VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Kinezi reaguju: Izabrali stranu

    Šef kineske diplomatije Vang Ji rekao je ukrajinskom kolegi Dmitru Kulebi da moraju biti podržani svi napori koji vode mirnom rešenju ukrajinske krize.

    “Suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja mora biti poštovan”, rekao je Vang Ji tokom sastanka na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku, prenela je agencija Rojters.

    Kineski ministar dodao je da je njegova zemlja uvek na strani mira.

    Prethodno su dvojica zvaničnika razgovarala putem video-konferencijske veze u aprilu, podsetio je Rojters.

  • “Mobilisaće ih milion”

    “Mobilisaće ih milion”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski tvrdi da se rukovodstvo Rusije priprema da mobiliše do milion ljudi.

    “Unapred je odštampano 300.000 poziva za mobilizaciju u Rusiji, ali se rusko rukovodstvo sprema da mobiliše do milion ljudi”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zelenski je rekao da je u gradovima Rusije bilo protesta protiv mobilizacije i ocenio da su Rusi “saučesnici u svim zločinima, ubistvima i mučenjima Ukrajinaca zato što su ćutali i ćute”.

    Prema njegovoj oceni, sada je vreme da se napravi izbor.

    „Za muškarce u Rusiji ovo je izbor da umru ili žive, da budu osakaćeni ili da ostanu zdravi. Za žene u Rusiji izbor je da zauvek izgube svoje muževe, sinove, unuke ili da pokušaju da ih zaštite od smrti, od rata, od jednog čoveka“, rekao je Zelenski.

    Pozvao je Ruse da protestuju, beže ili da se predaju, dodajući da su im to opcije da prežive.

    Portparol Kremlja Dmitri Peskov demantovao je juče navode pojedinih medija da je plan Moskve mobilizacija milion vojnika.

    “To je laž”, izjavio je Peskov za TAS S.

  • Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev: Dajte; Zapad: Pa, nije tako lako

    Kijev hitno traži isporuku modernih tenkova, ali Zapad odugovlači, prenosi Politiko pozivajući se na izvore upoznate sa ovom temom.

    Isporuka tenkova bi pomogla ukrajinskim snagama da brže napreduju na severoistoku zemlje i povrate više teritorija.

    Tenkovi su se našli na vrhu liste želja Kijeva u trenutku kada Ukrajina postiže napredak u istočnom regionu Donbasa u okolnostima šokantnog ruskog kolapsa ovog meseca, navodi Politiko.

    Zahtev je ove nedelje dobio novu hitnost nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin najavio da će mobilisati dodatnih 300.000 vojnika za borbu u Ukrajini, što ovaj sukob vodi u novu eskalaciju.

    Moderniji američki tenkovi M-1 Abrams i oni nemačke proizvodnje Leopard, predstavljali bi snažan udarac koji bi mogao da pomogne ukrajinskim snagama da povrate i zadrže više teritorije, u poređenju sa starim tenkovima iz sovjetske ere kojima trenutno raspolažu, kažu stručnjaci i ukrajinski savetnici koji su govorili za Politiko.

    Ali najviši zvaničnici nacionalne bezbednosti u SAD i Nemačkoj oklevaju sa ovom isporukom, delom i zbog izazova u vezi sa obukom i logistikom, prema američkim zvaničnicima, ukrajinskim savetnicima i saradnicima Kongresa, navodi Politiko.

    M-1 Abrams su, na primer, potpuno drugačiji sistem od tenkova iz sovjetske ere koje Ukrajina trenutno koristi, i zahtevaju složenije održavanje i logističku podršku.

    „Prilično je velika prepreka da se u Ukrajini nađu ne samo tenkovi proizvedeni u SAD, već i delovi za njihovo održavanje. Ne želite da im date nešto što će se pokvariti i ostati bez goriva…“, rekao je jedan američki zvaničnik, koji je, kao i ostali, govorio za Politiko pod uslovom da mu se ne otkrije identitet.

    Za direktnu borbu, Leopard tenkovi bi mogli biti bolji izbor jer su slični onima koje Ukrajina već koristi i zahtevaju manje goriva od Abramsa, izjavio je zvaničnik.

    Međutim, Nemačka je u više navrata odbijala ukrajinski zahtev za tenkove, a ministarka odbrane Kristin Lambreht je nedavno rekla da se Berlin dogovorio sa partnerima u NATO-u da ne preduzimaju takvu akciju „jednostrano“.

