Ukrajinske snage bi uskoro mogle da krenu u veliku ofanzivu na Hersonsku oblast, izjavio je zamenik šefa administracije regiona Kiril Stremousov.
“Oni grupišu snage, između ostalih i mnogo plaćenika. Ali i naša vojska gomila snage”, rekao je on.
Istovremeno, prema njegovim rečima, u ovom trenutku situacija na prvoj liniji fronta je pod kontrolom, izgrađeno je nekoliko linija ešalonske odbrane.
Ambasador Rusije u SAD Anatolij Antonov izjavio je da je nepravedno optuživati Rusiju za povlačenje iz Sporazuma o izvozu žita iz ukrajinskih luka koje je prouzrokovano nepromišljenim postupkom Kijeva.
Antonov je naglasio da Rusija ne može da nastavi učešće u Sporazumu zbog ozbiljnih bezbjednosnih zabrinutosti.
“Za obustavljanje implementacije sporazuma nepravedno je osuđivati Rusiju. To se dogodilo zbog nesmotrenosti ukrajinskih vlasti. Što se tiče insinuacija o provociranju gladi, želimo da podsjetimo na naše stalne apele da se hrana šalje prevashodno u zemlje u nevolji. Međutim, umjesto toga dobra polovina cjelokupnog tereta svih brodova po žitnoj šemi otišla je u razvijene zemlje”, rekao je Antonov.
On kaže da su Somalija, Etiopija, Jemen, Sudan i Avganistan u okviru inicijative za žito dobili samo oko tri odsto poljoprivrednih proizvoda.
Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je juče da Moskva obustavlja svoje učešće u Sporazumu o izvozu žita, nakon što je ukrajinska strana dronom gađala brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju.
Antonov je istakao da je reakcija Vašingtona na teroristički napad na luku Sevastopolj nečuvena.
“Nismo vidjeli nikakvu osudu nepromišljenih postupaka kijevskog režima”, rekao je Antonov.
On je istakao da postoji “potpuno zanemarivanje očiglednih znakova umiješanosti pripadniha specijalnih vojnih snaga Britanije” u organizovanju napada dronom.
Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je juče da Vašington poziva Rusiju da nastavi učešće u Sporzumu.
Blinken je optužio Moskvu za korištenje hrane kao oružja i rekao da povlačenje Rusije iz Istanbulskog sporazuma “direktno utiče na zemlje sa niskim i srednjim prihodima i globalne cijene hrane”.
Američki predsednik DŽozef Bajden rekao je novinarima juče da je povlačenje Rusije iz Sporazuma “nečuveno” i da će “povećati broj gladnih”.
Zamjenik predsjednika gornjeg doma ruskog parlamenta Konstantin Kosačov izjavio je poslije odluke Moskve da suspenduje učešće u crnomorskoj inicijativi za žito da je Rusija spremna da u potpunosti zamijeni ukrajinsko žito na svjetskom tržištu.
On je rekao da je oko 10,5 miliona tona ruskog žita već poslato u zemlje Azije i Afrike.
Više ruskih medija prenelo je informaciju kako je general-pukovnik Aleksandar Lapin, komandant Centralnog vojnog distrikta smenjen sa ove pozicije.
Lapinov rad je u više navrata kritikovao lider Čečenije Ramazan Kadirov.
Kadirov je Lapina između ostalog okrivio za ruski gubitak grada Limana i je rekao da je Lapin bez talenta.
Kadirovu je smetalo i što je Lapin dobio titulu heroja Rusije za zauzimanje Lisičanska iako “tamo nije bio ni prisutan”.
Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe izjavio je da veruje da će ukrajinska protivofanziva za povratak Hersona biti gotova do kraja sledećeg mjeseca.
“Rusija se trenutno pregrupiše u tom području sa oko 40.000 vojnika, uključujući najobučenije i najsposobnije ruske jedinice”, rekao je general-pukovnik Kirilo Budanov za magazin ”The War Zone”.
Budanov je dodao da to uključuje protivvazdušnu odbranu, snage za specijalne operacije i mornaričku pešadiju.
Na pitanje da li Ukrajina planira protivofanzivu na Krimu, koji je pripojen 2014. Budanov je rekao da će se to “dogoditi sledeće godine”.
