VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Peskov: Glavna prijetnja ambicija Kijeva da uđe u NATO

    Kremlj je danas saopštio da aktuelna ambicija Ukrajine da se pridruži NATO-u predstavlja bezbjednosnu prijetnju Rusiji i ističe neophodnost za Moskvu da sprovede “specijalnu vojnu operaciju” u Ukrajini.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je ideja članstva Kijeva u Alijansi “glavna prijetnja” Rusiji koja ističe “relevantnost i hitnu potrebu da osiguramo bezbjednost i naše nacionalne interese”.

    Moskva je ranije tražila pravne garancije da Ukrajina nikad neće biti primljena u NATO

  • Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Šolc: Putin nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin, nažalost, izgleda još nije shvatio da je odluka o napadu na Ukrajinu greška, izjavio je danas njemački kancelar Olaf Šolc, komentarišući telefonski razgovor koji je sa Putinom imao dan ranije.

    Šolc je rekao da je i dalje važno da se Putinu naglasi da Rusija mora da se povuče iz Ukrajine, prenio je Rojters.

    U jučerašnjem 90-minutnom telefonskom razgovoru, Šolc je pozvao Putina da pronađe diplomatsko rješenje za sukob u Ukrajini zasnovano na prekidu vatre i potpunom povlačenju ruskih trupa što je prije moguće.

    Kako je naveo portparol njemačke vlade Štefen Hebeštrajt, Šolc je upozorio da bilo kakvi koraci Rusije ka aneksiji teritorija neće proći bez odgovora i neće biti priznati ni pod kakvim uslovima

    Prenio je da je Šolc istakao potrebu da se osigura bezbjednost nukelarne elektrane Zaporožje.

    Prema rečima portparola, nemački kancelar je apelovao na Putina da Rusija nastavi da u potpunosti primenjuje sporazum o izvozu ukrjainskog žita koji su podržale Ujedinjene nacije.

  • Kremlj odbio navode

    Kremlj odbio navode

    Rojters je objavio da je glavni izaslanik Vladimira Putina za Ukrajinu rekao ruskom lideru kada je počeo rat da je postigao privremeni sporazum sa Kijevom.

    Izaslanik je, prema pisanju Rojtersa, tvrdio da je sto sporazum koji će zadovoljiti zahtev Rusije da Ukrajina ostane van NATO-a, ali je Putin to odbio i nastavio sa pohod.

    Rojters piše da je izaslanik rođen u Ukrajini Dmitrij Kozak rekao Putinu da veruje da je sporazum koji je postigao otklonio potrebu da Rusija nastavi svoju okupaciju Ukrajine velikih razmera, prema svedočenju trojice ljudi bliskih ruskom rukovodstvu.

    Rojters je prvi izvestio o Kozakovoj preporuci Putinu da usvoji sporazum.

    Putin je pre rata više puta tvrdio da se NATO i njegova vojna infrastruktura približavaju ruskim granicama prihvatanjem novih članica iz istočne Evrope, a da se alijansa sada sprema da uvede i Ukrajinu. Putin je javno rekao da to predstavlja egzistencijalnu pretnju Rusiji, što ga je navelo da reaguje.

    Kremlj: To nema veze sa realnošću
    Ali uprkos ranijoj podršci razgovorima, Putin je jasno stavio do znanja kada mu je Kozakov dogovor predstavljen da ustupci o kojima je pregovarao njegov pomoćnik nisu otišli ​​dovoljno daleko i da je proširio svoje ciljeve na pripajanje delova ukrajinske teritorije, rekli su izvori.

    Dogovor je odbijen, a 24. februara je počeo rat u Ukrajini.

    Upitan da prokomentariše saznanja Rojtersa, portparol Kremlja Dmitrij Peskov je rekao:

    “To nema apsolutno nikakve veze sa realnošću. Tako nešto se nikada nije dogodilo. To je apsolutno netačna informacija.”

    Treba napomenuti da je u novembru 2021. Peskov opisao optužbe da se Rusija sprema da izvrši invaziju na Ukrajinu kao “šuplju i neosnovanu” izmišljotinu zapadnih medija.

  • Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    Rusija po prvi put priznala poraz u Ukrajini, Zelenski naveo površinu oslobođene teritorije

    U svome obraćanju u utorak naveče, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je kako je do sada oslobođeno oko 8.000 kilometara kvadratnih teritorije Ukrajine, većina u regiji Harkova.

