Dani Vladimira Zelenskog kao političara su odbrojani, izjavio je za Sputnjik poslanik Državne dume Rusije sa Krima Mihail Šeremet.
“On bi već sada trebalo da razmišlja o bjekstvu”, konstatovao je on.
Po rečima Šeremeta, u narednim mjesecima u svetu će doći do ozbiljne promene odnosa političkih snaga.
“Zločinački kijevski režim više neće biti potreban svojim zapadnim gospodarima i moraće da beži iz Ukrajine koju su Zelenski i njegova podmitljiva bagra gurnuli u haos”, zaključio je poslanik.
UN nemaju ni mandat ni tehničke mogućnosti da istraže optužbe Rusije u vezi sa aktivnošću bioloških laboratorija u Ukrajini, izjavio je zamjenik visokog predstavnika UN Adabej Ebo.
“Poznato nam je da je Rusija uputila zvaničnu žalbu u skladu sa članom šest Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja u vezi sa aktivnošću bioloških laboratorija u Ukrajini. Kako je visoki predstavnik UN za pitanja razoružavanja Izumi Nakamicu govorila u martu i aprilu ove godine, UN nisu upoznate ni sa kakvim programima biološkog oružja. To važi i danas. Takođe bih htio da napomenem da UN trenutno nemaju ni mandat, niti tehničke i operativne mogućnosti da istraže te informacije”, rekao je Ebo.
Prethodno je Rusija podnijela zvaničnu žalbu protiv SAD i Kijeva zbog aktivnosti američkih vojno-bioloških laboratorija u Ukrajini, prenosi “Sputnjik”.
Ministarstvo odbrane Rusije otkrilo je ranije da su SAD potrošile više od 200 miliona dolara na rad bioloških laboratorija u Ukrajini, koje su učestvovale u američkom vojno-biološkom programu i bavile se, između ostalog, uzročnicima kuge i antraksa.
Na teritoriji Ukrajine formirana je mreža od više od 30 bioloških laboratorija koje su radile u interesu Pentagona.
Na zatvorenoj sednici Savjeta bezbednosti UN Rusija je ponovo pokrenula pitanje o “prljavoj bombi“ koju priprema Kijev kako bi je upotrebio u Ukrajini.
Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja je na toj sednici rekao da Zapad ne bi trebalo da ignoriše tu pretnju.“Bilo bismo srećni ako grešimo, ali ne mogu se jednostavno samo tako ignorisati tvrdnje koje su veoma ozbiljne i koje mogu da pretnje krajnje neprijatnim posledicama. Obraćamo se našim kolegama sa apelom da učine sve što je moguće da spreče taj užasni scenario“, saopštio je Nebenzja.
Ruske diplomate su upozorile generalnog direktora Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafaela Grosija da bude na oprezu, jer dva objekta koja će proveriti stručnjaci IAEA nisu jedina u kojima Kijev ima mogućnosti da napravi “prljavu bombu“.
Nebenzja je istakao da su predstavnici zapadnih delegacija na zatvorenoj sednici SB UN propagirali “uobičajeni narativ o tome da Rusija priprema operaciju pod lažnom zastavom“.
Takođe je saopštio da je Grosi informisao članove SB UN o situaciji na Zaporoškoj nuklearnoj elektrani.
Kako je saopštio generalni direktor Međunarodne agencije za nuklearnu energiju (IAEA) Rafael Grosi, misija IAEA stići će u Ukrajinu kroz nekoliko dana kako bi proverila informacije o tome da Kijev priprema provokaciju sa “prljavom bombom“. Po njegovim rečima, biće potrebno još par dana da se izvedu zaključci.
Misija IAEA posetiće samo one objekte gde, prema informacijama Rusije, može biti u toku priprema za pravljenje “prljave bombe“.
Direktor CIA-e Vilijam Berns nenajavljeno je posetio Ukrajinu.
