VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Ukrajinski mediji pišu: Zalužni je “bivši”, ministarstvo negira

    Ukrajinski mediji pišu: Zalužni je “bivši”, ministarstvo negira

    Valerij Zalužni glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine je smijenjen, tvrdi poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko.


    Međutim, za sada nije objavljen ukaz predsjednika Ukrajine o smjeni Zalužnog.

    Kako prenose RIA Novosti, Gončarenko tvrdi da je Zalužnom ponuđeno mjesto ambasadora u jednoj evropskoj zemlji, ali je on to odbio.

    Ukrajinski novinar Roman Cimbaljuk tvrdi da je Zelenski je imenovao rukovodioca glavne uprave vojno-obavještajne službe Ukrajine Kirila Budanova za glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine umjesto Zalužnog.

    Da je Zalužni smijenjen tvrdi i urednik rubrike o odbrani u “Еkonomistu” Šašank Džoši.

    Ministarstvo odbrane Ukrajine oglasilo se o glasinama o ostavci Zalužnog: „Dragi novinari, odmah odgovaramo svima: Ne, to nije tačno”.

    U više novinskih izvještaja zapadnih medija objavljenih u prethodnom periodu navodilo je da postoje nesuglasice između Zelenskog i Zalužnog. Povod je intervju koji je komandant ukrajinske vojske dao “Еkonomistu” u kojem je priznao da je kontraofanziva propala.

    To je izazvalo oštre kritike Kijeva koji je poručio Zalužnom da se kloni politike.

  • Pred Orbanom ultimatum

    Pred Orbanom ultimatum

    Еvropska unija planira da sabotira mađarsku ekonomiju, ako Budimpešta blokira novu isporuku finansijske pomoći Ukrajini na samitu lidera ЕU ove nedjelje, prenosi Fajnenšel tajms pozivajući se na povjerljivi plan koji je izradio Brisel.

    U dokumentu koji su sastavili zvaničnici ЕU, a za koji Fajnenšal tajms navodi da je imao uvid, Brisel je predstavio strategiju kojom planira da eksplicitno cilja ekonomske slabosti Mađarske, dovede u opasnost njenu valutu forintu i izazove kolaps povjerenja investitora u pokušaju da nanese štetu radnim mjestima i privrednom rastu Mađarske, ako Budimpešta ne odustane od veta na pomoć ЕU Ukrajini.

    Mađarski premijer Viktor Orban obećao je da će na vanrednom samitu lidera ЕU u četvrtak blokirati korišćenje budžeta ЕU kako bi se obezbijedila finansijska pomoć Ukrajini od 50 milijardi evra.

    Ukoliko ne odustane od svojih namjera, dodaje se u dokumentu Brisela, drugi lideri ЕU trebalo bi da javno obećaju da će Budimpešti trajno ukinuti sva finansijska sredstva ЕU, sa namjerom da “zastraše tržišta”, izazivajući pad forinte i porast troškova u zaduživanju u forintama.

    “Ovo je Еvropa koja govori Viktoru Orbanu ‘dosta je bilo: vrijeme je da se stane u red. Možda imate pištolj, ali mi imamo bazuku”, rekao je direktor za Еvropu konsultantske kuće “Eurasia Group” Mudžtaba Rahman.

    U dokumentu se navodi da bi u slučaju da ne bude postignut dogovor na samitu 1. februara, drugi šefovi država i vlada javno izjavili da, u svjetlu, kako se navodi, “nekonstruktivnog ponašanja mađarskog premijera”, ne mogu da zamisle da bi Budimpešti bila obezbjeđena sredstva ЕU.

    Kako se dodaje, bez takvog finansiranja, “finansijska tržišta i evropske i međunarodne kompanije mogli bi da budu manje zainteresovani za ulaganja u Mađarsku”.

    Takva kazna bi, napominje se, mogla brzo da izazove dalje povećane troškova finansiranja javnog deficita i pad mađarske valute.

    U dokumentu, za koji FT navodi da je izradio zvaničnik u Savjetu ЕU, čije ime nije objavljeno, izlažu se ekonomske ranjivosti Mađarske, uključujući “veoma visok javni deficit”, “veoma visoku inflaciju”, slabu valutu i ​​najviši nivo otplate duga u ЕU srazmjerno bruto domaćem proizvodu.

