VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Najnoviji satelitski snimci šokirali Ukrajince: To što su Rusi napravili je nemoguće probiti

    Najnoviji satelitski snimci šokirali Ukrajince: To što su Rusi napravili je nemoguće probiti

    Rusi su izgradili impozantnu odbrambenu barijeru dugu 30 kilometara koja je izgrađena od preko dve hiljade vagona.

    Ovu informaciju objavila je analitička grupa DeepState.

    Ovo neprekinuto utvrđenje prati železnički kolosek, koji potiče od stanice u Olenivki i proteže se do Volnovahe, koristeći oko 2.100 različitih tipova vagona.

    Veruje se da je izgradnja ove kolosalne odbrambene strukture počela u julu 2023. Intrigantno, spekuliše se da je vozni park koji se koristi za ovaj ogroman projekat nabavljan sa teritorija koje su trenutno pod privremenom okupacijom.

    Ova vrsta utvrđenja efikasno formira čvrst zid, postavljajući ogromne prepreke za sve trupe koje su dovoljno smele da napreduju. Posebno je otporan zbog toga što su neki delovi pruge postavljeni na visokom nasipu, dizajnom koji obezbeđuje efikasnu distribuciju opterećenja na tlu.

    Rešavanje ovog izazova zahteva opsežne inženjerske napore kao što je razdvajanje vagona, njihovo pomeranje sa šina ili njihovo prebacivanje na drugu lokaciju.

    Međutim, ovi inženjerski poduhvati bi verovatno izazvati reaktivnu taktiku ruske artiljerije.

    “Ovaj složeni inženjerski podvig je teško proceniti u smislu efikasnosti. Ali namera je nepogrešiva – predstavlja veliku prepreku napredovanju odbrambenih snaga. Skoro se udvostručuje kao zasebna linija odbrane zbog herkulskog zadatka oštećenja, prenosa ili detonacije masivnog metalnog entiteta od 30 kilometara. Oprema za navigaciju preko takve barijere bez čišćenja prolaza je jednostavno neizvodljiva”, objašnjavaju analitičari iz “DeepState-a”

  • Odobrena rezolucija o oduzimanju profita od zamrznutih ruskih sredstava

    Odobrena rezolucija o oduzimanju profita od zamrznutih ruskih sredstava

    Evropski savjet odobrio je danas rezoluciju kojom se omogućava pravni osnov za upotrebu zarade od zamrznutih ruskih sredstava za Ukrajinu.

    Evropski savjet danas je odobrio odluku i rezoluciju u kojoj se pojašnjavaju obaveze centralnih sigurnosnih depozitora kod kojih su sredstva i rezerve Centralne banke Rusije koji su blokirani restriktivnim mjerama EU – navodi se u saopštenju Evropskog savjeta, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    U dokumentu se objašnjava da je donijeta odluka da se centralni depozitori kod kojih su sredstva Centralne banke Rusije u vrijednosti većoj od milion evra treba da se odvojeno računaju kao vanredna sredstva prikupljena zbog restriktivnih mjera EU i da se sličan naredni prihod posebno odvaja.

    U dokumentu se ističe da ova rezolucija omogućava Evropski savjet o mogućem formiranju finansijskog doprinosa budžetu EU prikupljenom od neto profita, za podršku Ukrajini i njenom oporavku.

    U tekstu se napominje da navedeni finansijski doprinos može biti kanalisan kroz budžet EU u fond namijenjen za Ukrajinu.

    Prema navodima u saopštenju Evropskog savjeta, usvojena rezolucija, “u skladu sa stavom Grupe sedam najrazvijenijih zemalja svijeta G7, pojašnjena je zabrana transakcija, te pravni status prihoda centralnih depozitora u vezi sa vlasništvom ruskih zamrznuzih sredstava”

  • Očajnički pokušaji traženja vojnika

    Očajnički pokušaji traženja vojnika

    Oficiri ukrajinske vojske patroliraju gradovima te zemlje u očajničkoj potrazi za novim regrutima, piše BBC. Ali, niko ne želi u rat.

