VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Ukrajinci priznali: “Iscrpljeni smo”

    Ukrajinci priznali: “Iscrpljeni smo”

    Ministar odbrane Ukrajine Aleksij Reznikov najavio je brojne gubitke i iscrpljenost vojske zemlje.

    O tome je govorio u intervjuu za “The Wall Street Journal”.

    “Moramo da nadogradimo naše jedinice, da ih zamenimo i rekonstruišemo, jer imamo velike gubitke. Želimo više oklopnih vozila, više naoružanja od naših partnera. Moramo da obnovimo neke oblasti, ažuriramo utvrđenja i planiramo novu operativnu strategiju”, rekao je on.

    Prema Reznikovu, raketni sistemi kratkog dometa Džavelin i NLAV više nisu na listi prioritetne opreme za Oružane snage Ukrajine, a sada su Kijevu potrebna artiljerijska oruđa velikog dometa.

    U pozadini ruske specijalne operacije za zaštitu Donbasa, koja je počela 24. februara, SAD i saveznici iz NATO-a nastavljaju da snabdevaju Ukrajinu oružjem za borbena dejstva.

    Prethodno je predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden potpisao nacrt zakona o dodeli vojne, ekonomske i humanitarne pomoći Kijevu u iznosu od oko 40 milijardi dolara.

    Moskva je više puta ukazivala na pokušaje Zapada da odvuče sukob snabdevanjem municije za Oružane snage Ukrajine.

    Ministarstvo odbrane Rusije upozorilo je da će skladišta municije postati legitimne mete Vazdušno-kosmičkih snaga u Ukrajini.

  • Rusija: U granatiranju Hersona oštećena bolnica

    Rusija: U granatiranju Hersona oštećena bolnica

    Gradska klinička bolnica u Hersonu, na jugu Ukrajine, oštećena je u granatiranju koje su izvele ukrajinske trupe, saopštila je policija Hersonske oblasti.

    U saopštenju na Telegramu navedeno je da ukrajinske trupe u granatiranju koriste i američke raketne sisteme HIMARS, prenosi RIA Novosti.

    Generalštab Oružanih snaga Ukrajine saopštio je jutros da su ukrajinske raketne i artiljerijske jedinice izvele dva udara na komandna mesta i skladišta municije ruskih snaga u oblasti Černobajevke, preneo je Unian.

    Hersonska oblast se nalazi na jugu Ukrajine i pod kontrolom je ruskih snaga.

  • U Americi sve glasnije pitaju ono od čega Zelenski najviše strepi

    U Americi sve glasnije pitaju ono od čega Zelenski najviše strepi

    Pentagon je u petak najavio slanje novih precizno navođenih granata i višestrukih raketnih bacača Ukrajini.

    Ali sada se postavlja i pitanje hoće li doći dan kad će taj sistem početi da usporava?

    Mnogi su invaziju na Ukrajinu u početku možda i doživljavali kao ruski blickrig koji će se pretvoriti u debakl za Moskvu, ali sukob je sad evoluirao u bitku kojoj se ne nazire kraj – reč je o geopolitičkom takmičenju u izdržljivosti u kojem se Vladimir Putin kocka ne bi li nadživeo i pobedio Zapad, piše Njujork tajms.

    Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će ostati uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno, ali ni on ni bilo ko drugi ne može da kaže koliko će to zaista potrajati. U jednom trenutku će, priznaju zvaničnici, američke i evropske zalihe oružja “presušiti” – podsetimo, SAD su odobrile 54 milijarde dolara vojne i druge pomoći Kijevu, ali niko ne očekuje još 54 milijarde kad prvi spomenuti novčani iznos istekne.

    Stoga Bajden i njegov tim traže dugoročnu strategiju, svesni bojazni od moguće eskalacije sukoba, jer izgledi za mirno rešenje sukoba nisu niti na vidiku, a svetska javnost već počinje da osjeća umor od svega.

