VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zelenski: “Važno je da Kina ne pomaže Rusiji u ratu”

    Zelenski: “Važno je da Kina ne pomaže Rusiji u ratu”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Ukrajini važno da Kina ne pomaže Rusiji u ratu i da bi Peking trebalo da barem ostane neutralan. On je to rekao u obraćanju tokom diskusije na internetu u organizaciji Australijskog nacionalnog univerziteta u Kanberi.

    U diskusiji su učestvovali i studenti 21 univerziteta u Australiji. Na pitanje o stavu Kine prema ratu u Ukrajini, Zelenski je rekao da bi voleo da se Peking pridruži zemljama koje su osudile rusku invaziju. “Za sada, Kina balansira i zaista je neutralna i, biću iskren, ta neutralnost je bolja od toga da se Kina pridruži Rusiji. Važno nam je da Kina ne pomaže Rusiji “, rekao je Zelenski putem video veze.

    On je zahvalio australijskoj vladi što je Ukrajini pružila najveću podršku od svih zemalja van saveza NATO. Kina je do sada odbila da osudi napad Rusije na Ukrajinu. Istovremeno, osudila je sankcije koje su SAD i EU uvele Rusiji, optužujući Zapad da time provocira Moskvu.

  • Dramatično upozorenje: “Najveća evropska nuklearna elektrana van kontrole”

    Dramatično upozorenje: “Najveća evropska nuklearna elektrana van kontrole”

    Rafael Grosi, glavni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju, izdao je dramatično upozorenje zbog najveće evropske elektrane Zaporožje.

    Elektrana se nalazi u jugoistočnoj Ukrajini i koju su okupirale ruske snage, navodeći da je nuklearka “potpuno van kontrole”, prenosi Skaj njuz.

    Situacija tamo postaje svakim danom sve opasnija, rekao je, pozivajući Rusiju i Ukrajinu da dopuste stručnjacima da posete kompleks kako bi sprečili nuklearnu nesreću.

    “Svako načelo nuklearne sigurnosti je prekršeno. Rizik je izuzetno ozbiljan i opasan”, dodao je.

    Ukazao je na granatiranje u blizini elektrane na početku rata te nastavio s optužbama Rusije i Ukrajine za napade na NE Zaporožju.

    Nuklearka je trenutno pod kontrolom Rusije, ali je zadržala svoje ukrajinsko osoblje, što je dovelo do nesuglasica, a navodno i do određenog nasilja.

    “IAEA ima određen kontakt s osobljem, ali neujednačen i problematičan”, rekao je Grosi.

    Takođe je rekao da je lanac snabdevanja opremom i rezervnim delovima za nuklearku prekinut pa Agencija nije sigurna da NE Zaporožje dobija sve što joj treba.

  • Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Ukrajinci vraćaju teritoriju?

    Dok se EU prepire oko gasa, ukrajinski predsednik Zelenski vjerovatno se sprema da povrati Herson.

    Područje oko Dnjepra danas je isto tako strateški važno kao što je bilo i u Drugom svetskom ratu.

    Bili su to odlučujući meseci u Drugom svetskom ratu, u tadašnjoj sovjetskoj Ukrajini: 1943, pre gotovo 80 godina, Crvena armija je, pretrpevši ogromne gubitke, potisnula nemački Vermaht natrag preko Dnjepra.

    Nakon poraza u Staljingradu, Hitlerova Nemačka i njeni rumunski saveznici su početkom februara 1943. još držali takozvanu Votanovu liniju odbrane. Do početka novembra 1943, Crvena armija je uspela da se utvrdi zapadno od reke, u dužini od 450 kilometara. Na sovjetskoj strani je u višemesečnim borbama ubijeno ili ranjeno 1,2 miliona vojnika.

    Milion ukrajinskih vojnika?
    Ta istorijska referenca mogla bi da ima ulogu i u današnjim svakodnevnim video-porukama ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog. On već nedeljama najavljuje kontraofanzivu oko Hersona na jugu zemlje i pominje brojku od oko milion vojnika. To ne može da se potvrdi iz nezavisnih izvora. Na početku invazije 24. februara, ruska vojska stacionirala je u regionu do 150.000 vojnika.

    Pre osamdeset godina, ishod bitke na Dnjepru u južnoj Ukrajini bio je prekretnica. Verovatno bi bio i danas. Prvih dana ruske invazije, vojnici Kremlja okupirali su južni ukrajinski grad Herson, koji se nalazi zapadno od Dnjepra. U njemu je živelo nešto manje od 300.000 stanovnika.