    Jedan od tih oficira je i Pavlo Žilin, koji operiše u gradu Čerkasi, pokušavajući da ubedi muškarce da se odu na jedan od ukrajinskih frontova. Ali, kako navodi BBC, doborovoljaca nema, a I onih kojih je bilo ili su mrtvi, ili negde ranjeni. A, možda su još i živi, zaglavljeni na frontu.

    Kao i u većini Ukrajine, pa tako i u centralnom gradu Čerkasi, ljudi se ponašaju kao da rat nije u njihovoj zemlji i kada vide oficire koji jure za novim regrutima bukvalno beže.

    Takođe, protiv tih istih oficira rade i društvene mreže na kojima se redovno javlja gde se i kuda ti oficiri za regrutaciju kreću.

    “Ne shvatam, ljudi šetaju napolju i u fazonu su kao da rat ne postoji. Ali, ovo je potpuna invazija, a ljude ovde baš briga”, rekao je očajni Žilin. “Trebaju nam svi da se ujedinimo, kao što je to bilo kada je Rusija počela invaziju”, dodao je on, vidno isfrustriran, naveo je britanski javni servis.

    Podsetimo, Rusija je napala Ukrajinu pre tačno 719 dana i od tada traje rat. Naveliko najavljivana ukrajinska kontraofanziva nije donela očekivane rezultate, a Ukrajini sve manje pomoći stiže sa Zapada. Delom zbog blokade slanja pomoći u američkom Kongresu, a delom i zbog toga što su i zemlje koje su do sada slale pomoć praktično ostale bez sopstvene odbrane.

    Rusija, s druge strane, ne posustaje i iza sebe ima ogromnu ratnu mašineriju, ne zaviseći tako, bar ne toliko, od drugih, kao Ukrajina.

  • “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    “UKR u najtežoj vojnoj krizi od početka rata”

    Ukrajina se nalazi u najtežoj vojnoj krizi od početka rata u februaru 2022. godine.

    Ovo je izjavio zamenik glavnog urednika nemačkog lista “Bild” Pol Roncajmer nakon posete liniji fronta u blizini Artjomovska, poznatog I kao Bahmut u Ukrajini.

    “Neizvesnost i razočaranje u ovim hladnim zimskim danima su veliki”, rekao je on i dodao da, kao izveštač u Ukrajini, nije video takvo raspoloženje od početka 2022. godine, preneo je TASS.

    Roncajmer je istakao da se postavlja pitanje da li Vašington, Berlin i Pariz razumeju ovu dramu.

    Prema njegovim rečima, bivši vrhovni komandant ukrajinske vojske Valerij Zalužni odavno je shvatio da se u sadašnjim uslovima ne može postići cilj koji je postavio ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski da se “povrate svi regioni i to se mora javno reći”.

    Ukrajini nedostaje “oružje, vojnici, tehnologija i što je najvažnije, pouzdana podrška SAD”, naglasio je on.

    “Putovanje od Kijeva do Slavjanska u istočnoj Ukrajini je kao putovanje u drugu zemlju”, podsetio je Roncajmer.

    Prema njegovim rečima, situacija ide na ruku Rusiji. On je citirao jednog ukrajinskog vojnika koji je rekao da ukrajinske snage nemaju dovoljno oružja i ljudstva.

  • NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    NATO se preispituje: Rusija neuništiva?

    Uspješna odbrana ruske vojske u Ukrajini navela je NATO da preispita svoju odbrambenu strategiju, piše časopis “Ekonomist“.

    “Ruske odbrambene konstrukcije na jugu i istoku Ukrajine postale su najduže odbrambene strukture u Evropi od Drugog svetskog rata”, navodi se u članku, pozivajući se na američki Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS).

    Časopis skreće pažnju na činjenicu da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski naredio da se ubrza izgradnja odbrambenih struktura na istoku zemlje. Poljska je takođe ubrzala izgradnju utvrđenja i skloništa na granici sa Rusijom i Belorusijom, dok su se Letonija, Litvanija i Estonija dogovorile da naprave “odbrambenu liniju” na istočnim granicama, navodi se u članku.

    Estonske vlasti ranije su saopštile da će morati da naprave oko 600 utvrđenih bunkera duž granice sa Rusijom. Pozivajući se na eksperta sa Univerziteta u Lajdenu u Holandiji Lukasa Milevskog, časopis piše da bi vlasti Letonije i Litvanije uz sličan pristup morale da izgrade 1.116, odnosno 2.758 bunkera.

