Nekoliko ruskih vojnika koji učestvuju u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini hospitalizovano je zbog teškog oblika hemijskog trovanja, saopšteno je danas iz ruskog Ministarstva odbrane, koje je optužilo Kijev za hemijski terorizam.
U saopštenju se navodi da su u uzorcima uzetim od vojnika otkriveni tragovi otrova klostridijum botulinum tipa be, prenosi ruska medijska kuća “Russia Today”.
Ruski vojnici bili su stacionirani nedaleko od sela Vasiljevka u regionu Zaporožje.
Mnogi Ukrajinci nisu prihvatili politiku Kijeva koja je usmerena na rehabilitaciju nacizma, izjavio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.
On je dodao da mnogi Ukrajinci nisu prihvatili ni govor mržnje prema svemu što je povezano sa Rusijom.
“Posebna tema je neonacizam u Ukrajini. Zvanični Kijev je otvoreno sebe proglasio naslednikom krvavih ukrajinskih ekstreista. Vrhovna rada je militante OUN-UPA (Ukrajinska ustanička armija bila je oružano krilo Organizacije ukrajinskih nacionalista, a u Rusiji je zabranjena i proglašena za ekstremističku organizaciju) proglasila borcima za nacionalnu nezavisnost. Posle raspada Sovjetskog Saveza, Vašington je učinio sve da od Ukrajine stvori antipoda Rusiji. Promovisano je zakonodavstvo koje zabranjuje ruski jezik, ruske medije, rusku kulturu – sve što je povezano sa našom zemljom“, rekao je Šojgu na Međunarodnom antifašističkom kongresu On je naglasio da mnogi u Ukrajini nisu prihvatili takvu politiku, pa ni stanovnici Donbasa koji se nisu prepustili režimu na vlasti u njegovim nacističkim težnjama. Šojgu je zaključio, da je upravo tada protiv njih pokrenuta brutalna kaznena operacija. Prvi Međunarodni antifašistički kongres održava se u okviru vojno-tehničkog foruma “Armija-2022“ u izložbenom prostoru “Patriot“ u Podmoskovlju. Cilj kongresa je da se ujedine napori svetske zajednice u borbi protiv ideologije nacizma u bilo kom obliku.
Rusija je pokrenula masovnu ofanzivu u Donbasu na nekoliko pravaca, saopštio je jutros Generalštab Oružanih snaga Ukrajine.
Borbe se vode na pravcu Slavjanska, Kramatorska i Bahmuta, prenosi Unian.
Navodi se da na tim pravcima ruske snage granatiraju oblasti pojedinih naselja.
SAD su najavile novu isporuku oružja Ukrajini u vrednosti od 775 miliona dolara.
Paket uključuje nekoliko raketa velike brzine protiv zračenja (HARM) za napad na ruske radarske sisteme zemlja-vazduh i radare za rano upozoravanje, piše Bi-Bi-Si.
Rakete se mogu ugraditi u postojeće ukrajinske avione Mig-29, što nije lak zadatak jer su ruske proizvodnje i imaju drugačiji sistem od zapadnih.
SAD nameravaju da isporuče 1.500 TOV projektila i obavezale su se na kontinuiranu isporuku HIMARS raketnog sistema.
Ukrajinski ministar za infrastrukturu Oleksandr Kubrakov izjavio je danas da se vrši utovar žitarica u deset dodatnih brodova koji se spremaju da isplove u skladu sa dogovorom o izvozu žitarica.
On je rekao da se brodovi pripremaju da krenu iz luka Odesa, Čornomorsk i Južne.
Kubrakov je dodao da je primljeno 40 prijava za ulazak u ukrajinske luke.
Sve strane rade na tome da se osigura povećanje količine tereta koji se prevozi brodovima iz dana u dan, rekao je ovaj zvaničnik i precizirao da je cilj tri do pet miliona tona mjesečno.
Kubrakov je dodao da svi posebno vode računa o izvozu žitarica u Afriku i da Vlada Ukrajine razgovara sa UN i Turskom o proširenju i jačanju inicijative za žitarice.
