Oznaka: ukrajina

Portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurih Ihnat rekao je da bi Ukrajina mogla da gađa iranske rakete na mestima lansiranja, koja se nalaze u Rusiji.

“One se moraju nekako uništiti, verovatno odakle se lansiraju. Nemamo efikasna sredstva za borbu protiv balističkih projektila, osim da ih fizički uništimo u fazi lansiranja”, objasnio je.

Ihnat je rekao da iranske rakete imaju “domet od 300 do 700 kilometara, što u principu neće biti ništa novo za Ukrajinu, jer se Iskanderi ruske proizvodnje koriste od prvog dana rata”.

“Mislim da i vrh vojske i naši partneri rade na ovom pitanju, tražeći efikasne načine da se suprotstave ovim novim pretnjama”, rekao je Ihnat.

Dva najjača ukrajinska sredstva za odbranu od iranskih raketa su nedavno isporučeni, a to su najsavremeniji nemački protivvazdušni sistem IRIS-T SLM i američki NASAMS, koji je moderniji i efikasniji protivvazdušni štit od svih postojećih ukrajinskih raketni sistemi zemlja-vazduh kratkog i srednjeg dometa koji datiraju iz sovjetskog doba.

Ali pouzdana odbrana od niskoletećih projektila i dronova je veoma izazovna čak i za najnapredniju svetsku mrežu protivvazdušne odbrane, tako da čak i uz nadogradnju, značajan broj iranskih projektila i dalje može da pogodi metu.

Balističke rakete pogađaju mnogo jače od krstarećih raketa i imaju daleko veće bojeve glave od samoubilačkih dronova velikog dometa.

Vojni analitičari kažu da je preciznost iranskih balističkih raketa kratkog dometa prilično impresivna, a njihova tačnost je više nego dovoljna da uništi ukrajinske čvorove za proizvodnju i distribuciju električne energije, uzrokujući potencijalno katastrofalnu štetu.

Ukrajinci su do sada dokazali da su čvrsti kao ekseri i veoma prilagodljivi promenljivim uslovima rata. Pokazali su i veliku sposobnost u uništavanju projektila i dronova pre nego što su stigli do željenih ciljeva, međutim, i manji deo koji nisu uspeli da presretnu naneo je ogromnu štetu. Strahuje se da bi stotine iranskih balističkih projektila koje sada ulaze u vojnu jednačinu mogle ozbiljno potkopati dosadašnju efikasnost Ukrajine u presretanju i obaranju.

Na pitanje koliko je zabrinut zbog mogućih napada iranskih balističkih raketa, šef ukrajinske obaveštajne službe general-major Kiril Budanov je prošle nedelje rekao:

“To je ozbiljna pretnja jer su, za razliku od ruskih projektila, iranske rakete veoma precizne, veoma brze i njihove karakteristike dokazane u borbi.”

Savetnik ukrajinskog predsednika Mihailo Podoljak izjavio je danas da Kijev nikada nije odbio da pregovara sa Moskvom i da je spreman za razgovore sa budućim ruskim liderom, ali ne i sa Vladimirom Putinom.

Komentari Mihaila Podoljaka na Tviteru usledili su nakon subotnjeg izveštaja ”Vašington posta” u kojem se navodi da administracija američkog predsednika DŽozefa Bajdena ohrabruje ukrajinske lidere da signaliziraju da su otvoreni za pregovore sa Moskvom, prenosi Rojters.

“Ukrajina nikada nije odbila da pregovara. Naša pregovaračka pozicija je poznata i otvorena”, napisao je Podoljak na svom Tviter nalogu, poručivši da Rusija prvo treba da povuče svoje trupe iz Ukrajine.

“Da li je Putin spreman? Očigledno da nije. Stoga smo konstruktivni u proceni: razgovaraćemo sa sledećim ruskim liderom”, istakao je Podoljak.

Ukrajina je kontraofanzivom uspela da povrati 37 odsto teritorije koju je Rusija okupirala od 2014. godine, prenosi “RBK Ukrajina”.

Prema analitičarima OSInt-a, više od 124.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije je pod ruskom okupacijom. Od 6. novembra, Oružane snage Ukrajine uspele su da oslobode 75.000 kvadratnih kilometara.

Podsetimo, prema rečima Sergeja Gajdaja, od 31. oktobra ukrajinski branioci su oslobodili devet naselja u Luganskoj oblasti.”Oružane snage Ukrajine su već oslobodile 37% teritorije Ukrajine koja je bila pod ruskom okupacijom (s obzirom da su Krim i ORDLO okupirani 2014. godine), odnosno 50% onoga što je Ruska Federacija okupirala nakon 24. februara 2022. godine”, navodi se u izveštaju.

Ruske snage vode ofanzivne operacije na pravcu Bahmuta, Avdijevke i Novopavlivke, saopštio je jutros Generaštab Oružanih snaga Ukrajine.

Ruske snage su tokom proteklog dana izvele četiri raketna i 24 napada iz vazduha, kao i više od 55 napada višecevnim raketnim sistemima, prenosi Ukrinform.