    U članku se ocenjuje da ovo predstavlja dilemu za zemlje NATO-a, koje su preferirale drugačiju strategiju – takozvanu elastičnu odbranu, koja nije usmerena na zaustavljanje napadačkih snaga, već na njihovo zadržavanje, upuštanjem u okršaj na za sebe povoljnijim pozicijama. Kako primećuje “Ekonomist”, takva strategija je “nespojiva sa zaštitom svakog pedlja teritorije NATO-a”.

  • “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas eventualno rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti u ratu u Ukrajini.

    Dodao je i da će se cele godine nastaviti rat za pozicije sa iscrpljivanjem resursa.

    Radić je za Tanjug rekao da nijedan događaj na frontu, do sada, nije promenio atmosferu, niti je imao odlučujuću snagu, pošto ni Rusi, ni Ukrajinci nisu došli do sitaucije koja bi mogla da bude platforma za pregovore.

    Dodao je da Rusi ne bi trebalo da slave eventualno zauzimanje tog predgrađa Donjecka, jer, kako je rekao, to je trebalo da urade još prvog dana rata i veliko je pitanje zašto im je treba tako mnogo vremena.

    “Ruska vojska je u početku trebala da uzme Kijev, Harkov, pričalo se o pomorskom desantu na Odesu. Drugu godišnjicu rata mi pričamo o tome kako će zauzeti mestašce Avdejevka, koja je u predgrađu Donjecka. Bilo je racionalno da ruska vojska, sa resorsima koje ima, stavi pod kontrolu to mesto prvog dana rata. Posle 700 dana rata se i dalje uporno bore za metar po metar teritorije”, poručuje Radić.

    Dodaje da sada to već izgleda prilično opskurno i da je ruska vojna televizija pre neki dana objavila razgovor sa jednim poručnikom koji je, vrlo srećan, informisao medije o tome šta su postigli i pohvalio se da su uzeli površinu 400 x 600 metara.

    “Ta atmosfera rata, koji je statičan, gde se za metar prostora troše jako veliki resursi, je onespokojavajuća. I sada treba imati mnogo smelosti s ruske strane i podeliti ordenje za takvu akciju. Sve vreme je ukrajinska artiljerija pokrivala Donjeck, glavnu urbanu sredinu Donbasa sa položaja Avdejevke i ostalih mesta od kojih su neka držali donedavno, a neka još uvek drže pod svojom kontrolom”, objašnjava Radić.

    Ističe da ništa što se desilo na frontu, do sada, nije bilo odlučujuće.

    “Niko nije došao do pozicije, ni Rusi, ni Ukrajinci, koja bi mogla da bude platforma za pregovore. Rusi kažu da nisu izvršili zadatke koji su planirani u specijalnoj vojnoj operaciji. Ako procenimo da su to revidirani zadaci, a ne oni prvi da se zauvek osvoji Ukrajina, ako to svedemo na kontrolu nad četiri oblasti koje su prisajedinjene Ruskoj Federaciji oktobra 2022. godine, onda tu imaju mnogo posla”, naglašava Radić.

    On podseća da su Rusi držali Herson u vreme kad su Hersonsku oblast pripojili Ruskoj Federaciji, a onda su povukli sa desne na levu obalu Dnjepra.

    “Nastavlja se borba za mala mesta, rat će i dalje da ostane statičan. Ni Ruska vojska ne može da slomi front ukrajinske vojske, kao što ni ukrajinska vojska ne može da preduzme ozbiljan napad protiv ruske vojske i igra se nastavlja”, procenjuje Radić.

    On smatra da će 2024. godina proteći u statičnom ratu, a da će bitka resursa, kada uđemo u 2025., dovesti do preispitivanja ko može duže izdržati.

    “Što se tiče Ukranije, to je pitanje koje se postavlja Zapadu, ne njima, jer to su resursi koje dobijaju od NATO. S ruske strane, čini mi se da je jaka nada da će doći do radikalne promene sa pobedom Trampa na američkim izborima, da će tu doći do dramskog obrta i promeniti situaciju u njihovu korist”, smatra Radić.