On je posetio tu zemlju kako bi prenio obaveštajne podatke vojsci i održao razgovore sa predsednikom Vladimirom Zelenskim, gde je ponovio obavezu Vašingtona da će podržati Kijev na duge staze, navodi Si-En-En.
Šef agencije posetio je ratom razorenu naciju ranije ovog meseca, izvestio je list u sredu, pozivajući se na neimenovanog američkog zvaničnika.
“Dok je bio tamo, on je naglasio posvećenost SAD da pruže podršku Ukrajini u njenoj borbi protiv ruske agresije, uključujući nastavak razmene obaveštajnih podataka”, rekao je zvaničnik, ne nudeći druge detalje o putovanju.
Berns je poslednji put posetio Ukrajinu početkom godine, pre nego što je Rusija napala svog suseda krajem februara, sastao se sa zvaničnicima u Kijevu kako bi razgovarali o vojnoj akciji koja se tada predstoji. Ta putovanja naglašavaju tekući odnos razmene informacija između Sjedinjenih Država i Ukrajine, a senator iz Virdžinije Mark Vorner – koji je na čelu Komiteta za obaveštajne poslove Senata – tvrdio je prošlog meseca da je takva saradnja pomogla kijevskim trupama da ostvare “velike dobitke” na bojnom polju. Dodao je da i američki i britanski obaveštajci “rade sa Ukrajincima”, a zatim je pozdravio “snagu naših kombinovanih vojnih obaveštajaca”.
Izveštaj o Bernsovom novom putovanju u Kijev dolazi usred rastućih spekulacija zapadnih zvaničnika da bi Moskva mogla da rasporedi taktičko nuklearno oružje niskog prinosa u Ukrajini. Berns je, međutim, bacio u vodu ta predviđanja, rekavši za CBS početkom oktobra da, iako rizik od nuklearnog sukoba shvata “veoma ozbiljno”, “neposredna pretnja od upotrebe taktičkog nuklearnog oružja” ostaje niska.
Iako ruski predsednik Vladimir Putin nije otvoreno pretio upotrebom bombe, u nedavnom govoru je izjavio da će njegova zemlja upotrebiti sva neophodna sredstva da odbrani svoj narod i teritoriju, što je izazvalo mnogo nagađanja među zapadnim zvaničnicima i medijskim stručnjacima.
U međuvremenu, ruski zvaničnici, uključujući ministra odbrane Sergeja Šojgua, optužuju Kijev da je pripremio napad pod lažnom zastavom uz upotrebu “prljave bombe”, uređaja koji kombinuje konvencionalni eksploziv sa radioaktivnim materijalom. Ukrajina je kategorički negirala tvrdnje Moskve.
Kremlj je danas priznao da ruska vojska ima problema sa opremom, na šta je nedavno aludirao ruski predsednik Vladimir Putin.
“Svi ste čuli šta je predsednik rekao na sastanku Koordinacionog saveta. Zaista je bilo problema sa opremom”, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Prema njegovim rečima, neki od problema i dalje postoje, ali se rešavaju.
“Preduzimaju se mere za otklanjanje ovih problema”, rekao je Peskov.
Podsetimo, Putin je juče rekao da “oprema ruskih vojnika mora biti moderna i efikasna” kako bi se ispunili zahtevi ruske “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.
On je takođe pozvao rusku vladu da “ubrza donošenje odluka” o proizvodnji vojne opreme.
Vol strit džurnal, u opširnoj analizi, najavljuje da će početak zime izmeniti tok rata u Ukrajini, zbog niskih temperatura i kraćih dana.
“Bliži se zima u ukrajinskoj stepi. Kako temperature padaju, slede talasi hladne kiše što rastvaraju asfalt i polja, pretvarajući ih u blato koje zapljuskuje ljude i opremu. Zatim dolaze duboki mraz i sneg koji stvrdnjavaju tlo, ali ga čine težim za borbu”, navodi na početku teksta Vol strit džurnal.
