Oznaka: ukrajina

Ruska Federalna služba bezbednosti objavila da zna ko stoji iza napada na Krimski most, koji povezuje to anektirano poluostrvo sa ostatkom Rusije.

“Organizator terorističkog napada na Krimski most je Glavna obaveštajna uprava Ministarstva odbrane Ukrajine i njen rukovodilac Kiril Budanov”, navodi se u saopštenju FSB.

FSB je saopštio da je privela petoricu državljana Rusije i tri državljana Ukrajine i Jermenije u okviru istrage terorističkog napada na Krimski most, a ukrajinska vojna obaveštajna služba je proglašena za organizatora terorističkog napada, prenosi Interfaks.

Uhapšeni su učestvovali u pripremi zločina, saopštila je danas ruska tajna služba.

FSB je saopštio da je zajedno sa Istražnim komitetom utvrdjeno da je “organizator terorističkog napada na Krimski most bila Glavna obaveštajna uprava ukrajinskog Ministarstva odbrane, njen načelnik Kiril Budanov, zaposleni i agenti”.

Kako je istragom utvrđeno, eksplozivna naprava je kamuflirana u rolnama građevinskom polietilenskom folijom na 22 palete ukupne težine 22.770 kg i početkom avgusta “poslata iz morske luke Odesa u bugarski grad Ruse po ugovoru br. 02/ 08/2022 između Translogistik LLC UA” (Kijev) i “Baltek Capital SA”.

Obaveštajna služba je istakla da se istraga o napadu nastavlja, a svi njegovi organizatori i saučesnici, “uključujući strane državljane, odgovaraće u skladu sa ruskim zakonom”, navodi Interfaks.

Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je 9.oktobra da je eksplozija na ključnom mostu koji povezuje Krim sa Rusijom bio teroristički akt, koji su isplanirale Ukrajinske specijalne službe.

Posle neuspeha u Ukrajini, Moskva dovodi novo vojno rukovodstvo na čelo svojih snaga u toj susednoj zemlji.

Novi ljudi na važnim pozicijiama u ruskoj vojsci mogli bi da budu još suroviji i da poljuljaju Putinovu vlast.

Napad Rusije na Ukrajinu traje već 229 dana. Čak su i državni mediji u Rusiji priznali da operacija ne ide baš po planu. Uprkos velikim gubicima u ljudstvu i materijalu i izostanku uspeha u osvajanju teritorija, Kremlj je dugo insistirao na svojim ciljevima. Ali sada, kada je delimična mobilizacija izazvala masovni beg vojnih obveznika iz Rusije, komandu preuzmaju radikalnije snage, kako bi postigle željene uspehe.

Tako analitičari tumače unapređenje čečenskog vođe Razmana Kadirova, akciju regrutovanja u zatvorima širom zemlje, koju sprovodi šef Vagnera Jevgenij Prigožin, kao i imenovanje generala Sergeja Surovikina za glavnog komandanta takozvane Specijalne operacije.

Ovi potezi bi mogli dovesti do nove brutalnosti u Ukrajini – a pitanje je da li u krajnjem slučaju šef Kremlja Vladimir Putin može da kontroliše ove aktere i da ih u slučaju potrebe zauzda.

Surovikin – rigorozni karijerista

Sergej Surovikin je između 2017. i 2019. Bio na čelu ruskih vazdušnih i kosmičkih snaga u Siriji i bitno doprineo tome da se Asadov režim održao na vlasti. U Ukrajini je do sada imao komandu nad trupama na jugu, a sada će mu biti potčinjena ukupna ruska vojna sila u Ukrajini.

Američki analitički centar “Džejmstaun fondacija” mu pripisuje meteorski uspom u ruskoj vojsci koji zahteva rigoroznost i spremnost da se izvrši svako naređenje. On se nikad nije izjasnio o epizodama iz svoje prošlosti, kao što je smrt troje civila u zoni njegove odgovornosti za vreme avgustovskog puča u Moskvi 1991. ili o optužbama za nasilničko ponašanje prilikom rasprave sa drugim oficirima.

