Oznaka: ukrajina

Ukrajinci pokušavaju osloboditi grad Herson, i to nakon što su raketama, nabavljenim iz Sjedinjenih Američkih Država, srušili ključni most Antonivskij.

Prema pisanju BBC-a, to znači da su hiljade ruskih vojnika u opasnosti da budu potpuno odsječeni od ostalih okupiranih područja. Herson, koji se nalazi zapadno od rijeke Dnjepar, je bio prvi grad koji su Rusi okupirali nakon početka rata u Ukrajini.

Ukrajinska vojska je 26. jula srušila spomenuti most te ga time, kako navode Zapadni vojni izvori, učinila potpuno neupotrebljivim. Ovo je jedan od dva ključna mosta za Herson.

Ruska vojska je ovisila o njemu, jer je preko njega transportovala sve ono što joj je potrebno. Pojedini smatraju da je spomenuti ukrajinski grad jedan od politički najznačajnijih za Moskvu. Zato bi gubitak ovog grada bio veliki udarac Rusiji.

Sekretar Nacionalnog sigurnosnog vijeća Ukrajine Oleksej Danilov je jučer, 27. jula, izjavio da je Rusija angažovala, kako je rekao, maksimalan broj vojnika u smjeru Hersona. BBC nije mogao potvrditi ovu tvrdnju.

Ruski izvori kazuju da sada moraju koristiti pontonske mostove kako bi bili povezani s ostatkom okupiranog teritorija Ukrajine. Hersonom, koji je do početka agresije na Ukrajinu imao 290.000 stanovnika, trenutno upravlja proruska vlast.

Planirano je i organizovanje referenduma na kojem bi se izjašnjavalo o tome da li da grad i formalno bude dio Rusije. Sjedinjene Američke Države optužile su Rusiju da se priprema za aneksiju cjelokupnog okupiranog teritorija Ukrajine, prenosi BBC.

Ruske snage raketirale su jutros Višgorodski okrug u Kijevskoj oblasti, saopštio je načelnik Kijevske oblasne vojne uprave Oleksij Kuleba.

Prema njegovim rečima, meta je bio infrastrukturni objekat, prenosi Unian. Kako se navodi, ruske snage granatirale su i Nikolajev i Harkov. Gradonačelnik Nikolajeva Oleksandr Senkevič saopštio je da su se u gradu čule snažne eksplozije, a gradonačelnik Harkova Igor Terehov naveo je da je grad noćas gađan dva puta.

Na Černigovsku oblast ispaljeno je više od 20 raketa, prenosi Interfaks Ukrajina saopštenje ukrajinske operativne komande Sever.

Ruska vojska počela je da koristi u Ukrajini novi izviđački sistem na bombarderu Su-34, javlja RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.”U sklopu specijalne operacije, ruske vazduhoplovne snage počele su da koriste nove izviđačke sisteme koji su montirani na bombarderima Su-34, koji omogućuju sa visokom tačnošću da otkriju koordinate i druge parametre neprijateljskih ciljeva, posebice zračnih obrambenih položaja i ukrajinskih radarskih stanica”, rekao je izvor.Novi izviđački sistem “omogućava prenos informacija o neprijateljskim vojnim objektima kopnenim snagama putem automatskih komunikacijskih kanala gotovo u stvarnom vremenu”, dodaje sagovornik.

Univerzalne izviđačke sisteme izradio je Istraživački institut Kulon, koji je deo državne kompanije “Ruselektroniks”, u sklopu proširenja borbenih sposobnosti bombardera Su-34.

Bombarder Su-34 dizajniran je za uništavanje kopnenih i vazdušnih ciljeva bez obzira o kakvim se vremenskim prilikama radi i koje je doba dana. Letelica ima posadu od dva člana i može nositi do osam tona oružja.

Pre nekoliko nedelja Rusi su najavili “operativnu pauzu” u Donbasu.

Ovakve pauze su sasvim normalne tokom ratovanja visokog intenziteta – kako zbog štete nanesene infrastrukturi, logistici i ljudstvu, tako i zbog činjenice da vojne zalihe treba da se popune.

Vojske jednostavno moraju da naprave pauzu da bi se pregrupisale i “osvežile”, ali da je uobičajeno da se ovo najavljuje na sva zvona i nije. Izgleda da mora postojati neki drugi razlog zašto je aktivnost ruske vojske naglo opala, piše Telegraf.

Artiljerijska vatra je znatno opala, a ofanziva je znatno manja. Doduše, to je nadoknađeno bacanjem nekoliko projektila na veće gradove, verovatno samo da ih podseti na prisustvo vojske.