Hladnoća, zimski uslovi, kraći dan…sve to uticaće i na moral i zdravlje trupa, umanjiće delotvornost oružja i senzora za prikupljanje obaveštajnih podataka i umnožiće logističke poteškoće za vojnike koji će biti na linijama.
“Kopneni rat je uopšteno vrlo težak. Zimsko ratovanje je dvostruki izazov”, potvrdio je za Vols strit džurnal Mikola Bjeliškov, istraživač na Nacionalnom institutu za strateške studije u Kijevu koji podržava ukrajinska vlada.
Prema Bjeliškovu, pokrenuti veliku ofanzivu na 15 stepeni ispod nule biće izazov za obe strane,a na to treba dodati i da je Rusija uništila dronovima ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije i toplane.
Slično misli i Ben Beri, stručnjak za kopneno ratovanje na Međunarodnom institutu za strateške studije u Londonu. “Ali ako se bilo koja strana želi da se bori, može nastaviti da se bori”, rekao je on.
Ukrajina je već pozvala zapad da im pomogne u zalihama za zimu, a ta pomoć već je počela da stiže.
Ništa drugačije nije ni na drugoj, ruskoj strani, jer Rusija dovodi pojačanja, često loše obučena, sastavljena uglavnom od mobilizovanih ljudi.
Zapadni zvaničnici veruju da će Ukrajina biti bolje opremljena od Rusa, a njeni su vojnici takođe bolje motivisani.
Ipak, pošto je rat u istočnoj Ukrajini u većem delu artiljerijski , u okviru kog se ukrajinske trupe brzo premeštaju s lokacije na lokaciju znajući da će Rusija gađati mesto s kojeg su ispaljene granate, na snegu će tragovi ukrajinskih vozila biti vidljivi ruskim bespilotnim letelicama, pomoću kojih će moći da utvrde kuda su se vojnici prebacili. Ako vojnici zapale vatru da se ugreju, biće još uočljiviji.
Najteži uslovi biće u novembru i decembru – deo razdoblja koje Rusi zovu “rasputica”, vreme kada se putevi natope blatom i postaju neprohodne.
Ruska strana kaže da će “general Zima” i njegov kolega “general Blato” stati na stranu Rusije kao što su to činili u prošlim vekovima kako bi odbili Napoleonove i Hitlerove snage od Moskve. Ipak, ovaj je put Rusija napadačka vojska, a ne odbrambena.
Ukrajinska strana se međutim veoma dobro pripremila, bar tako tvrde. Vojnicima su već sada dali po dva para čizama I dosta čarapa. U rovove su ukopali peći, a stalno im stiže pomoć sa Zapada.
Jedanukrajinski general čak tvrdi da će Rusi više patiti. “Samo u reklamama ruska oprema radi na minus 20 stepeni”, uveren je on.
Značajno je pomenuti da su ruski vojni blogeri počeli kampanju prikupljanja pomoći ruskim vojnicima na frontu, apelujući da im se donira topla odeća, čarape, ćebad… što možda bolje govori o pravom stanju stvari na frontu, uprkos tome što su Putina vodali po kampovima i pokazivali mu zimsku opremu za vojsku.
Rusija je podnjela zvaničnu žalbu protiv SAD i Ukrajine zbog aktivnosti američkih vojno-bioloških laboratorija u Ukrajini.”U skladu sa članom šest Konvencije o biološkom oružju, Rusija upućuje Savetu bezbednosti zvaničnu žalbu koja uključuje sve moguće dokaze koji potvrdjuju njenu opravdanost i ponovo traži da se 27. oktobra 2022. godine održi sednica SB UN kako bi se razmotrio priloženi nacrt rezolucije”, navodi se u pismu u koji je Sputnjik imao uvid.
Nacrt rezolucije koji podnosi Rusija ima za cilj formiranje komisije za istragu optužbi protiv SAD i Ukrajine koje se tiču njihovog poštovanja obaveza u okviru Konvencije o biološkom oružju u kontekstu aktivnosti bioloških laboratorija na teritoriji Ukrajine.