    A ako se to ne desi, dodaje, onda je pitanje do koje tačke Rusi mogu da održe pokušaje da kroz zauzimanje nekih sela, uz jako velike utroške ljudskih resursa i tehnike, održe sliku o tome da se rat vodi s idejom da se postignu neki ostvarivi ciljevi u doglednoj budućnosti.

    Što se tiče Ukrajine, kako kaže Radić, nju SAD snabdevaju s mnogo sredstava ratne tehnike, od haubica, protivavionskih sistema, do artiljerijske municije 155 mm.

    “Ukrajinci već mesecima imaju ozbiljne probleme sa snabdevanjem artiljerijskom municijom. Rusi su nabavili municiju iz Severne Koreje, a sada Ukrajinci pokušavaju da ovu nestašicu nadoknade upotrebom dronova. Ali mislim da će se na Zapadu na kraju naći rešenje, da će Amerikanci nastaviti da ih podržavaju i to je nastavak priče koju smo videli do sada. Resursi sa Zapada stižu i sa svakim ciklusom podiže se nivo sposobnosti, tehnika i mogućnosti koje dobijaju Ukrajinci”, smatra Radić.

    Dodaje da se trenutno čeka da Ukrajinci nabave avione F-16, ali da su važnije rakete koje će dobiti za njih.

    “Ako dobiju visokoprecizne američke rakete koje će omogućiti udare duboko u ruski vazdušni prostor i na rusku teritoriju, to bi bilo veoma zabrinjavajuće za Ruse.

    U dometu od 300 km do 500 km nalazi se ruska avijacija, a uz određenu količinu krstarećih raketa i vazdušnih naleta, Ukrajinci bi mogli u većoj meri da ometaju Ruse u održavanju kontrole vazdušnog prostora”, navodi Radić.

    On objašnjava da je do pred Novu godinu isporuka preciznog oružja dugog dometa bila tabu tema, ali da su onda Amerikanci odlučili da dozvole Ukrajincima da sami procene gde treba da im budu mete za dejstva. Dodaje da su Ukrajinci imali mnogo uspeha koristeći krstareće rakete koje su dobili od Francuske.

    “Izazvali su velike probleme Rusima, ali neće dobiti rat na taj način. Ako pričamo o ratu u Ukrajini, onda je presudno za procenu upravo shvatiti do koje mere je Zapad spreman na podršku Ukrajincima ili do koje mere je Putin spreman da rizikuje da vodi rat bez dodatne mobilizacije samo s kadrom koji se dobrovoljno javi”, zaključuje Radić.

  • Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Jedan od razloga što i dalje traje rat u Ukrajini to što je Nemačka potcenila Rusiju.

    Ovo je ddanas izjavio bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine u administraciji Donalda Trampa.

    “Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Nemačka potcenila Rusiju i Putina. Niste slušali upozorenja međunarodne zajednice o opasnostima ruskog gasovoda Severni tok 2 u Evropi. I još uvek niste platili svojih dva odsto NATO obaveza. Ne zahtevajte da američki poreski obveznici učine više”, napisao je Grenel na platformi X (Tviter).

    On je prethodno naveo da su američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc oštro kritikovali republikance što nisu pristali da odobre više novca američkih poreskih obveznika za Ukrajinu, iako je do sada, kako je naveo, isporučeno 114 milijardi dolara.

    “U međuvremenu, Nemci još uvek ne plaćaju svoje obaveze od 2 odsto NATO-u, a ipak i Bajden i Šolc ignorišu ovo podrivanje NATO-a i kažu da su republikanci problem”, istakao je Grenel.

  • Zelenski očajan

    Zelenski očajan

    Ukrajina je razrešila prvog zamenika ministra odbrane Aleksandra Pavljuka, saopštio je predstavnik.

    Taras Melničuk je u Telegramu napisao da će Pavljuk “zauzeti drugu poziciju”, ne precizirajući koju.

    Nezvanično, Pavljuk bi mogao da preuzme dužnost novog komandanta kopnenih snaga.

    Ranije ove nedelje, predsednik Volodimir Zelenski imenovao je Aleksandra Sirskog za vrhovnog komandanta oružanih snaga nakon što je smenio Valerija Zalužnog, koji je tu funkciju obavljao od jula 2021.

