VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Oglasio se Zelenski: Zapljenili smo

    Oglasio se Zelenski: Zapljenili smo

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je u Ukrajini već zapljenjena ruska imovina vredna 765 miliona dolara.

    “Danas sam održao sastanak o politici sankcija, konfiskaciji ruske imovine. Prema rečima vladinih zvaničnika u Ukrajini je već nasilno zaplenjena imovina vredna 28 milijardi grivni (765 miliona dolara)”, naveo je Zelenski u saopštenju objavljenom na sajtu njegove kancelarije. Dodao je da se rad na zapleni ruske imovine nastavlja i da je predloženo da se konfiskuje više od 900 predmeta koji pripadaju ruskoj državi, prenosi RIA Novosti.

    “A ako procenimo imovinu ne samo terorističke države, već i njenih stanovnika, onda je reč o 36.000 predmeta koji su podložni zapleni”, dodao je Zelenski.

    Ukrajinski premijer Denis Šmihal prethodno je rekao da je vlada usaglasila ukaz Zelenskog o konfiskaciji imovine i sredstava Rusije na ukrajinskoj teritoriji.

    Reč je o 903 objekta, a prihod će, kako je rekao Šmihal, ići za odbranu i obnovu Ukrajine.

    Zelenski je ranije potpisao zakon o prisilnom oduzimanju objekata u vlasništvu Ruske Federacije i njenih stanovnika u Ukrajini i zapretio da će učiniti sve da oduzme imovinu “ruskim propagandistima”, ne navodeći o kome je reč.

    Prema podacima Biroa za ekonomsku bezbednost Ukrajine, već su zaplenjena ruska i beloruska sredstva vredna više od milijardu dolara.

  • Orban: Mir u Ukrajini nemoguć bez rusko-američkih razgovora

    Orban: Mir u Ukrajini nemoguć bez rusko-američkih razgovora

    Mir u Ukrajini neće biti moguć bez razgovora Rusije i SAD, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.

    On je na Konferenciji konzervativne političke akcije u Dalasu, u američkoj saveznoj državi Teksas, rekao da strategija globalističkih lidera o Ukrajini eskalira i produžava rat u toj zemlji i da umanjuje šanse za mir.

    “Bez američko-ruskih razgovora, nikada neće biti mira u Ukrajini”, istakao je Orban.

    Orban je naglasio da “samo snažni lideri mogu da stvore mir”, javio je TASS.

  • Ruska vojska oslobodila stratešku tačku

    Ruska vojska oslobodila stratešku tačku

    Ruska vojska oslobodila je stratešku tačku, selo Peski, u blizini Donjecka, saopštile su vlasti samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR). Kako prenosi Sputnjik, to selo smatra se jednim od najutvrđenijih ukrajinskih pozicija u Donbasu.

    Istovremeno, Oružane snage Ukrajine povlače se s područja Avdejevke i Artjomovska odnosno Bahmuta, saopštio je zamenik načelnika Glavne operativne uprave ukrajinskog Generalštaba Aleksej Gromov.

    Prema njegovim rečima, u području Artjomovska, ukrajinska vojska je morala da napusti selo Semigorje i da pređe u odbranu na istoku Kodemija.

    Pored toga, ukrajinska vojska je napustila rudnik Butovka, a položaji su im trenutno na jugu Avdejevke.

  • Tri broda sa 58 hiljada tona žita spremna da napuste Ukrajinu

    Tri broda sa 58 hiljada tona žita spremna da napuste Ukrajinu

    Tri broda s ukupno 58.041 tonu kukuruza dobili su dozvolu da napuste ukrajinske luke u petak u sklopu sporazuma o deblokadi izvoza žitarica, nakon što je je ruska ofanziva primorala Ukrajinu da ustupi teritoriju na istoku zemlje.

    Prvi brod koji je prevozio ukrajinsko žito, a kojem je dozvoljeno da napusti luku prvi put od početka rat, isplovio je u ponedjeljak iz Odese za Liban, u skladu sa sporazumom o sigurnom prolazu uz posredovanje Turske i Ujedinjenih nacija.

    Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu, koji okuplja rusko, ukrajinsko, tursko i osoblje UN-a, saopštio je da će dva broda u petak krenuti iz Černomorska i jedan iz Odese.

    “Procjenjuje se da će tri broda isploviti ujutro iz svojih luka”, navodi se.

    Iz Černomorska, Polarnet bi krenuo za Karasu u Turskoj sa 12.000 metričkih tona kukuruza, a Rojen bi odvezao 13.041 tonu kukuruza u Teesport u Veliku Britaniju.

    Iz Odese, Navistar treba odvesti 33.000 tona kukuruza u Ringaskiddy u Irskoj.

    Očekuje se da će turski brod Osprey S koji plovi pod zastavom Liberije, stići u ukrajinsku luku Černomorsk u petak, saopštila je regionalna uprava Odese. Bio bi to prvi brod koji je stigao u ukrajinsku luku od početka rata.

