VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Rusi započeli novu taktiku

    Rusi započeli novu taktiku

    Nakon što je u subotu u eksploziji uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u brutalnu osvetu.

    Tokom noći sa subote na nedelju, najmanje 17 civila je poginulo, a nekoliko desetina je povređeno u teškom granatiranju grada Zaporožja na jugoistoku Ukrajine.

    Kerčki most je ključna putna i železnička veza između Krimskog poluostrva i Rusije.

    Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na Krimskom mostu. Ali ruski nacionalisti već traže osvetu. To je potvrdio Sergej Aksjonov, gubernator Krima, kojeg je na ovu funkciju postavila Moskva.

    “Situacija je neprijatna, ali nije fatalna”, rekao je Aksjonov.

    “Naravno, emocije su preplavile i postoji zdrava želja za osvetom”, kazao je.

    Putinov dekret
    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u subotu ukaz o pojačanim merama bezbednosti za most, kao i infrastrukturu koja snabdeva Krim strujom i prirodnim gasom i naredio istragu. Neki ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i krajnje oštro, inače će pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama.

    Mesecima su propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri predlagali “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodosnabdevanja i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog oružja.

    “Ukrajina mora biti bačena u mračno doba. Mostovi, brane, pruge, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju biti uništeni”, rekao je Vladimir Solovjov, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.

    Iako je Kremlj rekao da ne cilja na civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli postati norma. Nekoliko sati nakon eksplozije, Kremlj je imenovao novog generala Sergeja Surovikina za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. Surovikin je poznat kao nemilosrdan komandant kratkog fitilja, brutalan čak i po standardima ruske vojske, i malo je verovatno da će pokazati mnogo milosti prema civilima.

    Ruski okupatori su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom. Napad, u kojem je na desetine ljudi ubijeno i povređeno, označava veliki preokret u taktici Moskve. Nakon što su ukrajinske snage počele da preuzimaju delove okupirane teritorije početkom septembra, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.

    Udari označavaju novu fazu u ratu, a Rusija cilja na civile daleko od linija fronta, sejući strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom prošlog meseca ruska artiljerija je pogodila elektrane u Harkovu, Zmijevu, Pavlogradu i Kremenčuku, ostavljajući stotine hiljada ljudi u istočnoj i centralnoj Ukrajini bez struje.

    Ruske trupe su takođe uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, i više puta ostavile ceo severoistočni region Harkova bez struje i vode.

    U napadima na civilne ciljeve učestvovali su i dronovi Kamikaze koje je Rusija kupila od Irana. Napadi na infrastrukturu Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ovih napada imala je vojnu svrhu, navodi ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture.

    Taktička promena
    Rusko gađanje civilne infrastrukture u poslednjih mesec dana sugeriše taktičku promenu započetu nakon serije ruskih poraza.

    “Moskva očigledno nije u stanju, u doglednoj budućnosti, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavanjem kritične infrastrukture. Ovi napadi nemaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon E. Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

    Širom Ukrajine, radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada izvode vežbe o tome kako da se nose sa napadima različitih vrsta. Kako se bliži zima, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane u slučaju udara na gasovode i snabdevaju skloništa generatorima.

  • Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Putin se prvi put oglasio o napadu na Krimski most

    Ukrajinske specijalne službe naručile su, izmislile i izvele teroristički napad na Krimski most, rekao je večeras ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je bio teroristički napad sa ciljem da se uništi kritična ruska civilna infrastruktura”, rekao je Putin na sastanku sa šefom ruskog istražnog komiteta Aleksandrom Bastrikinom u nedelju uveče.

    “Ukrajinske specijalne službe bile su autori, izvršioci i naručioci”, dodao je Putin.

    Glavni istražitelj je obavestio Putina da su ukrajinske specijalne službe dobile pomoć od ruskih državljana i stranih državljana u pripremi napada.

    “Nastavljamo istragu o ciljevima i ciljevima ovog bombardovanja. On nesumnjivo nosi teroristički karakter. Ovo je bio akt terorizma. Svi naši podaci nam omogućavaju da izvučemo nedvosmislen zaključak – reč je o terorističkom napadu koji je pripremio ukrajinski specijalac. Svrha ovog terorističkog napada bila je uništavanje velikog dela civilne infrastrukture koja je od velikog značaja za Rusiju”, rekao je Bastrikin.

    “Mnogi svedoci su saslušani, započete su i uglavnom završene posebne stručne studije, među kojima su i eksplozivna, genetska i forenzička ispitivanja”, dodao je zvaničnik.

  • Rusi označili “crvene linije”

    Rusi označili “crvene linije”

    Zapadne isporuke dalekometnog ili moćnijeg oružja Kijevu biće crvena linija za Rusiju.