    Navodi se da radna mjesta i privredni rast u velikoj mjeri zavise od stranih finansija koje su zasnovane na visokim nivoima finansiranja ЕU.

    Mnoge zemlje podržale su plan Brisela, reklo je troje neimenovanih diplomata ЕU za FT.

    Mađarski ministar za ЕU Janoš Boka naveo je za FT da Budimpešta nije upoznata sa finansijskom prijetnjom ЕU i poručio da njegova zemlja ne podleže pritiscima.

    “Mađarska ne pravi vezu između podrške Ukrajini i pristupa fondovima ЕU i odbacuje da druge strane to rade”, rekao je on i dodao da će Mađarska nastaviti da konstruktivno učestvuje u pregovorima.

    Boka je naveo da je Budimpešta u subotu poslala novi prijedlog Briselu, koji podrazumijeva da je Mađarska otvorena da se koristi budžet ЕU kako bi se obezbijedio paket za Ukrajinu i da se izda zajednički dug za finansiranje tog paketa, ako bi se dodale napomene kojima se Budimpešti daje prilika da se kasnije predomisli.

    On je dodao da Budimpešta želi da “istraži mogućnost konstruktivnijeg i evropskog rješenja” i da je predložila da bi mogla da podrži plan od 50 milijardi evra pomoći Ukrajini, ako bi dobila mogućnost ulaganja veta na godišnjem nivou na isplate.

    Kako navodi FT, druge zemlje ЕU već su odbile ovaj prijedlog jer strahuju da bi Orban pokušavao da blokira pomoć Ukrajini svake godine i da bi izvukao dodatne ustupke.

    Jedan od diplomata ocijenio je da “nema šanse” da Orban dobije veto na finansiranje.

    “Mađarska neće podleći ucjenama”

    Mađarska vlada neće podleći ucjenama, izjavio je danas mađarski ministar za za evropske poslove Janoš Boka komentarišući navode Fajnenšel tajmsa da ЕU planira da sabotira mađarsku ekonomiju i uskrati finansiranje Budimpešti, ako se na samitu lidera Unije 1. februara ne usvoji odluka o finansijskoj pomoći Ukrajini.

    “Budimpešta neće podleći ucjenama ЕU po pitanju Ukrajine”
    Boka je na Fejsbuku naveo da ovakvi izvještaji “podržavaju tvrdnju mađarske vlade da Brisel koristi pristup finansiranju za vršenje političkog pritiska”.

    On je istakao da Budimpešta ne povezuje podršku Ukrajini sa pristupom fondovima ЕU i odbacuje mogućnost da drugi to učine, prenosi mađarski MTI.

    “Mađarska je bila konstruktivan učesnik u pregovorima i neće popustiti pred ucjenama”, poručio je Boka.

    Glavni politički savjetnik mađarskog premijera Viktora Orbana, Balaž Orban dodao je da je Mađarska otvorena za korišćenje budžeta Еvropske unije za predloženi paket pomoći Ukrajini od 50 milijardi evra.

  • Doviđenja Zelenski, u četiri tačke

    Doviđenja Zelenski, u četiri tačke

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena sastavlja novu strategiju za Ukrajinu, koja ima četiri faze.

    Kako piše Vašington post, pozivajući se na svoj izvor, nova strategija SAD umanjiće naglasak na vraćanje teritorija koje je zauzela Rusija, usredsređujući se na odbrani od novih ruskih napredovanja.

    Američki list navodi da je reč o oštroj promeni u odnosu na prošlu godinu, kada su američke i savezničke vojske požurile s obukom ukrajinskih vojnika i slanjem sofisticirane opreme u Kijev u nadi da bi mogle brzo potisnuti ruske snage koje su okupirale istočnu i južnu Ukrajinu. Taj je napor propao, uglavnom na ruskim jako utvrđenim minskim poljima i rovovima na prvoj liniji fronta.

    Plan je da se novom američkom planu pridruži 30 zemalja koje podupiru Ukrajinu, a svaka od njih priprema dokument u kojem navodi svoje obveze koje će izvršiti tokom sledećih 10 godina.