Prigožinovo regrutovanje kriminalaca
Prvi čovek Vagnera Prigožin, čije se jedinice dovode u vezu sa ratnim zločinima, rekao je za Surovikina da je “najkompetentniji zapovednik ruske armije”. Dodao je da je Surovikin 1991. za vreme avgustovskog puča bez oklevanja seo u tenk želeći spas svoje zemlje. Prigožin je priznao da je tada bio “na pogrešnoj strani” liberalnih demonstranata, a tu grešku Rusija prema njemu plaća sve do danas. Gardijan izveštava da Prigožin u ruskim zatvorima obećava poništavanje zatvorske kazne i platu od 100.000 rubalja (oko 1655 evra) za šestomesečno angažovanje osuđenih kriminalaca u ratu.

Zatvorenike koji su prihvatili ponudu u Ukrajini očekuje ili smrt ili neograničene mogućnosti kriminalnog delovanja. Gardijan citira svedoka “Vladimira” koji je u međuvremenu slobodan čovek: “Zatvorenici će znati da tamo sve mogu da rade nekažnjeno. Zatvor te pretvara u životinju, u tebi naraste mnogo mržnje. A tamo se otpuste sve kočnice”.

Kadirov – pomoći ću Surovikinu
Ramzan Kadirov, predsednik ruske republike Čečenije, koji je u zemlji i inostranstvu inače poznat po teškim rečima za protivnike, pozdravio je imenovanje Surovikina:

“U svakom slučaju mogu da kažem da je pravi general i ratnik, iskusan i dalekovid komandant jake volje, za kojeg su pojmovi patriotizam, čast i dostojansvo iznad svega”, rekao je Kadirov. Dodao je da očekuje zaokret nabolje u Ukrajini. “Mi ćemo mu svakako pomoći u rešavanju postavljenih zadataka”, napisao je Kadirov na Telegramu.

Veliki deo ruskih vojnika u Ukrajini jesu iz Čečenije. Kadirov je podržao i mobilizaciju, najavivši da će trojicu sinova u tinejdžerskom uzrastu poslati u rat. Pre nekoliko nedelja Kadirov je kritikovao vojni vrh zbog neuspeha u Ukrajini, a prošle nedelje je dobio čin general-pukovnika. Taj čin je na trećem mestu po značaju u ruskoj vojsci.

Posle teških raketnih udara na celoj teritoriji Ukrajine Kadirov je na Telegramu napisao: “E, sada sam stopostotno zadovoljan sprovođenjem vojne specjalne operacije”.

Šojgu u nemilosti?
Sa Surovikinom, Kadirovim i Prigožinom sada su tri ultraradikala na istaknutim mestima. Te pozicije im omogućavaju usmeravanje ratnog angažovanja prema njihovoj volji. Sva trojica navodno imaju loš odnos sa ruskim ministrom odbrane Segejem Šojguom. I on je bespogovorno odan Putinu kao i oni, ali za razliku od njih svoje svađe ne iznosi u javnost. Od marta Šojgu nije često u javnosti.

Ukrajinska vojna obaveštajna služba kao i “Grey zone”, kanal na Telegramu blizak Prigožinu, izvestili su da su smenjeni i Šojgu i šef generalštaba Valerij Gerasimov. Navodna imena novih ljudi su guverner Tule Aleksej Djumin i general Aleksandar Matovnikov. Do sada ti navodi nisu potvrđeni.
Gardijan piše da nisu samo ruski vojni blogeri nezadovoljni izostatkom vojnih uspeha i za to okrivljuju stare Putinove kadrove kao što je Šojgu. Izgleda da cela ruska elita moćnika očajnički balansira između sopstvene suzdržanosti i prilagođavanja trenutnim miljenicima.