    Zelenski je rekao i kako se trenutno na oslobođenim teritorijama provode stabilizacijske mjere i da su iste kompletirane na oko polovice oslobođene teritorije.

    Takođe, predsjednik Ukrajine je rekao kao se radi na okupljanju međunarodne podrške za sigurnu Ukrajinu u budućnosti.

    “Već smo zajedno s našim partnerima izgradili moćnu antiratnu koaliciju koja uključuje desetke različitih zemalja. A sada radimo na tome da najmoćnije države koje nam već pomažu pretvorimo u koaliciju mira koja će trajati zauvijek”, rekao je Zelenski.

    Uticajni američki Institut za istraživanje rada (ISW) je u svojoj posljednjoj analizi naveo da je Rusija po prvi put od početka invazije na Ukrajinu otvoreno priznala poraz.

    “Dužnosnici Kremlja i propagandisti državnih medija opširno raspravljaju o razlozima ruskog poraza u Harkovskoj oblasti, što je značajna promjena u odnosu na njihov prethodni obrazac izvještavanja o preuveličanim ili izmišljenim ruskim uspjesima s ograničenim detaljima. Kremlj nikada nije priznao da je Rusija poražena oko Kijeva ili, kasnije, kod Zmijskog otoka, okarakteriziravši povlačenje iz Kijeva kao odluku da se kao prioritet stavi ‘oslobađanje’ Donbasa, a povlačenje sa Zmijskog otoka kao “‘gestu dobre volje'”, navodi se u izvještaju ISW-a.

    Kremlj sada radi da očisti Putina od bilo kakve krivice za poraz, a odgovornost se prebacuje na neinformisane Putinove savjetnike. Takođe, ISW navodi da će poraz u Harkovu, ruske vlasti pokušati iskoristiti da provedu prikrivenu mobilizaciju.

  • Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Ukrajina izgubila finansijsku nezavisnost

    Budžetski deficit Ukrajine od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Kreditni dug se rapidno uvećava a pomoć koja stiže je nedovoljna, piše Politika.

    Ukrajinski deficit budžeta je veliki i u opasnoj zoni. Analize stanja to govore. Upozorenja su sve glasnija i stižu sa svih strana.

    Pomoć zapadnih država Ukrajini od februara ove godine iznosi 18 milijardi dolara i nije dovoljna da se pokrije mesečni deficit od pet milijardi dolara, izjavio je ministar finansija Ukrajine Sergej Marčenko, na međunarodnoj konferenciji u Minhenu.

    Ministar je istakao da će, prema ocenama Svetske banke, u narednih 18-36 meseci Ukrajini za pripreme za zimu, žetvu, remont puteva, socijalne izdatke biti potrebno 105 milijardi dolara.

    Ovih 105 milijardi je tri puta više od prihoda budžeta u 2021. godini. I to još u granicama od pre početka sukoba.

    Ukrajina nema novca da isplati svoj javni dug i pod određenim okolnostima postoji rizik da se pretvori u zauvek dužnu zemlju, rekao je Džefri Taker, saradnik Fondacije za ekonomsko obrazovanje, mnogo pre “sudara” sa Rusijom.

    Prema zvaničnim ukrajinskim podacima, budžetski deficit zemlje od marta ove godine u proseku iznosi pet milijardi dolara mesečno.

    Oleg Ustenko, savetnik predsednika Ukrajine za ekonomska pitanja, ranije je rekao da bi do kraja godine budžetski deficit mogao da dostigne 50 milijardi dolara u okviru programa makrofinansijske pomoći EU.

    Ukrajinski predsednik izjavio je da će budžet za sledeću godinu biti ratni i da će za odbranu biti izdvojeno 27,4 milijardi dolara.

    Zelenski je u obraćanju rekao da će socijalne obaveze, poput isplate penzija, biti potpuno pokrivene, i dodao da će se troškovi koji nisu esencijalni morati da se umanje koliko je moguće.

    „Jasno je da će ovo biti budžet zemlje koja je u ratu. Najviše će sledeće godine ići na sektor bezbednosti i odbrane. To će biti prioritet”, naglasio je Zelenski.

    Ukrajini je potrebno 750 milijardi dolara za trofazni plan rekonstrukcije nakon ruske invazije, izjavio je nedavno ukrajinski premijer Denis Šmihal na međunarodnoj Konferenciji za obnovu Ukrajine u Švajcarskoj.