    Britanija je prošle sedmice već objavila svoj 10-godišnji sporazum s Ukrajinom, koji su potpisali premijer Riši Sunak i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u Kijevu. Međutim, uspeh ove strategije gotovo u potpunosti zavisi od SAD, daleko najvećem donatoru novca i opreme i koordinatoru multilateralnih napora.

    Administracija Bajdena se nada da će ovog proleća objaviti svoju desetogodišnju obavezu vezanu za Ukrajinu, koju sada sastavlja Stejt department.
    “Ne bismo preživeli bez podrške SAD-a, to je činjenica”, rekao je Zelenski u televizijskom intervjuu prošle sedmice.

    Prema američkim zvaničnicima, američki dokument trebalo bi da garantuje podršku za kratkoročne vojne operacije, kao i “izgradnju buduće ukrajinske vojne sile koja može da odvrati rusku agresiju”. To će uključivati konkretna obećanja i programe za pomoć u zaštiti, rekonstrukciji i proširenju ukrajinske industrijske i izvozne baze, te pomoći zemlji u potrebnim političkim reformama.

    Četiri faze: borba, izgradnja, oporavak i reforma

    Za fazu borbe najpotrebniji su artiljerijska municija, zamena vozila izgubljenih u kontraofanzivi i puno više dronova, rekao je Erik Karamela, bivši obaveštajni analitičar CIA-e. “Puno tehnologije elektroničkog ratovanja i dronova – gde su Rusi postigli prednost. Trebaju više Sistema PVO da pokriju više gradova”, rekao je.

    Faza izgradnje usredsređena je na obećanja za buduće ukrajinske bezbednosne snage na kopnu, moru i u vazduhu, odnosno na razvoj ukrajinske industrijske baze za proizvodnju oružja.

    “Ukrajinci će moći da vide šta će dobijati od globalne zajednice tokom 10 godina. Na kraju 2024. će imati plan za vojsku koja može snažno da odgovori ruskim napadima”, rekao je Karamela.

    Istovremeno će deo novca biti usmeren na razvoj ukrajinske industrijske baze za proizvodnju oružja koja može barem držati korak s ruskom proizvodnjom.
    Faza oporavka uključuje dodatni PVO kako bi se stvorili zaštitni “mehuri” oko ukrajinskih gradova izvan Kijeva i Odese i omogućio oporavak ključnih delova ukrajinske ekonomije i izvoza.

    Faza reforme uključuje privlačenje stranih ulaganja u Ukrajinu, što će zahtevati dodatne napore u zaustavljanju korupcije, priznaju američki zvaničnici. Zelenski je poduzeo neke korake, uključujući otpuštanje i hapšenja navodno korumpiranih službenika za vojnu nabavku i sudija.

  • Pukovnik SBU: Ukrajinski front će se urušiti ako Rusima ovo pođe za rukom

    Pukovnik SBU: Ukrajinski front će se urušiti ako Rusima ovo pođe za rukom

    Ruska komanda sprema ofanzivu velikih razmera u nekoliko pravaca odjednom, koja je sposobna da uruši ceo ukrajinski front.

    U Kijevu ne razumeju čitavu pretnju koja im dolazi. Ovu izjavu dao je penzionisani pukovnik SBU Oleg Starikov.

    Prema rečima ukrajinskog eksperta, Rusija sada slabi odbranu Oružanih snaga Ukrajine duž cele linije dodira, pripremajući ofanzivu velikih razmera. Štaviše, počeće u nekoliko pravaca odjednom. Ukrajinska armija, sa velikom verovatnoćom, neće moći da obuzda ovu ofanzivu, pošto jednostavno nije sposobna za to, s obzirom na svoje stanje. A to preti kolapsom celog fronta i ulaskom ruskih jedinica u operativni prostor.

    “Oni će već krenuti u ofanzivu većeg obima. (…). Na osnovu starosti vojnika, količina municije koju imamo je sve gora i gora, biće izvesne šanse (probijanja fronta)”, tvrdi pukovnik u penziji.