    Faktor umora

    • Brine me taj faktor umora javnosti u velikom broju zemalja, prvenstveno zbog ekonomskih troškova i činjenice da, osim rata u Ukrajini, postoje i drugi hitni problemi. Stava sam da moramo da budemo odlučni i nastavimo da podržavamo Ukrajinu. Koliko će to tačno trajati, ne znamo, ali znamo da će ishod za SAD biti puno gori ako ne nastavimo pružamo podršku Ukrajini – rekao je senator Kris Kuns, blizak Bajdenov saradnik, koji je ovih dana učestvovao na sastanku NATO-a u Madridu.

    Iako su se borbe u poslednje vreme uglavnom fokusirane na istočnu i južnu Ukrajinu, Bela kuća strepi da bi rat lako mogao da izmakne kontroli. Nedavni raketni napad na trgovački centar u srednjoj Ukrajini sugerisao je da Moskvi ponestaje preciznog oružja i da se sve više okreće manje sofisticiranom naoružanju koje bi moglo da pogodi neželjene ciljeve – potencijalno čak i preko granice, u zemljama koje su NATO saveznice poput Poljske ili Rumunije.

    Osim toga, američki zvaničnici strahuju i da bi Putin mogao da pribegne taktičkom nuklearnom oružju. Uz sve navedeno, administracija SAD-a zaključuje i kako ruski predsednik nije odustao od pokušaja zauzimanja Kijeva.

    • Mislimo da on i dalje ima iste političke ciljeve, a oni se svode na preuzimanje većeg dela Ukrajine – izjavila je Avril Hains, direktorrka američke nacionalne obaveštajne zajednice. Njine reči u četvrtak je potvrdio i sam Putin, koji je na nedavnom primanju ruskih parlamentaraca rekao kako “još nisu započeli ništa ozbiljno”.
    • Čujemo da žele da nas poraze na bojnom polju. Neka pokušaju – izjavio je Putin što su, doduše, neki ruski komentatori, poput Andreja Kolesnikova u Kommersantu, protumačili kao moguće ‘trolovanje‘ Zapada, a ne nužno ozbiljnu pretnju.

    Neizvesna kontraofanziva
    Anonimni američki zvaničnici pozivaju Ukrajince da konsoliduju svoje snage na frontu. Ali ukrajinski čelnici žele da idu korak dalje i pokrenu protivofanzivu kako bi ponovno preuzeli svoju teritoriju – američki zvaničnici to podržavaju u teoriji, čak i ako sumnjaju u sposobnost Ukrajinaca da isteraju Ruse. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je kako želi da se rat završi do kraja godine, ali u Vašingtonu u to ozbiljno sumnjaju i pitaju se je li to uopšte moguće vojno ostvarljivo.

    Bajdenova administracija ne želi da vrši pritisak na Zelenskog i tera ga da pregovara s Kremljom, ali državnici i analitičari smatraju kako će biti teško održati isti nivo materijalne podrške Ukrajini dok s obe strane Atlantika raste umor od rata.

    Očekuje se da će vojna pomoć koju je usvojio američki Kongres trajati do drugog tromjesečja 2023. godine, no pitanje je koliko dugo trenutne zalihe oružja mogu da traju, a da se ne degradira vojna spremnost Sjedinjenih Država.

    • Ima tu još puno prostora, ali očito je kako nam slede kritičnih šest mjeseci. U tom razdoblju saznaćemo jesu li jedna ili obe strane previše iscrpljene i hoće li tražiti izlaz – rekao je Ivo Dalder, predsednik Čicago Kounsil on Global Afers i bivši izaslanik SAD-a pri NATO-u.

    Iako je situacija neizvesna, američki zvaničnici uvereni su kako će Ukrajina ovo “preživeti”, ali u isto vreme strahuju da bi ekonomska budućnost Ukrajine, bez izvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, mogla biti ugrožena.