Na pitanje kada će se rat završiti, rekao je da bi dobra prilika za kraj rata bila onda kada se Ukrajina vrati na granice iz 1991. godine, kada je stekla nezavisnost od Rusije.
Ruska Crnomorska flota se vraća u rat.
Povučen je nakon što je u aprilu potopljena glavna ruska krstarica Moskva. Sada je novoimenovani ruski glavnokomandujući Sergej Surovikin imenovao novog admirala da vrati flotu u rat, piše londonski Tajms.
Od spektakularnog potonuća Moskve, komandanti ruske vojske nedovoljno su iskoristili svoje brodove, plašeći se da će protivnička strana sve gubitke pretvoriti u propagandni trijumf.
Međutim, pod vođstvom novog komandanta ruskih snaga, generala Sergeja Surovikina, izgleda da je doneta odluka da se Crnomorska flota uključi u mnogo većoj meri nego poslednjih meseci. 12 ratnih brodova i podmornica sa krstarećim projektilima se vraćaju u igru.
Povratak Crnomorske flote poklapa se sa imenovanjem generala Sergeja Surovikina za vrhovnog komandanta Rusije.
Taj 56-godišnji general vazduhoplovstva izrazio se u vojnim akcijama u Siriji 2019.
London Tajms piše da se sada čini da je rusko oružje koncentrisao na uništavanje ukrajinskih energetskih objekata.
Nakon gubitka broda Moskva, ruska crnomorska flota se vratila u matične luke ili se povukla u bezbednije vode.
Sastoji se od dve fregate klase Grigorovič i četiri korvete klase Bujan-M, sve naoružane krstarećim raketama dugog dometa.
Veruje se da je jedna od fregata Grigorovič opremljena sistemom za vertikalno lansiranje za ispaljivanje krstarećih raketa Kalibr.
Postoji i šest podmornica klase Kilo koje ispaljuju napredne krstareće rakete Kalibr, sa dometom do 1.500 milja. Podmornice su sa dvostrukim pogonom, dizel i električne.
U ranoj fazi rata, ruska vojska je skoro svakodnevno koristila svoje ratne brodove i podmornice, na primer 24. marta, kada je krstarećim raketama “Kalibr” uništeno vojno skladište goriva u blizini Kijeva.
Sledećeg meseca, prvi put je raspoređena podmornica klase Kilo koja je iz Crnog mora ispalila rakete Kalibr na ukrajinske vojne ciljeve.
U Siriji je ruska mornarica ispalila gotovo stotinu projektila Kalibr na protivrežimske ciljeve.
Međutim, posle potapanja Moskve, cela Crnomorska flota je ostala u drugom planu.
Pored uspešnog napada na glavnu krstaricu Moskva, Ukrajinci su brojnim projektilima i dronovima bombardovali manje brodove ruske mornarice, potopivši nekoliko plovila.
Zapadne obaveštajne službe su očekivale da će ruska crnomorska flota sa sedištem na Krimu igrati ključnu ulogu u pružanju podrške za eventualni amfibijski napad na Odesu. Međutim, očekivani napad se nikada nije dogodio.
Uspeh ukrajinske protivbrodske rakete Neptun i rakete Harpun, koje su dobili od Danske, bio je ponižavajući udarac za rusku mornaricu.
Oni su koristili ove projektile da potopi ruski brod za snabdevanje Spasatel Vasilij Bek u junu.
Upravo je potapanje Moskve i uvođenje projektila Zapadni harpun u ukrajinski arsenal preokrenulo vojne snage u toj oblasti i primoralo Moskvu da povuče brodove i isključi ih iz ofanzivnih operacija.
Zbog ovog neuspeha smenjen je komandant Crnomorske flote admiral Igor Osipov.
Zamenio ga je viceadmiral Viktor Sokolov.
Portal “Naval news” objavio je pre nekoliko dana da obaveštajni podaci pokazuju da Rusi pokušavaju da prošire i ojačaju svoje pomorske baze na Krimu.
Između ostalog, primećeno je da se ruska flota vraća u zaliv Balaklava na južnoj obali Krima, nedaleko od Sevastopolja.