    To je izjavio direktor Drugog odeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za poslove Zajednice Nezavisnih Država Aleksej Poliščuk.

    “Što se tiče crvenih linija, već smo ih označili. Pre svega, to su isporuke dalekometnog ili moćnijeg naoružanja Kijevu”, rekao je Poliščuk za TASS. On je dodao da će konkretne mere odgovora na akcije SAD i njihovih saveznika koji snabdevaju oružjem kijevski režim biti definisane nakon detaljne analize situacije.

    Poliščuk je naglasio da Rusija ima dovoljno sredstava da ih sprovede. Prema njegovim rečima, SAD pomažu Ukrajini u regrutovanju stranih plaćenika i daju smernice o borbenim dejstvima.

    “Posrednički rat”
    “Vašington nastavlja intenzivno da doprema teško naoružanje kijevskom režimu, dostavlja mu obaveštajne podatke sa brojnih vojnih i komercijalnih satelita, pomaže u regrutovanju stranih plaćenika i daje vođstva u borbenim dejstvima. Sve to ga pretvara u učesnika sukoba. Mnogi čak zapadni eksperti veruju da SAD vode posrednički rat sa Rusijom u Ukrajini”, rekao je diplomata. On je istakao da Vašington angažuje svoje saveznike u tim aktivnostima, koje šalju naoružanje u Ukrajinu. “Francuska i Nemačka će povećati vojnu i tehničku pomoć. Ujedinjeno Kraljevstvo pokreće stručnu obuku ukrajinske vojske, uključuje instruktore iz Poljske, Kanade, Novog Zelanda i drugih zapadnih zemalja. EU će uspostaviti misiju za pružanje vojne pomoći Ukrajini, što će rezultirati većim stepenom njenog direktnog angažovanja u sukobu”, dodao je diplomata.

  • Putin sazvao hitan sastanak

    Putin sazvao hitan sastanak

    Ruski predsjednik Vladimir Putin sazvao je za ponedeljak sastanak svog Savjeta bezbjednosti, formata koji okuplja ključne ministre, političke zvaničnike i predstavnike bezbjednosnih službi i vojske, saopštio je Kremlj.

    Sastanak predsjednika sa stalnim članovima Savjeta bezbjednosti zakazan je za sutra – rekao je Putinov portparol Dmitrij Peskov.

    Ovaj sastanak će se održati dva dana nakon što je eksplozija oštetila Krimski most, prenosi Index.

    Rusko Ministarstvo saobraćaja saopštilo je da se željeznički saobraćaj preko mosta odvija po redu vožnje. S druge strane, vozači moraju satima da čekaju da pređu most, prenose mediji.

  • Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća bez komentara na eksploziju na Krimskom mostu

    Bijela kuća nije željela da komentariše eksploziju na Krimskom mostu, ali je najavila dodatnu pomoć Ukrajini u oružju.

    U saopštenju se navodi da je ruski predsjednik Vladimir Putin “započeo rat i da ga može završiti ako to želi”.

    “Zaista nemamo šta da dodamo u vezi sa eksplozijom na mostu”, rekao je portparol Bijele kuće Džon Kirbi za ABC.

    On je dodao da je Putin može da okonča rat danas ako povuče trupe iz Ukrajine.

    Ruski Nacionalni komitet za borbu protiv terorizma saopštio je juče da je kamion dignut u vazduh na Krimskom mostu, zbog čega se zapalilo sedam rezervoara za gorivo teretnog voza, a dvije saobraćajne trake su se djelimično urušile.

    Prema preliminarnim podacima ruskog istražnog komiteta, u eksploziji na Krimskom mostu poginule su najmanje tri osobe.

  • Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    Ukrajinci imaju ozbiljne probleme?

    SAD uskoro neće moći da isporučuju Ukrajini neke vrste municije, izjavio je bivši pukovnik pomorske pešadije Oružanih snaga SAD Mark Kansian.

    Kao i rakete za sisteme “hajmars”.

    On je upozorio da se zalihe troše brže nego što se mogu obezbediti, a to se posebno odnosi na zalihe raketa za sisteme “hajmars”.

    “U slučaju da SAD pošalju trećinu ovih zaliha Ukrajini (kao što je to bio slučaj sa protivtenkovskim sistemima ‘džavelin’ i ‘stinger’), Ukrajina će dobiti od 8.000 do 10.000 raketa. Tih zaliha će verovatno biti dovoljno za nekoliko meseci, ali kada se zalihe potroše, neće biti novih”, rekao je Kančian, koji je ranije bio odgovoran za nabavku oružja za američku vladu.

