Herson će postati tvrđava koju će vojska braniti do kraja, rekao je Kiril Stremousov, zamenik načelnika administracije Hersonske oblasti.
“Situacija je zaista teška. Danas pripremamo grad Herson kao tvrđavu za odbranu i spremni smo da branimo do kraja. Naš zadatak je da spasavamo ljude, gradimo odbranu i štitimo grad”, rekao je on u video snimku na svom Telegram kanalu. Ukrajinske trupe grade snage u pravcu Hersona i Zaporožja za ofanzivu velikih razmera, piše ruska agencija RIA:
Ukrajinske snage nastavile su danas da pritiskaju ruske položaje u okupiranom Hersonu, gađajući Antonovski most preko reke Dnjepar.
Ukrajinska vojska je potvrdila da je pogodila most Antonovski kod Hersona na jugu Ukrajine. Oko 2.000 sveže mobilisanih Rusa stiglo je u oblast Hersona “kako bi nadoknadili gubitke i ojačali jedinice na liniji fronta”, saopštio je Generalštab ukrajinske vojske.Podsetimo, antonovski most na glavnoj ruti od Krima do teritorija pod ruskom kontrolom na jugu Ukrajine, pogođen je sinoć ali tek tokom lokalnog policijskog časa, da bi se izbegle civilne žrtve, rekla je portparolka operativne komande na jugu Ukrajine Natalija Humenjuk.
Podvukla je da ukrajinske snage “ne napadaju civile i naselja” odgovarajući na sapštenje ruskih zvaničnika da su četiri civila poginula a 13 je ranjeno od ukrajinskog napada na most.
Raniji ukrajinski napadi su onesposobili Antonivski most zbog čega ruske vlasti trajekima i preko pontonskih mostova snabdevaju svoje trupe u Hersonu, na zapadnoj obali Dnjepra. Te prelaze ukrajinska vojska redovno gađa raketama.
Ruski zvaničnici pozvali su stanovnike da se evakuišu iz Hersona iz bezbednosnih razloga i da dozvole vojsci da gradi utvrđenja. Dok gradske službe prestaju da rade, 15.000 stanovnika od očekivanih 60.000 je već preseljeno iz grada i okoline.
Herson s predratnih 284.000 stanovnika, bio je jedan od prvih gradova koje je Rusija zauzela kada je napala Ukrajinu, i najveći je grad kojeg ona drži. To je glavna meta obe strane zbog svojih ključnih industrija i velike rečne luke.
Oblast Hersona, zajedno sa Luganskom, Donjeckom i Zaporožijom, nezakonito je Rusiji pripojio njen predsednik Vladimir Putin, iako nije sva teritorija pod ruskom kontrolom. Zatim je početkom ove nedelje proglasio ratno stanje u tim oblastima gde ukrajinske strane nanose udare ruskoj vojsci koja popušta.
U oblasti Donjecka dve osobe su poginule u poslednja 24 sata kada su ruske snage topovima gađale grad Bahmut, rekao je regionalni guverner Pavlo Kirilenko. Ruske trupe ne mogu da napreduju ka tom gradu već više od mesec dana.
Devet ljudi je ranjeno u dva ruska napada u gradu Harkovu na istoku zemlje, saopštio je regionalni guverner Oleh Sinjehubov.
Kremlj je danas insistirao da je ruski predsedik Vladimir Putin otvoren za pregovore “od samog početka” i “da se ništa nije promenilo” u tom pogledu.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da je Putin “pokušao da razgovara i sa NATO-om i sa Sjedinjenim Državama čak i pre specijalne vojne operacije” što je ruski naziv za rat u Ukrajini.
Evropa je zabrinuta zbog mogućnosti da Sjedinjene Američke Države smanje vojnu pomoć koju pružaju Ukrajini.
To bi zaista moglo da se dogodi nakon izbora za Kongres koji će se održati u novembru, a u kojima pobedu mogu da odnesu republikanci, piše list “Politiko”.
Kako se navodi, Evropa je “svesna zabrinjavajuće realnosti” koja se svodi na to da bi uskoro mogla da izgubi glavnog sponzora među članicama NATO-a u Ukrajini.