Zaliv sa prirodnom zaštitom visokih, okomitih stena bio je važan još u Hladnom ratu.
U bivšoj tajnoj bazi ruske mornarice u Crnom moru, pedesetih godina prošlog veka prokopan je podmornički tunel da bi se sakrile podmornice, ali nije korišćen nakon raspada Sovjetskog Saveza.
Istovremeno, u toku su radovi u glavnoj ruskoj pomorskoj bazi u Sevastopolju.
Oni su započeti pre ruske invazije na Ukrajinu i nije jasno da li će se završiti za nekoliko meseci.
Baza Sevastopolj je ranije bila dom patrolnih čamaca FSB, ruske tajne službe.
Oni su od početka invazije intenzivno patrolirali severom Krima. Nejasno je da li će FSB ostati tamo nakon nadogradnje glavne ruske crnomorske vojne baze.
Ujedinjene nacije /UN/ zatražile su od potpisnica sporazuma postignutog pod okriljem svjetske organizacije da obnove dogovor i nastave sa izvozom žitarica iz Ukrajine kako bi se doprinijelo globalnoj prehrambenoj sigurnosti.
UN, takođe, traže i puno sprovođenje sporazuma kojim se osigurava da žito i đubrivo iz Rusije dođe do svjetskog tržišta.
“Naglašavamo hitnost produženja sporazuma zbog prehrambene sigurnosti širom svijeta i ublažavanja problema ugroženima zbog rasta troškova života”, rekao je portparol UN Stefan Dužarik. Sporazum ističe narednog mjeseca.
Rusija i Ukrajina potpisale su Inicijativu za izvoz žitarica preko Crnog mora u Turskoj 22. jula, nakon čega je više miliona tona žitarica izvezeno iz Ukrajine.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je juče da Letonija i još nekoliko zemalja blokiraju većinu đubriva koje je Rusija spremna da donira siromašnijim zemljama.
U saopštenju se dodaje da je ovo đubrivo, uglavnom blokirano u skladištima u Letoniji – 80 odsto, Estoniji, Belgiji i Holandiji, čije rukovodstvo ne omogućava da bude poslato kroz Svjetski program za hranu UN.
Predstavnici Rusije, Ukrajine, Turske i UN potpisali su 22. jula paket od dva dokumenta u Istanbulu. Prema prvom, UN su preuzele obavezu za uklanjanje svih zabrana izvoza ruskog đubriva i poljoprivrednih proizvoda za svjetsko tržište.
Drugim dokumentom se definiše tok izvoza ukrajinskih žitarica iz luka u Crnom moru.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu objavio je kako je završena “djelimična mobilizacija” 300.000 ruskih rezervista za borbu u Ukrajini.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski pak sumnja da je to to.
Na sastanku sa Vladimirom Putinom, a što je prenosila državna televizija, Šojgu je rekao:
“Zadatak koji ste postavili o (mobilizaciji) 300.000 ljudi je izvršen. Nisu planirane daljnje mjere”.
Šojgu je rekao da je od 300.000 mobilisanih, njih 218.000 ostalo na obuci, a 82.000 su raspoređene u zonu sukoba, od kojih 41.000 u njihove jedinice.
On je rekao da ubuduće neće biti obavezne regrutacije nego će se zasnivati na dobrovoljcima i profesionalnim vojnicima.
Međutim, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je kako sumnja da je djelimična mobilizacija u Rusiji završena.
Kaže da loš učinak promoskovskih snaga znači da bi moglo biti potrebno više ljudi.
“Vrlo uskoro će Rusiji možda trebati novi val ljudi koje će poslati u rat”, rekao je Zelenski u videoobraćanju.
Putin je proglasio “djelimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista 21. septembra, nakon niza vojnih poraza zbog kojih su ruske snage protjerane iz regije Harkov na istoku Ukrajine, a pritisnute u južnoj regiji Herson.
Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu izjavio je nakon sastanka sa predsednikom Vladimirom Putinom da su aktivnosti vezane za delimičnu mobilizaciju završene.