    Ova debata o tenkovima je najnovije neslaganje oko naoružanja koje imaju Zapad i Ukrajina.

    Na svakom koraku, SAD su oklevale mesecima pre nego što su obezbedile određeno oružje ,prvo protivvazdušne rakete Stinger, a kasnije i artiljerijski raketni sistem visoke mobilnosti HIMARS ,zabrinute su da će to biti „crvena linija“ koja rizikuje da isprovocira Rusiju u novu eskalaciju, navodi Politiko.

  • Referendum počeo jutros

    Referendum počeo jutros

    Glasanje na referendumu o pripajanju Rusiji počelo je jutros u regionima u Ukrajini koje kontroliše Rusija.

    Stanovnici narodnih republika Donjecka i Luganska, kao i teritorije Hersonske i Zaporoške oblasti u Ukrajini glasaće na referendumima o pristupanju Rusiji od danas pa do 27. septembra.

    Pitanje hitnog održavanja referenduma pokrenula su ranije ove nedelje veća DNR i LNR, prenosi TAS S.

    Datumi referenduma određeni su u utorak, a lokalni parlamenti su jednoglasno usvojili referendumske zakone, dok su izborne vlasti odobrile proceduru.

    U utorak su se inicijativi pridružili stanovnici regiona Zaporožje i Hersona, pošto su lokalne proruske javne organizacije podnele slične zahteve svojim vlastima.

    U video obraćanju u sredu ujutro, ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da će Rusija podržati odluku donetu tokom referenduma.

    Format plebiscita bio je tema najžešćih rasprava uoči glasanja, navodi TAS S.

    Zbog vremenskih ograničenja i tehničkih problema doneta je odluka da se koriste tradicionalni papirni listići i da se ne sprovodi digitalno glasanje.

    Lično glasanje će se odvijati isključivo 27. septembra, dok će se ostalim danima glasati po zajednicama i na način od vrata do vrata iz bezbednosnih razloga, navodi TAS S.

    Stanovnici samoproglašenih DNR i LNR izjašnjavaće se da li „podržavaju priključenje svojih republika Rusiji kao federalnom subjektu“.

    Stanovnici Zaporožja i Hersona će biti upitani da li su za „otcepljenje regiona od Ukrajine, stvaranje nezavisne države i naknadno priključenje Rusiji kao federalnom subjektu“.

    U DNR i LNR, gde je sada ruski jedini službeni jezik, glasački listići će se štampati na ruskom jeziku.

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti pitanje će biti postavljeno i na ukrajinskom i na ruskom jeziku.

    Zato što je trenutno u toku ukrajinska kontraofanziva, značajan broj stanovnika Donbasa, Zaporožja i Hersona je napustio svoje domove i oni će moći da glasaju van tih teritorija, uključujući i Rusiju, navodi TAS S.

    Centralna izborna komisija Hersona očekuje da će na glasanju učestvovati oko 750.000 ljudi.

    Zaporoška oblast ima oko 750.000 registrovanih birača.

    DPR je odštampao oko 1,5 miliona glasačkih listića za svoje stanovnike.

    Sva četiri regiona su izjavila da su posvećena maksimalnoj transparentnosti i legitimnosti, budući da su otvorena za praćenje od strane međunarodnih posmatrača.

    Predsednica Centralne izborne komisije LNR (CIK) Jelena Kravčenko saopštila je u sredu da CIK “prima i razmatra” prijave stranih posmatrača, iako nije navela njihove zemlje.

    CIK DNR saopštio je da očekuje strane posmatrače i obećao da će dati više informacija nakon njihove akreditacije.

    Predsednica izborne komisije Hersonske oblasti Marina Zaharova rekla je da su pozivi upućeni „velikom broju zemalja“.

    Ruski CIK je takođe obećao da će poslati svoje posmatrače da nadgledaju referendume.

    Državna duma (donji dom ruskog parlamenta) saopštila je da će članovi svih parlamentarnih frakcija dobiti pozive da učestvuju u praćenju glasanja.

    Kako se navodi, “zbog ukrajinskog granatiranja i subverzivnih dejstava”, proruske vlasti svih oblasti spremaju se da pojačaju mere bezbednosti tokom dana glasanja.

    NATO: Lažni referendumi u Ukrajini grubo kršenje Povelje UN
    NATO je osudio planove Rusije da održi referendume u okupiranim regionima Ukrajine i pozvao sve države da odbace, kako se kaže, “očigledne ruske pokušaje teritorijalnog osvajanja”.