Ruski predsjednik Vladimir Putin potvrdio je danas u razgovoru sa francuskim kolegom Emanuelom Makronom spremnost Rusije da inspektorima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) pruži neophodnu pomoć prilikom posjete nuklearnoj elektrani Zaporožje, saopštio je danas Kremlj.
“Ruska strana je potvrdila spremnost da inspektorima Agencije pruži neophodnu pomoć”, navodi se u saopštenju, prenijela je RIA Novosti.
Navodi se da je razgovor održan na inicijativu francuske strane i da su dvojica lidera istakla značaj što hitnijeg odlaska misije IAEA u nuklearku Zaporožje.
Putin je, kako se dodaje, istakao da ukrajinsko granatiranje teritorije nuklearke dovode do opasnosti od velike katastrofe.
“Dotakli su se različitih aspekata situacije oko Ukrajine. Vladimir Putin je posebno naglasio da ukrajinsko sistematsko granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje predstavlja prijetnju katastrofe velikih razmjera koja može da dovede do radioaktivne kontaminacije velikih područja”, navodi se u saopštenju Kremlja, prenosi Tanjug.
Takođe, kako se navodi, Putin je u telefonskom razgovoru sa Makronom ponovio poziv ekspertima Ujedinjenih nacija i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta (MKCK) da posjete Jelenovku.
“Vladimir Putin je ponovio poziv stručnjacima Sekretarijata UN i MKCK da posjete istražni zatvor u Jelenovki (DNR), gdje je ubijen veliki broj ukrajinskih ratnih zarobljenika u ukrajinskom granatiranju”, navodi se u saopštenju.
Kako se dodaje, predsjednici Rusije i Francuske dogovorili su se da održavaju kontakte o različitim pitanjima.
Ukrajina već dva meseca signalizira svoju nameru da ponovo zauzme Herson.
To je najavljeno kao velika kontraofanziva i trenutak kad Kijev preokreće tok rata protiv Rusije.
Ali, još se čeka na veći pokret ukrajinskih snaga dok Rusija pojačava svoje snage.
Grad Herson osvojen je na početku ruske invazije, a početkom juna Ukrajina je objavila da je započela “veliku kontraofanzivu” protiv ruskih trupa koje su okupirale delove istoimene južne oblasti, predviđajući da će je povratiti do septembra. Tog meseca, naime, Kremlj za oblasti Herson i Zaporožje planira referendum, koji će, kako piše “Gardijan”, skoro sigurno za posledicu imati njihovu aneksiju Rusiji.
Misterija kontranapada
Ukrajina je odlučna da to spreči, ali kako će izgledati taj veliki kontranapad još je, međutim, misterija. Kijev već dugo navodi da će se sudbina rata odlučiti na jugu, a eksplozije na Krimu, koji je Rusija anektirala 2014, pokazuju da on žarko želi da vrati poluostrvo pod svoje okrilje.
Najmanje tri eksplozije potresle su Krim u utorak – kod severnog grada Džankoja, u južnom Simferopolju i baze kod sela Gvardejsko u centralnom delu poluostrva – a prošle nedelje detonacije su uzdrmale i vazdušnu bazu Saki na zapadu.
Ukrajinska artiljerija i rakete dobijene od zapadnih saveznika takođe su uništile dva mosta ključna za rusku vojsku u Hersonskoj oblasti, a tu su i napadi na nuklearnu elektranu Zaporožje, te sporadična granatiranja raznih meta – poput eksplozije kod ukrajinsko-beloruske granice i napada u gradu Donjecku koje je navodno izazvalo curenje amonijaka.
Dok ti napadi govore da je ukrajinska kontraofanziva započela, kako piše “Politiko”, tek ostaje da se vidi veći pokret pešadije, a Rusija u međuvremenu pojačava i ukopava svoje snage. Moskva je poslednjih nedelja premestila na istok snage iz regiona Harkova blizu grada Izjuma i iz Donjecka, kako bi ojačala svoju odbranu Hersona. Čak i sa milijardama dolara vrednog oružja koje su Evropa i Amerika dale Kijevu, pitanje je da li je to dovoljno i šta je uopšte dovoljno, navodi list.
