Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je ruska vojska “iskanderima” gađala položaje nacionalističkog bataljona “Kraken” u Harkovskoj oblasti.
Kako se navodi u saopšenju, tom prilikom likvidirano je više od 30 nacista i uništeno je 10 jedinica vojne tehnike, preneo je Sputnjik.
Ekstremisti “Krakena” bili su smešteni u hangarima lokalnog mesnog kombinata u području grada Bogoduhov u Harkovskoj oblasti.
Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfield izjavila je danas da više ne treba sumnjati da Rusija namerava da “rasturi” Ukrajinu.
Ona je rekla da Rusija namerava da Ukrajinu potpuno ukloni sa mape sveta.Tomas-Grinfild je rekla u Savetu bezbednosti UN da SAD uočavaju nadolazeće znake da Rusija postavlja temelje za pokušaj, kako je istakla, aneksije svih istočnih ukrajinskih regiona Donjecka i Luganska i južnih regiona Herson i Zaporožje, uključujući i instaliranje “nelegitimnih punomoćnika u oblastima pod ruskom kontrolom, sa ciljem održavanja lažnih referenduma ili dekreta o pridruživanju Rusiji”, preneo je AP.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov čak je izjavio da je to ratni cilj Rusije, kazala je ona.
Tomas-Grinfild je sugerisala na zemlje koje navode da bezbednost jedne zemlje ne bi trebalo da bude na štetu druge, pitajući kako oni nazivaju napad Rusije na Ukrajinu.
Ona nije navela nijednu zemlju, ali to je stav koji je Kina često ponavljala, uključujući njenog zamenika ambasadora u UN Geng Šuanga.
“Stavljanje sopstvene bezbednosti iznad bezbednosti drugih, pokušaj jačanja vojnih blokova, uspostavljanje apsolutne superiornosti… samo će dovesti do sukoba i konfrontacije, podeliti međunarodnu zajednicu i učiniti sebe manje bezbednim”, kazao je Geng.
Američka ambasadorka je, takođe, sugerisala na države koje pozivaju sve zemlje da prihvate diplomatiju bez navođenja Rusije, rekavši da su akcije Rusije prepreka rešavanju krize. Ona ponovo nije navela nijednu zemlju, ali značajan broj država u Africi, Aziji i na Bliskom istoku ima ovaj pristup.
Prema informacijama iz dopisa zvaničnog Kijeva poslatog u njemačko ministarstvo odbrane, sedam haubica počelo je da pokazuje poruke o “greški u radu”.
Haubice su Ukrajini isporučene krajem juna.
Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, njemačke su vlasti na udaru kritika zbog oklevanja da pošalju pomoći u naoružanju Kijevu, a uticajni list Špigl sada javlja da je deo tehnike koji je Berlin ipak poslao na ratište – zakazao.
Konkretno, nekoliko samohodnih haubica, moćnih PzH 2000, otkazalo je poslušnost svojim operaterima na frontu i moraju na popravak.
Prema informacijama iz dopisa zvaničnog Kijeva poslatog u nemačko ministarstvo odbrane sredinom ove nedelje, od sedam haubica koje su Ukrajini isporučene krajem juna, deo njih počeo je, nakon intezivne paljbe prema ruskim položajima, da pokazuje poruke o “greški u radu” i da je neophodna popravka.
Izvori iz Bundesvera kažu za Špigl đe problem verovatno u intenzitetu paljbe, a on je sasvim izvesno veoma visok.
“Mehanizam za punjenje je u situaciji kada ispaljujete i po 100 šaržera na dan pod snažnim pritiskom, a mi imamo informacije da su Ukrajinci ispaljivali daleko više od toga”, govori izvor iz nemačke vojske. Jedno punjenje ove samohodne haubice podrazumeva 60 projektila.
Osim toga, vojnici na prvim linijama su navodno pokušavali da ispaljuju posebne, tzv. pametne rakete na preveliku udaljenost.
Bundesver je, čim je stigao dopis iz Kijeva, navodno obećao da će odmah poslati dodatnu količinu rezervnih delova kako bi se haubice što pre dovele u red.
Ruska vojska zaplenila je tenkove T-72 koje je ukrajinska vojska napustila nakon povlačenja.
Naime, tenkove T-72 Poljaci su poslali kao ispomoć Ukrajincima, ali oni ili ne znaju da ih koriste ili su ih pokvarili.
Bilo kako bilo, tenkovi su sada u rukama Rusa i posle popravke biće spremni da se ponovo vrate u bitku.
Tokom pet meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, izjave ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve u ovom ratu su se više puta menjale.
Evo najvažnijih izjava, pre svega Putina i Lavrova – u izboru DW.
“Rusija će pomoći ukrajinskom narodu da zbaci antiistorijski režim koji je neprijatelj naroda”, rekao je, prema navodima agencije TASS, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov 24. jula na sastanku sa Arapskom ligom u Kairu. Rusiji je “žao ukrajinskog naroda” koji “zaslužuje mnogo bolje”.