    Američki vojni stručnjak Majkl Kofman iz Istraživačkog programa za ruske studije u Centru za pomorske analize smatra da bi Ukrajinci uspešnom kontraofanzivom u ovom trenutku mogli da onemoguće dalje ofanzive ruske vojske u smeru lučkog grada Odese.

    Ruska armija u teškoj situaciji
    Činjenica je da ukrajinska vojska trenutno pokušava da ciljanim napadima topovskim sistemima HIMARS koje su joj isporučile SAD u regionu Hersona uspostavi stratešku poziciju za dalji tok rata do jeseni. Ako Ukrajina bude uspešna, ona bi mogla da ostvari isto tako važnu pobedu kao što je bilo potiskivanje ruske vojske iz grada Harkova na severu zemlje. A ako se ruske oružane snage odupru, to bi bio težak udarac za Ukrajinu. To bi moglo i da je košta podrške na Zapadu.

    Vlada u Kijevu može ujedno da računa na podršku mnogih građana Hersona. Na početku ruskog agresorskog rata ljudi su tamo demonstrirali protiv ruskih okupatora ispred administrativnog sedišta hersonske oblasti, koja ima ukupno više od milion stanovnika. Vojnicima Kremlja su dovikivali: “Gubite se” i “Herson je ukrajinski!”


    Krajem jula, ukrajinska vojska oštetila je tri važna mosta u blizini Hersona, koji je okupirala ruska 49. armija. Do tada su se ruski vojnici u Hersonu snabdevali preko tih mostova. Očigledno je presudan bio drugi noćni napad HIMARS-ima između 26. i 27. jula 2022. i to na najvažniji od tri rečna prelaza: most Antonivka kod Hersona koji je dugačak više od hiljadu metara. Oštećen je toliko da teška oprema preko njega više ne može da se prevozi.

    Veliki broj informacija koje prenose zaraćene strane nije moguće nezavisno proveriti, ali video-snimci objavljeni na društvenim mrežama nakon bombardovanja pokazuju da se, umesto mostova, sada koristi ruski pontonski trajekt. A to je za Ukrajince laka meta.

    Britansko Ministarstvo odbrane po prvi put je prenelo da ukrajinska “kontraofanziva u Hersonu uzima sve više maha”. Prema tom izveštaju, ruska 49. armija u Hersonu sada je “veoma ranjiva”. Štaviše, “grad Herson (…) sada je praktično odsečen od ostalih okupiranih teritorija. Njegov gubitak značajno bi omeo pokušaje Rusije da okupaciju prikaže kao uspeh”, navode britanski autori analize. Neki noviji video-snimci na društvenim mrežama pokazuju da ruska strana već reaguje i da navodno prevozi tešku opremu prema Hersonu.

    Ko kontroliše Herson?
    U glavnom gradu Kijevu Mihajlo Podoljak je veoma samouveren. Savetnik šefa kabineta predsednika Zelenskog u intervjuu za DW osvrnuo se i na vojni uspeh sa Zmijskim ostrvom u Crnom moru. Reč je o malom ostrvu uz obale Ukrajine i Rumunije s kojeg može da se kontroliše morski put do Bosfora. Ruska vojska napustila je to ostrvo posle teškog ukrajinskog granatiranja krajem juna. Prema navodima Kremlja – kao “gest dobre volje”. Sada će Moskva da “shvati da je potrebno pokazati još jedan gest dobre volje i da će napustiti Herson”, rekao je Podoljak, misleći pritom na granatiranje važnog mosta u blizini Hersona.

    Ali, i ruska vojska je sposobna da izvodi ciljane udare u južnom regionu. Sajmon Ostrovski sa američkog TV kanala ABC, koji je bio u tom regionu, potvrdio je da je bilo nekoliko uspešnih rušenja skladišta ukrajinske vojske u gradu Mikolajivu. Odatle Ukrajinci organizuju snabdevanje fronta kod Hersona. “Izgleda da su ruski raketni napadi na Ukrajinu ciljani i oni nanose veliku štetu, ne samo civilnom stanovništvu, već i (ukrajinskim) ratnim nastojanjima”, preneo je Ostrovski.


    Region Hersona od velike je strateške važnosti za Ukrajinu. Osim pšenice, tu se proizvodi i suncokretovo ulje. Prema ukrajinskim izvorima, Rusija je tu ukrala pola miliona tona žitarica, kao i desetine hiljada tona suncokretovog ulja i đubriva. Kijev tvrdi da je uz pomoć GPS-lokatora uspeo da dokaže da su trupe Kremlja i ruski kriminalci odatle ukrali i visokokvalitetne poljoprivredne mašine. Bez tog plodnog područja na jugu, Ukrajina teško da bi mogla da preživi.