    Zelenski je rekao da je “neophodan reset, novi početak”.

  • Ekspert CIA za Rusiju upozorio Zelenskog

    Ekspert CIA za Rusiju upozorio Zelenskog

    Otpuštanje vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog od strane ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je rizično.

    Ovo je rekao bivši direktor CIA, usred podeljenih mišljenja o mudrosti odluke i njenog uticaja na borbu Kijeva protiv Rusije.

    Tenzije u vezi između njih dvojice postojale su mesecima. Intenzivirala nakon što je Zalužni u novembru za britansku publikaciju “The Economist”, nakon izostanka uspeha u kontraofanzivi Kijeva, rekao da je rat dospeo u “zastoj” – procenu koju je Zelenski nekoliko dana kasnije odbacio.

    Džordž Bibi, bivši direktor analize za Rusiju u CIA i bivši savetnik bivšeg potpredsednika Dika Čejnija za ruske poslove od 2002. do 2004. kaže da bi odluka Zalužnog mogla “izbiti u širu ukrajinsku političku krizu”, posebno s obzirom na generalovu popularnost.

    Decembarska anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazala je da je poverenje Ukrajinaca u Zelenskog opalo sa 84 odsto na kraju 2022. na 62 odsto godinu dana kasnije, dok je 88 odsto reklo da veruje Zalužnom.

    “Otpuštanje više vojne komande u ratu je znak neuspeha. To je nešto što države rade kada gube, a ne pobeđuju“, rekao je Bibi, direktor velike strategije na Institutu za odgovornu državu Kvinsi.

    “Potez Zelenskog je pun rizika”, dodao je on. “Nijedan novi komandant ili tranša vojne pomoći ne može da preokrene tešku istinu — Ukrajini nedostaje ljudstvo, oružje i ekonomski kapacitet da izdrži produženi rat iscrpljivanja protiv Rusije.”

    “Američka pomoć za odbranu Ukrajine treba da se nastavi kako bi se sprečio ukrajinski kolaps i da bi Kijev pružio najbolju moguću kartu za pregovaračkim stolom“, rekao je Bibi.

    U međuvremenu, u tekstu za Karnegi institut, Konstantin Skorkin, nezavisni istraživač regiona Donbasa, rekao je da Zelenski preuzima veliki rizik smenom svog vrhovnog komandanta.

    “Nikad ranije nije tako otvoreno prkosio javnom konsenzusu zarad sopstvenog političkog opstanka”, napisao je Skorkin u tekstu objavljenom u subotu.

  • “Zalužni smenjen zbog popularnosti, to neće biti dobro za Ukrajinu”

    “Zalužni smenjen zbog popularnosti, to neće biti dobro za Ukrajinu”

    Ppredsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio glavnokonajućeg oružanih snaga Valerija Zalužnog zato što mu je zasmetala njegova popularnost.

    Ovo je danas izjavio vojno-politički analitičar Aleksandar Radić i ocenio da to neće doneti ništa dobro Ukrajini.

    On je naglasio da tu neće imati mnogo značaja sposobnost Oleksandra Sirskog, koji je zamenio Zalužnog, i ostalih ukrajinskih generala, već koliki će upliv politike dozvoliti u ono što bi trebalo da bude isključivo vojna odluka.

    “Politika je čudo, politika nikada nije volela da vojnici, ljudi čiji je svet bitno drugačiji po pravilima igre, osvoje srce ljudi. I u ratu u Ukrajini, sa obe strane fronta je primetno koliko političari imaju netrpeljivosti prema ličnostima u uniformi koje odskoče daleko izvan okvira svog zanata i svakodnevice i uđu u javno mnjenje kao pozitivne ličnosti. E, taj problem prodora u javno mnjenje, mislim da je koštalo Zalužnog dužnosti”, rekao je Radić za Tanjug.

    Dodaje da, ako politika postavi svoje generale, šta onda dalje očekivati nego da će to biti samo transmisija za provođenje političkih odluka u zanatu koji je očigledno daleko od razumevanja za ljude koji iz Kijeva pokušavaju da dobiju rat kroz propagandu, fraze, bezbrojne susrete sa stranim državnicima.