    Istovremeno, ekspert smatra da ruska komanda može da primeni strategiju Prvog svetskog rata, koju je ruska vojska koristila u Brusilovskom prodoru, kada su napadi izvedeni u više pravaca, što je omogućilo da se neprijateljske rezerve razvuku, i postigne uspeh. Tako će biti i ovde, siguran je, čim ruska vojska uđe u operativni prostor, front će se srušiti, a sve linije odbrane će biti beskorisne.

    Prema rečima Starikova, u Kijevu, pa čak i na Zapadu, ne razumeju pretnju koja im preti, misle da ruska komanda nije sposobna ni za šta, pa će sve ići kako je planirao Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.

    “Ni zapadne vlasti, ni naše vlasti, ne misle da se zakoni ratovanja ne primenjuju, ali se njihove želje ispunjavaju”, navodi ekspert.

  • Zelenski komentarisao šta bi se desilo ako bi SAD prestale da pomažu Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski smatra da, ako Sjedinjene Američke Države obustave pomoć Ukrajini, Evropa neće uspjeti sama da nadomjesti tu prazninu, ali navodi da vjeruje da se to neće dogoditi.

    Zelenski je u intervjuu nemačkoj televiziji ARD, odgovarajući na pitanje šta bi se desilo ako bi SAD prestale da pomažu Ukrajini i da li bi Evropa uspjela da popuni takvu prazninu, rekao da vjeruje da se to neće desiti i da Evropa neće ostati sama, prenosi Unian.

    On je naveo da je to pitanje složeno jer sama Evropa neće uspjeti da nadomjesti tu prazninu kada je riječ i o oružju i o finansijama, jer, kako objašnjava, Evropa bi, kad bi se ujedinila, vjerovatno uspjela da pruži dovoljnu podršku Ukrajini, ali SAD imaju uticaj i kada od njih dolaze signali koji “nisu baš pozitivni”, oni imaju isti uticaj na neke evropske lidere, prenosi Tanjug.

    Prema njegovom mišljenju, ako se desi da SAD odugovlače sa podrškom, to će uticati na ujedinjenu Evropu.

    Smatra da bi to dovelo do nedostatka oružja i finansija i da bi savez između Sjedinjenih Američkih Država i Evrope bio izgubljen.

    “Treće, sama Evropa će shvatiti da je to signal da, ako Ukrajina ne izdrži i (predsjednik Rusije Vladimir) Putin krene naprijed, to je signal iz Sjedinjenih Država da će Evropa ostati sama među NATO državama koje će se suprotstaviti Rusiji”, ocjenjuje Zelenski.

    Dodaje da će to biti ozbiljna pretnja koju će Putin stoprocentno iskoristiti i da je to takođe signal koji bi pokazao da NATO neće biti tako jak.

  • Rusi imaju jasno zacrtan cilj

    Rusi imaju jasno zacrtan cilj

    Glavni prioritet ruskih snaga u Ukrajini je Avdejevka, ali taj grad će verovatno ostati pod ukrajinskom kontrolom u narednim nedeljama.

    To je objavilo Ministarstvo odbrane Velike britanije na platformi X, pozivajući se na obaveštajne podatke.

    Kako se navodi u saopštenju, Rusi su započeli trostruki napad kako bi opkolili grad sa juga i severa, a bore se i na periferiji istočne četvrti samog grada Avdejevke. Međutim, ruske snage su pretrpele teške gubitke u ljudstvu i oklopnim vozilima, često uzrokovane ukrajinskim napadima dronovima.

    “Ukrajinski kontranapadi sprečavaju ruske snage da dalje napreduju unutar grada. Pošto je glavni put snabdevanja ostao netaknut, a ukrajinske snage vrše lokalne kontranapade, Avdejevka će verovatno ostati pod ukrajinskom kontrolom u narednim nedeljama”, stoji u objavi britanskog Ministarstva.

    Dodaje se da ruske snage pokušavaju da zaobiđu ukrajinska utvrđenja ulaskom na obode grada preko servisnih tunela, što je metod infiltracije koji pokušavaju od oktobra 2023.

    Takođe se podseća da Rusija nastavlja svoju ofanzivu na više pravaca, u skladu sa svojim strateškim ciljem da zauzme Donbas.