    Proterivanje ruskih okupatora iz regionalne prestonice Hersona preko Dnjepra u smeru istoka ujedno je i preduslov da Kijev potisne Rusiju sa kopnene veze sa Krimom, koji je nezakonito pripojen 2014. godine. U svojim video-porukama, ukrajinski predsednik Zelenski izjavljuje da je prekretnica za kojom Ukrajinci čeznu sada dosegnuta – i nastavlja da traži više teškog naoružanja sa Zapada.

  • “Amerika je direktno umješana u rat”

    “Amerika je direktno umješana u rat”

    Rusija tvrdi da su SAD “direktno umješane” u rat u Ukrajini.

    Uloga američke obaveštajne službe stavljena je pod lupu, nakon što je Rusija optužila Belu kuću da dostavlja obaveštajne podatke koje Kijev koristi za izvođenje raketnih udara dugog dometa, prenosi londonski Gardijan.

    Rusko ministarstvo odbrane tvrdi je da je Vašington “direktno umješan” u rat i da je preneo obaveštajne podatke koji su doveli do “masovne smrti civila”.

    “SAD su odgovorne za ukrajinske raketne napade na naseljena područja u istočnom Donbasu i drugim regionima. Ovo nepobitno dokazuje da je Vašington, suprotno tvrdnjama Bele kuće i Pentagona, direktno umešan u sukob u Ukrajini”, navodi se u saopštenju ruskog ministarstva odbrane.

    Bajdenova administracija je do sada dala više od 8 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini, uključujući dodatnu tranšu od 550 miliona dolara koja je juče predstavljena, iako Vašington snažno negira da učestvuje u sukobu ili da je u ratu sa Rusijom.

    Komentari Kremlja usledili su nakon intervjua koji je Telegrafu dao Vadim Skibicki, vršilac dužnosti zamenika šefa vojne obaveštajne službe Ukrajine.

    On je rekao da su artiljerijski sistemi velikog dometa HIMARS proizvedeni u SAD bili izuzetno efikasni u uništavanju ruskih skladišta goriva i municije.

  • Zelenski: Pakao koji se ne može opisati

    Zelenski: Pakao koji se ne može opisati

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je u svom noćnom video-obraćanju naciji, situaciju u istočnom regionu Donjeck, opisao kao pakao.

    “Napadi na Pisku i Avdijivku su pakao koji ne mogu opisati riječima. Uprkos pošiljkama američkih raketa, još ne možemo da potpuno slomimo rusku nadmoć u artiljeriji i ljudstvu”, rekao je Zelenski, prenosi Kijev independent.

    Zelenski je u nedjelju saopštio da je ukrajinska vlada odlučila da sprovede obaveznu evakuaciju stanovništva iz istočne Donjecke oblasti, mjesta žestokih borbi s ruskim snagama.

    Zelenski je tada naveo da stotine hiljada ljudi i dalje živi u oblastima Donbasa, gdje su borbe žestoke i da mnogi odbijaju da odu, ali da “bi to trebalo da urade”.

  • “Uništili smo”

    “Uništili smo”

    Ruski ministar obrane Sergej Šojgu rekao je da je Rusija uništila šest raketnih sistema Himars američke proizvodnje od početka najnovije ruske invazije na Ukrajinu.

    Interfax javlja da je Šojgu također tvrdio da je uništeno pet sistema za lansiranje protubrodskih raketa Harpoon.

  • “Azov” teroristička organizacija

    “Azov” teroristička organizacija

    Vrhovni sud Rusije, po zahtevu tužilaštva, doneo je odluku kojom se ukrajinski bataljon “Azov” označava terorističkom organizacijom. Ovom odlukom se bataljon “Azov” označava kao teroristička organizacija i njegove aktivnosti na teritoriji Rusije se zabranjuju, saopštio je sudija, prenosi RIA Novosti.

    Protiv jednog broja militanata Azova u Rusiji su već pokrenuti krivični postupci po članovima o ekstremizmu, najamništvu i slično. Sada se militanti Azova mogu krivično goniti kao saučesnici, učesnici i organizatori terorističke organizacije za šta je predvidjena kazna od 10 do 20 godina zatvora.

    Istovremeno, zakon oslobađa od odgovornosti osobe koja su dobrovoljno prestale da učestvuju u takvoj organizaciji, pre hapšenja i otpočinjanja istražnih radnji.