    Američki zvaničnici takođe veruju da je invazija na Ukrajinu velik “strateški neuspeh” za Rusiju. Iako je zemlja, smatraju, trenutno toliko izolovana, i dalje postoji opravdana bojazan da će Putin imati vremena za pregrupisanje i pokretanje novih napada kojima će pokušati da odvoje još jedan deo Ukrajine. Jedino utešno je što ruski predsednik zasad “igra” oprezno i izbegava direktan sukob sa supersilama i NATO savezom.
    S druge srane američki predsednik Bajden pod sve je većim pritiskom da bude još agresivniji u svome stavu.

    • Sve što je administracija učinila u pogledu pružanja podrške bilo je fantastično, ali treba nam više toga i treba nam to brže. Bajden ne bi trebalob da ograniči svoje ambicije na zadržavanje Rusa na istoku. Moramo pomoći Ukrajincima da stvarno pokrenu ofanzivu – rekla je Evelin Farkas, izvršna direktorka MekKejn instituta za međunarodno pravo.

    Previše opreza
    Mnogi se pitaju i da li je Bajden previše oprezan u vezi s vrstama oružja koje šalje Ukrajini i kojom brzinom to radi. O odluci da se Kijevu isporuče raketni bacači HIMARS mnogo se raspravljalo zbog straha da bi to dovelo do još veće eskalacije sukoba. Ta zabrinutost dodatno se pojačala nakon što su Ukrajinci pre nekoliko dana izjavili kako su upotrebili spomenuti sistem za napad na skladište oružja na ruskom teritoriju – jer ako se to zbilja dogodilo, jesu li time prekršena obećanja data Vašingtonu da će se HIMARS koristiti samo unutar ukrajinskih granica?

    Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Rusima će trebati nekoliko godina da obnove opremu koja im je uništena u ratu u Ukrajini, a kontrola izvoza čipova i drugih tehnologija dodatno će usporiti, ako ne i omete taj napor.

    Senator Kris Kuns kaže kako Zapad sad mora biti strpljiv baš poput Putina.

    • Sve dok mi ostajemo na kursu, naši evropski saveznici ostaće na kursu, ali ovo je još daleko od kraja – zaključio je.
  • Prvi od 10.000 ukrajinskih vojnika stigli na obuku u Veliku Britaniju

    Prvi od 10.000 ukrajinskih vojnika stigli na obuku u Veliku Britaniju

    Britanske snage započele su obuku novih ukrajinskih vojnika u novom programu koji treba podržati otpor ove države. Prema planu do 10.000 ukrajinskih vojnika će se nekoliko sedmica obućavati u Velikoj Britaniji.

    Britanski ministar odbrane Ben Wallace je potvrdio kao su u četvrtak stigli prvi odredi ukrajinskih vojnika na specijalističku vojnu obuku u Veliku Britaniju.

    “Koristeći vrhunsku stručnost britanske vojske pomoći ćemo Ukrajini da obnovi svoje snage i pojača svoj otpor dok brani svoju nezavisnost i pravo da samo odlučuju o vlastitoj sudbini,” rekao je Wallace.

    Obuka će dobrovoljcima sa malo ili nimalo vojnog iskustva pružiti znanje koje će im omogućiti da budu efikasni u borbama na prvoj liniji.

    Velika Britanija je do sada obezbjedila vojnu pomoć vrijednu 2,3 milijarde dolara, koja je uključivala i protivoklopne sisteme NLAW i protivzračne sisteme Starstreak. Za obuku ukrajinskih vojnika obezbjeđene su varijante automatskih pušaka AK (kalašnjikov) koje su glavno pješadijsko naoružanje u Ukrajini.

    Osim Velike Britanije obuku ukrajinskih vojnika vrši i vojska Sjedinjenih Američkih Država, a viši oficiri se obučavaju u bazi Fort Leavenworth u Kanzasu.

  • Rusi najavili pobjedu

    Rusi najavili pobjedu

    Ruski ambasador u UK kaže da je malo vjerovatno da će se njegova zemlja povući sa južne obale Ukrajine.