Odlučujuća faza
Cilj ukrajinske kontraofanzive je oslobađanje Hersona i okolnih okupiranih naselja na desnoj obali Dnjepra, zatim daljih teritorija na jugu i istoku i na kraju samog Krima.
A rat je, nakon šest meseci, ušao u odlučujuću fazu.
“Gardijan” navodi da bi sledećih nekoliko nedelja mogle bi da odluče de fakto granice Ukrajine u godinama koje dolaze. U istočnom Donbasu, ruske trupe nastavljaju da napreduju, ali na jugu njihov stisak izgleda slabiji. Ukrajinski komandanti, međutim, ukazuju da za veliki korak ka Hersonu ipak još nije vreme.
“Imamo više oružja. Nedovoljno da bi se sada krenulo u ofanzivu i porazio neprijatelj. Dovoljno je da odbranimo našu teritoriju”, rekao je “Gardijanu” Roman Kostenko, proevropski poslanik na čelu parlamentarnog odbora za odbranu i bezbednost.
On smatra da za oslobađanje Hersona nije potreban napad.
“Ako kontrolišemo most, oni (Rusi) nemaju logistiku. Ako naprave pontonski, on može lako da se uništi”, istakao je.
Izgleda da su i Rusi došli do istog zaključka. Neki zapadni obaveštajni stručnjaci veruju da je pitanje vremena kada će napustiti Herson i povući se preko reke.
HIMARS i Krim
Ukrajinski projektili koje ispaljuje HIMARS imaju domet od oko 80 kilometara. Do sada je Amerika odbijala da snabde Kijev raketama ATACMS, koje se mogu koristiti u HIMARS-u i imaju domet od 300 km. Razlog tome je što administracija predsednika Džoa Bajdena smatra da bi Ukrajina mogla da ih upotrebi da udari na teritoriju Rusije a to bi, strahuje se, moglo dovesti do Trećeg svetskog rata. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je odbacio ovaj scenario i obećao da neće napadati rusku teritoriju.
Ali, kako ukazuje “Gardijan”, “okupirani Krim nije Rusija”.
Poluostrvo, koje je Moskva teško militarizovala, legitimna je ukrajinska meta, kako smatraju Vašington i njegovi saveznici.
“Ako bi dobili ATACMS, mogli bi da pogodimo most koji povezuje Krim sa kopnenom Rusijom. To bi dramatično izmenilo našu poziciju na jugu. Razumemo strahove američke strane. Ali sa ATACMS-om bi mogli dodatno da degradiramo rusku logistiku”, ističe Kostenko.
Njegov kolega iz partije Golos Roman Lozinskji opisao je HIMARS kao “promenu igre” na bojnom polju.
On je “Gardijanu” pokazao jednominutni snimak načinjen prošlog meseca negde u oblasti Nikolajeva, na kojem se vidi kako rakete šaraju noćno nebo poput munja, praćene bukom i dimom.
“Možemo ga koristiti da uništimo desetine ruskih vojnih tabora”, rekao je Lozinskji o HIMARS-u.
“Pitanje vremena”
Guverner regiona Nikolajeva Vitalij Kim rekao je da je “pitanje vremena” kad će Ukrajina krenuti u kontraofanzivu.
“Imamo naređenje da povratimo svoje teritorije i narod. Zapad bi mogao da ubrza ponovno zauzimanje Hersona dajući Ukrajini više teškog naoružanja i ne podleganjem ratnom zamoru”, istakao je on, opisujući ruske taktike kao “terorizam”.
Na pitanje “Gardijana” da li je najavljeni kontranapad bio samo blef, Kim je ukazao na dobitke koje su ukrajinske snage već ostvarile. Rekao je da su potisnuli Ruse i oslobodili niz sela istočno od Nikolajeva, oko reke Ingul.
“Politiko” navodi da je ukrajinska Južna operativna komanda tvrdila da je oslobodila desetine malih gradova i sela na severu regiona Hersona, ali da analitičari ukazuju da su u tim područjima naišli na slab otpor Rusa i da će zauzimanje ostatka teritorije biti znatno teže.
