VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Događaji u Ukrajini su dio borbe SAD”

    “Događaji u Ukrajini su dio borbe SAD”

    Događaji u Ukrajini su deo borbe SAD protiv multipolarnog svjetskog poretka rekao je ministra inostranih poslova Rusije Sergeja Lavrova.

    SAD i njeni saveznici ne prestaju sa borbom protiv formiranja multipolarnog svetskog poretka, događaji u Ukrajini su postali deo ovog sukoba, navodi se u saopštenju Lavrova na konferenciji posvećenoj ruskim državljanima koji žive u inostranstvu.”Događaji u Ukrajini, to nije neki novi regionalni sukob, već deo borbe koja se odvija za budućnost svetskog poretka. Svedoci smo neprekidnih napora SAD i zapadne manjine koju predvode da se zakoči objektivni proces formiranja multipolarnog svetskog poretka, uključujući kroz promovisanje koncepcije poretka koji je zasnovan na pravilima. Danas zapadni lideri otvoreno to priznaju, trabunjaju o sopstvenoj ekskluzivnosti i superiornosti nad drugim civilizacijama“, istakao je Lavrov. On je podvukao, da je trenutno geopolitička situacija neverovatno eskalirala: nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini neprijateljske zemlje su protiv Rusije pokrenule hibridni rat. “Cilj tog rata je da se nanese poraz na bojnom polju, potkopa ruska ekonomija, oslabi unutarpolitička stabilnost, da se Rusija pomeri sa pozicije jedne od vodećih svetskih sila“, zaključio je ministar inostranih poslova Rusije. Sergej Lavrov se obratio na konferenciji “Ekonomska saradnja: sunarodnici i regioni Rusije. Odgovarajući na izazove vremena“.

  • Rusija: “Zapad se nije distancirao od Kijeva”

    Rusija: “Zapad se nije distancirao od Kijeva”

    Zapadne diplomate nisu uspele da dokažu da Kijev nije umešan u napad na brodove ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, saopštio je Dmitrij Poljanski.

    “Interesantno je da nismo čuli direktna poricanja da su napade izveli Ukrajinci uz pomoć svojih zapadnih pokrovitelja“, objavio je zamenik stalnog predstavnika Rusije u UN Dmitrij Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, zapadne diplomate su jednostavno krivile Rusiju “za situaciju generalno“, spominjali su napade na infrastrukturu u Ukrajini, “plašili su globalnom glađu“ zbog postupaka Moskve. Takođe su apelovali na Rusiju da se momentalno vrati realizaciji prehrambenog sporazuma. “Zemlje u razvoju su, s druge strane, zvučale oprezno, naglašavajući da su zainteresovane za to da se sporazum realizuje. Zamenik generalnog sekretara UN za humanitarna pitanja Martin Grifits priznao je da korišćenje humanitarnih koridora u vojne svrhe protivreči sporazumima iz Istanbula“, dodao je ruski diplomata. Sednica Saveta bezbednosti UN, koju je Moskva zatražila zbog napada na ruske brodove u Sevastopolju, održana je juče. Kijevski režim je rano ujutru 29. oktobra izveo teroristički napad na brodove Crnomorske flote i civilne brodove koji su se nalazili na spoljnim i unutrašnjim sidrištima u bazi u Sevastopolju. Nakon toga je Rusija obustavila učešće u prehrambenom sporazumu.

  • Putin: “To nije sve što bismo mogli da uradimo”

    Putin: “To nije sve što bismo mogli da uradimo”

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su udari delom odgovor na napad na Crnomorsku flotu u Sevastopolju koji je izveden u subotu.

    “Delimično jeste“, rekao je Putin odgovarajući na pitanje da li se jučerašnji masovni napadi na energetske objekte u Ukrajini mogu smatrati odgovorom na nedavne događaje u Sevastopolju.

    “Ali to nije sve što bismo mogli da uradimo”, kazao je Putin, prenosi Interfaks.

    Prema njegovim rečima, napad na brodove Crnomorske flote Rusije stvorio je pretnju vojnim i civilnim brodovima, koji učestvuju u sporazumu o izvozu žita, pošto su, prema njegovim rečima, dronovi, i podvodni i vazdušni, kojima je izvršen napad, delimično koristili koridor kojim se žito izvozi iz Ukrajine.