    Andrej Kelin rekao je novinskoj agenciji Rojters da će njegova zemlja poraziti ukrajinske snage u istočnom regionu Donbasa.

    “Oslobodićemo ceo Donbas. Naravno, teško je predvideti povlačenje naših snaga iz južnog dela Ukrajine jer već imamo iskustvo da posle povlačenja počinju provokacije i puca se na ljude i sve to”, rekao je on. rekao.

    “Ukrajina će morati da odluči”
    Rojters piše da Kelinove reči pokazuju da Rusija mogući završetak rata u Ukrajini vidi kao prinudnu podelu koja bi ostavila Ukrajinu bez više od jedne petine njene postsovjetske teritorije.

    Kelin je rekao da će Ukrajina pre ili kasnije morati da odluči da li će sklopiti mirovni sporazum sa Rusijom ili će nastaviti da klizi u propast.

    “Neophodna pobuna protiv SAD”

    Kelin je rekao da Zapad ne razume uzroke sukoba i da je ignorisao zabrinutost Rusije.

    “Priča je vrlo kratka: Rusija je bila agresivna prema nedužnoj Ukrajini. To uopšte nije tačno”, rekao je on i dodao da je “specijalna vojna operacija” neophodna jer je Moskva morala da brani ljude koji govore ruski od progona.

    On je to takođe opisao kao neophodnu pobunu protiv SAD, koje optužuje da su ponižavale Rusiju od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

  • Ujedinjene nacije se oglasile: I Ukrajina je kriva

    Ujedinjene nacije se oglasile: I Ukrajina je kriva

    Visoki komesarijat UN za ljudska prava objavio je novi izveštaj o napadu na staračkim dom u ukrajinskoj Luganskoj oblasti.

    U tom izveštaju Visoki komesarijat je izrazio je zabrinutost zbog mogućeg korišćenja ljudi kao “živog štita”, uz zaključak da ukrajinske oružane snage snose veliki, a možda i pođednak deo krivice kao i proruske snage.

    Do napada na starački dom je dve nedelje nakon početka spcijalnih operaija ruskih snaga u Ukrajini.

    Ukrajinske vlasti ranije su optužile ruske snage da su odgovorne za ubistvo više od 50 civila u, kako su navele, “brutalnom i neisprovociranom napadu” u staračkom domu u selu Stara Krasnijanka, koje je udaljeno oko 580 kilometara jugoistočno od Kijeva.

    Međutim, kako navodi AP, nekoliko dana pre napada, ukrajinski vojnici zauzeli su položaje u staračkom domu, čime je sama zgrada staračkog doma postala meta.

    UN u izveštaju ukazuje da tačan proj ubijenih nije poznat, a da su najmanje 22 osobe, od 71 pacijenta, preživele napad, prenosi AP.

    U izveštaju se ne zaključuje da je bilo koja strana, ni ukrajinski vojnici ni proruski borci, počinila ratne zločine, ali se izražava zabrinutost zbog mogućeg korišćenja ljudi u staračkom domu kao “živog štita” kako bi se sprečile vojne operacije u određenim oblastima.

  • Amerika šalje 400 miliona dolara dodatne pomoći Ukrajini, stižu novi HIMARS

    Amerika šalje 400 miliona dolara dodatne pomoći Ukrajini, stižu novi HIMARS

    Ministarstvo odbrane SAD-a saopćilo je kako je odobrilo slanje dodatne vojne pomoći Ukrajini u iznosu od 400 miliona dolara koja će uključivati raketne sisteme, ali i drugu opremu.

    Kako su naveli iz Pentagona, Bidenova administracija odobrila je novu vojnu pomoć kako bi zadovoljila kritične potrebe ukrajinske vojske u borbi. Ujedno, ovo će biti 15 paket pomoći koju Sjedinjene Američke Države šalju Ukrajini još od augusta 2021. godine.