Iako vlade zapadnih zemalja pružaju Ukrajini rekordnu pomoć, podrška Vašingtona i dalje nadmašuje napore Evrope po tom pitanju. Na to ukazuju predstavnici Republikanske stranke koji tvrde da sukob u Ukrajini predstavlja veću opasnost za Evropu, nego za Vašington. Stoga smatraju da evropske zemlje same treba da povećaju isporuku vojne pomoći Ukrajini.
“Naši saveznici bi trebalo da počnu sa rešavanjem problema u sopstvenom dvorištu, pre nego što zatraže od SAD velike investicije“, rekao je kongresmen, republikanac Tim Berčet, prenosi “Politiko”.
Kako ocenjuje autor članka, “najdarežljiviji izvor pomoći Ukrajini bi 2023. godine mogao odjednom postati mnogo škrtiji”.
Izbori za Predstavnički dom Kongresa na sredini predsedničkog mandata u SAD održaće se 8. novembra. Prema prognozama, republikanci bi mogli da dobiju većinu, što će im omogućiti da spreče sprovođenje predloga predsednika SAD Džoa Bajdena, člana Demokratske stranke, koji aktivno pruža pomoć Ukrajini.
Iranski vojnici su na Krimu gdje pomažu ruskim snagama da izvode napade bespilotnim letjelicama – “dronovima” iranske proizvodnje na Ukrajinu, saopštila je Bijela kuća.
„Danas možemo da potvrdimo da su ruski vojnici bazirani na Krimu upravljali iranskim dronovima i koristili ih za napade u Ukrajini, uključujući i na Kijev posljednjih dana“, rekao je porptarol Nacionalnog savjeta za bezbjednost američkog predsjedništva Džon Kirbi.
„Procjenjujemo da su iranski vojnici bili na terenu na Krimu i da su pomogli Rusiji u tim operacijama. Nemam broj Iranaca koji se nalaze na Krimu“, rekao je on nagovještavajući da su oni još tamo, uz ruske snage.
Kirbi je rekao da je Rusija do sada dobila desetine „dronova“ i da će nastaviti da ih dobija, i istakao da SAD strahuju da Rusija sada možda pokušava da dođe do iranskog konvencionalnog oružja kao što su rakete zemlja-zemlja da bi ih koristila u Ukrajini.
Kirbi je precizirao da su Iranci u Ukrajini tehničari i nastavnici, a da su ruski vojnici izvodili napadae „dronovima“ kojima je teško oštećena ukrajinska infrastruktura.
„Teheran je sada direktno angažovan na terenu“, rekao je on.
„SAD će uraditi sve da objelodane te isporuke oružja, odvraćati od toga i boriti se protiv toga“, dodao je Kirbi i rekao da će SAD nastaviti oštro da primjenjuju sankcije protiv prodaje oružja i Rusiji i Iranu.
Najistaknutiji republikanac Kevin McCarthy kritikovao je politiku koju administracija Joea Bidena vodi prema Ukrajini rekavši da SAD više Ukrajini ne može ispisivati bianco čekove i praviti se kao da njeni građani nemaju ništa protiv takve politike.
McCarthy je rekao da će ljudi sjediti kod kuće u ekonomskoj krizi i neće im biti lako gledati kako SAD šalju Ukrajini milijarde.
“Bidenova administracija previše se bavi stvarima izvan SAD-a, a ne svakodnevnim problemima s kojima se građani susreću. Ukrajina je važna, ali ne smije biti najvažnija”, rekao je McCarthy.
Biden je na to odgovorio da se ne ovdje samo o Ukrajini nego o čitavoj istočnoj Evropi i o NATO-u, rekavši da je riječ o veoma ozbiljnim i važnim potezima i ukidanje pomoći Ukrajini bi moglo biti veliki problem.
“Jeste li čuli što ti likovi govore? Oni ništa ne razumiju. Ne shvaćaju da potezi koje vuče Amerika određuju što će ostatak svijeta raditi. Čitav svijet nas gleda kao lidera, a oni nemaju pojma o američkoj vanjskoj politici”, rekao je Biden.
Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da rat u Ukrajini neće biti brzo zvaršen.