Nepuna tri meseca ranije, rekao je nešto sasvim drugo, naime, da je ciljl Moskve “da zaštiti narod u Donbasu”, te da Kremlj nema nameru da menja vlast u Ukrajini.
DW podseća na izjave ruskog predsednika Vladiira Putina, ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova kao i drugih ruskih zvaničnika o ciljevima Moskve kada je reč o ratu u Ukrajini.
Juli: širenje “geografskih ciljeva”
Dana 20. jula, Lavrov je sa državnu rusku agenciju RIA Novosti i za medijsku kuću RT rekao da Moskva i dalje hoće da “denacifikuje i demilitarizuje Ukrajinu“, kako ona više ne bi predstavljala opasnost i vojnu pretnju za Rusiju. On je dodao: “Ne radi se samo o Narodnim republikama Lugansku i Donjecku, već i o regionima Hersona, Zaporožj i nizu drugih područja”.
Lavrov je rekao da neće biti širenja “geografskih ciljeva” na područja van takozvanih “Narodnih republika” i dodao da nema smisla da se “u aktuelnoj situaciji” pregovara sa Ukrajinom. To je, kako kaže, specijalitet Amerikanaca, oni se time bave u čitavom svetu”, rekao je Lavrov 1. maja za italijanski “Mediaset”.
U tom intervjuu Lavrov je podvukao da je cilj Rusije da “zagarantuje sigurnost ljudi na istoku Ukrajine, kako ih više ne bi ugrožavali militarizacija i nacifikacija, i kako bezbednost Ruske federacije ne bi bila ugrožavana sa ukrajinske teritorije.”
Kasnije, 31. maja, Lavrov je na sastanku sa generalnim sekretarom Organizacije za islamsku saradnju (OIC) Huseinom Ibrahimom Tahom, izrazio mišljenje da “zapadne kolege” koriste situaciju u Ukrajini da bi “sprečile nastajanjae multipoloarnog sveta”.
Mart i april: Neutralnost Ukrajine i suzbijanje NATO
Navodna pretnja koju Zapad i pre svega NATO predstavljaju za Rusiju, odmah po početku rata je bila glavna tema u govorima ruskih političara. Oni stalno ponavljaju da Ukrajina mora biti neutralna i da samo tako može biti sprečen njen pristup NATO.
To je naglasio i Vladimir Putin na sastanku sa predstavnicima ruskih aviokompanija 5. marta. Tom prilikom je dodao i da bi u slučaju konflikta između Rusije i NATO svima “bilo jasno” kakve bi bile posledice.
Pre toga, 1. marta, manje od nedelju dana po početku ruske invazije, ministar odbrane Sergej Šojgu je na televiziji rekao: “Najvažnije je da se Ruska Federacija zaštiti od vojne pretnje koju predstavljaju zapadne zemlje koje pokušavaju da iskoriste ukrajinski narod u borbi protiv naše zemlje”.
Krajem marta, posle neuspeha ruske ofanzive na Kijev, retorika se primetno promenila. “Denacifikacija i delmilitarizacija” su potisnute u drugi plan. Prednost su dobili podrška Donbasu i rešenje konflikta pregovorima.
Tako je 25. marta zamenik šefa ruskog generalštaba, general-pukovnik Sergej Rudskoj, rekao da je cilj “ruske specijalne operacije da pomogne ljudima u Narodnim Republikama Donjecku i Lugansku, koji su osam godina izloženi genocidu kijevskog režima”.
U aprilu su ruski zvaničnici ponovo tematizovali konfrontaciju sa NATO i SAD. Jedanaestog aprila, Sergej Lavrov je za Rosiju24 rekao: “Naše specijalne vojne operacije trebalo bi da okončaju bezobzirno širenje kursa ka potpunoj dominaciji SAD i njima podređenih zapadnih zemalja u mađunarodnoj areni”. Prema njegovim rečima, Zapad je od Ukrajine napravio “područje za definitivno podjarmljivanje Rusije”, ali “Rusija nikada neće zauzeti “podređenu poziciju”.
Jun i februar: Krim i pretnja koju predstavlja NATO
I Dmitrij Medvedev, šef Ruskog saveta bezbednosti, hoće da spreči članstvo Ukrajine u NATO. On je za ruski list “Argumenti i fakti” 29. juna rekao da bi to članstvo za Rusiju bilo opasnije od učlanjenja Švedske ili Finske. Istovremeno je naglasio da je Krim deo Rusije.
“Svaki pokušaj da se prodre na Krim bio bi objava rata našoj zemlji. Kada bi to učinila neka članica NATO, onda bi to bio konflikt sa kompletnom Severnoatlantskom alijansom, treći svetski rat, totalna katastrofa”.
Isto je rekao i Putin u martu na pomenutom sastanku sa predstavnicima aviokompanija.