“U vremenu ludaka, moraš se praviti da si jedan od njih”, citira se jedan izvor iz krugova bliskih vlasti. Gardijan navodi da bi Šojgu svoje pomeranje sa sadašnje pozicije doživeo kao olakšanje, pošto “traži izlaz iz ove bede”.

Nije sigurno da li će novi kadrovi u vojnom vrhu doneti preokret u ratu
“Institut za studije rata” u svom izveštaju od 9. oktobra procenjuje to ovako: “Putinu ne polazi za rukom to što njegovi tvrdolinijaški birači zahtevaju – da pobedi u ratu. Rotacija visokih oficira neće rešiti sistemske probleme, koji su od početka invazije paralizovali ruske operacije, logistiku, vojnu industriju i mobilizaciju. Žrtveni jarci mogu za izvesno vreme odvratiti pažnju od kritike njegove ličnosti, a to da ona raste i među njegovim pristalicama verovatno je predznak i budućih nezadovoljstava u tom lageru”.

Napokon, duhovi koje je Putin prizvao, mogli bi mu napraviti sasvim nove probleme: Na Telegramu je organizacija “Gulagu.net”, koja se bori protiv mučenja i nehumanih uslova u ruskim zatvorima, izvestila da se na frontu desio “niz izgreda”, navodeći da je u oblasti Donjecka borac Vagnera ubio potpukovnika ruske vojske. To navodno nije bio prvi incident takve vrste.

Čečenski lider Ramzan Kadirov oglasio se danas na “Telegramu” povodom novih borbenih dejstava ruske vojske u Ukrajini.

On je istakao da za pojačane raketne napade na ciljeve u Ukrajini postoji razlog.

“Ovo što se dešava danas je osveta za hladnokrvno ubijanje i kasapljenje žene, dece i starih”, naveo je Kadirov na “Telegramu”.

“Šansa za svaki mir je nepovratno propuštena zahvaljujući postupcima Volodimira Zelenskog i njegove zečje družine… Nijedna akcija u svijetu ne ostaje bez odgovora”, dodao je on.

Aleksander Gabujev, viši saradnik Karnegi međunarodne zadužbine za mir i poznavalac prilika u Rusiji napisao je analizu situacije u Ukrajini za Fajnenšel tajms.

Prema njegovim rečima, posljednji ruski napadi na ukrajinske gradove tužan su podsetnik da su najstrašnije stranice ovog ružnog rata tek pred nama.

“Ali oni takođe ukazuju na nešto dublje. Apetit Vladimira Putina za eskalacijom i emocionalnu prirodu njegovog donošenja odluka. Sa Ukrajinom koja sve više pobeđuje na konvencionalnom bojnom polju, odgovor Kremlja postaje sve nepredvidljiviji, neproporcionalniji i destruktivniji”, ističe Gabujev.

On kaže i da jučerašnja snažna reakcija Kremlja sadrži dve značajne lekcije. Prvo, Rusija i dalje raspolaže ogromnim sredstvima kojima može da orkestrira eskalaciju. Druga lekcija je Putinova reakcija na ponižavajuće neuspehe. Daleko od toga da se povukao, on će navaliti još snažnije bez obaziranja na strateške posledice vlastitog delovanja.

“Ove lekcije su sve važnije. Vojni dobici Ukrajine i nesposobnost Kremlja da im se suprotstavi na konvencionalni način mogli bi da dovedu Zapad na vrh eskalatorne lestvice u sukobu s jednom nuklearnom supersilom. S obzirom na Putinovu emotivnost, ovaj bi trenutak mogao da nastupi brzo i nepredvidivo, ostavljajući malo vremena Zapadu da se pripremi”, smatra dalje Gabujev.

S obzirom na visoke uloge i emocije, prozor za diplomatiju će se verovatno otvoriti u najdramatičnijem trenutku: na primer, kada Putin počne zaista da povlači neke poteze sa svojim nuklearnim arsenalom, što će biti vidljivo NATO-u, ističe dalje.