    Ukrajinski premijer je rekao da bi glavni izvor finansiranja tog plana bila sredstva zaplenjena od ruskih oligarha.

    Evropska investiciona banka (EIB), kreditni ogranak Evropske unije, predložila je da finansijska struktura koja je pre korišćena za pomoć tokom pandemije, bude model za finansiranje obnove Ukrajine u iznosu do 100 milijardi evra.

    Evropska unija planira da dodeli 500 milijardi evra finansijske pomoći Ukrajini kako bi joj pomogla da oživi ekonomiju. Evropska komisija traži opcije finansiranja, kao što su grantovi i zajmovi, preneo je TAS.

    Sve u svemu, Ukrajina je izgubila finansijsku nezavisnost jer ne može da ispuni svoje obaveze prema građanima bez pomoći Zapada, mnogi to tvrde.

    Prikupljeni porezi čine samo 40 odsto budžeta zemlje, a od toga više od 60 odsto odlazi na vojsku.

    U nedavnom intervjuu za “RBK Ukrajina”, ukrajinski ministar finansija Sergej Marčenko rekao je da će budžet za narednu godinu biti „izuzetno neizvestan” zbog „ratnih uslova”.

    Kijev navodi da mu je potrebno pet milijardi dolara mesečno i to očekuje kao pomoć zapadnih sponzora. Međutim, biće tu još potrebno dodatnih četiri milijarde dolara mesečno u naredna tri meseca da bi se pokrili troškovi hitnog smeštaja i popravke stanova za milione ljudi, kao i da se finansiraju osnovni minimalni prihodi za one koji su ostali bez posla.

    Prekomorski kreditori Ukrajine podržali su zahtev Kijeva za dvogodišnje zamrzavanje isplate gotovo 20 milijardi dolara u obveznicama što će omogućiti da Ukrajina izbegne opasnu neredovnost u otplatama dugova.

    Skoro sedam meseci od početka rata u Ukrajini, bez nagoveštaja da će mirovni sporazum ili prekid vatre biti uskoro postignuti, poverioci 75 posto nerešenog, aktivnog dugovanja Ukrajine, morali su da pristanu na zahtev Kijeva da se odlože isplate.

    Rešenje su podržale i vlade najvećih zapadnih zemalja kao i najizloženiji investicioni fondovi.

    Kako bi se izbegao tehnički bankrot, Ukrajina je poveriocima ponudila dodatne kamate na zamrznuta sredstva. Kako će se sve na kraju završiti, ne usuđuje se niko da prognozira.

    Od početka sukoba Ukrajina od zapadnih zemalja dobija vojnu pomoć vrednu desetine milijardi dolara, a tako će se i nastaviti. Čelnici grupe G7 su objavili kako će nastaviti da šalju pomoć “dokle god to bude potrebno”.

    Najveći pojedinačni iznos do sada je 40 milijardi dolara, koje je Amerika namenila Ukrajini u sklopu “Zakona o zajmu i najmu” koji je do sada bio aktiviran samo za vreme Drugog svetskog rata, kad su SAD u više od 30 savezničkih zemalja poslale oružje i vojnu opremu u ukupnoj vrednosti od tadašnjih 50 milijardi dolara.

    Iako se naširoko misli da će ta američka pomoć Ukrajini biti besplatna, to naravno nije slučaj, kao što ni ta pomoć iz Drugog svetskog rata nije bila besplatna.

    Da rat stane danas, i da Ukrajina dobije iste uslove o počeku i roku isplate, poslednju ratu Kijev će otplatiti tek 2077. godine. A to je po svim današnjim merilima daleka i neizvesna budućnost.

  • Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Bijela kuća: Rusija raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti

    Rusija, bez obzira na “poteškoće” u ukrajinskoj kampanji raspolaže veoma brojnim i moćnim oružanim snagama koje može da angažuje, kažu iz Bijiele kuće.

    Koordinator za strateške komunikacije u Savetu za nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država Džon Kirbi kaže da su se Rusi suočili sa brojnim problemima u Ukrajini koje su sami stvorili.