Stalni predstavnik Rusije u UN Vasilij Nebenzja traži da se svi članovi SB odmah obaveste o toj inicijativi.
Moskva takođe očekuje da će komisija moći da razjasni u kojoj meri Vašington i Kijev ispunjavaju svoje obaveze prema Konvenciji o biološkom oružju u vezi vojno-bioloških aktivnosti SAD na teritoriji Ukrajine.
Takođe, se zahteva da se SB podnese izveštaj sa preporukama do 30. novembra 2022. godine i da se zemlje potpisnice Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje i skladištenja zaliha bakteirološkog i toksičnog oružja informišu o rezultatima istrage na konferenciji koja će se održati od 28. novembra do 16. decembra u Ženevi.
Član šest Konvencije o biološkom oružju glasi da “svaka država potpisnica Konvencije, koja konstatuje da neka druga država potpisnica krši obaveze koji proističu iz odredbi Konvencije, može podneti žalbu SB UN”.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da je potrebno izraditi plan za zadovoljavanje potreba snaga uključenih u specijalnu operaciju.
“Moramo da se fokusiramo na realnu situaciju, stvarne potrebe u različitim oblastima, mora da postoji jasan plan”, rekao je on na sastanku sa vladinim Koordinacionim savjetom za zadovoljavanje potreba trupa, prenijele su RIA Novosti.
On je zamolio sve da se uključe u sadržajan rad u novom formatu.
“Ako budemo radili u okviru standardnih birokratskih procedura, krijući se iza formalnosti, nećemo dobiti željeni rezultat ni u jednom pravcu. A upravo da bismo sve riješili brže i efikasnije stvorili smo takav mehanizam kao što je Koordinacioni savjet”, istakao je Putin.
Prema njegovim riječima, to se ne može učiniti bez široke i duboke koordinacije između svih oblasti djelovanja, svih struktura, svih ministarstava, resora i bloka moći i ekonomskog bloka i ruskih regiona.
“Neophodno je povećati konkurenciju: treba da se pojave novi proizvođači, efikasni i moderno opremljeni, spremni da rade u pravom, novom formatu i proizvode pravi kvalitet ovog ili onog proizvoda. To važi i za medicinu, odnosi se i na sektor građevinarstva u najširem smislu riječi”, naveo je Putin.
Predsjednik Rusije je naglasio da oprema, koju ruski vojnici koriste u specijalnoj vojnoj operaciji, mora biti moderna, udobna i efikasna, prenio je Spunjik.
“Oprema, specijalna sredstva i druga specijalna oprema mora biti moderna, udobna i efikasna i u svakom pravcu treba definisati jasan i konkretan plan rada”, rekao je on.
Putin je skrenuo pažnju da proizvođači moraju direktno da dobiju povratnu informaciju o svojim proizvodima i njihovoj efikasnosti.
Kako je pojasnio predsjednik Rusije, to se ne odnosi samo na kompanije, njihove rukovodioce ili eksperte.
“Poštovane kolege, to se tiče i članova našeg Savjeta. Potrebno je da dobijate informacije iz prve ruke. Znam, da dio vas to već čini, a ja bih zamolio da se ta praksa nastavi i proširi”, kazao je Putin u obraćanju učesnicima Koordinacionog savjeta.
Ukrajina i Rusija nastavljaju međusobne optužbe da druga strana planira da napravi ili upotrebi “prljavu bombu” na teritoriji Ukrajine.
Rusija traži pomoć od generalnog sekretara UN-a. Pozivaju ga da spreči Ukrajinu da izvede provokaciju. Tvrde da je plan Kijeva da upotrebi “prljavu bombu”, a da za to optuži Rusiju. NATO sve demantuje.
“Prljava bomba” nikada do sada nije upotrebljena, pa su sva saznanja samo na nivou teorije. A teorija kaže – nije atomsko oružje. Ipak, u zavisnosti od snage eksplozije i stepena radioaktivnosti, prilično velika područja mogla bi da postanu opasna po život, upozoravaju stručnjaci.