Tek tada bi ukrajinska i zapadna javnost mogle da budu uverene da postoji hitna potreba za pregovorima. Diplomatija će morati da uključi Bajdena, jer ga Kremlj smatra jedinim pravim šefom suprotstavljene koalicije.

Kako su prenjeli ukrajinski mediji, u Kijevu i ostalim delovima zemlje jutros su se ponovo oglasile sirene za vazdušnu opasnost.

Podsetimo, to se dešava dan nakon što je Kijev raketiran više puta, kako se pretpostavlja kao znak odmazde zbog eksplozije na Krimskom mostu.

Prema poslednjim informacijama, u međuvremenu su se čule eksplozije u Odesi i Vinici.

Ruski mediji prenose da je preko 10 raketa doletelo sa položaja iz Kaspijskoj jezera.

Na društvenim mrežama pojavili su se snimci dronova kamikaza kako napadaju ciljeve u Ukrajini.

Premijer Ukrajine Denis Šmigalj izjavio je da je snabdevanje električnom energijom prekinuto skoro u celoj zemlji.

On je dodao da su planirana hitna isključenja u četiri oblasti, uključujući Kijevskoj.

“Desetine raketa pogodile su objekte energetske infrastrukture u 11 oblasti i Kijevu. Snabdevanje električnom energijom je prekidu u gotovo celoj zemlji. U osam regiona postoje problemi sa vodosnabdevanjem… Raspored havarijskih isključenja uveden je u Kijevu, Kijevskoj, Černigovskoj, Čerkaskoj i Žitomirskoj oblasti”, napisao je Šmigalj na svom Telegram kanalu.

Prema podacima Nacionalne policije Ukrajine, u napadu je oštećeno 29 kritičnih infrastrukturnih objekata.

Nakon što je u eksploziji u subotu uništen deo Kerčkog mosta, Rusija je krenula u osvetu.

U ponedeljak su ukrajinsku prestonicu Kijev pogodile najmanje četiri rakete, što je prvi napad na Kijev za nekoliko meseci.

U napadu na Ševčenkovski okrug u Kijevu poginulo je desetak osoba, a oko 60 je povređeno.

Rad metroa u Kijevu je obustavljen na svim linijama, a podzemne stanice rade kao skloništa.

Takođe, već u noći sa subote na nedelju je u snažnom granatiranju jugoistočnog ukrajinskog grada Zaporožja ubijeno najmanje 17 civila, a nekoliko desetina je povređeno.

Napad u ponedeljak na Kijev i niz drugih većih gradova viđen je kao ruska odmazda za napad na Krimski odnosno Kerčki most.

Kerčki most je ključna putna i železnička ruta koja spaja Krim sa kopnenom Rusijom. Iako Ukrajina nije direktno preuzela odgovornost za eksploziju na mostu, ruski nacionalisti su već zatražili osvetu, što je potvrdio i guverner Kima Sergej Aksjonov.

“Situacija je neugodna, ali nije fatalna. Naravno, emocije su proradile i postoji zdrava želja za osvetom”, rekao je on.
Ruski predsednik Vladimir Putin u subotu je potpisao dekret o pojačanim bezbednosnim merama na mostu i infrastrukturi koja opskrbljuje Krim strujom i gasom i naredio istragu.

Na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u nedelju uveče, šef Istražnog komiteta Rusije Aleksandar Bastrjukin rekao je da ukrajinske specijalne snage stoje iza terorističkog napada, a za saučešnike su imali ruske državljane i strance. Bastrjukin je dodao da je kriminalna istraga pokrenuta, a da su identifikovani osumnjičeni uz operativnu podršku Federalne službe bezbednosti (FSB).

Putin je rekao da je napad izveo kijevski režim i da je cilj bio da se uništi vitalna ruska civilna infrastruktura.

Pojedini ruski zvaničnici upozoravaju da Moskva mora da reaguje brzo i ekstremno oštro jer će u suprotnom pokazati slabost dok se suočava sa stalnim gubicima na bojnom polju i sve glasnijim kritikama, piše “Jutarnji list”.