I dok su Rusi fokusirani na pregrupisavanje u Donbasu, Ukrajinci su počeli da napadaju mete na Hersonskom frontu, na jugu.

Ukrajinci su zapravo uzeli više teritorije od Rusije na jugu nego što su im Rusi uzeli u Donbasu. Zbog toga je ruska vojna aktivnost opala, Rusi igraju na sustizanje, pokušavajući da požure svoja sredstva i trupe za odbranu Herson na jugu.

Herson je strateški veoma važan – to je strateška barijera koja prolazi preko Ukrajine od Krima do Kijeva i jedino uporište koje Rusi imaju severno i zapadno od reke Dnjepar.

Za Ukrajince je to i put do Krima, odakle treba da pritiskaju Ruse ako žele da ih isteraju iz cele zemlje. Ako se Rusi osete ugroženo na Krimu, i tamo će povući jedinice iz Donbasa.

Štaviše, tokom ove ruske “operativne pauze”, Ukrajinci su konačno počeli da koriste poklone sa Zapada, pre svega u vidu artiljerijskih sistema većeg dometa za napad na ciljeve na jugu. Mislimo, naravno, na sisteme Himars.

Ukrajinci igraju ruskim glavama: Do septembra smo u Hersonu!

Poslednjih petnaestak dana Ukrajinci gađaju komandno-kontrolne položaje u perimetru do 70 kilometara od svojih položaja. U mete spadaju komandna mesta, komunikacione lokacije, radari protivvazdušne odbrane itd. Njihovo uništavanje dislocira vojnu moć.

Ovaj domet znači da – uopšteno govoreći – ciljaju na štab brigade i divizije, a ne na štab četa i bataljona. Ratna logika glasi – vrednije stvari se čuvaju što dalje od prve linije bojišta radi zaštite. Artiljerija većeg dometa narušava tu logiku. Drugo, Ukrajinci su udarili i na ruske deponije opreme.

Sudeći po snimcima požara koji smo videli na društvenim mrežama, Ukrajinci su gađali deponije na nivou brigade, divizije i korpusa, dakle najviše goriva i municije.

Ovo ima jedan vrlo jednostavan efekat: Rusi sada moraju da transportuju sve te zalihe punih 100 kilometara, umesto 30 kilometara, da bi snabdevali linije fronta zalihama.

Rusi, koji se oslanjaju na artiljerijsku metodu ratovanja, a artiljerija je izuzetno logistički intenzivna, verovatno u ovom trenutku nisu u stanju da isporuče dovoljno zaliha na linije fronta za izvođenje daljih ofanziva. Najverovatnije se mogu braniti samo na Hersonskom frontu.

Ukrajinci su počeli da udaraju i na mostove reke Dnjepar. Drugim rečima, to su mostovi koji povezuju Ruse sa prve linije fronta sa pozadinom njihovih snaga.

Postoje samo dva takva mosta, oni još uvek nisu porušeni, ali su uništeni kraterima koji otežavaju prolazak teške logistike i kretanje tenkova i borbenih vozila pešadije.

Metod razbijanja neprijateljske vojne sile je verovatno uvek bio manje-više isti, sa manjim varijacijama: Prvo se udari komanda i kontrola, zatim opšta logistika, a onda imate sve vreme sveta da se “poigrate” sa neprijateljskim umom.

Na tragu poslednjeg, ukrajinska vlada je u nedelju saopštila da će u Hersonu biti do septembra. Zelenski je već govorio o milionskoj vojsci koja maršira na Herson.

Ukrajinske snage pogodile su strateški važan most Antonivskij koji preko rijeke Dnjepar povezuje regiju Hersona sa ostatkom južne Ukrajine koja se trenutno nalazi pod ruskom okupacijom.

Među prvim je o eksplozijama na mostu javio Telegram kanal ukrajinskih oružanih snaga sa objavom snimka navodnih eksplozija. Istu informaciju je prenijelo i nekoliko različitih nezavisnih medija.

Viši savjetnik predsjednika Ukrajine Anton Heraščenko citirao je rano jutros izvještaj Oružanih snaga Ukrajine u kojem se navodi da je Himars nanio još jedan snažan udarac.
“Himars je zadao još jedan snažan udarac jednom od dva mosta preko Dnjepra kojeg agresor koristi za masovno prebacivanje trupa. Nadajmo se da Antonivskij most ovaj put neće izdržati snagu napada raketama sa Himarsa”, napisao je Heraščenko.

Antonivskij most je glavna ruta snabdijevanja ruskih trupa u Hersonu i u slučaju ako bude oštećen ruske trupe bi se mogle naći u zamci sa malo municije i hrane, što je dio ukrajinskog plana u vraćanju kontrole nad gradom.

