Oznaka: ukrajina

Ukrajinski vojnici izvršili su najmanje dva ratna zločina, kad su streljali i mučili ruske ratne zarobljenike u Harkovskoj i Kijevskoj oblasti u martu 2022.

Zločini su se dogodili u martu 2022. godine, navedeno je u izveštaju Komisije Suda za ljudska prava Ujedinjenih nacija nakon istrage sprovedene u Ukrajini.

“Komisija je, takođe, dokumentovala dva slučaja kada su ukrajinske oružane snage pucale na zarobljene vojnike ruskih oružanih snaga i mučile ih, što predstavlja ratni zločin.Pošto su zarobljeni, ti vojnici su dobili status ratnih zarobljenika i bili su zaštićeni u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom”, navedeno je u dokumentu.

Komisija precizira da su u prvom slučaju u Malom Roganu u Harkovskoj oblasti, u periodu od 24. do 26. marta 2022. godine ukrajinski vojnici namerno pucali u noge trojici zarobljenih ruskih vojnika s malog rastojanja i jednog od njih prebili kundakom puške tokom saslušavanja.

“U drugom slučaju, u blizini Dmitrovke u Kijevskoj oblasti, 29. marta 2022. godine, ukrajinski vojnik je tri puta pucao s male razdaljine i ranio već ranjenog vojnika Oružanih snaga Rusije. Na video-zapisu se vide drugi nepokretni ruski vojnici iz blizine, među kojima je i jedan s rukama vezanim iza leđa i očiglednom ranom na glavi, što vodi ka zaključku da je, najverovatnije, ubijen”, dodaje se u izveštaju.

Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je snimak na kome se vidi kako ruska vojska ispaljuje rakete na ciljeve u Ukrajini.

Na snimku se vidi trenutak kako brodovi ispaljuju krstareće rakete, a ciljevi su bili vojna infrastruktura i energetski sistemi Ukrajine.

Kako prenose ruski mediji, sve mete su pogođene.

Kabinet predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, posle jutarnjih ruskih udara dronovima kamikazama, saopštio je da je “kritična situacija sa energetikom u celoj zemlji”, javljaju RIA novosti.

“Svi regioni Ukrajine treba da budu spremni za moguće prekide u snabdevanju strujom, vodom i toplotom nakon udara na infrastrukturu”, izjavio je zamenik šefa kabineta predsednika Kirilo Timošenko.

Prema njegovim rečima, usled raketnih udara 18. oktobra oštećeni su objekti energetske infrastrukture i dolazi do ozbiljnih razaranja.

“Svi ljudi treba da se pripreme za tešku zimu”, rekao je Timošenko.

Kremlj je u utorak potvrdio da su sve četiri ukrajinske regije koje je nedavno aneksirao pod zaštitom ruskog nuklearnog arsenala.

Na pitanje novinara jesu li te regije pod ruskim nuklearnim kišobranom, glasnogovornik Kremlja Dmitrij Peskov rekao je: “Svi ti teritoriji neotuđivi su dijelovi Ruske Federacije i svi su zaštićeni. Njihova sigurnost zajamčena je u jednakoj mjeri kao i ostatka ruskog teritorija”.

Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je prošli mjesec da je Moskva spremna, bude li potrebno, iskoristiti nuklearni arsenal za obranu “teritorijalne cjelovitosti” Rusije.

Američki predsjednik Joe Biden rekao je 6. listopada da je ta njegova prijetnja dovela svijet najbliže “armagedonu” od kubanske krize 1962.

Putin je prošli mjesec rekao da će anektirana ukrajinska područja biti dio Rusije “zauvijek”. No Rusija ne kontrolira u potpunosti ta područja i tek treba definirati njihove granice.

Sjeverni tok
Kremlj je u utorak objavio da izgleda da se istrage o eksplozijama na Sjevernom toku vodi s namjerom da se krivnja lažno svali na Rusiju.

Peskov je rekao da “elementarna logika” pokazuje da je šteta na plinovodu udarac ruskim interesima.

Dodao je da se istragu vodi “potajice” i bez sudjelovanja Moskve.

Švedske i danske vlasti istražuju četiri oštećenja na cjevovodima plinovoda Sjeverni tok 1 i 2.

“Glavno je kako izgleda u javnosti, po izjavama koje čujemo od Njemačke, Francuske i Danske: ta istraga je u suštini pokrenuta kako bi se okrivilo Rusiju”, rekao je.

Moskva tvrdi da ti incidenti koriste Washingtonu, koji to niječe.

Preliminarna istraga pokazala je da su se na cjevovodima dogodile “snažne eksplozije”, objavila je u utorak kopenhaška policija.

Zamjenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je prošli tjedan da Rusija treba dozvolu da njezini brodovi provedu istragu o eksplozijama koje su oštetile cjevovode Sjevernog toka.

Ruske snage napale su danas energetsku infrastrukturu u severnom Kijevu, primećeno je nekoliko eksplozija i dim koji se diže nad delom grada, dok je grad Žitomir ostao bez struje i vode, saopštili su ukrajinski zvaničnici i svedoci, prenosi Rojters.

Ruske snage izvele su napad na objekat za snabdevanje energijom u Žitomiru, regionalnom centru severozapadno od Kijeva, objavio je na Telegramu zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Kirilo Timošenko.

On je rekao je da su bila tri ruska udara na jedno energetsko postrojenje.

Gradonačelnik Žitomira Sergej Suhomlin je saopštio da je napad izveden na “vitalnu infrastrukturu” i da su radnici hitne službi krenuli na lice mesta, navodi Rojters.

U gradu Žitomiru, na severu Ukrajine, prekinuto je snabdevanja vodom i strujom posle ruskih vazdušnih udara jutros, rekao je gradonačelnik.

“U gradu trenutno nema ni struje ni vode. Bolnice su na rezervnom napajanju”, napisao je Suhomlin na Fejsbuku.

Žitomir je imao 260.000 stanovnika pre ruskog napada na Ukrajinu 24. februara, navodi Rojters

Oružane snage Ukrajine nisu uspele da ostvare ciljeve i zauzmu naseljena mesta u nekoliko pravaca, saopšteno jutros iz Kijeva.

Konkretno, ukrajinska vojska nije uspela da ostvari svoje ciljeve u područjima Hersona i Svatova, saopštio je savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič.

“Ukrajina se malo opustila. Zaleteli smo se da ćemo sada zauzeti Herson, da ćemo zauzeti Svatovo, sve ćemo zauzeti, ali stvari su sada malo drugačije sa zauzimanjem, nije sve tako jednostavno“, rekao je Arestovič za Jutjub kanal novinara Marka Fejgena.

Prema rečima Arestoviča, borbene operacije u Ukrajini prelaze u sledeću fazu koja “neće biti uopšte laka” za Kijev, a ruska strana je “pronašla načine i metode vođenja borbi” koji sada za Ukrajinu predstavljaju “značajan problem”.

On takođe nije isključio da će u Ukrajini biti neophodna dodatna mobilizacija.