“Zadatak koji podrazumeva mobilizaciju 300.000 građana je izvršen. Nastavak mobilizacije nije predviđen“, rekao je Šojgu i naglasio da se pripremi mobilisanih građana pre njihovog slanja u zonu specijalne operacije pridaje velika pažnja.
Ministar odbrane preneo je ruskom lideru da je u zonu specijalne operacije do sada poslato 82.000 mobilisanih vojnika, javio je Sputnjik.
Takođe je rekao i da će svi koji učestvuju u borbenim operacijama u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini dobiti status veterana.
Istovremeno, ruski predsednik je zahvalio svima koji su organizovali mobilizaciju i poručio da je sada glavni zadatak da svi oni koji su mobilisani prođu svu neophodnu obuku i da dobiju kompletnu opremu.
„Sada je najvažnije da se oni pripreme i da dobiju svu neophodnu opremu kako bi se osećali sigurno ukoliko bude potrebe da učestvuju u neposrednim borbama“, istakao je Putin i dodao da se na front mogu slati isključivo dobro pripremljeni borci.
Iako ukrajinske snage trenutno solidno stoje na frontu, postoji mogućnost da se sve preokrene i to u samo jednom danu.
Naime, republikanci su ranije upozoravali da postoji mogućnost da će prekinuti pomoć Ukrajini ako osvoje kontrolu nad američkim Kongresom na predstojećim izborima. Srednji izbori se održavaju dve godine nakon predsjedničkog mandata, odnosno na polovini predsjedničkog mandata. Oni biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 članova Senata, a ovogodišnji izbori biće održani 8. novembra. Dakle tada će konačno postati jasno da li će SAD ostati na strani Kijeva ili ne.
Ukrajinsko ministarstvo odbrane objavilo je video na kojem se vidi vatreni niz raketa američke proizvodnje kako osvjetljavaju noćno nebo dok pogađaju svoju metu, dok se u pozadini svira pjesma Metalike.
Oružje koje su Amerikanci dali Ukrajincima je savremeni višecjevni raketni bacač, poznatiji kao HIMARS. SAD su do sada poslale Ukrajini osamnaest ovih raketnih sistema, u okviru paketa pomoći vrednog 52 milijarde dolara. Vojni eksperti i ukrajinska vlada kažu da je podrška bila ključna za njihovu misiju.
Mark Kasnije, bivši pukovnik američkih marinaca i stručnjak za odbranu u Centru za strateške i međunarodne studije rekao je da bi bez ovoga poraz Ukrajinaca bio izvjestan.
Cijeli paket podrške uskoro bi mogao da bude doveden u pitanje jer su republikanci izrazili zabrinutost zbog trošenja toliko novca na Ukrajinu dok se Amerikanci bore sa rastućim troškovima života.
Šta republikanci kažu o pomoći Ukrajini?
Ranije u oktobru, lider manjine u Predstavničkom domu Kevin Makarti sugerisao je da Kongres koji kontrolišu republikanci ne bi bio voljan da ispiše „blanko ček” Ukrajini.
„Mislim da će ljudi biti pogođeni recesijom i neće pisati blanko čekove Ukrajini“, rekao je Makarti.
Trenutno je njegova stranka favorit za preuzimanje kontrole nad donjim domom Kongresa, koji, prema Ustavu SAD, inicira sve rezolucije o potrošnji. Kao predsjednik, Mekarti bi odlučivao o kojim zakonima će se glasati.
I drugi republikanci su izrazili slične sumnje. Senator iz Misurija Džoš Houli rekao je u maju da pomoć Ukrajini nije u interesu Amerike i da omogućava Evropi da iskoristi njihovu velikodušnost i da se oslobodi. Komentari su istakli podjele u stranci, pri čemu je bivši potpredsjednik Majk Pens oštro osudio odbranu Putina i članove njegove sopstvene stranke koji bi ih natjerali da se odvoje od svijeta.
Sa njim se slaže i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel, koji je pozvao Bijelu kuću da poveća pomoć Ukrajini. Rekao je da bi SAD trebalo da učine više da obezbjede Ukrajini neophodne alate za suprotstavljanje ruskoj agresiji.
Zanimljivo je da su samo republikanci, njih 57 u Predstavničkom domu i 11 u Senatu, glasali protiv paketa pomoći Ukrajini od 40 miliona dolara ovog proljeća.
