VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zalužni ipak “leti”?

    Zalužni ipak “leti”?

    Američka mreža CNN objavila, pozivajući se na svoj izvor, da je smena glavnokomanudujućeg ukrajinskim oružanim snagama Valerija Zalužnog spremna.

    Kako se navodi, popularni načelnik Generalštaba ukrajinske vojske bio je pozvan u ponedeljak na sastanak u kancelariju predsednika i rečeno mu je da je otpušten. CNN tvrdi da sui m dva izvora tu informaciju potvrdila.

    Zvanično saopštenje nije dato, što znači da je Zalužni i dalje na toj funkciji, međutim, predsednički dekret se očekuje do kraja nedelje, rekao je jedan od izvora za CNN, što bi bio najveći vojni potres za Zelenskog, od početka ruske invazije pre skoro dve godine.

    Glasine o sastanku i smenjivanju Zalužnog eksplodirale su u Kijevu u ponedeljak uveče i dale su kredibilitet raskolu za koji se smatra da je nastao između predsednika i njegovog vrhovnog komandanta nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive prošle godine.

    Navodi se da su tenzije posebno porasle kada je Zalužni u novembru u intervjuu za časopis The Economist opisao rat sa Rusijom kao zastoj.

    U ponedeljak je predsednički portparol Sergej Nikiforov rekao za CNN i druge da su glasine o smeni načelnika vojske netačne. Ministarstvo odbrane je takođe objavilo poruku na svojim kanalima društvenih mreža koja glasi: “Poštovani novinari, odmah odgovor svima: Ne, ovo nije istina.”

    I u svom svakodnevnom večernjem obraćanju u ponedeljak, sam Zelenski uopšte nije pomenuo svog načelnika vojske.

    Ali, prema jednom od izvora, na malom skupu u svojoj kancelariji u ponedeljak, kome je prisustvovao i ministar odbrane Rustem Umerov, predsednik je izjavio da je “doneo odluku da razreši vrhovnog komandanta oružanih snaga”, što je, kako se naovdi, u skladu sa drugim izveštajima, uključujući Vašingtonp post i Fajnenšel tajms.

    U razgovoru koji je opisan kao “smiren”, izvor CNN je rekao da je Zelenski zatim nastavio da Zalužnom ponudi drugu poziciju, što je Zalužni odbio.

    Ukrajinski predsednik je tada podvukao svoju odluku, rekavši da činjenica da je Zalužni odbio novo “radno mesto” nije promenila činjenicu da je smenjen sa sadašnje funkcije.

    Si-En-En se u sredu obratio kancelariji predsednika tražeći dodatne komentare, ali nije dobio odgovor.

  • Zelenski je odbijen

    Zelenski je odbijen

    Priča o navodnoj smeni glavnokomandujućeg ukrajinskih oružanih snaga Valerija Zalužnog polako se pretvara u televizijsku sapunicu.

    Prema najnovijim podacima, koje je objavio britanski Tajms, komandant kopnenih snaga Ukrajine general Aleksandar Sirski odbio je predlog predsednika te zemlje Volodimira Zelenskog da zameni Zalužnog.

    Mediji iz te zemlje su ranije pisali da je istu funkciju odbio i rukovodilac glavne uprave vojno-obaveštajne službe Ukrajine Kiril Budanov, za koga su pak ukrajinski mediji navodili da Zelenski želi da ga vidi na mestu Zalužnog.

    “Obojica su navodno odbili ponude, što je Zelenskog nateralo da se povuče”, piše Tajms.

    Prema tim navodima, pozicija je prvo ponuđena Budanovu, a nakon toga i Sirskom.

    Zalužni je navodno tokom sastanka sa Zelenskim 29. januara predsednikovim savetnicima rekao da je njihova procena situacije na frontu više optimistična nego realna, nakon čega mu je Zelenski tražio da podnese ostavku.

    Zalužni je odbio da to uradi, zbog čega je Zelenski zapretio da će potpisati dekret o njegovoj smeni. Ukrajinski general se nakon toga navodno vratio u svoju kancelariju i svojim potčinjenima rekao da odlazi.

    “Pakujem svoje stvari”, navodno je rekao Zalužni, prenosi Tajms.

