Ako se ovaj nivo podrške nastavi, a moćno oružje stigne na ukrajinsku liniju fronta u sledećih nekoliko meseci, zemlja je (onda) sposobna da povrati izgubljenu teritoriju… Da li će se to dogoditi zavisi od nas na Zapadu i od toga koliko ćemo dugoročno podržavati Ukrajince”, zaključio je Klark.

Nade u mirovni sporazum s Vladimirom Putinom su “puke iluzije” rekla je za britanski Telegraf Julija Timošenko, vođa Narandžaste revolucije u Ukrajini 2004.

Timošenko, koja je došla na vlast kao premijerka za vreme prve ukrajinske pobune protiv Kremlja, upozorila je da bi svaki dogovor kojim bi se Vladimiru Putinu prepustio deo teritorije Ukrajine, ruskog predsednika samo podstakao na dalje otimanje zemlje.

Jedino rešenje, smatra Timošenko, je “dokrajčiti” ga potpunim uništenjem ruske vojske, usprkos evidentnom rastu broja poginulih ukrajinskih vojnika, piše Telegraf.

Kako navodi britanski list, njene primedve su neka vrsta ukora zapadnim liderima koji su nagovestili da bi odustajanje od delova Donbasa bio kompromis neophodan za mir.

Francuska i Nemačka su otvorene prema ideji prepuštanja Rusiji dela ukrajinske teritorije, uprkos oštrim komentarima posle samita G7 kada je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da “Rusija ne može i ne sme da pobedi”.

Timošenko strahuje da će, kako ekonomska cena sukoba za Evropu raste, sve popularnija biti inicijativa da se Kijev gurne prema mirovnom sporazumu.

“Iznenađena sam da neke zemlje nastavljaju da zastupaju politiku popuštanja Putinu. To je neprihvatljivo za celu Ukrajinu. Mirovni sporazum je iluzija, jedini izlaz je pobeda u borbi. Svaki mirovni sporazum biće prvi korak prema sledećem ratu”, poručila je ona.

Timošenko je dodala da, uprkos gubicima, Putin želi da produži rat u nadi da će se na kraju pojaviti podele unutar NATO. Ona je podržala apele ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog da Zapad Ukrajini pošalje što više projektila kako bi se odnos snaga u Donbasu donekle uravnotežio.

Ovih dana u Donbasu ukrajinske snage navodno gube do 100 vojnika dnevno.

Politička karijera Julije Timošenko vrlo dobro ocrtava nestabilni postsovjetski put Ukrajine, razdoblje razdeljeno unutrašnjim sukobima, kao i intervencijama Moskve, piše Telegraf.

Godine 2004. Timošenko je učestvovala u Narandžastoj revoluciji, koja je dovela do masovnih uličnih protesta kojima su poništeni izbori namešteni u korist proruskog kandidata Viktora Janukoviča.

Timošenko je tada prozvana slovenskom “Jovankom Orleankom”, a njene pletenice kopirane su na svetskim modnim pistama.

Međutim, Narandžasta revolucija brzo je prerasla u unutrašnje sukobe, omogućivši Janukoviču da preuzme vlast 2010. godine.

Timošenko je tada osuđena na sedam godina zatvora pod optužbom za zloupotrebu položaja. Za optužbe je rekla da su politički motivisane, a oslobođena je nakon druge prozapadne pobune u Ukrajini 2014. godine, kada je Janukovič pobegao u Rusiju.

Timošenko je izgubila od Zelenskog na izborima 2019. godine, ali mu je pružila podršku nakon ruske invazije u februaru.

Bivša ukrajinska premijerka smatra da je vrlo verovatno da će Rusija pokušati da zauzme i druge susedne države, pre svega Moldaviju, Belorusiju, Gruziju, Kazahstan kao i skandinavske i baltičke zemlje.

“Moj savet tim zemljama bio bi da ne gube vreme i da počnu da grade jake oružane snage i postanu članice NATO-a ako već nisu”, rekla je ona.

Timošenko takođe veruje da je Putin spreman da upotrevi nuklearno oružje.

“Spreman je da pređe sve linije i igra protiv svih pravila, to je izvor njegove snage”, poručila je Timošenko.

Guverner Luganske oblasti izjavio da, nakon pada te oblasti u ruke ruske vojske, Ukrajina planira kontraofanzivu.

Prema njegovim rečima, ukrajinske snage su sada zauzele nove odbrambene položaje u regionu Donjeck, u kojoj i dalje kontrolišu velike gradove. Uz to, planiraju i da pokrenu kontraofanzivu na jugu zemlje.

Guverner Luganska Serhij Hajdaj je nakon višenedeljne bitke za Lisičansk, grad čijim je osvajanjem Rusija preuzela kontrolu nad Lugansom regijom, rekao da je ta bitka omogućila ukrajinskim snagama da utvrde položaje u Donjecku kako bi “tamo otežali Rusima situaciju”.

Hajdaj je još jednom zamolio ukrajinske saveznike na Zapadu da pošalju još oružja, dodavši da će ukrajinska vojska pokrenuti kontranapad čim bude imala dovoljno oružja velikog dometa.

“Ruska taktika će biti ista. Prvo će pucati na sve artiljerijom, ali biće im teško da osvojr teritoriju”, rekao je Hajdaj.

Oleksij Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je da se Ukrajina nada da će pokrenuti ofanzivu na jugu zemlje.

“Ovo je zadnja pobeda Rusa na ukrajinskoj teritoriji. Ovo su bili gradovi srednje veličine (Severodonjeck i Lisičansk, op.a.), a za to im je trebalo vreme od 4. aprila do 4. jula, to je 90 dana. Toliko gubitaka…”, rekao je Arestovič.

“Zauzimanje gradova na istoku znači da je 60% ruskih snaga sad skoncentrirano tamo i biće im teško da ih preusmere na jug, a više nema snaga koje mogu dovesti iz Rusije. Platili su visoku cenu za Severodonjeck i Lisičansk”, rekao je savetnik Zelenskog.

A predsednik Zelenski sinoć je rekao da ukrajinske snage nastavljaju da se bore usprkos povlačenju iz Lisičanska. “Naše oružane snage odgovaraju, uzvraćaju udarce i uništavaju ofanzivni potencijal okupatora iz dana u dan. Moramo ih slomiti. To će biti težak zadatak koji iziskuje vreme i nadljudske napore. Ali nemamo alternative”, rekao je Zelenski.