    Od četvrtka popodne, Osprey S bio je usidren u Mramornom moru, oko kilometar od azijske obale Istanbula, zajedno s drugim brodovima koji su čekali da pređu Bosfor u Crno more, izvjestio je Reutersov reporter.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin poslao je trupe u Ukrajinu 24. februara, što je izazvalo najveći sukob u Evropi od Drugog svjetskog rata. Zbog toga je nastala globalna energetska i prehrambena kriza jer Ukrajina i Rusija proizvode oko jednu trećinu globalne pšenice, a Rusija je glavni snabdijevač Evrope energijom.

    Nakon petomjesečnih borbi, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je ove sedmice opisao pritisak na njegove oružane snage u istočnoj regiji Donbasa kao “pakao”, dok je šef NATO-a Jens Stoltenberg poručio da Rusija ne smije pobijediti.

  • “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da se Rusiji ne sme dozvoliti da pobedi u ratu protiv Ukrajine.

    On je rekao da će zemlje članice NATO možda morati dugo da pomažu Ukrajini oružjem i drugom pomoći, kako bi sprečile Rusiju da pobedi.

    “U našem je interesu da ova vrsta agresivne politike ne uspe. Ovo je najopasnija situacija u Evropi od Drugog svetskog rata”, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da ruski napad nije usmeren samo na Ukrajinu, već i na zapadne vrednosti.

    Stoltenberg je ponovio da je NATO odlučan da brani svih svojih 30 zemalja članica.

    “Ako predsednik Putin uopšte pomisli da uradi nešto slično nekoj zemlji Severnoatlantske alijanse, kao što je uradio Gruziji, Moldaviji ili Ukrajini, onda će se ceo NATO uključiti odmah”, rekao je Stoltenberg.

    Neutralne zemlje moraju da izaberu stranu?

    Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Napad Rusije na Ukrajinu podstakao je ranije neutralne zemlje Finsku i Švedsku da zatraže učlanjenje u NATO. Njihove zahteve za prijem do sada su ratifikovale 23 zemlje od 30 država članica, uključujući SAD.

    Sedam zemalja članica tek treba da formalno pristanu, i to su Češka, Grčka, Mađarska, Portugal, Slovačka, Španija i Turska, navodi RSE.

    Samo se Turska prvobitno usprotivila. Ona je pored ostalog kao uslov za podršku postavila da Stokholm i Helsinki ne pomažu kurdskim snagama u Siriji, koje Ankara smatra ogrankom terorističke Radničke partije Kurdistana, i ukidanje restrikcija na izvoz oružja Turskoj.

    Turska je saopštila da će se ovog meseca specijalni komitet te zemlje sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima, kako bi procenio da li se dve zemlje pridržavaju uslova.

  • Zelenski pominjao Balkan tokom kritike globalne bezbjednosti

    Zelenski pominjao Balkan tokom kritike globalne bezbjednosti

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u najnovijem video-obraćanju kritikovao je funkcionisanje globalne bezbjednosne arhitekture i u tom kontektsu ukazao na konfliktne situacije i prijetnje širom svijeta posljednjih dana, uključujući i Balkan.

    “Ovih dana u našem informacionom prostoru i na društvenim mrežama ima dosta izvještaja o konfliktnim situacijama i prijetnjama koje postoje u drugim geografskim sredinama. Prvo – Balkan, pa – Tajvan, sada možda Kavkaz… Sve ove situacije izgledaju drugačije, iako ih spaja jedan faktor, a to je da globalna bezbjednosna arhitektura nije funkcionisala. Da je funkcionisalo, ne bi bilo ovog sukoba”, naveo je Zelenski.

    On je ponovo optužio Rusiju da je “potpuno ignorisala međunarodno pravo i interese čovječanstva” i ocijenio da je 2014. godina bila prekretnica, prenosi Ukrinform.

    Zelenski je ukazao na tadašnju situaciju s Krimom, Donbasom i oborenim malezijskim avionom i naveo da je Rusija “izbjegavala neposrednu i opipljivu odgovornost i sačuvala poslovne i političke veze sa svijetom”.

    Ocijenio je da su Ukrajinci ujedinili cijeli svijet ne samo oko svoje borbe za slobodu, već i oko razumijevanja koliko je krhka sloboda svih naroda u Evropi i drugim dijelovima svijeta.

    “Ova krhkost se može zaštiti samo zajedničkim djelovanjem. Mora da postoji efikasna globalna bezbjednosna arhitektura koja obezbjeđuje da nijedna država više nikada ne može da pribjegne teroru druge države”, poručio je Zelenski.

  • Zelenski zove Sija u pomoć

    Zelenski zove Sija u pomoć

    Ukrajina traži priliku da direktno razgovara sa kineskim predsednikom Si Ðinpingom kako bi ta zemlja pomogla da se okonča rat sa Rusijom, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu za hongkongški Saut čajna morning post.

