Oznaka: ukrajina

Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Moskva zatvoriti koridore za izvoz ukrajinskog žita ako se budu koristili za izvođenje “terorističkih napada”.

“Ako se bude pokazalo da se humanitarni koridori koriste za terorističke napade, to će dovesti u pitanje sporazum o izvozu (ukrajinskog) žita”, rekao je Putin novinarima posle završetka samita Zajednice nezavisnih država u Astani, prenosi Si-En-En (CNN).

Putin je sugerisao da postoji veza između bezbednih pomorskih koridora za izvoz žita i nedavne velike eksplozije koja je teško oštetila ruski strateški most preko Kerčkog moreuza koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim koji je ta zemlja anektirala 2014. godine.

Kerčki moreuz spaja maleno Azovsko more sa Crnim morem. Zapadnu obalu Azovskog mora, na kojem se nalazi grad Marijupolj, okupirale su ruske snage na proleće ove godine.

Ukrajina i dalje kontroliše crnomorsku luku Odesa, a u julu je iz te luke uspostavljen bezbedni koridor za izvoz ukrajinskog žita, na osnovu sporazuma Kijeva i Moskve, nakon pet meseci ruske pomorske blokade.

Sporazum je postignut pod okriljem Ujedinjenih nacija, a ističe u novembru.

Putinova izjava o koridoru dolazi nakon što je ruski diplomata Genadij Gatilov ukazao na mogućnost da njegova zemlja napusti sporazum.

“Ako ne vidimo da se išta dešava po pitanju ruske strane sporazuma – izvoza ruskog žita i đubriva – onda, izvinite molim vas, mi ćemo na celu tu stvar gledati na drugi način. Nismo protiv isporuka žita, ali ovaj sporazum mora biti u duhu jednakosti; on mora biti fer i moraju ga na fer način implementirati obe strane”, rekao je Gatilov.

Predsednik Rusije Vladimir Putin prokomentarisao je moguće pregovore sa Ukrajinom.

Kako je naveo, predsednik Turske je odigrao značajnu ulogu po nizu pitanja i na tome mu je Rusija zahvalna.”On je bio aktivni učesnik dogovora o izvozu pšenice. Na posredničku ulogu su spremni i Ujedinjeni Arapski Emirati, za šta smo mu mi takođe zahvalni. Indija i Kina takođe uvek govore da treba uspostaviti dijalog, ja znam njihovu poziciju, ali znamo i poziciju Kijeva – kažu da hoće pregovore a sad su zvanično doneli odluku da pregovore zabranjuju. Mi smo uvek govorili da smo otvoreni za dogovor”, rekao je Putin na samitu “Rusija-Centralna Azija”.

On je istakao da će uskoro biti kraj delimične mobilizacije.

“Mobilisano je 222.000 od 300.000 je mobilisano, u roku od dve nedelje proces će biti završen”, naveo je predsednik Rusije.

Putin o NATO: “Opasan korak”
Predsednik Rusije osvrnuo se i na nedavne raketne udare na ciljeve u Ukrajini.

“Od 29 objekata koje je planirano da budu uništeni nije pogođeno sedam. Nema potrebe za intenzivnim udarima. Postavljaju se drugi zadaci. Bar zasad. A dalje ćemo videti”, istakao je Putin.

On je, takođe, istakao da bio sukob NATO i Rusije bio veoma opasan korak.

“Direktan sukob snaga NATO i ruske vojske je veoma opasan korak, on će dovesti do globalne katastrofe, nadam se da će biti pameti da se tako nešto ne preduzima. Nismo postavili zadatak da uništimo Ukrajinu”, naveo je Putin.

Osvrnuo se i na eksploziju na Krimskom mostu.

“Posle terorističkog akta na Krimskom mostu odgovarajuće službe su dobile zadatak da ojačaju kontrolu, osiguraju bezbednost svih infrastrukturnih objekata i na objektima energetike, na transportnim objektima”, rekao je predsednik Rusije je i naveo da je FSB konstatovala da je eksplozivna naprava za napad na Krimski most najverovatnije dopremljena morskim putem, ali za sada nije poznato da li je korišćen brod za prevoz žita.

Putin poručio Njemcima: “Odlučite”
Putin je prokomentarisao i odnos Njemačke kada je reč o vojnoj operaicji u Ukrajini.

“U Nemačkoj sami treba da odluče da li je za njih važnije ispunjavanje nekih obaveza ili interesi građana. U ovom slučaju, izgleda da su stavili na prvo mesto obaveze prema NATO-u. Smatram da je to greška i za tu grešku plaćaju biznis, ekonomija i građani. Ali sa interesima Nemačke malo ko računa inače ne bi dizali u vazduh Severni tok”

Putin: Što da pričam sa Bajdenom?
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je danas da ne vidi potrebu u ovom trenutku da razgovara sa američkim kolegom Džoom Bajdenom.

“Njega treba pitati da li je spreman da održi razgovor sa mnom ili ne. Da budem iskren, ne vidim uopšte nikakvu potrebu za tim. Ne postoji platforma za bilo kakve pregovore, bilo kada”, rekao je Putin, upitan da li je moguće da se susretne sa Bajdenom na samitu G20 u Indoneziji, preneo je TASS.

Bajden je nedavno izjavio da ne vidi dobar razlog da se susretne sa Putinom polovinom sledećeg meseca na samitu G20 u Indoneziji.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov prethodno je rekao da Rusija neće odbiti eventualni susret Putina i Bajdena, ukoliko uopšte dodje do takvog predloga.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je, povodom sukoba na prostora ZND, da treba težiti tome da se traži izlaz iz situacije uz maksimalne napore.

On je, između ostalog, pozvao predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva i premijera Jermenije Nikolu Pašinjana da održe sastanak u Rusiji.

Putin je poručio da je Rusija uvek iskreno težila ka rešavanju svakog konflikta, uključujući i Nagorno-Karabah.

On je pozvao sve lidere ZND da dođu u Sankt Peterburg uoči 2023. godine.

Ruski predsednik je rekao i da zemlje ZND preduzimaju energične napore kako bi se prešlo na obračun u nacionalnim valutama.

“Aktivirane su zajedničke aktivnosti u cilju zamene uvoza, jačanju tehnološkog i finansijskog suvereniteta. Konkretno, preduzimaju se energični napori kako bi se prešlo na obračun u nacionalnim valutama između država ZND”, rekao je Putin.

Predsednik Rusije je predložio da 2025. godina u ZND bude godina u kojoj će se obeležiti 80. godišnjica pobede u Drugom svetskom ratu i borbe protiv nacizma.

“Manifestacije 2025. godine povodom 80. godišnjice pobede u Drugom svetskom ratu imaće za cilj da pošalju jasan signal u borbi protiv nacizma”, rekao je on.

U Astani se održava samit Zajednice nezavisnih država. Prvi deo samita je u užem sastavu, prisustvuju samo lideri, a kasnije će im se pridružiti i delegacije.