    “Lažni referendumi u regionima Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona u Ukrajini nemaju legitimitet i predstavljaju grubo kršenje Povelje UN”, navodi se u saopštenju Severnoatlantskog vojnog saveza.

    “Saveznici u NATO neće priznati njihovu nelegalnu i nelegitimnu aneksiju. Ove teritorije su Ukrajina”, kaže se u saopštenju.

  • Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Lavrov: Referendumi – odgovor na poziv Rusima da napuste Ukrajinu

    Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov rekao je da su referendumi u Donbasu, Hersonu i Zaporožju odgovor na poziv ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog Rusima da napuste Ukrajinu.

    “Kulminacija je bio intervju sa Zelenskim 5. avgusta prošle godine, koji je savjetovao ‘svima koji se osjećaju Rusima radi svoje djece, svojih unuka da odu u Rusiju'”, rekao je Lavrov na sjednici Savjeta bezbjednosti UN.

    On je dodao da su odluke o referendumima “odgovor na želju Zelenskog”.

    Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika najavile su održavanje referenduma o priključenju Rusiji od 23. do 27. septembra.

    Referendume o priključenju Rusiji u istom periodu najavile su i uprave Hersonske i Zaporoške oblasti.

  • “Molim vas, objavite imena”

    “Molim vas, objavite imena”

    Sergej Lavrov pozvao je generalnog sekretara UN Antonija Gutereša da od ukrajinskih vlasti traži da objave spisak ljudi ubijenih u ukrajinskom gradu Buči.

    “Molim vas, pitajte ukrajinske vlasti da preduzmu ovaj jednostavan korak i objave imena ljudi čija su tela razbacana po Buči. Tražio sam ovo mesecima, ali niko ne želi da odgovori. Gospodine generalni sekretare, najmanje što biste mogli je da iskoristite svoj autoritet”, rekao je Lavrov na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, preneo je TAS S.

    Ukrajina je 3. aprila optužila ruske snage da su izvršile masakr u Buči, kod Kijeva, a lokalne vlasti su saopštile da je ubijeno 419 ljudi.

    Lavrov je rekao da se tragedija u Buči dogodila dva dana nakon što su se ruski i ukrajinski pregovarači skoro dogovorili u Istanbulu krajem marta.

    Ruski ministar tvrdi i da je tragedija “nedvosmisleno inscenirana”.

    “Hteo bih da vam skrenem pažnju na činjenicu da su naše zapadne kolege postale histerične odmah nakon te prevare i uvele novi paket sankcija Rusiji, neosnovano nas optužjući da smo ubijali civile. Posledice ove propagande su ispunile svoju svrhu, ali sada su svi osim nas, čini se, zaboravili na incident u Buči”, naveo je Lavrov.

  • Zelenski pred UN: Postoji pet uslova za mir

    Zelenski pred UN: Postoji pet uslova za mir

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao je govor na 77. Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Govor je prethodno snimljen.

    “Pozdrav svima, hvala vam što ste ujedinjeni u želji za mirom. Počinjen je zločin nad Ukrajinom. Počinjen je zločin protiv života našeg naroda. Počinjen je zločin nad našim ženama i našim muškarcima. Ukrajina traži kaznu za krađu naše teritorije. Tražimo kaznu za ubistvo našeg naroda”, rekao je Zelenski.

    “Postoji pet uslova za mir. Ukrajina želi mir. Evropa želi mir. Svet želi mir. Vidimo ko je jedini koji ne želi mir. Znamo da postoji samo jedan entitet koji je zadovoljan ratom. Ukrajina vežba. njeno pravo na samoodbranu i niko se ne može žaliti da ne možemo da se borimo za svoju slobodu i nezavisnost Povelja UN štiti jedinstvo granica Povelja UN predviđa dostojanstvo ljudskog života. Mi nismo izazivali ovaj rat. Mi smo učestvovali u 88 mirovnih pregovora do 24. februara”, objasnio je on.

    Pozvao je da Rusija bude izolovana do kraja rata. On je podsetio da je Rusija i dalje stalna članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

    Zelenski je rekao da Rusi ne treba ni da uživaju u turističkim posetama zemljama koje cene mir.

    “Rusija mora da plati za svoj rat. To je jedna od najgorih kazni za ruske zvaničnike, koji više cene novac od bilo čega drugog. Dok ovde traje Generalna skupština, ekshumiraju se tela iz masovne grobnice u ukrajinskom gradu Izjumu.