Šalenberg je, u obraćanju spoljnopolitičkom odboru austrijskog parlamenta, kazao da je posle nove eskalacije postalo jasno da je mirovno rešenje dalje nego ikada.
On je ukazao i da se rešenje može postići samo za pregovaračkim stolom, dodajući da je opasno zahtev za primirjem odbijati kao smešnu stvar.
Šalenberg se založio za snažnije vezivanje Zapadnog Balkana za EU.
“Rat u Ukrajini krije rizik destabilizacije stanja na Zapadnom Balkanu”; rekao je on dodajući da je važno da Austrija podrži civilno društvo.
Što se tiče stava EU prema Rusiji Šalenberg je ocenio da su ključni faktori narednih meseci jedinstvo, umerenost i sabranost.
Prema njegovim rečima do sada je zapadna zajednica veoma jedinstvena, ali održavanje toga, kako je naveo, zbog različitih interesa članica EU neće biti lako.
Austrija će se, kaže, i dalje boriti za to jedinstvo, jer Evropa ne sme da zapostavi opasnost od internacionalizacije konflikta, što je pokazalo nedavno korišćenje iranskih dronova. Istovremeno se izjasnio protiv “automatizma sankcija”, usprotivši se opštem odbijanju viza za gradjane Rusije.
“Cilj Austrije nije uništenje Rusije, već ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”, podvukao je Šalenberg.
Kao tešku stratešku grešu Vladimira Putina naveo je vezivanje sporazuma o isporuci gasa za sankcije. “Time nam je Putin pokazao dve stvari – priznao je da ga bole sankcije, a kao drugo da za njega ne vrede ništa trgovinski i poslovni ugovori. To nije bilo tako ni za vreme Sovjetskog saveza”, podvukao je on.
Šalenberg je istakao da je opasna zamisao da se veruje da će Evropa u slučaju ukidanja sankcija ponovo postati “raj mira”, kao što je bila pre rata. On je ocenio i da će najveći spoljnopolitički izazov narednih godina biti politika prema Kini.
Kazao je da Putin i Si Đinping žele da dokažu da su liberalne demokratije slabe, pa je važno da im se pokaže da nisu u pravu.
Generalštab ukrajinske vojske saopštio je danas da jača mogućnost da ruske snage pokrenu napad iz Bjelorusije da bi prekinuli rute snabdevanja Ukrajine oružjem.
Oleksej Hromov, zamenik šefa Glavnog operacionalnog odeljenja Generalštaba, rekao je danas da Rusija letjelice i trupe prebacuje u vazduhoplovne baze i drugih vojnih objekata u Bjelorusiji.
“Ovog puta pravac ofanzive bi mogao da bude promenjen na zapad bjelorusko-ukrajinske granice, tako da prekine glavne logističke arterije sanbdjevanja oružja i vojne opreme Ukrajini iz partnerskih zemalja”, rekao je Hromov.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da su Rusi minirali hidrocentralu u oblasti Herson na jugu njegove zemlje.
“Po našim informacijama, ruski teroristi minirali su agregate brane hidrocentrale Kahovka”, rekao je Zelenski u svom redovnom noćnom govru gradjanima preko društvenih mreža.
“U slučaju uništenja brane… Severnokrimski kanal jednostavno će ;nestati” što bi bila “katastrofa velikih razmera” rekao je Zelenski.
On je o toj mogućnosti već govorio samitu Evropske unije.
Brana hidrocentrale Hakovka na reci Dnjepar pod kontrolom je ruske vojske i nedaleko od linije kontakta sa ukrajinskim snagama.
Severnokrimski kanal dugačak 400 kilometara, služi za odvodnjavanje tla i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i snabdevanje vodom industrije i stanovništva Hersonske oblasti na jugu Ukrajine i poluostrva Krim.
Po ideji iz 19. veka građen je od 1957. do 1971. godine.
Po podacima iz 2015. godine taj kanal je obezbeđivao 85 odsto vode potrebne Krimu, mahom za poljoprivredu, a manjim delom za industriju i potrebe stanovništva. Kanal počinje iz akumulacije Kahovka koju napaja reka Dnjepar, a duž njega je sedam akumulacionih jezera.