“Ideja je vrlo jednostavna, da se koristi klasična eksplozivna naprava unutar koje se umesto nekog drugog štetnog punjenja ubaci radioaktivni materijal, što ima za efekat da prilikom eksplozije na veliku zapreminu bude razbacan taj radioaktivni materijal”, objašnjava fizičar i novinar Slobodan Bubnjević, autor portala “Nauka kroz priče”.
Kako kaže, ne vidi se jasno kakvu svrhu u ratnim dejstvima ima naprava koja koristi klasično konvencionalno eksplozivno punjenje i nanosi štetu ljudima i tehnici, kao bilo koje drugo oružje, a pritom je zatrovana radioaktivnim materijalom i dovodi do trajnih posljedica na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Ukrajina, Sjedinjene Države, Britanija i Francuska odbacile su tvrdnje Moskve da bi Kijev aktivirao takvu radioaktivnu napravu u Ukrajini i za to okrivio Rusiju. Moskva je spremna i da pruži detaljna objašnjenja o pripremama Ukrajine.
“Ovaj pristup je daleko od ozbiljnog. To je pristup koji je neprihvatljiv s obzirom na ozbiljnost opasnosti o kojoj govorimo. Ostavljamo to na savjesti telefonskih sagovornika i onih koji su davali izjave. I još jednom naglašavamo veliku opasnost koja leži u sprovođenju samih planova koje Ukrajinci imaju, a vezanih za ‘prljavu bombu'”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
U međuvremenu, u Ukrajinu su stigli stručnjaci iz međunarodne atomske agencije, koji na dvije lokacije proveravaju ruske navode.
“Informacija o tzv. ‘prljavoj bombi’ se pojavila neposredno pred početak ruske operacije u Ukrajini, ona je između ostalog bila i jedan od povoda koji je pomenut za započinjanje ovih operacija. Nešto kasnije su nekakvi drugi povodi upotrebljavani”, kaže profesor Filozofskog fakulteta, istoričar Aleksandar Životić za RTS.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je zadržala nuklearno naoružanje, ali ga se ubrzo jednim međunarodnim sporazumom odrekla.
“Neposredno pred početak ovog sukoba jedan od ukrajinskih ministara je govorio o tome da je velika greška što se Ukrajina odrekla svog nuklearnog potencijala i da ona može pristupiti njegovom ponovnom izgrađivanju”, dodaje Životić.
O “prljavim bombama” u javnosti se govorilo i ranije. Međutim, prvenstveno su bile tretirane kao teroristička pretnja. Policije u Gruziji i Hongongu su 2003. godine u kratkom razmaku zaplijenile dvije ilegalne pošiljke radioaktivnih supstanci koje su mogle da se koriste za pravljenje “prljave” auto-bombe.
Zamenik ukrajinskog predsednika Aleksij Arestovič saopštio je da se ruske snage pripremaju za “najtežu bitku” u strateški važnom južnom regionu Hersona.
“Sa Hersonom je sve jasno. Rusi dovlače rezerve, jačaju svoju grupaciju tamo. To znači da ne planiraju da se povuku. Naprotiv, najteža bitka vodiće se za Herson”, rekao je Arestovič juče u videu koji je objavljen na društvenoj mreži Telegram.
Jurij Sobolevski ukrajinski regionalni zamenik za Herson rekao je da vlasti koje je postavila Moskva vrše sve veči pritisak na stanovnike grada da se evakuišu.
Ruske vlasti su ranije pozvale stanovnike Hersonske oblasti da se evakuišu i saopštile da Ukrajina planira ofanzivu na tu oblast.
Od četiri oblasti koje su objavile prisajedinjenje u septembru sa Rusijom, Hersonska je verovatno strateški najvažniji, ocenjuje Gardijan.
Ona povezuje jedini kopneni put do poluostrva Krim koji je Rusija anektirala 2014. godine i ušće reke Dnjepar.