    “Kod Ukrajinaca dolazi do zamene definicije zadataka. Zelenski i saradnici su bili tu da obezbede donacije, da obezbede podršku NATO koja je do sada bila jako velika i nesporna. Zalužni je bio tu da obavi zanatski deo posla. Očigledno Zelenskom to nije bilo dovoljno, želeo bi on malo da rukovodi. Ali oni su samo jedan od bezbrojnih primera koji vidimo oko sebe, političara koji žele da bude komandanti”, poručio je Radić.

    To što mnogi Sirskog smatraju najuspješnijim generalom 21. veka za Radića ništa ne znači.

    “Nije reč o proceni kakav je ko od generala u ukrajinskoj vojsci, nego koliko je podržan pritiscima politike. Ako je Zelenski do sada posmatran kao čovek koji želi potpunu pokornost ljudi u uniformi i ako je on video Zalužnog kao protivnika, šta sad da očekujemo da će da uradi? Napraviće kadrovsku sliku u kojoj će dobiti listu poslušnih”, objašnjava Radić.

    On ističe da se ukrajinska vojska do sada držala na liniji fronta zato što su “zanatlije” radile svoj deo posla. Kako je rekao, gubici su im veliki, zbog izuzetno teškog rata i treba respektovati situaciju u kojoj se nalaze.

    “Snalazili su se kako su znali i umeli. Ali su stalno imali dinamiku nadmetanja sa pritiscima politike koja je prošle godine od vojske tražila da po svaku cenu moraju da krenu u takozvanu kontraofanzivu. Tražena su napadna dejstva u situaciji u kojoj nije postojao ni jedan preduslov za očekivan i pozitivan razvoj za ukrajinsku vojsku. Od prevlasti u vazdušnom prostoru, pa do toga da je linija fronta čvrsto u ruskim rukama, pa do jednostavnog poređenja resursa na dve strane”, zaključuje Radić.

    Tu je reč, dodaje, o podložnosti politici, ko donosi odluke, a prošlogodišnja ofanziva ukrajinske vojske u Zaporoškoj oblasti, smatra, zapravo pokazuje kako funkcioniše odnos između politike i vojske.

    “Pritisak je bio jako veliki i od vojske se očekivalo da mora nešto da uradi po svaku cenu, iako ne može. Šta očekivati u budućnosti, u situaciji u kojoj će neko zbog propagandnih razloga odlučivati šta da uradi, a onda će imati ispod sebe generale koji će biti spremni da kažu ‘razumem’, čak i ako nemaju ni jedan čvrst oslonac za procenu da mogu da urade svoj posao kako valja. Nije reč o tome da li će neki od rukovodećih kadrova ukrajinske vojske biti spreman da na frontu iznađe neko rešenje, već da li će politika nametati svoje potrebe”, navodi Radić.

    On naglašava da je sada teško ocenjivati uspeh ukrajiskih generala, koliko je ko počinio grešaka.

    “U ratu je uvek tako, cilj je da napravite manje grešaka. Nema tu mnogo što možete da uradite, naročito u ukrajinskoj poziciji, kada su ušli u rat kao slabija strana i kada su sa ograničenim resursima morali da pariraju na terenu. Primetno je da su Zalužni i njegova okolina uspeli da stvore sliku ukrajinskoj javnosti da su oni ljudi koji znaju svoj zanatski posao. I očigledno je to zasmetalo politici”, poručuje Radić.

    On objašnjava da je Zelenski pre rata imao marginalne šanse da ostane u ozbiljnim političkim igrama, a da je rat iskoristio za svoju afirmaciju, više u inostranstvu, nego kod kuće. Dodaje da je sukob Zelenskog i Zalužnog je trajao mesecima, da su političari uporno pripremali njegovu smenu i na kraju su je ostvarili.

    “Čak i ljudi sa ruske strane, koji su tvrdokorni i nemaju razloga da imaju bilo kakvo pozitivno mišljenje o svojim neprijateljima, primetili su da će Ukrajincima biti teže bez Zalužnog, da je očigledno reč o političkim potezima koji će verovatno kasnije dovesti Ukrajince do problema”, kaže Radić.