Još u Putinovom govoru na televiziji 24. februara, kada je rusku invaziju najavio kao “specijalnu vojnu operaciju”, veliki značaj je pridavan navodnoj pretnji Rusiji koju predstavlja dalje širenje NATO na istok.
Putin je još tada izjavio da je “cilj da se zaštite ljudi koji su osam godina izloženi genocidu i tiraniji kijevskog režima”. “Zato se zalažemo za demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine. Osim toga, izvešćemo pred sud one koji su počinili krvave zločine nad civilima, između ostalog i nad građanima Ruske Federacije”, rekao je Putin. Tada je još govorio da Moskva ne planira okupaciju ukrajinskih područja.
Kremlj je danas saopštio da ne vidi promjenu što se tiče spremnosti Zapada da načini ustupke po pitanju Ukrajine radi osiguranja prekida vatre, javlja TASS.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov odgovorio je negativno na pitanje da li Moskva vidi promjenu u stavu Zapada.
SAD, EU i Britanija pružile su vojnu i političku pomoć bez presedana Ukrajini u borbi protiv ruskih snaga.
Peskov je reagovao na komentare ukrajinskog ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe, koji je u članku za “Njujork tajms” pozvao Zapad da “odbije lažne mirovne prijedloge Rusije”.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je njegova zemlja spremna da započne isporuke žita iz luka na Crnom moru.
Takođe je rekao i da očekuje znak od UN i Turske da isporuke počnu.
Iz kabineta Zelenskog je saopšteno da je on posetio crnomorsku luku Čornomorsk koja je bila pod blokadom Rusije, kako bi video pripreme za početak isporuka dogovorenih prošle sedmice u Turskoj uz posredovanje UN, prenosi Rojters.
“Naša strana je potpuno spremna. Mi smo to signalizirali našim partnerima – UN i Turskoj, a naša vojska garantuje bezbednost”, naveo je Zelenski.
“Naš ministar infrastrukture je u direktnim kontaktima sa turskom stranom i UN. Mi od njih očekujemo znak da možemo da počnemo”, dodao je on.
Svetski mediji tvde da su otkrili dokaze o operaciji Rusije da inflitrira tajne agente u Ukrajini.Kako javlja agencija “Rojters”, pet osoba koje su navodno upoznate sa pripremama zvaničnog Kremllja za vojnu akciju u Moskvi, rekle su da su predsednik Vladimir Putin i njegovi najbliži saradnici bili uvereni da će Rusiji biti potrebna samo mala vojna snaga i nekoliko dana da sruše ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, prenosi Skaj Njuz.
Član ukrajinskog Veća za nacionalnu sigurnost i odbranu Oleksij Danilov, rekao je da je Rusija imala agente u ukrajinskom sektoru odbrane, sigurnosti i policije u vreme invazije. Drugi izvor rekao je agenciji “Rojters” da su ruski špijuni bili raspoređeni u nuklearnoj elektrani Černobil 2021. godine kako bi podmitili radnike i pripremili preuzimanje postrojenja bez krvi.
Zapadna vojna strategija u vezi sa rusko-ukrajinskim konfliktom ne funkcioniše, a mir u Ukrajini se može postići samo kroz razgovore sa Rusijom i SAD, rekao je danas premijer Mađarske Viktor Orban.
On je odbacio ideju da bi ukrajinska vojska mogla da pobedi Rusiju, nazvavši to iluzijom. Prema njegovom mišljenju, sankcije EU, koje imaju za cilj da destabilizuju Rusiju, takođe ne funkcionišu.
Prva dama Ukrajine Olena Zelenska progovorila je nakon što su ona i njen suprug Voladimir Zelenski pozirali za modni časopis Vog, izazivajući kritike mnogih na društvenim mrežama.
“Koristim svaku priliku da pričam o Ukrajini. Ovo je bila velika prilika. Milioni čitaju Vog i moja je dužnost bila da razgovaram direktno sa njima. Nisam navikla na pažnju. Svi se borimo i to je naš posao. I ja moram da radim i taj posao“, rekla je Olena u intervjuu za Bi-Bi-Si.
Ona je dodala da Ukrajinci nastoje da žive normalno u delovima zemlje koji su slobodni od ruskih trupa.
“Čak i vojnici govore svojim prijateljima da odu na kafu, pogledaju film, uživaju u miru koji imaju. Mi smo prvi ovde koji će vam dati taj mir. Kijev je miran grad, moramo da nastavimo da radimo čak i pod raketnim napadima. Nema života bez razvoja, moramo da nastavimo”, dodala je ona.
Podsećanja radi, Olena Zelenska se našla na naslovnoj strani najnovijeg izdanja Vogua, a ona i njen suprug Vladimir Zelenski pozirali su za nekoliko fotografija u časopisu.
U intervjuu su govorili o sebi, svom braku i ratu u Ukrajini.