    Ruske snage su zauzele zaseoke Krohmalne, u Harkovskoj oblasti 21. januara i Vesele, u blizini Bahmuta, 18. januara, međutim, ovi dobici su strateški beznačajni, a Ukrajina je fokusirana na aktivnu odbranu, ocenjuje britansko Ministarstvo odbrane.

  • Ukrajinske vlasti otkrile pronevjeru pri nabavci oružja “tešku” 40 miliona dolara

    Ukrajinske vlasti otkrile pronevjeru pri nabavci oružja “tešku” 40 miliona dolara

    Ukrajinska služba bezbjednosti (SBU) saopštila je da je otkrila korupciju u kupovini oružja od strane Ministarstva odbrane Ukrajine u vrijednosti od oko 40 miliona dolara.

    Kako prenosi BBC, SBU je navela da se vodi istraga protiv pet visokih funkcionera u Ministarstvu odbrane i jednog dobavljača oružja.

    Ističu da su zvaničnici Ministarstvaa odbrane potpisali ugovor za nabavku 100.000 minobacačkih granata u avgustu 2022. Plaćanje je izvršeno unapred, sa transferom dijela sredstava u inostranstvo, ali granate nikada nisu stigle. Dodali su da se radi o firmi Lavov Arsenal, a ukupna šteta je 1,5 milijardi grivna.

    SBU je saopštila da uprkos tome što je ugovor za granate dogovoren šest mjeseci nakon što je Rusija pokrenula proširenu invaziju na Ukrajinu, nijedna artiljerijska granata nikada nije poslana. Jedan od osumnjičenih je priveden dok je pokušavao da napusti Ukrajinu i trenutno se nalazi u pritvoru, saopštila je SBU. Ukrajinski glavni tužilac kaže da su ukradena sredstva zaplijenjena i da će biti vraćena u budžet za odbranu.

    BBC podsjeća da problemi oko korupcije godinama prate Ukrajinu, a ta zemlja je rangirana na 116. mjestu od 180 zemalja u indeksu percepcije korupcije za 2022. od strane organizacije Transparency International. Korupcija je bila glavni kamen spoticanja u nastojanju Ukrajine da se pridruži EU. BBC, međutim, ističe da su nakon što su vlasti zemlje počele ozbiljnije da se bave ovim problemom, došlo do napretka. Prema podacima TI, Ukrajina je samo jedna od deset zemalja koja je popravila svoj rejting u borbi protiv korupcije.

    „Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski naveo je borbu protiv korupcije kao jedan od svojih glavnih prioriteta kada je došao na vlast 2019. godine“, podsjeća BBC. U avgustu je predsjednik Zelenski otpustio sve zvaničnike zadužene za regrutaciju u vojsku kako bi okončao sistem u kojem je nekima bilo dozvoljeno da izbjegnu regrutaciju.

    Ovaj najnoviji skandal oko kupovine granata bi se mogao odraziti na blokadu u američkom kongresu paketa vojne pomoći za Ukrajinu vrijednog 60 milijardi dolara. Republikanci u oba doma žele slanje oružja i municije Ukrajini usloviti jačom kontrolom južne granice SAD-a, zbog povećanog broja ilegalnih migranata. Pitanje migracija biće jedno od najvažnijih u predsjedničkoj kampanji za predsjednika Amerike, u izborima koji su zakazani za novembar.

  • Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Putin otkrio koliko ruskih vojnika učestvuje u ratu protiv Ukrajine

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin danas je rekao da se više od 600.000 ruskih vojnika nalazi u borbenim zonama sa Ukrajinom.

    Putin je u razgovoru sa studentima koju učestvuju u ratu istakao da zona borbenih dejstava zahtijeva nesmetanu pažnju i dobro upravljanje jer je duga 2.000 kilometara, prenosi TASS.

    “Vjerovatno ima pitanja koja zahtijevaju dodatnu pažnju i rješenja. Uvijek treba nešto dotjerati, jer i zona borbenih dejstava je velika, skoro 2.000 kilometara, i preko 600.000 vojnika je uključeno. To je ogroman mehanizam”, zaključio je Putin, prenosi Tanjug.

  • Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Najveća noćna mora Zelenskog počela je da se ostvaruje

    Nagoveštaji da bi SAD kad-tad mogle da obustave slanje pomoći Ukrajini su se, donekle, ostvarili.