    Dodaje se i da su ukrajinski međunarodni partneri, uključujući SAD i Veliku Britaniju, izrazili zabrinutost zbog najava o smeni Zalužnog.

    “Zelenski je otpustio glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, ali je bio primoran da promeni odluku nakon pritiska sa vrha vojne komande i od međunarodnih partnera”, navodi se u članku.

    Poslanik ukrajinske Rade Aleksej Gončarenko u ponedeljak je objavio da je Zalužni smenjen, ali tekst predsedničkog dekreta nije objavljen. Ukrajinskom generalu je navodno ponuđena ambasadorska pozicija, što je on odbio.

    Britanski “Ekonomist” je pisao i da mu je navodno ponuđeno mesto sekretara Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu, što je on takođe odbio.

  • Rusi “gaze”

    Rusi “gaze”

    Evidentirano je još jedno napredovanje ruskih snaga u pravcu južnog Donjecka.

    Ovo izveštavaju ratni dopisnici, pozivajući se na informacije sa ratišta.

    Tako su ruske oružane snage napredovale severno od Prijutne u oblasti Velike Novoselke. “Ovde je zabeleženo napredovanje naših trupa na prostoru širine oko dva i po kilometra do dubine od 500– 600 metara”, navode ruske snage.Prema rečima vojnih komandanata, kao rezultat napredovanja ruskih trupa, ukrajinske formacije su morale da napuste niz položaja koje su zauzele tokom letnje i jesenje protivofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Iako se napredovanje odvijalo prvenstveno u “sivoj zoni”, to ukazuje na postepeno slabljenje protivnika na ovom delu fronta.

    Pored toga, ruska vojska nastavlja da izvodi aktivne operacije za juriš na Novomihajlovku u pravcu Donjecka. Ovo naselje južno od Marinke, koje su u potpunosti zauzele ruske oružane snage, Ukrajinci su sada pretvorili u utvrđeni rejon. Ruske trupe su sada suočene sa zadatkom da zauzmu Novomihajlovku, što će otvoriti put daljem napredovanju u ovom pravcu.

    Na svim sektorima fronta, Ukrajinci imaju problema sa snabdevanjem artiljerijskom municijom, skopčano sa nedostatkom ljudstva i slabim kvalitetom pristiglog pojačanja. Istovremeno, isti ljudi nastavljaju da drže odbranu, iako je očigledno da već imaju izgubljenu sposobnost da preduzmu ofanzivne operacije.

  • Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem oborio ruski avion; Putin: Tražimo međunarodnu istragu

    Američki sistem “patriot” je oborio ruski avion Il-76, u kojem su bili ukrajinski zarobljenici, izjavio je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    On je poručio da Rusija insistira na međunarodnoj istrazi incidenta, dok zapadni mediji, kako kaže ruski predsednik, pokušavaju da zataškaju priču o incidentu sa zatvorenicima.

    “Ukrajinske vlasti su odbacile frazu da bi želele da sprovedu međunarodnu istragu. Mi to tražimo i insistiramo da se sprovede međunarodna istraga. Zvanično kažem: molimo vas da pošaljete međunarodne eksperte i izvršite ovu analizu, procenite raspoložive materijalne dokaze da je avion oboren sistemom patriot“, naglasio je Putin na sastanku sa zvaničnicima od poverenja, prenosi agencija RIA novosti.

    Putin je rekao da ne zna i ne razume zašto je Kijev oborio avion sa svojim zarobljenicima.

    “Pitali ste zašto su to uradili? Ne znam. Ne razumem. Još uvek možete da zamislite zašto granatiraju mirne gradove. Može se pretpostaviti da je Kijev to učinio slučajno, ali je to ipak krivično delo iz nehata. Istražni komitet je otvorio krivični postupak za delo terorizma. Očigledno, pravna procena je njihova profesionalna dužnost, oni znaju šta rade i za to postoje određene osnove”, rekao je ruski lider.

    On je ocenio da Ukrajina verovatno želi da isprovocira Rusiju na uzvratne akcije i odmazdu.

    “Ima nekoliko mogućih ciljeva: da skrenu pažnju sopstvenog stanovništva i sponzora sa neuspeha takozvane kontraofanzive, da pokažu da nešto mogu i da nas isprovociraju na uzvratne ogledne akcije za napade na civilne i mirne ciljeve na teritoriji same Ukrajine. Mi koristimo visokoprecizno oružje da gađamo vojne infrastrukturne objekte i vojnu industriju. Žele da nas isprovociraju na odmazdu”, rekao je Putin.