Na udaru ruskih snaga bile su oblasti 30 naselja Zaporoške, Donjecke, Luganske, Nikolajevske, Sumske i Hersonske oblasti, dodaje agencija.

Ruske snage drže liniju odbrane u Hersonu, uprkos pokušajima Ukrajine da je probiju, izjavio je proruski zamenik guvernera Hersonske oblasti Kiril Stremousov.

“Situacija u regionu Herson je nepromenjena. Uprkos konstantnim pokušajima nacista da probiju liniju odbrane, naše trupe se drže”, naveo je Stremusov na Telegram kanalu, preneo je TAS S.

Administarcija Hersonske oblasti saopštila je danas da su brojna naselja, uključujući i grad Herson, ostali bez vode i električne energije nakon, kako navode, ukrajinskog akta sabotaže.

U saopštenju objavljenom na Telegramu, administracija Hersona je navela da su snabdevanje strujom i vodom privremeno prekinuti, nakon što su u terorističkom napadu oštećena tri dalekovoda u regionu, preneo je Rojters.

Ukrajinska vojska tvrdi da su stanovnici Hersona, koji je pod ruskom okupacijom, dobijali SMS poruke u kojima se upozorava da što pre napuste svoje domove.

Ruski vojnici su navodno upozorili preostale civile u gradu da se ukrajinska vojska sprema za masovni napad i upozorili ljude da se evakuišu na desnu obalu Dnjepra.

Ruska vojska se sprema za ukrajinsku kontraofanzivu na grad Herson, koji su Rusi zauzeli u prvim danima sukoba. Ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru dekretom anketirao Herson i još tri regiona, a zatim proglasio vanredno stanje u svim regionima.

Natalija Humenjuk, portparolka ukrajinskih snaga na jugu, rekla je na državnoj televiziji da Rusija istovremeno “okupira i evakuiše” Herson, pokušavajući da ubedi Ukrajince da se povuku, tvrdeći da se ruska vojska zapravo ukopava. On tvrdi da su Rusi ostavili značajnu količinu opreme i pripremili vatrene položaje.

Ranije je objavljena informacija da je Herson ostao bez struje. Agencija TASS je prenela saopštenje hitnih službi da je projektil HIMARS-a pogodio i oštetio branu. Nešto kasnije RIA Novosti su objavile da u Herosnu nema struje i da bi povod za to mogla biti najava da će bitka za grad uskoro početi.

U velikom izveštaju iz Hersona, glavnog grada istoimenog regiona, dopisnik Gardijana piše da je grad neprepoznatljiv. Od oko 350.000 stanovnika pre početka rata, danas ovde živi samo oko 70.000 ljudi. Većina njih je napustila grad tokom ruske evakuacije civila preko reke Dnjepar ili pobegla jer su verovali u ruske tvrdnje da će Ukrajinci uništiti hidroelektranu Kahovka i napasti Herson.

Dok se bore da održe električnu mrežu teško oštećenu ruskim projektilima, zvaničnici u Kijevu kažu da su počeli planirati nekada nezamislivu mogućnost, potpuni nestanak struje koji bi zahtijevao evakuaciju otprilike tri miliona preostalih stanovnika.

Situacija je izuzetno loša, s obzirom da je 40 posto ukrajinske energetske infrastrukture oštećeno ili uništeno. Općinski radnici postavljaju 1.000 skloništa za grijanje koja mogu poslužiti kao bunkeri dok inženjeri pokušavaju popraviti elektrane bez potrebne opreme, piše The New York Times.

Kako bi pokušali spriječiti potpuni pad mreže, ukrajinska nacionalna energetska kompanija saopštila je u subotu da će nastaviti sa stalnim isključenjima struje u sedam regija.

Ogroman pritisak na sposobnost Ukrajine da obezbjeđuje energiju rezultat je široko rasprostranjenog gađanja kritične energetske infrastrukture širom zemlje od strane ruskih snaga.

Šteta izazvana ruskim udarima nanijela je novu patnju ukrajinskim civilima i natjerala zvaničnike da računaju na mogućnost da bi daljnja šteta mogla učiniti da oni ne budu u mogućnosti da pružaju osnovne usluge.

“Razumijemo da ako Rusija nastavi sa takvim napadima, možemo izgubiti cijeli sistem električne energije”, rekao je Roman Tkachuk, direktor sigurnosti općinske vlade Kijeva.

Zvaničnicima u glavnom gradu je rečeno da će vjerovatno znati najmanje 12 sati unaprijed da je mreža na ivici kvara. Ako dođe do te tačke, rekao je Tkachuk, “počet ćemo obavještavati ljude i tražiti od njih da odu.”

“Ako nema struje, neće biti ni vode ni kanalizacije. Zato trenutno Vlada i gradska uprava poduzimaju sve moguće mjere da zaštite naš sistem napajanja”, rekao je on.

Kako se zima približava, grad priprema skloništa za grijanje koja mogu zaštititi i civile od ruskih projektila. Većina je unutar obrazovnih ustanova, ali vlasti su zatražile da se njihove precizne lokacije ne prijavljuju kako ne bi postale lake mete.