    Kako bi se uspostavio nivo koji je bio do početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, to bi moglo da traje i nekoliko godina, naveo je Kančian, a prenosi AFP.

    Sredinom septembra je generalni sekretar Severnoatlantske alijanse Jens Stoltenberg priznao da je većina članica NATO uveliko iscrpela zalihe oružja snabdevajući Ukrajinu i pozvao vojnoindustrijski kompleks da pomogne u popunjavanju ispražnjenih skladišta. SAD su krajem septembra objavile da će Kijevu dati novi paket vojne pomoći u vrednosti od oko 1,1 milijardu dolara, što će uključiti i 18 višecevnih bacača raketa “himars”.

    Trenutno, ukupna američka vojna pomoć Ukrajini, za vreme predsednika Džozefa Bajdena, iznosi skoro 17 milijardi dolara.

  • Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinski “debakl”

    Ukrajinske brigade koje su angažovane u pravcu Nikolajeva i Krivog Roga izgubile su više od 30 odsto ljudstva, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    “U pravcu Nikolajeva i Krivog Roga protivnik usled ozbiljnih gubitaka u ljudstvu i tehnici nije preduzimao ofanzivna dejstva većih razmera. Prema preciznim podacima, nepovratni gubici 96. i 98. bataljona 60. pešadijske brigade i 128. planinske brigade Oružanih snaga Ukrajine, koje su delovale u pravcu Krivog Roga, čine više od 30 odsto ljudstva”, navedeno je u saopštenju.

    Ukrajinske snage su u tom pravcu u protekla 24 sata izgubile više od 200 ljudi, navedeno je u Ministarstvu odbrane Rusije.

    U saopštenju se dodaje da je ruska avijacija izvela visokoprecizne napade na “Legiju stranaca” na ostrvu Hortica, kao i na specijalnu brigadu “Bars” Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine u oblasti Zaporožja.

    U Hersonskoj oblasti ruska avijacija je potpuno uništila šest ukrajinskih kolona s vojnom tehnikom i ljudstvom, sprečivši pokušaj gomilanja protivničkih snaga.
    Ruski lovci su u Nikolajevskoj oblasti oborili ukrajinski avion Su-24, dok je u Hersonskoj oblasti oboren ukrajinski helikopter Mi-24.

    Protivnik je, kako je navedeno, u tom pravcu izgubio više od 80 vojnika, dva tenka, 22 borbena oklopna vozila, sedam borbenih vozila pešadije, samohodni artiljerijski uređaj “Krab”, dve američke haubice M777 i četiri automobila.

    U Harkovskoj oblasti je u protekla 24 sata likvidirano oko 110 ukrajinskih militanata, navedeno je u saopštenju.

    Prema podacima Ministarstva odbrane Rusije, u pravcu Kupjanska protivnik je uz pomoć bataljona 14. i 92. mehanizovane brigade Oružanih snaga Ukrajine, pojačanih stranim plaćenicima, pokušao bez uspeha da probije odbranu ruske vojske u pravcu naselja Kislovka u Harkovskoj oblasti i Kuzemovka u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Svi napadi protivnika su odbijeni. Likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika, uništeni su jedan tenk i devet borbenih oklopnih vozila”, navedeno je u saopštenju.
    Ruska vojska je, takođe, likvidirala oko 60 ukrajinskih militanata u naselju Zagorujkovka u Harkovskoj oblasti.

    U pravcu Andrejevke odbijeni su napade dve ukrajinske motorizovano-pešadijske čete i likvidirano je više od 90 ukrajinskih militanata. Oružane snage Rusije su odbile i napad ukrjianske vojske na području naselja Belogorka i Davidov Brod u Hersonskoj oblasti, likvidiravši 90 militanata.

    Ruska protivvazdušna odbrana je u protekla 24 sata oborila šest ukrajinskih dronova, šest projektila ispaljenih iz američkih višecevnih sistema HIMARS i pet projektila iz drugih višecevnih raketnih sistema.

  • Dodik: Zelenski ne treba da bude pitan šta zapadni Balkan treba da radi

    Dodik: Zelenski ne treba da bude pitan šta zapadni Balkan treba da radi

    Srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik izjavio je Srni da arogancija koju pokazuje predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski prevazilazi značaj uloge koju on misli da ima i da sigurno nije neko ko treba da bude pitan o tome šta zapadni Balkan treba ili ne treba da radi.

    • Politički je nepristojno da on dijeli savjete bilo kome, pa i nama na Balkanu. Njegovi stavovi nas se ne tiču i nisu oni koje bismo mi morali da slijedimo – rekao je Dodik povodom obraćanja Zelenskog građanima Cetinja u kojem je poručio da su sankcije Rusiji obavezne, da je Rusija prijetnja svima i da to “nije ništa manje važno za Balkan”.