    Istovremeno je napomenuo da Moskva neće zaustaviti razmenu zarobljenika, ukoliko ukrajinska strana pokaže spremnost.

    Putin je na sastanku sa ruskim zvaničnicima istakao i da Ruski olimpijski komitet ROC i Ministarstvo sporta treba da se dogovore o učešću nacionalnih sportista na predstojećim Olimpijskim igrama i, kako je ocenio, o diskriminaciji ruskih sportista na međunarodnim turnirima.

  • “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    “Pomirenje Rusije i Ukrajine bilo bi greška”

    Pomirenje Rusije i Ukrajine i prekid neprijateljstava bili bi greška, izjavio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj.

    “Ponovo dolazimo u iskušenje za pomirenje. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine i ostale su pogrešne i danas. Ne smemo dozvoliti da one oblikuju našu politiku prema Ukrajini“, napisao je evropski zvaničnik u autorskom tekstu za francuski list ”Nuvel observater”.

    Prema njegovim rečima, 2024. godina počela je “pljuskom ruskih dronova i projektila koji su pali na Ukrajinu”, a ruski predsednik Vladimir Putin je tvrdio da Ukrajina ne može da se odupre ruskom napadu i da će unutrašnje podele i energetska zavisnost sprečiti Evropsku uniju da joj priskoči u pomoć.

    “Pripremio se za rat koji će trajati samo nekoliko dana. Mnogi Evropljani su bili blizu toga da misle isto. Međutim, stvari su se ispostavile sasvim drugačije. Putin nije mogao da zamisli da će dve godine kasnije Ukrajina i dalje pružati otpor.”, naveo je Borelj.

    On je dodao da su ukrajinske oružane snage pobedile u bici za Kijev i Herson i oslobodile više od polovine teritorije koju je zauzela Rusija. Takođe, prekinule su blokadu crnomorskih luka i primorale Rusiju da povuče najveći deo svoje flote sa okupiranog Krima, piše Borelj.

    “Međutim, ukrajinska kontraofanziva prošlog leta nije dala očekivane rezultate i ruski agresori vrše pritisak na Ukrajinu, nastavljajući sa intenzivnim bombardovanjem. Rusija u 2023. godini gotovo da nije napredovala na bojnom polju, ali je Putin i dalje spreman da pošalje stotine hiljada mladih Rusa da ginu da bi osvojili Kijev. Njegova vojska i njegov narod pate, ali on ne zna put nazad”, ocenio je šef evropske diplomatije.

    On je pozvao da se Kijevu obezbede sredstva neophodna za okupaciju teritorija, uključujući rakete dugog dometa i druge moderne sisteme naoružanja. Borelj je naveo i potrebu jačanja protivvazdušne odbrane Ukrajine.

    Paralelno sa ovim merama potrebno je razvijati evropski sektor vojne industrije, napisao je Borelj i dodao da je ova industrija daleko od spremnosti da reši probleme sa kojima se suočava.

    “Kao rezultat toga, ponovo čujemo da Ukrajina ne može da pobedi i da podrška Zapada neće izdržati. I ponovo se pojavljuju iskušenja pomirenja. Ove ideje su bile pogrešne 2022. godine, a pogrešne su i danas. Ne smemo dozvoliti da oni kroje našu politiku prema Ukrajini. Kao što je Sem Grin, stručnjak za Rusiju na Kraljevskom koledžu u Londonu, rekao: ‘Putin možda želi pregovore, ali ne želi da pregovara'”, naveo je Borelj.

    On je dodao da ruski predsednik želi da što pre okonča sukob, ali samo pod njegovim uslovima.

    “Putin govori o ‘denacifikaciji’, ‘demilitarizaciji’, ‘demontaži’. Tri reči koje znače samo jedno: kapitulacija. On je već u brojnim prilikama pokazao da nikada ne pregovara u dobroj veri i da ne poštuje postignute dogovore. A danas, manje od godinu dana pre američkih izbora, za koje veruje da bi mogli da idu u prilog njegovim imperijalističkim ambicijama, ko može ozbiljno da veruje da Vladimir Putin traži kompromis?”, zapitao je šef evropske diplomatije.