    “To je nesumnjivo. Ali, to je još uvek veoma velika i izuzetno jaka moćna vojna sila. Gospodin (predsednik Rusije Vladimir Putin) raspolaže sa prilično mnogo vojnih mogućnosti koje mogu biti upotrebljene ne samo u Ukrajini, nego potencijalno i drugde”, rekao je on na brifingu u Beloj kući.

    Kirbi je podsetio da je Ministarstvo odbrane okarakterisalo Rusiju kao akutnu pretnju i da je, po njegovom mišljenju, takva formulacija tačna.

    “Očigledno je da i dalje imaju vojsku koja je u stanju da nanese veliku štetu”, zaključio je Kirbi, prenosi Sputnjik.

  • Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Putin i Scholz razgovarali 90 minuta

    Ruski predsjednik Vladimir Putin telefonom je razgovarao sa njemačkim kancelarom Olafom Scholzom. Glavna pažnja bila je posvećena situaciji oko Ukrajine u kontekstu ruske agresije.

    Putin je ustvrdio da ukrajinska vojska krši međunarodno humanitarno pravo kontinuiranim granatiranjem gradova Donbasa, “usljed čega stradaju civili i namjerno se nanosi šteta civilnoj infrastrukturi”, navode iz Kremlja.

    Kako se navodi u saopštenju njemačke vlade, njemački kancelar se založio za diplomatsko rješenje situacije u Ukrajini i upozorio da svi ruski koraci u pravcu aneksije neće ostati bez odgovora niti će biti priznati ni pod kojim okolnostima.

    Pored toga, Scholz se dotakao teme zarobljenih boraca. On je istakao potrebu da se prema njima postupa u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.

    Njemački kancelar je pozvao da se osigura bezbjednost Zaporoške nuklearne elektrane i izbjegne eskalacija. Dvojica lidera su razgovarala sat i po i dogovorili se da nastave kontakte.

  • Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kijev objavio nacrt sporazuma

    Kabinet ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog objavio je nacrt “Kijevskog sporazuma o bezbednosti“, nacrta dokumenta o davanju međunarodnih garancija Kijevu.

    Kako se navodi, dokument su predstavili šef kabineta predsednika Ukrajine Andrej Ermak i bivši generalni sekretar NATO-a Anders fon Rasmusen.

    U pripremi nacrta dokumenta učestvovali su zapadni stručnjaci, uključujući bivše i aktuelne političare i naučnike, preneo je Sputnjik.

    Uprkos ranije iznetim predlozima, ukrajinski dokument ne predviđa ni neutralni status Kijeva, i učešće Rusije kao garanta bezbednosti zemlje.

    “Bezbednosne garancije treba da budu potvrdne i jasno formulisane, one će opisivati niz obaveza koje preuzme grupa garanta zajedno sa Ukrajinom. One treba da budu obavezujuće za izvršavanje na osnovu bilateralnih sporazuma, ali objedinjeni u okviru zajedničkog dokumenta o strateškom partnerstvu pod nazivom Kijevski sporazum o bezbednosti“, navodi se u dokumentu.

    Kako je precizirano, sporazum može objediniti “glavnu grupu zemalja-saveznica i Ukrajinu“.

    “Ta grupa zemalja mogla bi da uključuje SAD, Veliku Britaniju, Kanadu, Poljsku, Italiju, Nemačku, Francusku, Australiju, Tursku, kao i zemlje Severne Evrope i baltičke zemlje, zemlje Centralne i Istočne Evrope“, navodi se u dokumentu.

    Ukrajinski nacrt bezbednosnih garancija predviđa strane investicije u vojno-industrijsku bazu Ukrajine, masovnu predaju oružja i obaveštajnih podataka.

    “Najveća bezbednosna garancija za Ukrajinu je njena sposobnost da se brani. Za to su potrebna dugoročna stabilna ulaganja u odbrambeno-industrijsku bazu Ukrajine, velika isporuka naoružanja i obaveštajna podrška od saveznika, intenzivne misije obuke i zajedničke vojne vežbe pod pokroviteljstvom EU i NATO“, precizirano je u dokumentu.

    Takođe, nacrt dokumenta predviđa obuke i vojne vežbe u Ukrajini uz angažovanje stranih instruktora i savetnika.

    “Koristeći nacionalne i multinacionalne vojne vežbe zemalja EU i NATO, ukrajinske Oružane snage će proći obuku po standardima NATO-a i u razmerama neophodnim za formiranje efikasnih snaga za odbranu svoje teritorije i rezervnih snaga“, ističe se u tekstu nacrta.