    Žene,deca,muškarci,vojnici i civili.Tamo ima čoveka koji je kastriran pre nego što su ga ubili. Pitajte ruske zvaničnike zašto su toliko opsednuti kastracijom da to rade drugima. Ruska vojska je bila u Izjumu duže od u Buči i ta tela nisu bila na ulici već su zakopana. Svuda vrše masovna ubistva. Moramo svuda da zaštitimo život”, rekao je Zelenski.

    On je naveo da se Rusija plaši mirovnih pregovora.

    “Oni se svega plaše, baš kao pravi agresori. Rusija želi da prezimi na okupiranoj teritoriji. Rusija želi da održi referendum o okupiranim teritorijama i mobilizaciju. Ovo je rat za život. Treba nam oružje, oprema da oslobodimo našu teritoriju, potrebna nam je finansijska pomoć da bismo imali stabilnost sistema”.

  • Rusija oslobodila 10 ratnih zarobljenika, među njima i Hrvat

    Rusija oslobodila 10 ratnih zarobljenika, među njima i Hrvat

    Rusija je danas, uz posredovanje saudijskog prestolonasljednika Mohameda bin Salmana, oslobodila 10 ratnih zatočenika, zarobljenih u Ukrajini, izjavio je saudijski zvaničnik.

    Među oslobođenima su državljani SAD, Velike Britanije, Švedske, Maroka i Hrvatske, rekao je neimenovani saudijski zvaničnik, prenio je Rojters.

    Prema njegovim riječima, avion sa oslobođenim zarobljenicima je sletio u Saudijsku Arabiju.

    Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske sopštilo je da je hrvatski državljanin Vjekoslav Prebeg, zarobljen u Ukrajini u aprilu, danas oslobođen i da će sutra biti u Hrvatskoj, prenio je portal Index.hr.

    Iz hrvatskog ministarstva su u saopštenju zahvalili i Saudijskoj Arabiji i prestolonasljedniku Mohamedu bin Salmanu na zalaganju, kao i ukrajinskoj strani, na saradnji i svesrdnoj pomoći u rješavanju ovog slučaja.

  • Peskov: Mobilizacija odgovor na prijetnje NATO

    Peskov: Mobilizacija odgovor na prijetnje NATO

    Djelomična mobilizacija u Rusiji je odgovor na prijetnje NATO Moskvi vojnim kapacitetima, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Odgovarajući na pitanja novinara, Peskov je podsjetio da je prošle sedmice rečeno da vlasti ne razmatraju punu mobilizaciju.

    “Predsjednik Vladimir Putin izjavio je u svom obraćanju kako su se uslovi promijenili od početka specijalne operacije. Putin je rekao da smo mi suočeni sa vojnim potencijalom NATO-a i velikim brojem drugih zemalja koje su prema nama neprijateljske”, napomenuo je Peskov.

    On je uputio novinare da pročitaju osmu klauzulu Putinovog dekreta u kome se precizno navodi kada i koliko rezervista će biti pozvano, prenosi TASS.

    Peskov je dodao da je istraga u toku o napadima na Rusiju, posebno na oblasti u regionima Belogorda i Kurska.

    Putin je danas potpisao dekret o parcijalnoj mobilizaciji.

  • Borelj osudio referendum u Donbasu

    Borelj osudio referendum u Donbasu

    EU oštro osuđuje referendume u Donbasu i drugim ukrajinskim oblastima i neće priznati njihove rezultate, jer bi narodno glasanje navodno narušilo nezavisnost, suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, saopštio je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.
    On je u saopštenju planirane referendume nazvao protivzakonitim i poručio da su oni u suprotnosti sa zakonitim i demokratski izabranim vlastima Ukrajine, te da se njima otvoreno krši međunarodno pravo.

    “Rezultati takvih postupaka biće ništavni i neće ih priznati EU niti njene članice”, naveo je Borelj.

    U saopštenju šefa evropske diplomatije ističe se da će Rusija, njene vlasti i svi oni koji su umiješani u proces referenduma biti pozvani na odgovornost, te da će biti razmotrene dodatne restriktivne mjere.

    Vlasti Donjecke i Luganske Narodne Republike, te dijelova Zaporoške i Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom, saopštile su juče da će od 23. do 27. septembra biti održani referendumi o pridruživanju Rusiji.