    Kako je ocenio, Putin je pogrešio u pogledu sposobnosti svoje vojske, otpora Ukrajinaca i u pogledu evropskog jedinstva.

    Pobeda Ukrajine pred ruskom agresijom je najbolja garancija bezbednosti za Evropu, rekao je on i zaključio da uz pomoć EU, “Ukrajina može da vrati imperijalne ambicije Rusije na smetlište istorije”.

  • “Kijev u julu pozvati na samit NATO”

    “Kijev u julu pozvati na samit NATO”

    Poziv Kijevu da učestvuje na samitu NATO u Vašingtonu u julu može da utre put miru.

    Ovo je izjavio bivši generalni sekretar NATO-a, Anders Fog Rasmusen na zajedničkom brifingu sa šefom kabineta ukrajinskog predsjednika Andrijem Jermakom u Kijevu povodom zvaničnog pokretanja Međunarodne radne grupe za bezbjednosna pitanja i evroatlantske integracije, koja bi trebalo da pomogne u tom procesu, i dodao da bi poziv Ukrajini mogao da liši podsticaja “ruskog diktatora Vladimira Putina” da nastavi specijalnu vojnu operaciju protiv Ukrajine.

    “Neću da krijem – po mom mišljenju, poziv Ukrajini trebalo bi da bude upućen već za samit NATO u julu. Svjestan sam da će to biti kontroverzna odluka bez presedana ako pozovemo zemlju koja je već u ratu u NATO”, rekao je Rasmusen.

    On je napomenuo da će skeptici dati kontraargument da “dok traje rat, NATO ne može da uputi poziv Ukrajini”, ali je to, po njegovom mišljenju, veoma opasno jer će ojačati Putinovu namjeru da nastavi sukob.

    “Ovo de fakto daje Putinu pravo veta i očigledno, to je neprihvatljivo. Zato smatram da treba da uputimo poziv i pokažemo da smo iskreni kada kažemo da će Ukrajina ući u Alijansu i poručiti Putinu: ne možete to spriječiti, nećemo vam dozvoliti da pobijedite u ovom ratu, Ukrajina je sastavni dio NATO-a”, istakao je Rasmusen, prenosi “Ukrinform”.

    Rasmusen je naveo da Zapad ne može dozvoliti Putinu da postigne bilo kakav uspjeh u Ukrajini, jer bi to bio signal ostatku svijeta.

    “Ako Putin može da zauzme Krim, onda ja mogu da uzmem Tajvan. Ovo je činjenica”, rekao je on.

    Bivši generalni sekretar NATO je dodao da će se međunarodna radna grupa baviti time kako tačno iskoristiti poziv Ukrajine za zaustavljanje rata.

    “Da bismo mogli da kažemo: poziv utire put miru”, dodao je Rasmusen. Jermak i Rasmusen su danas predstavili Međunarodnu radnu grupu za bezbjednosna pitanja i evroatlantske integracije Ukrajine, koja bi trebalo da olakša prijem Ukrajine u NATO, prenosi “b92”.

  • General Zalužni odbio poslušnost, predsjednik tražio da podnese ostavku

    General Zalužni odbio poslušnost, predsjednik tražio da podnese ostavku

    Ukrajinski predsjednika Volodimir Zelenski zatražio je od svog najvišeg vojnog komandanta Valerija Zalužnjeg da podnese ostavku, ali je general to odbio, piše britanski “Gardijan”.

    Kako list prenosi, to je izazvalo spekulacije da će umjesto toga biti razriješen.

    Napetosti između njih dvojice tinjaju nedjeljama zbog neuspjeha ukrajinske ljetnje kontraofanzive, ali pretpostavka da bi Zalužnji mogao da bude smijenjen bila bi za mnoge šok, dodaje “Gardijan”.

    Aleksij Gončarenko, ukrajinski opozicioni poslanik i generalov saveznik, rekao je da je “juče predsjednik tražio od Zalužnjeg da podnese ostavku, ali je on to odbio da učini”, a za ovaj sukob okrivio je suprotnosti njihovih ličnosti.