  • Moskva kažnjava

    Moskva kažnjava

    Frenk Gardner, dopisnik BBC-ja za bezbednost, objavio je mini-analizu jutrošnjeg masovnog ruskog raketnog napada na energetsku infrastrukturu Ukrajine.

    Moskva bi želela, kaže on, da se današnji talas raketnih napada doživljava kao kazna za ukrajinski napad dronom na ruske vojne ciljeve na Krimu, koji se dogodio u subotu.

    Kremlj želi da se ovo shvati kao upozorenje: Usuđujete se da nas napadnete na Krimu? Evo šta možete očekivati kao odgovor.

    Ali postoji jasan obrazac koji se pojavljuje u poslednjim nedeljama rata. Što više poraza ruska vojska doživljava na bojnom polju, njeni komandanti više kažnjavaju civilno stanovništvo Ukrajine, ističe Bi-Bi-Si.

    Zima je iza ugla, a Moskva se nada da će demoralisati Ukrajince i tako ih naterati da od svojih vlasti traže mirovne pregovore, pod uslovima koje diktira Rusija.

    Za sada se to ne čini verovatnim ishodom, kaže Gardner, dodajući da rusko oružje i dalje može da napravi ogromnu štetu i nanese veliku patnju ukrajinskim civilima. Kremlj se takođe nada da će podrška Zapada Ukrajini jenjavati što se rat duže odugovlači.

    Cilj Rusije je da prekine lanac snabdevanja kojim zapadno oružje stiže u Ukrajinu, što joj zauzvrat omogućava ne samo da se odbrani već i da suzbije ruske okupatore.

  • Eksplozije u Kijevu

    Eksplozije u Kijevu

    Serija eksplozija odjeknula je jutros u Kijevu, izjavili su očevici, a regionalne vlasti u sjevernom, istočnom i centralnom dijelu Ukrajine takođe su izvijestile o raketnim napadima.

    Rusija je pojačala raketne udare u Ukrajini u prethodnim sedmicama, nakon što je optužila Kijev za eksploziju na Krimskom mostu.

    Dim se mogao vidjeti iznad Kijeva poslije više od deset eksplozija, rekli su očevici, a u dijelovima grada prekinuto je snabdijevanje električnom energijom i rad mobilne telefonije.

    Gradonačelnik Harkiva Ihor Terehov rekao je da je grad pogođen sa dva projektila i da su meta bili “ključni infrastrukturni objekti”.

    Detonacije su se čule i u gradovima Zaporožje i Čerkasi.

  • Evropa polako „puca“ pod teretom novog talasa izbjeglica iz Ukrajine

    Evropa polako „puca“ pod teretom novog talasa izbjeglica iz Ukrajine

    Evropa “puca” pod novim talasom ukrajinskih izbjeglica koji su prisiljeni napustiti svoje domove jer su ih ruski napadi na elektrane ostavili bez grijanja i struje, piše britanski Telegraf.
    Mađari, na primjer, itekako osjećaju nadolazeći pritisak. Od početka invazije Vladimira Putina, 963.812 izbjeglica ušlo je u Mađarsku s granice Ukrajine i Rumunije. Na vrhuncu je u jednom danu stiglo više od 25.000 Ukrajinaca, uglavnom žena i djece.

    Dolasci su se počeli smanjivati ​​sredinom marta, ali ponovno rastu i Mađari se već pripremaju da prihvate desetine hiljada novih izbjeglica.

    „Rekli su da su došli u Mađarsku zbog nestanka struje i jer im je hladno i nemaju grijanje. Očekujemo da će brojke ekslpodirati na zimu“, kaže Aleksandra Szentkirali, vladina portparolka u Humanitarnoj tranzitnoj tački u sportskom centru u Budimpešti, prenosi Jutarnji list.

    Većina Ukrajinaca koristila je Mađarsku kao tranzitno odredište. Tačan broj izbjeglica koji borave u Mađarskoj nije jasan jer Ukrajinci imaju sporazum o bezviznom režimu s EU-om, ali do sada su odobrena 27.993 zahtjeva za azil od 31.313 zahtjeva od početka rata.