    Prema navodima iz Ministarstva odbrane SAD-a, novi paket pomoći uključivat će:

    Četiri raketna sistema HIMARS i dodatnu municiju za ovaj sistem

    Tri taktička vozila

    Artiljerijsku municiju 155 mm

    Protivbaterijske sisteme

    Rezervne dijelove i drugu opremu

    Također, iz Washingtona su naveli kako su Sjedinjene Američke Države u posljednje tri sedmice izdvojile 2,2 milijarde dolara vojne pomoći Ukrajini.

    “Sveukupno, Sjedinjene Američke Države od početka Bidenovog mandata poslale su oko 8 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini. Od 2014. godine, SAD su poslale više od 9,2 milijarde dolara pomoći Ukrajini. Sjedinjene Američke Države nastavit će raditi sa svojim saveznicima i partnerima kako bi pružili Ukrajini kapacitete koji će ispuniti njene zahtjeve na bojnom polju”, saopćeno je iz Pentagona.

  • Britanija: Rusija povlači rezervu ka Ukrajini za ofanzivu

    Britanija: Rusija povlači rezervu ka Ukrajini za ofanzivu

    Rusija premešta rezervne jedinice iz cele zemlje i okuplja ih u blizini granice sa Ukrajinom za naredne ofanzivne operacije, saopštila je danas britanska vojna obaveštajna služba.

    U najnovijem izveštaju Ministarstva odbrane Velike Britanije se precizira da se radi o novim pešadijskim jedinicama koje koriste oklopna vozila tipa MT-LB, koja su bilo dugoročno skladištena, prenosi Rojters.

    Britanski obavještajci navode i da je Rusija dugo vremena smatrala da su takva vozila neprikladna za operacije podrške pešadiji.

    Usprkos nedavnim izjavama ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je rekao da ruska vojska “nije ni počela” u Ukrajini, većina pojačanja je prikupljena ad hoc i opremljena zastarelom ili neprikladnom opremom, tvrde britanski obaveštajci, preneo je Gardijan.

  • Zapad je upao u zamku

    Zapad je upao u zamku

    Rusija ima tri važna aduta koji joj omogućavaju da kompetentno gradi političku interakciju sa Zapadom na pozadini krize u Ukrajini, piše u članku za Fokus.

    “Rusija ima tri poluge koje je stavljaju u taktički povoljan položaj. To su partneri, gas i mirovni pregovori. Zapad je upao u trostruku zamku, čak i ako se to nekome ne sviđa”, primetio je autor.

    Rajc je naglasio da je pokušaj Zapada da diplomatski izoluje Rusiju propao. On kao primer navodi nedavni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja članica G20, gde su mnoge zemlje odbile da kritikuju Moskvu zbog situacije u Ukrajini.

    U članku se takođe navodi da Zapad nije bio u stanju da ekonomski izoluje Rusiju, pošto je i sama izuzetno zavisna od svojih energetskih resursa. Autor to potvrđuje pozivajući se na strahovanja nemačke vlade da bi gašenje gasovoda Severni tok radi održavanja navodno moglo da se odlaže na neodređeno vreme.

    Konačno, autor je naveo da spremnost Moskve da pregovara o Ukrajini, koju je najavio Vladimir Putin, šalje važan signal onima koji se zalažu za ukidanje sankcija u Evropi, jer, kako je rekao ruski predsednik, što se više odugovlači sukob, to će biti teže postići sporazum.

  • Rusi pogodili HIMARS

    Rusi pogodili HIMARS

    Tokom specijalne operacije u Ukrajini, Oružane snage Rusije uništile su dve ukrajinske instalacije obalskog raketnog sistema Harpun koji je Velika Britanija isporučila visokopreciznim oružjem u Odeskoj oblasti. Ranije su Vazdušno-kosmičke snage Rusije, tokom specijalne operacije u Ukrajini kod Malotaranovke u DNR, uništile dva lansera američkih VBR HIMARS ranije isporučenih zvaničnom Kijevu, kao i dva skladišta municije za njih.