Da li će SAD zaista povući pomoć?
Zbog toga je glavno pitanje koje se postavlja – šta će se desiti nakon izbora. Britanski poslanik Tobajas Elvud, član parlamentarnog odbora za odbranu rekao je da u Evropi raste zabrinutost za budućnost rata.
„Ako se Amerika povuče, Putin bi mogao da izvuče pobjedu iz ralja poraza“, rekao je Elvud.
Ukrajinski zvaničnici i posmatrači sa sjedištem u SAD kažu da je malo vjerovatno da će pomoć biti značajno smanjena, bez obzira na ishod predstojećih izbora.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov vjeruje da pomoć neće biti uskraćena. Takav utisak na njega su ostavili prethodni susreti sa američkim predstavnicima, među kojima su bili i demokrate i republikanci.
„Mnogi signali su ukazivali na to da će se, bez obzira na to ko će biti na vlasti, dvostranačka podrška Ukrajini nastaviti. Verujem u to“, rekao je Reznikov.
Džon Herbst, koji je bio američki ambasador u Kijevu između 2003. i 2006. godine, rekao je da bi Makarti mogao biti kriv za zauzimanje političkog stava u korist svoje stranke.
„Nema sumnje da na populističkoj, Trampovoj strani stranke, postoji skepticizam u pogledu pomoći Ukrajini. Čak i mala količina neprijateljstva prema Ukrajini i izvesnog poštovanja prema Putinovoj Rusiji“, rekao je Herbst.
Dodao je da postoje dobre šanse da će populističko krilo stranke u Kongresu ojačati nakon izbora, ali da li će ovaj pritisak dovesti do smanjenja finansiranja i dalje je otvoreno pitanje. Demokrate su odgovorile na Makartijeve komentare ponavljajući svoju podršku Ukrajini, iako imaju unutrašnje partijske pobunjenike čije povjerenje moraju da dobiju. Grupa lijevo orijentisanih demokrata povukla je pismo u kome se poziva na rešenje rata u Ukrajini putem pregovora usred optužbi da potkopavaju predsednika Džoa Bajdena.
Kako američka javnost gleda na rat u Ukrajini?
Ipak, ankete pokazuju da je američka podrška i dalje jaka, ali ima znakova da jenjava kako se rat odugovlači.
Prošlog mjeseca, 20 odsto građana reklo je da SAD daju Ukrajini previše pomoći, prema Pev Research-u, u odnosu na 12 u maju i sedam odsto u martu ove godine, prenosi nova.rs.
Ukrajinski guverner Sergej Hajdaj istakao da napredovanje ukrajinskog protivnapada u istočnom regionu Luganjsk usporava loše vreme i snažan otpor ruskih snaga.
“Napredovanje naših snaga ne ide brzinom kojom bismo hteli da ide. Ruske snage imale su vremena za jačanje svojih rezervnih jedinica. Vidimo dosta mobilizovanih vojnika, među kojim su i osuđenici. Rusi su imali vremena za miniranje velikih područja”, rekao je Hajdaj.
Podsetimo, Luganjsk je jedan od četiri regiona Ukrajine koje je ruski predsednik Vladimir Putin u septembru proglasio ruskom teritorijom.
Hajdaj je rekao da je Moskva poslala “nekoliko hiljada” mobilizovanih jedinica u Luganjsk kako bi usporila ukrajinski kontranapad.
“U Luganjsku je puno mobilizovanih jedinica, govorim o nekoliko hiljada ljudi. Oko Bahmuta ih je više hiljada i umiru u velikom broju. Rusi šalju jedinice napred kako bi locirali naše pozicije. Oni neće moći da se probiju, ali su i dalje ljudi koji mogu da povuku okidač”, rekao je Hajdaj.
Dodao je da ukrajinske snage i dalje napreduju oko jednog do tri kilometra dnevno na nekim delovima bojnog polja i to uprkos lošem vremenu koje, kako je rekao, “ne doprinosi našem napredovanju”.
Rekao je da su se najteže bitke vodile oko Bilohorivke i Svatova.
Zaključio je da Rusi granatiraju sela koja Ukrajinci oslobode.