Ukupno preko Dnjepra postoje četiri strateški važna mosta koja povezuju obale Dnjepra. Cilj Ukrajine nije da mostove u potpunosti uništi nego da ga ošteti dovoljno da se spriječi transport teške vojne opreme.

Napade na most je potvrdio i Kiril Sremousov jedan od vodećih ruskih zvaničnika u Hersonu koji je izjavio da je most pogođen, ali ne i srušen. Također rekao je da broj pogodaka veći od deset.

“Postoje pogoci na Antonivskij mostu, blokirali smo saobraćaj. Popraviti ćemo ga,” izjavio je Sremousov za RIA Novosti.

Ruske snage preuzele su kontrolu nad Ugljegorskom termoelektranom u Svetlodarsku, saopštio je danas pomoćnik ministra unutrašnjih poslova samoproglašene Luganske Narodne Republike Vitalij Kiseljov.

Prema njegovim rečima, jurišni odredi su jutros zauzeli celu teritoriju Ugljegorske termoelektrane, preneo je “Sputnjik”.

Reč je o najvećoj termoelektrani u Ukrajini.

Termoelektranu su od 22. maja držale jedinice Oružanih snaga Ukrajine, koje su se povukle iz Svetlodarska i okolnih naselja zbog pretnje opkoljavanjem, napisao je Kiseljov na Telegramu.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zahrova objavila je saopštenje u kojem se obraća vlastima u Kijevu.

Ona navodi da situacija u Zaporoškoj nuklearki, najvećoj u Evropi, izaziva sve veću zabrinutost. Ona tvrdi da su je “eskalirale ukrajinske vlasti” navodeći da Kijev “širi dezinformacije o navodnom uticaju ruskih predstavnika u elektrani na njenu bezbednost”.

“Više puta smo isticali da je Rusija pokazala najveću odgovornost u pogledu ukrajinskih nuklearnih objekata i učinila sve što je u njenoj moći da obezbedi ne samo adekvatan nivo nuklearne i fizičke bezbednosti, već i najveću moguću transparentnost po ovom pitanju”, rekla je Zaharova.

Ona dalje navodi da je Rusija krajem juna 2022. godine, zajedno sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), predvođena generalnim direktorom IAEA Rafaelom Grosijem, pripremala posetu nuklearnim elektranama radi provere poštovanja bezbednosnih standarda i sprovođenja zaštitne mere, ali da do posete nije došlo jer je Sekretarijat UN odbio da podrži inicijativu Sekretarijata IAEA pod slabim izgovorom nedovoljne bezbednosti i lošeg vremena za posetu.

“Upozoravamo režim Zelenskog”

“Ometanje posete koristilo je režimu u Kijevu i njegovim zapadnim sponzorima, koji nisu bili zadovoljni što će generalni direktor, stručnjaci agencije i međunarodni predstavnici uključeni u misiju imati priliku da vide pravu situaciju u NE Zaporožju i sami se uvere u ispravnost njeno funkcionisanje”, kaže Zaharova.

Ona je napala kijevski režim zbog kršenja bezbednosti nuklearne elektrane.

“Posle prekida posete, oružane provokacije Kijeva protiv nuklearke su višestruko porasle: napadi dronovima na teritoriju elektrane, kao i akcije usmerene na zastrašivanje njenog osoblja. Rusko Ministarstvo spoljnih poslova je u više navrata prijavilo ove incidente IAEA”, kaže Zaharova.

Na kraju, Zaharova zaključuje da su akcije Ukrajine prekršile svih sedam principa nuklearne bezbednosti koje je formulisao generalni direktor IAEA, ignorišući rezolucije Generalnih konferencija IAEA iz 1985. i 1990. godine, u kojima se navodi da svaki oružani napad ili pretnja napadom na nuklearna postrojenja krši principe Povelje UN, međunarodnog prava i Povelje IAEA.

“Upozoravamo režim Zelenskog da ne nastavlja sa provokacijama na najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani, jer bi to moglo dovesti do nuklearne nesreće koja bi imala posledice ne samo po Ukrajinu. Pozivamo međunarodnu zajednicu da bude oprezna po ovom pitanju i da osudi akcije kijevskih vlasti”, zaključuje Zaharova.

Ukrajinska vojska je skoro ostala bez udarnih dronova, saopštio je Sputnjiku oficir protivvazdušne odbrane ruske vojske iz grupe “O”.

“U ovoj fazi operacije gađamo izviđačke dronove, kao što su Leleka, Furija. Bez obzira na njihove male razmere, uništavamo ih… U poslednje vreme protivnik uglavnom koristi izviđačke dronove, pošto više nemaju udarne”, rekao je on.