    On je pozvao Kinu da iskoristi svoj ogroman politički i ekonomski uticaj na Rusiju kako bi se okončali sukobi, prenosi Rojters.

    “To je veoma moćna država. To je snažna ekonomija… Tako da može politički i ekonomski da utiče na Rusiju. A Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN”, rekao je Zelenski.

  • Ukrajina povlači mirovnjake sa KiM

    Ukrajina povlači mirovnjake sa KiM

    Ukrajina povlači 40 vojnika sa KiM koji učestvuju u mirovnoj misiji KFOR-a, saopštila je danas Komanda Združenih snaga Oružanih snaga Ukrajine.

    “Na Kosovu, u Republici Srbiji nalazi se nacionalni kontingent Oružanih snaga Ukrajine, koji čini 40 vojnih lica”, objavljeno je na sajtu RBK-Ukrajina.

    Dodaje se da “povratak nacionalnog kontingenta znači privremeni prekid njegovog učešća u misiji KFOR-a” i dodaje da se trenutno preduzimaju mjere za njihovo vraćanje u zemlju, prenosi Tanjug.

  • Jedna epoha je završena – nema povratka

    Jedna epoha je završena – nema povratka

    Epoha saradnje sa Zapadom je završena, vreme je da se oslobodimo iluzija i shvatimo da nema povratka na stanje od pre 24. februara u odnosima sa Evropom i SAD.

    To je izjavio direktor Departmana za spoljnopolitičko planiranje Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Drobinjin.

    “Bez obzira na trajanje i ishod specijalne vojne operacije, već sada se može konstatovati da je tridesetogodišnja epoha generalno konstruktivne, iako ne problematične saradnje sa Zapadom, nepovratno okončana”, primetio je diplomata u svom članku “Lekcije istorije i slika budućnosti: razmišljanja o spoljnoj politici Rusije”.

    “Jasno je da neće biti povratka na stanje od pre 24. februara u odnosima sa zemljama Severne Amerike i Evrope”, konstatovao je Drobinjin.

    “Rusija je ušla u akutnu fazu konfrontacije sa agresivnim savezom neprijateljskih država na čelu sa SAD. Cilj neprijatelja je da našoj zemlji nanese strateški poraz, eliminišući je kao geopolitičkog konkurenta”, ocenio je on.

    Prema njegovim rečima, specijalna vojna operacija pruža široke mogućnosti za samoopredeljenje Rusije kao jednog od globalnih centara, za povratak Rusije sebi.

    “Vreme je da se Rusija vrati sebi. Da prepozna sebe kao istorijsko jezgro jedne originalne civilizacije, najveće evroazijske i evro-pacifičke sile, jednog od najjačih geopolitičkih centara na svetu. Specijalna vojna operacija pruža široke mogućnosti za takvo samoopredeljenje”, naveo je Drobinjin.

    Prema njegovim rečima, “Povratak sebi je nemoguć bez promišljene ideološke mobilizacije države i društva. To je takođe neophodan uslov za efikasnu spoljnu politiku nakon izlaska iz svih oblika zavisnosti od Zapada”, napominje diplomata.

    “Može se bez preterivanja reći da je specijalna vojna operacija postala prekretnica na putu ka novom svetskom poretku, novom rasporedu snaga na međunarodnoj sceni. Uređenje će u velikoj meri zavisiti od toka borbenih dejstava, promena u strukturi svetske ekonomije i parametara političkog rešavanja sukoba. Jednog dana će se sve složiti. U međuvremenu, sama sudbina je Rusiju ponovo postavila u poziciju jednog od glavnih kreatora svetske istorije”, zaključio je Drobinjin.

  • “Uništili smo bazu”

    “Uništili smo bazu”

    Ruske oružane snage uništile su visokopreciznim projektilima bazu za skladištenje naoružanja i municije inostrane proizvodnje primljene iz Poljske u Lavovskoj oblasti, rekao je novinarima portparol ruskog Ministarstva odbrane general-potpukovnik Igor Konašenkov, prenosi ruska novinska agencija. Tass.

    “Visoko precizne rakete dugog dometa sa vazdušnim lansiranjem u blizini sela Radehiv u oblasti Lavov uništile su bazu za skladištenje oružja i municije strane proizvodnje koja je kijevskom režimu isporučena iz Poljske”, rekao je Konašenkov.

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane tvrdi da je rusko vazduhoplovstvo “ubilo 50 nacionalista u Nikolajevki”.

    “Usled visokopreciznog udara Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije na tačku privremenog razmeštanja jedinice 81. aeromobilne brigade Oružanih snaga Ukrajine u Nikolajevki, u Narodnoj Republici Donjeck, više od 50 nacionalista i šest vozila je uništeno”, dodao je on.