Propagandisti Kremlja i ruski vojni blogeri mesecima predlažu “totalni rat” koji bi uključivao uništavanje ukrajinskih elektrana, vodovodnih i transportnih sistema koji se koriste za uvoz zapadnog naoružanja.

“Ukrajina mora da bude bačena u mračni srednji vek. Mostovi, brane, železnice, elektrane i drugi slični infrastrukturni objekti moraju da budu uništeni”, poručio je Vladimir Solovjev, jedan od najistaknutijih Putinovih propagandista.

Oglasio se i Dmitrij Medvedev.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije izjavio je u ponedeljak da Moskva mora da odgovori na teroristički napad na Krimski most tako što će likvidirati odgovorne teroriste “kao što je to slučaj u celom svetu”, preneo je TASS.

“To očekuju ruski građani”, rekao je Medvedev, koji je napad u kojem su poginule tri osobe pripisao “propaloj ukrajinskoj državi”.

Napadi na civile
Iako je Kremlj rekao da ne targetira civile, Putin je upozorio da bi napadi na kritičnu infrastrukturu mogli da postanu norma.

Nekoliko sati nakon eksplozije Kremlj je imenovao novog generala, Sergeja Surovikina, za komandanta ruskih snaga u Ukrajini. On je poznat kao nemilosrdan vođa kratkog fitilja, brutalan čak i za standarde ruske vojske, pa je malo verovatno da će pokazati puno milosti prema civilima, ukazuje “Jutarnji list”.

Taktički preokret
Rusi su tokom subote i nedelje granatirali stambene zgrade i civilnu infrastrukturu u Zaporožju, oko 120 kilometara od istoimene najveće evropske nuklearne elektrane pod ruskom kontrolom u gradu Energodaru. Taj napad, u kojem su ubijene i povređene desetine ljudi, označava veliki preokret u taktici Moskve.

Nakon što su ukrajinske snage početkom septembra počele ponovno da zauzimaju delove okupirane teritorije, Moskva je odgovorila napadima na kritičnu civilnu infrastrukturu.

Udari označavaju novu fazu u ratu, u kojoj Rusija targetira civile daleko od prve linije, seje strah i paniku kako se približava zima, a građani se bore sa poplavama i hladnim noćima. Tokom proteklog meseca rusko topništvo pogodilo je elektrane u Harkovu, Zmijovu, Pavlogradu i Kremenčuku, zbog čega su stotine hiljada ljudi u istočnim i središnjim delovima Ukrajine ostale bez struje.

Ruske trupe takođe su uništile branu u Krivom Rogu, rodnom gradu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, te su u više navrata ostavile celu severoistočnu regiju Harkov bez struje i vode.

U napadima na civilne ciljeve uključili su se i dronovi-kamikaze koje je Rusija kupila od Irana.

Napadi na infrastrukturu
Od početka rata krajem februara Rusija je izvršila oko 4.000 napada na ukrajinsku infrastrukturu. Međutim, većina ih je imala neku vojnu svrhu, navodi ukrajinsko ministarstvo infrastrukture.

Rusija u poslednjih mjesec dana gađa civilnu infrastrukturu što ukazuje na taktičku promenu pokrenutu nakon niza poraza, piše “Jutarnji list”.

“Moskva očito nije u stanju, u dogledno vreme, da porazi ukrajinsku vojsku. To im je dalo dodatni razlog da zagorčaju život Ukrajincima uništavajući kritičnu infrastrukturu. Ti napadi imaju malu vojnu vrednost”, rekao je Džon Herbst, bivši američki ambasador u Ukrajini.

Širom Ukrajine radnici na kritičnim infrastrukturnim objektima sada sprovode vežbe o tome kako se nositi sa napadima raznih vrsta. Kako se zima približava, ukrajinski zvaničnici pripremaju građane za slučaj da gasovodi budu pogođeni i snabdevaju skloništa generatorima.