Nikola Bjeliskov, istraživač ukrajinskog Nacionalnog instituta za strateške studije, smatra da se bilo kakva ukrajinska ofanziva neće skoro dogoditi, imajući u vidu “manjak teškog naoružanja” za takav manevar.
“To je velika greška”, rekao je on “Politiku”.
Bjeliskov je ocenio da će Kijev verovatno “sporo i metodično” gađati ruske snage i “pokazati Moskvi da je njena pozicija na jugu neodrživa”.
“Najbolji stratezi su oni koji se ne bore po udžbeniku, već nađu način da obave svoj posao čak i sa ograničenim sredstvima”, rekao je on.
Turski predsjednik Redžep Tajip Erdoan saopštio je danas da je tokom razgovora u Lavovu ponudio ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom da Ankara organizuje njegov sastanak sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Turskoj.
“Ponovio sam da će se naša solidarnost i podrška teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine nastaviti, baš kao što sam rekao gospodinu Putinu tokom moje posjete Sočiju. Podsjetio sam gospodina Zelenskog da možemo da organizujemo njihov susret”, rekao je Erdoan koji je juče u Lavovu boravio sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom.
Prema njegovim riječima, tokom trilateralnog sastanka bilo je riječi o koracima koji se mogu preduzeti za intenziviranje aktivnosti mehanizma za izvoz ukrajinskog žita.
Erdoan je rekao da planira da razgovara o situaciji u nuklearki Zaporožje sa ruskim liderom Vladimirom Putinom i zatraži od njega da preduzme konkretne mjere.
Ocijenio je da tema nuklearke Zaporožje “nije slučajna” i poručio da Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) treba pažljivo da prati situaciju i na sebe preuzme određenu odgovornost za ono što treba da se uradi.
“Kada sam rekao: ‘Ne želimo da doživimo novi Černobil’, mislio sam na ovo. Razgovaraćemo o ovom pitanju sa uvaženim gospodinom Putinom i posebno ćemo ga pitati o tome, kako bi Rusija doprinijela u tom važnom koraku ka svjetskom miru”, rekao je Erdoan novinarima u avionu po povratku iz Lavova.
Prijetnja nuklearne katastrofe mjesecima je visi nad ruskom operacijom u Ukrajini, a ti su strahovi obnovljeni prošle sedmice nakon što se pojačalo granatiranje oko goleme nuklearne elektrane Zaporožje, najveće u Evropi, koja je pod kontrolom Rusije od marta.
Napadi na kompleks izazvali su zabrinutost zbog spektra nuklearne katastrofe, što je navelo UN-ovu nadzornu organizaciju i svjetske čelnike da zahtijevaju da se misiji dopusti posjet mjestu i procjena štete.
Nuklearni stručnjaci žele otkloniti neka od alarmantnijih upozorenja, objašnjavajući da je glavna prijetnja najbliža samoj elektrani i da ne opravdava upozorenja diljem Evrope. Stručnjaci su posebno oprezni s bilo kakvim usporedbama s černobilskom katastrofom, čije je ponavljanje malo vjerovatno, prenosi Klix.
Prema mišljenju geopolitičkog analitičara Samuela Ramanija radioaktivni problem bi najviše pogodio Ukrajince koji žive u blizini, međutim, radioktivni oblak proširio bi se, prema njegovom mišljenju, zapadno od Ukrajine.
Na videomapi koju je podijelio na društvenoj mreži Tviter u kojoj predviiđa scenario nuklearne katastrofe vidi se kretanje nuklearnog oblaka. Prema tim informacijama, on bi stigao do Srbije, međutim, prema tim pokazateljima, ne bi dospio do BiH.
Ukrajinska državna nuklearna kompanija Energoatom saopštila je da ruske snage planiraju da isključe funkcionalne blokove u nuklearnoj elektrani Zaporožje kao i da ih “skinu” sa električne mreže.
Energoatom je u saopštenju naveo da veruje da se Rusija, koja kontroliše elektranu na jugu Ukrajine, sprema da tamo izvede “provokaciju velikih razmera”.
Sama Moskva optužila je Kijev da priprema “provokaciju” na tom mestu.