Ukrajina je Severnokrimski kanal zatvorila ;2014. posle ruske aneksije Krima, ali je protok vode obnovljen u martu ove godine tokom ruske invazije.
NATO nastavlja da se drži stava ne učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini, izjavila je u intervjuu za ZDF stalna predstavnica SAD pri Alijansi Džulijana Smit.
Prema njenim rečima, pojedine zemlje pružaju Kijevu individualnu podršku, ali se Severnoatlantski blok ne uključuje direktno u sukob.
Suština podrške zemalja NATO-a Ukrajini je u tome da se na Rusiju izvrši “neviđeni pritisak“ i da se Kijevu omogući da zauzme “najbolju moguću poziciju“ u budućem pregovaračkom procesu, navela je Smitova.
Ona je istakla da NATO ne treba neposredno da učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini i da taj stav zastupaju sve članice vojne organizacije. “SAD i Nemačka pružaju individualnu podršku (Ukrajini). Oni pružaju vojnu i ekonomsku pomoć, ali NATO ne treba da se uključuje direktno i ja smatram da se to nije promenilo“, rekla je Džulijana Smit.
Ona je pohvalila Berlin za doprinos rešavanju ukrajinske krize, istakavši da se u nemačkoj politici bezbednosti sada događa prekretnica.
“Veoma cenimo ono što čini Nemačka, posebno kada je reč o sistemima protivazduhoplovne odbrane IRIS-T, to je veoma važno. Nemačka, takođe, ulaže više novca u sistem odbrane i predstavlja važnog saveznika u NATO-u“, rekla je Smitova.
Stalna predstavnica SAD pri Alijansi je komentarisala i “nuklearne pretnje“ Kremlja.
“Smatramo da su one opasne i to nas zabrinjava, ali u ovom trenutku nevidimo nikakve naznake da se preduzimaju realne mere za upotrebu nuklearnog oružja. Nastavljamo pažljivo da pratimo situaciju i podržavamo tesne veze unutar Alijanse, kao i u okvirima bilateralnih odnosa s Nemačkom“, rekla je Smitova.
Ona smatra da je Rusiju neophodno primorati da okonča borbena dejstva u Ukrajini, a za to je neophodno izvršiti “neviđeni pritisak“ na Moskvu i na njene “strateške proračune“. U vezi s eventualnim pregovorima s Moskvom, Smitova je izjavila da će uslove za njihovo vođenje “diktirati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski“.
“Blisko sarađujemo s Nemačkom i drugim zemljama da bismo omogućili Ukrajini najbolju poziciju kada nastupi taj trenutak“, navela je Smitova.
Zapad, isporučujući oružje Ukrajini, se približava opasnoj zoni vojnog sukoba s Rusijom, izjavila je Marija Zaharova.
“Zemlje članice NATO-a se takmiče jedna protiv druge, nastavljaju da sve više isporučuju kijevskom režimu naoružanje, municiju i da ga snabdevaju obaveštajnim podacima, obučavaju kijevske vojnike, daju im informacije za vođenje borbi, čime se približavaju opasnoj zoni direktnog vojnog sukoba s Rusijom“, rekla je Zaharova na brifingu. Ona je dodala da celokupna vojna pomoć Zapada, koju je isporučio Ukrajini, iznosi 42,3 milijardi dolara, od kojih više od polovine isporučuju SAD.Zaharova je podvukla, da zemlje “koje izdvajaju velike sume novca i isporučuju naoružanje kijevskom režimu, su donori i sponzori ove ekstremističke akcije“. Zaključila je da zemlje NATO-a nastoje da optuže bilo koga kako bi skinule sumnju sa sebe. Podsetimo, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da NATO treba da nanese “preventivne udare“ na Rusiju, a ne da “čeka ruske nuklearne udare“. Prema rečima portparola Zelenskog Sergeja Nikiforova, ukrajinski predsednik nije mislio na upotrebu oružja za masovo uništenje, nego na uvođenje sankcija Rusiji. Na poziv Zelenskog reagovao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je izjavio da ove izjave nisu ništa drugo nego poziv na svetski rat, a odgovornost treba da snose Sjedinjene Američke Države koje njime de fakto rukovode. Sa svoje strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Zapad podstiče nuklearni rat.