    Drugdje u Evropi sistem je blizu prelomne tačke. Više od milion Ukrajinaca stiglo je u Njemačku, gdje su opštine upozorile da ne mogu primiti više ljudi.

    Postavljeni su šatori i privremena skloništa jer su migrantski centri puni. Policija sumnja da su požari u dva hotela u kojima su smještene ukrajinske izbjeglice u Rostocku, na sjeveroistoku Njemačke, i Bautzenu, istočno od Drezdena, bili politički motivisani.

    Poljska je na prvoj crti krize, s više od 1,4 miliona Ukrajinaca koji su sada zvanično registrovani u zemlji i očekuju novi talas izbjeglica tokom zime.

    U zemlji postoji ogromna podrška Ukrajini, ali kriza troškova života počinje uzimati danak ekonomiji. Od sredine sljedećeg mjeseca Ukrajinci koji žive u zajedničkom smještaju i koji imaju posao moraće plaćati polovinu troškova smještaja.

    Irska vlada najavila je da će zbrinjavanje 100.000 ukrajinskih izbjeglica iduće godine koštati 2,5 milijarde evra i sugerisala da bi mogla prihvatiti do 200.000 ukrajinskih izbjeglica.

    No, Dablin se bori da pronađe smještaj za sve Ukrajince, s kamp krevetima u vojnom stilu raspoređenim u sportskim centrima.

    Mađarska je do sada potrošila 68 miliona evra i dodatnih 21,1 milion evra iz sredstava EU-a na svoj humanitarni program, uprkos svom tvrdokornom stavu o imigraciji i tinjajućim napetostima s Kijevom. Budimpeštanski centar otvoren je 24 sata dnevno, a ljekarska pomoć i veterinar dostupni su mačkama i psima. Mađari su preplavili centar donacijama igračaka i odjeće.

  • Sijarto: Rat ne bi ni izbio da je Tramp američki predsjednik

    Sijarto: Rat ne bi ni izbio da je Tramp američki predsjednik

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto pozvao je da se što prije uspostavi mir u Ukrajini i ocijenio da rat ne bi ni izbio da je bivši američki predsjednik Donald Tramp pobijedio na izborima u novembru 2020. godine.

    Sijarto je za američku televiziju OANN rekao da mađarska Vlada poziva da se što prije uspostavi mir, da dođe do prekida vatre i da se održe pregovori o miru u Ukrajini.

    On je ocijenio da debata u Evropi o ratu u Ukraini nudi “veoma ograničenu” nadu da će doći do mira jer “svi govore glasom rata i eskalacije”, prenosi mađarski MTI.

    Sijarto je u tom kontekstu naveo da je tokom posljednjeg sastanka ministara spoljnih poslova EU “jedini koristio riječ mir”.

    On smatra da su u potpunosti propale sankcije koje je EU uvela Rusiji i ukazuje da je, iako rat nije gotov, evropska ekonomija na koljenima, a ne ruska.

    Sijarto je istakao da Mađarska kao veliki uvoznik energenata pokušava da spriječi Evropsku komisiju da daje prijedloge koji bi mogli da smanje obim gasa ili nafte na evropskim tržištima i time izazovu dodatni rast cijena.

    Kada je riječ o primjedbama zbog odnosa koje Budimpešta održava sa Moskvom, Sijarto je rekao da Mađarska razgovara sa Rusijom jer je njeno postojanje realnost i biće realnost bez obzira na to kako se rat završi i ocijenio da bi prekid komunikacije značio odustajanje od nade da će se postići mir.

    “Ne mogu to da dokažem, ali osjećam da, da su se predsjednički izbori ovdje /SAD/ 2020. godine odigrali na drugačiji način, ovaj rat možda ne bi izbio”, rekao je Sijarto.

    On je ocijenio da bi bila mnogo bolja situacija, ako bi, kako je naveo, Zapad imao jake lidere, koji mogu da razgovaraju sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom o završetku rata i sklapanju mira.

    Sijarto je rekao da bi neposredni cilj trebalo da bude da se spriječi direktan sukob NATO-a i Rusije i upozorio da bi u suprotnom on doveo do razvoja događaja “koje niko od nas ne bi želio da iskusi”.