    “Bezbednosne garancije ne zamenjuju težnju Ukrajine da se pridruži NATO-u. Ta težnja je sadržana u ukrajinskom Ustavu i predstavlja suverenu odluku Ukrajine. Takođe Ukrajina stremi članstvu u EU. Članstvo u NATO-u i EU značajno će ojačati bezbednost Ukrajine u dugoročnoj perspektivi. Garancije, koje su danas skicirane, ni na koji način ne podrivaju taj cilj“, navodi se u dokumentu.

    Zemlje koje potpišu ukrajinske bezbednosne garancije biće dužne da pruže Ukrajini vojnu pomoć u slučaju agresije protiv nje, navodi se u nacrtu dokumenta.

    Nacrt bezbednosnih garancija takođe predviđa moguće učešće Japana i Južne Koreje koje mogu da podrže garancije koje nisu vojnog karaktera, zasnovane na sankcijama.

    “Paket garancija može uključivati regionalne bezbednosne sporazume u Crnom moru sa Turskom i drugim obalnim državama poput Rumunije i Bugarske“, ističe se u tekstu.

  • Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija je uhapsila jednog od menadžera fabrike aviona, pod sumnjom da je prenosio tajne vojne informacije Ukrajini, prenosi agencija RIA Novosti.

    Pozivajući se na federalnu bezbednosnu službu FSB, ta agencija navodi da je visoki službenik jednog od ruskih odbrambenih preduzeća osumnjičen je da je prosleđivao poverljive podatke Ukrajini.

    Dok je bio na poziciji direktora kvaliteta jedne avio-fabrike, imajući pristup tehničkoj dokumentaciji sa oznakom „strogo poverljivo“, stanovnik Podmoskovja je mobilnim telefonom fotografisao fragmente nacrta delova vojnih aviona“, objasnila je tajna služba.

    Kako se navodi, osumnjičeni je poslao ove slike državljaninu Ukrajine, koji je zaposlen u ukrajinskoj avio kompaniji u Odesi.

    U saopštenju se precizira da je osumnjičeni uhapšen i da je protiv njega pokrenut postupak za izdaju, krivično delo zbog kog mu preti moguća kazna od 20 godina zatvora, navodi RIA Novosti.

  • Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht odbacila je zahteve da se Kijev snabdeva glavnim borbenim tenkovima Leopard 2.

    Ministarka je napomenula da nijedna druga država do sada nije isporučila Kijevu borbena vozila pešadije ili glavne borbene tenkove zapadne proizvodnje, i insistirala da Njemačka “neće preduzeti takvu akciju jednostrano”, kako citira Rojters.Njeni komentari su usledili nakon što je šef njemačkog komiteta za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman insistirala da Berlin ima obavezu da pomogne očuvanju demokratije u Ukrajini. “Nemačka mora odmah da odigra svoju ulogu u uspesima Ukrajine i snabdeva zaštićena vozila — borbeno vozilo pešadije Marder i glavni borbeni tenk Leopard 2”, rekla je ona novinskoj agenciji DPA u nedelju, otvarajući Nemački savet za spoljnu politiku. Lambreht je ranije rekla da je nemačka vojna pomoć Ukrajini dostigla svoj limit i da će Berlin sada tražiti druge načine da podrži kijevske snage. “Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu, a predali smo neverovatan iznos iz rezervi Bundesvera. Ali u ovom trenutku sasvim jasno kažem da smo dostigli granicu”, rekao je Lambreht nemačkom parlamentu prošle nedelje. Ona je istakla da Nemačka ne može više da poklanja svoje oružje ako želi da zadrži sposobnost da se brani. Ministarka je dodala da postoje i drugi načini na koji Berlin može pomoći Ukrajini, a to je korišćenje takozvane kružne razmene, preko koje Nemačka drugim zemljama EU daje novo oružje u zamenu za staro, koje se potom šalje Ukrajini. Lambreht je rekla da je Nemačka već napredovala u tom pogledu, zaključivši takve razmene sa Češkom i Slovačkom. Nemačka je snabdevala Kijev raznim oružjem od početka sukoba u Ukrajini u februaru. Berlin je Ukrajini isporučio protivvazdušne raketne sisteme Stinger, samohodne haubice Pancerhaubitze 2000, tenkove za protivvazdušne topove Gepard i drugo oružje.