    Dodik je rekao da Zelenski ima svoje koji ga simpatišu, ali da smatra da i drugi na zapadnom Balkanu misle da je takvo bezočno sugerisanje bez ikakvog osnova i da držanje predavanja o tome šta ko treba da čini apsolutno nije adekvatno ni vremenu, a pogotovo nije adekvatno ulozi koju Zelenski ima u tome.

    • Čovjek je umislio da može da drži predavanje svakom drugom i da ocjenjuje ko je na ispravnom, a ko na lošem putu. To treba odbaciti kao upravo nešto što je došlo sa strane koja uopšte nije pitana – naglasio je Dodik.

    On je rekao da Republika Srpska ostaje neutralna kada je riječ o ukrajinskoj krizi.

    • Situacija se tamo mijenja. Mislim da ne treba trčati za događajima koji su ovakvog ili onakvog karaktera i davati svoju ocjenu tome. Mi ćemo ostati i dalje neutralni u želji da se rat završi, a kako će stvari izgledati, šta će biti, niti se nas tiče, niti mi možemo uticati na to – naveo je Dodik.
  • Trump: Amerika je ismijavala Putina i skoro ga prisilila da napadne Ukrajinu, ja bih to spriječio

    Trump: Amerika je ismijavala Putina i skoro ga prisilila da napadne Ukrajinu, ja bih to spriječio

    Bivši predsjednik Sjedinjenih Američkih Država okrivio je vlasti svoje zemlje da su “skoro prisilile” ruskog predsjednika Vladimira Putina da napadne Ukrajinu.

    Tokom intervjua za Real America's Voice, desničarsku mrežu naklonjenu Trumpu, on je kritikovao Bidenovu administraciju. Rekao je da je njihova retorika u mjesecima koji su prethodili invaziji na Ukrajinu doprinijela Putinovoj odluci.

    “Oni su ga zapravo ismijavali, ako stvarno pogledate. Naša zemlja, i naše takozvano rukovodstvo, rugali su se Putinu. Rekao sam, znate, skoro ga tjeraju da uđe u ono što govore. Takva retorika bila je totalno glupa”, rekao je Trump.

    Kazao je da se ukrajinska invazija nikada ne bi dogodila da je on i dalje predsjednik. Nije objasnio na konkretnim primjerima kako su se SAD izrugivale Putinu da izvrši invaziju na Ukrajinu.

    Trump je također hvalio svoj radni odnos s Putinom i ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim kada je voditelj Real America's Voicea Wayne Root sugerisao da bi Biden mogao poslati Trumpa da pregovara o mirovnom sporazumu.

    “Ja sam se jako dobro slagao i sa Zelenskim i sa Putinom”, rekao je Tramp.

    William Pomeranz, direktor Kennan instituta Centra Wilson, doveo je u pitanje Trumpove komentare u intervjuu za Newsweek, ističući da je Biden rekao da će Ukrajina morati poraditi na svojoj korupciji kako bi ušla u NATO, te dodao je odluka Putina nije bila povezana s NATO-om.

    “To je nešto o čemu je Putin razmišljao dugi niz godina. Mislim da je Putin u osnovi pokrenuo ovu kampanju da pripoji ono što su bile dvije teritorije, ali sada su četiri, da proširi Rusku Federaciju. Mislim da je ovo bio primjer imperijalne namjere. Želio je da proširi svoju teritoriju i rusko carstvo”, istakao je.

    Rekao je da nikada neće biti poznato da li bi do invazije došlo da je Tramp pobijedio na izborima 2020. godine, ali da ne veruje da bi se Tramp “zauzeo za Ukrajinu”.

  • Zelenski: “Uništite sve”

    Zelenski: “Uništite sve”

    Ukrjainski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je zemlje EU i posebno Balkan da započnu “kurs nezavisnosti od Rusije” u politici, ekonomiji i energetici.

    On je u govoru na foruma 2BS, koji organizuje Atlantski savez Crne Gore ocenio da “sve države Evrope moraju da unište sve ruske mreže uticaja” kako ne bi došlo do “širenja dezinformacija, korupcije i kriminalne politike”.

    “Za Balkan to nije ništa manje važno nego za naš deo Evrope”, poručio je Zelenski, prenose RIA Novosti.

    On je u video poruci na Telegram kanalu preneo i da je tokom govora istakao da zemlje evropskog regiona treba da ojačaju saveze i saradnju, kako bi se oslobodile svih vidova zavisnosti od Rusije.