  • Kijev optužio EU da blokira obećana finansijska sredstva

    Kijev optužio EU da blokira obećana finansijska sredstva

    Ukrajina je danas optužila Njemačku i druge članice EU da blokiraju uplatu sredstava koje je blok odobrio ranije dok se Kijev suočava sa finansijskom krizom zbog rata sa Rusijom.
    “Očekujemo osam milijardi evra, ali neke članice EU, među njima NJemačka, blokiraju verifikaciju tog pitanja”, rekao je zamjenik šefa kabineta predsjednika Igor Žovka, prenosi DPA.

    On je naveo da predsjednik Vladimir Zelenski vodi “aktivne pregovore” o tom pitanju.

    Žovka je podsjetio da je Kijev do sada primio jednu milijardu evra od devet milijardi finansijske pomoći koju je EU obećala u maju.

    Za preostala sredstva mogu biti potrebne garancije država članica, smatraju u Evropskoj komisiji, jer njihovo obezbeđenje kroz budžet EU nije moguće zbog nedostatka sredstava.

    Nekoliko međunarodnih rejting agencija smanjilo je kreditni rejting Ukrajine u julu. Najveća državna kompanija “Naftogas” prije nedjelju dana nije servisirala neizmirene spoljne dugove, u skladu sa Vladinom direktivom.

    Prema podacima kabineta predsjednika, Ukrajini će naredne godine biti potrebno skoro 50 milijardi evra dodatnih sredstava.

  • Zaharova: Slanje tenkova Kijevu, velika greška Skoplja

    Zaharova: Slanje tenkova Kijevu, velika greška Skoplja

    Moskva je osudila kao veliku grešku odluku Sjeverne Makedonije da tenkove T-72 pošalje Ukrajini, rekavši da će to samo da podstakne kriminalne aktivnosti kijevskog režima, izjavila je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Smatramo ovo velikom greškom Sjeverne Makedonije”, rekla je ona.

    Zaharova je istakla da je vođeno duhom svoje odanosti NATO-u, Skoplje odigralo ulogu u slanju oružja Ukrajini, “podstičući tako zločinačke aktivnosti kijevskog režima protiv civila Donbasa”.

    Ona je upozorila “ljude koji se zalažu za demokratiju” da ne eskaliraju stvari dalje.

    Državna televizija Srbije javila je 29. jula da je Ministarstvo odbrane Sjeverne Makedonije potvrdilo da šalje tenkove T-72 u Ukrajinu, prenio je TASS.

    Makedonski vrh saopštio je da se radi o tenkovima “treće generacije” u službi jedinice koja će uskoro biti demontirana. Nije precizirano koliko je tenkova donirano.

  • Rusija odbacila tvrdnje

    Rusija odbacila tvrdnje

    Rusija je odbacila kao netačne tvrdnje američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da ruske snage koriste nuklearnu elektranu Zaporožje kao vojnu bazu, navodi se u komentaru ruske delegacije na Konferenciji o reviziji Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja.

    “U svojoj izjavi na 10. Konferenciji o reviziji Sporazuma o neširenju nukleranog naoružanja, američki državni sekretar Entoni Blinken optužio je ruske oružane snage da koriste nuklearnu elektranu Zaporožje kao vojnu bazu. Snažno odbacujemo takve optužbe”, navodi se u komentaru ruske delegacije, koji je objavljen na njenom sajtu.

    Kako se dodaje, Rusija je u više navrata istakla da akcije njenih oružanih snaga ni na koji način ne podrivaju nuklearnu bezbednost Ukrajine i ne ometaju normalan rad elektrane, prenosi TAS S. U saopštenju se ukrajinske oružane formacije optužuju da su poslednjih meseci izvršile niz provokacija koristeći bespilotne letelice, uključujući one koje su isporučile članice NATO, kako bi sabotirale normalno funkcionisanje elektrane, zastrašile njeno osoblje, podrile bezbednost nuklearne elektrane i stvorile pretnju od nuklearne katastrofe. Ističe se da je Rusija na to ukazala na sastanku Saveta bezbednosti UN, koji je održan 29. jula.

    “Kada preduzima takve korake, Kijev ima punu podršku SAD i drugih zapadnih država”, navodi ruska delegacija. Američki državni sekretar Entoni Blinken ranije je nazvao ruske akcije oko najveće ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje “vrhuncem neodgovornosti” i optužio Moskvu da je koristi kao “nuklearni štit” u napadima na ukrajinske snage.

    On je dodao da je Vašington duboko zabrinut što Moskva sada koristi nuklearnu elektranu kao vojnu bazu i puca na ukrajinske snage iz okoline.