    “Mislim da je ovo loša ideja, a među njima nema suštinskih pitanja, ali je kancelarija Zelenskog zabrinuta zbog toga što vojni komandanat daje političke, a ne vojne izjave”, rekao je Gončarenko, premnosi Tanjug.

  • Zelenski ipak smjenjuje komandanta vojske?

    Zelenski ipak smjenjuje komandanta vojske?

    krajinski predsjednik Volodimir Zelenski se ipak sprema da zamijeni svog najvišeg generala, piše ekskluzivno Financial Times, pozivajući se na visoke izvore u ukrajinskoj vladi.

    List taj potez, koji je juče spomenut u javnosti, a ukrajinska vlada odmah demantovala, naziva najvećim potresom ukrajinske vojne komande od početka invazije Rusije prije dvije godine.

    “Zelenski je u ponedjeljak ponudio Valeriju Zalužnom, glavnokomandujućem oružanim snagama, novu ulogu savjetnika za odbranu, ali je general odbio, prema četiri osobe upućene u razgovore”, piše ovaj list.

    Kako prenosi FT, dva izvora su rekli da je Zelenski jasno stavio do znanja Zalužnom da će, bez obzira na to da li preuzme tu ulogu, biti smijenjen sa svoje trenutne funkcije.

    “Četiri osobe su izjavile da, iako je u uredu Zelenskog donesena odluka da se Zalužni smijeni, on možda neće biti smijenjen neko vrijeme nakon što su se izvještaji o planovima pojavili u ukrajinskim medijima”, piše list.

    Predsjednikova ponuda za novu ulogu generalu uslijedila je nakon višemjesečnih spekulacija o njegovoj sudbini, uz brojne izvještaje o napetosti između njih dvojice.

    “Njihov zategnuti odnos izbio je u javnost u novembru nakon što ukrajinska kontraofanziva nije uspjela postići svoje ambiciozne ciljeve ponovnog preuzimanja izgubljene teritorije i odsijecanja ruskog kopnenog mosta prema Krimu”, navodi se u tekstu.

    U to vrijeme, kaki se navodi u tekstu, Zalužni je rekao da je rat dospio u “zastoj”, što je dovelo do bijesa u predsjedničkoj kancelariji zbog upotrebe tog izraza.

    “Portparol Zelenskog, Sergej Nikiforov, i ministarstvo odbrane demantovali su u ponedeljak izveštaje o smenjivanju Zalužnog.

    Ured predsjednika u utorak je odbio dalje komentarisati.

    “Smjena Zalužnog takođe bi izazvala pometnju u ukrajinskom vojnom i civilnom društvu, među kojima on uživa ogromnu podršku. U ukrajinskoj anketi objavljenoj u decembru, 88 posto Ukrajinaca reklo je da vjeruje Zalužnom u poređenju sa 62 posto onih koji su rekli da vjeruju Zelenskom”, zaključuje list.

  • Mediji: On će biti novi šef oružanih snaga Ukrajine

    Mediji: On će biti novi šef oružanih snaga Ukrajine

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužni je podneo ostavku, izjavio je poslanik Vrhovne rade Aleksej Gončarenko.

    Volodimir Zelenski je imenovao Kirila Budanova za glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine umesto Valerija Zalužnog, navodi ukrajinski novinar Roman Cimbaljuk.

    Sa druge strane, poslanik Aleksej Gončarenko potvrđuje da je Zalužni smenjen, ali ukaz još nije potpisan.

    Gončarenko je dodao da je Zalužnom ponuđeno mesto ambasadora u jednoj od evropskih zemalja, ali je on to odbio, prenose RIA novosti.

  • Ukrajinci imaju veliku prednost nad Rusijom

    Ukrajinci imaju veliku prednost nad Rusijom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da Ukrajina ima “neočekivanu brojčanu prednost nad ruskom vojskom”.

    Tokom nedavnog intervjua za televiziju ARD, Zelenski je rekao da vojska Ukrajine ima najmanje 880.000 aktivnih pripadnika, što je znatno više od 617.000 vojnika za koje je ruski predsednik Vladimir Putin prošle nedelje rekao da se bore u Ukrajini.

    Ukrajinski predsednik je ovo kazao nakon što je upitan o muškarcima koji nisu mogli da budu pozvani u vojsku jer su napustili zemlju ubrzo nakon invazije 24. februara 2022. godine.