    On je naglasio da se mađarska vlada zalaže za “pristup hladnom glavom” i da je jedina članica NATO-a koja je donijela odluku da ne šalje oružje u Ukrajinu i jedina članica EU koja je odbila dati doprinos programu obuke EU za ukrajinsku vojsku.

    Kada je riječ o predstojećem samitu G20, Sijarto je rekao će biti prilika da predsjednici SAD i Rusije fizički budu na istom mjestu i ocijenio da bi onda bilo komplikovano obojici da objasne zašto se ne bi sastali i razgovarali.

  • SAD pozivaju Rusiju da se vrati

    SAD pozivaju Rusiju da se vrati

    SAD žale zbog odluke Rusije da izađu iz Sporazuma o izvozu žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka.

    Pozivaju Rusku Federaciju da se vrati sporazumu, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken.

    “Pozivamo rusku vladu da nastavi sa učešćem u inicijativi, da deluje u potpunosti u skladu sa sporazumom”, rekao je Blinken, prenela je agencija RIA Novosti.

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je u subotu da je Moskva obustavila učešće u sporazumu o izvozu ukrajinskih žitarica, nakon napada na Crnomorsku flotu.

    “Odluka je doneta u svetlu nedavnih događaja povezanih s terorističkim napadima na brodove Crnomorske flote”, poručili su iz Moskve.

    Rusija, Ukrajina, Ujedinjene nacije i Turska potpisale su 22. jula u Istanbulu sporazum o nastavku izvoza žitarica iz tri ukrajinske crnomorske luke, koji je prekinut nakon početka rusko-ukrajinskog rata u februaru.

    Sporazum je isticao 19. novembra i u toku su bili pregovori o produžetku.

  • Ruska vojska u ofanzivi

    Ruska vojska u ofanzivi

    Ruska vojska je u ofanzivi južno od Donjecka, napredovala više od tri kilometra u dubinu neprijateljske odbrane.

    Vojska napreduje prema selu Pavlovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.”Jurišne jedinice ruskih snaga napredovale su u dubinu neprijateljske odbrane više od tri kilometra tokom ofanzive i krenule ka južnoj periferiji naselja Pavlovka u Donjeckoj Narodnoj Republici. Likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika, uništen je jedan tenk, tri oklopna borbena vozila i šest pikapa. Predalo se šest ukrajinskih vojnika, a zaplenjen je i jedan ukrajinski tenk”, navodi se u izveštaju ruskog Ministarstva.

    Pojašnjeno je da su u pravcu južnog Donjecka jedinice ruske vojske uništile protivnika i u rejonu naselja Novomihajlovka i Vladimirovka u Donjeckoj Narodnoj Republici, kao i da su osvojile niz neprijateljskih utvrđenja.

  • Oružje isporučeno Kijevu prokrijumčareno kriminalcima

    Oružje isporučeno Kijevu prokrijumčareno kriminalcima

    Finski Nacionalni istražni biro (NBI) dobio je obavještajne informacije da je oružje isporučeno Kijevu, uključujući i jurišne puške, prokrijumčareno kriminalcima u Finskoj, Švedskoj, Danskoj i Holandiji, rekao je nadzornik NBI-ja, Krister Algren.

    “Oružje koje je isporučeno u Ukrajinu takođe je pronađeno u Švedskoj, Danskoj i Holandiji”, rekao je Algren za finsku televiziju “Ile”.

    Podaci se uglavnom odnose na jurišne puške, a dalje informacije nisu saopštene zbog poverljivosti istrage koja je u toku, navodi se u izvještaju.

    “Vidjeli smo znakove da ovo oružje već pronalazi put do Finske. Ukrajina je dobila veliku količinu oružja i to je dobro, ali mi ćemo se decenijama baviti tim oružjem i platićemo cijenu ovdje”, rekao je Algren.

    Agencija EU za saradnju u sprovođenju zakona Evropol izdala je ljetos upozorenje da bi širenje vatrenog oružja i eksploziva u Ukrajini moglo dovesti do porasta trgovine oružjem u Evropu putem utvrđenih krijumčarskih ruta ili onlajn platformi.