    Šef Pentagona Lojd Ostin izjavio je da je američka administracija ostala bez novca da pomogne Ukrajini, pa Vašington više ne može da snabdeva Kijev projektilima i municijom istim tempom kao pre godinu dana.

    Američki ministar odbrane je, istovremeno, pozvao Kontakt grupu za odbranu Ukrajine da pokrije potrebe Kijeva, dok kongresmeni u Vašingtonu ne odobre odgovarajuće zakone.

    “Zato pozivam ovu grupu da ‘kopa duboko’ kako bi Ukrajini obezbedila spasonosne kopnene sisteme protivvazdušne odbrane i presretače”, poručio je Ostin u video-obraćanju javnosti iz svog doma, prvom posle operacije.

    Ostin je, ipak, poručio da će Sjedinjene države podržavati Ukrajinu “u njenoj borbi za slobodu”.

    Pomoćnica ministra odbrane za međunarodne poslove Seleste Valander izjavila je posle Ostinovog obraćanja da ukrajinsko ministarstvo odbrane dobija izveštaje sa fronta da “jedinice nemaju zalihe oružja i municije koje su im potrebne”.

    “To je jedan od razloga zašto smo se fokusirali na potrebu da odgovorimo na pitanja Kongresa, kako bi oni mogli da krenu napred u odluci”, rekla je ona.

    Ostin je podsetio da je Pentagon krajem decembra prošle godine najavio svoju 54. finansijsku podršku za Ukrajinu u vrednosti do 250 miliona dolara. No, SAD od tada nisu bile u mogućnosti da obezbede dodatnu municiju Kijevu jer američki Kongres tek treba da odobri dodatna sredstva.

    Na stolu kongresmena je papir sa više od 110 milijardi pomoći za Ukrajinu i Izrael oko čijeg usvajanja ne mogu da se dogovore, uprkos apelu aktuelnog šefa Bele kuće Džozefa Bajdena. Od tog kolača za Kijev je predodređena skoro 61 milijarda dolara.

    Očekivano, stigla je i reakcija Moskve. Portparolj Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da se predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi u teškoj situaciji. “Zelenski je u veoma teškoj situaciji, prestali su da mu daju novac”, rekao je Peskov.

    Napomenuo je da u inostranstvu nema dovoljno granata za Zelenskog, dok je evropskim zvaničnicima rekao da su “bacili pare na Ukrajinu”.

  • Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Rusija objavila prve rezultate istrage pada Iljušina

    Ruski istražni vojni komitet objavio je prve rezltate istrage o padu ruskog aviona Iljušin II-76.

    Prvi rezultati istražnih radnji na mestu pada aviona u Belgorodskoj oblasti ukazuju da je avion napadnut protivvazdušnom raketom sa teritorije Ukrajine, saopštio je komitet.

    “Prvi rezultati istražnih radnji, uključujući preliminarne podatke sa uviđaja mesta incidenta, omogućavaju da zaključimo da je letelica napadnuta protivvazdušnim projektilom sa teritorije Ukrajine”, navodi agencija.

    Istražni komitet je 25. januara otvorio krivični postupak za terorizam u vezi sa padom aviona I-76, koji je oborila ukrajinska vojska u Belgorodskoj oblasti.

    Crne kutije aviona biće poslate na dešifrovanje.

    Podsetimo, avion Iljušin II-76 pao je u Belgorodskoj oblasti, na granici sa Ukrajinom.

    “Za identifikaciju potreban DNK rođaka”
    Da bi se identifikovale žrtve avionske nesreće koja se dogodila u ruskoj Belgorodskoj oblasti u kojem su se nalazili ukrajinski ratni zarobljenici, biće potrebna DNK analiza, rekao je predstavnik hitne službe za TASS.

    “Ako je reč o ovoj konkretnoj tragediji, za utvrđivanje identiteta svih putnika potreban nam je DNK materijal od rođaka žrtava. Ukrajinska strana će morati da prizna smrt svojih građana, sprovede proceduru uzimanja DNK materijala i predati ga našoj strani. Naknadno će se izvršiti identifikacija u okviru istrage slučaja”, rekao je predstavnik.