VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Ukrajina u velikom problemu

    Ukrajina u velikom problemu

    Odbijanje Švajcarske da odobri isporuku municije Ukrajini za njemačke Gepard tenkove, pokazuje koliko je težak prelazak sa sovjetskog na zapadno oružje.

    Taj deficit Kijev delom pokriva ratnim plenom.Početkom novembra Švajcarska je ponovo rekla ne i odbila zahtev Berlina da Ukrajini isporuči 35-milimetarsku municiju za nemačke tenkove Gepard. Sličan odgovor, u kojem se ukazuje na neutralnost, stigao je i u junu. Prema pisanju medija, ovoga puta Nemačka je htela da isporuči 12.400 komada municije za protivvazdušni tenk. Berlin je do sada Ukrajini isporučio 30 otpisanih tenkova Gepard, koji se koriste i protiv dronova. Još pre isporuke se znalo da za njih nema dovoljno municije.

    To je pokazalo koliko je Ukrajini teško da pređe sa sovjetskog na NATO oružje. Prve zapadne isporuke oružja Kijev je primio nekoliko godina pre ruskog napada u febuaru, a nekoliko sedmica pre tog napada isporuke su ubrzane. Međutim, ukrajinska vlada je o velikom prelasku na drugu vrstu naoružanja govorila tek na proleće.

    “Nalazimo se u jednoj novoj fazi, o kojoj se niko nije usudio ni da sanja”, napisao je u aprilu na Fejsbuku ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba. “Radi se o prelasku ukrajinske vojske na NATO oružje, na NATO standarde. To se već dešava.”

    Gde se tačno u devetom mesecu rata Kijev nalazi u procesu naoružavanja, nije poznato. Činjenica je da Ukrajina sve više oružja dobija od Zapada. Ali isporuke su ograničene.

    Kada je reč o savremenoj teškoj tehnologiji, broj je jednocifren (npr. PVO sistemi IRIS-T iz Nemačke i NASAMS iz SAD, koji su isporučeni poslednjih nedelja). Haubica iz NATO zemalja i američkih višecevnih raketnih bacača HIMARS ima na desetine, dok starijih modela, kao što je američko borbeno vozilo M117 ima na stotine.


    “Kritična tačka zapadnog naoružanja je sistem održavanja, popravke i snabdevanja”, kaže ukrajinski vojni stručnjak Sergej Hrabskij. “To je mnogo opsežnije od same upotrebe oružja.” Čini se da je to jedan od razloga zašto se prebacivanje na oružje NATO odvija sporije nego što bi Kijev želeo. Strukture za snabdevanje zapadne tehnologije se ne postavljaju u samoj Ukrajini, već u susednim NATO zemljama.

    Još jedan “problem sa zapadnom vojnom opremom je činjenica da postoji više vrsta istog naoružanja – američko, britansko, francusko, nemačko, švedsko”, kaže Hrabskij. Standard je isti, ali “postoje razlike u održavanju”.

    To potvrđuje i austrijski pukovnik Markus Rajzner. “Ukrajinci su do sada na veoma razuman način upotrebljavali sisteme koji su isporučeni. Izazov je logistika. Imate čitavu kolekciju različitih sistema naoružanja”, kaže Rajzner. “Problem je pravu municiju dovesti do pravog oružja. Ukrajina je ogromna zemlja.”

    Jedna stvar je zajednička za oružje sa Zapada – to su sistemi kratkog dometa od nekoliko desetina kilometara. Kijev želi oružje dugog dometa, ali i zapadne avione i borbene tenkove, ali ta želja je do sada ostala neispunjena.

    Veliki deo naoružanja koje koristi ukrajinska vojska se bazira na sovjetskoj ratnoj tehnologiji, koja se snabdeva prvenstveno iz istočne i centralne Evrope, kažu vojni stručnjaci za DW. I zato što za to postoji logistika. U vazduhoplovstvu Ukrajina ima samo sovjetsku opremu, u artiljeriji je mešavina, kaže Serhij Hrabskij. Slična je situacija i sa tenkovima i oklopnim vozilima. Postoje izuzeci, ali većinom je reč o “sovjetskim uređajima”.


    Najnoviji primer: početkom novembra SAD su najavile da će zajedno sa Holandijom iz Češke u Ukrajinu isporučiti 90 modernizovanih tenkova tipa T-72. Prethodno je Ukrajina dobila stotine sličnih tenkova iz drugih zemalja, uglavnom iz Poljske. Isporučena je i municija. Rat je intenzivan i oštećenja su velika, što potvrđuju i izveštaji sa fronta. “Malo je tehnike i jedva da ima municije za sovjetske kalibre”, napisao je početkom avgusta na Fejsbuku ukrajinski reditelj i vojnik Oleh Senzov koji je bio raspoređen u Bahmutu u istočnoj Ukrajini. “NATO sistemi su bolji, ali ih nema dovoljno”.

    Prvi moderni PVO sistemi iz NATO zemalja
    S obzirom da se sovjetske zalihe smanjuju, a zapadne još uvek ne mogu da ih zamene, da li to znači da će doći kritičan trenutak za Ukrajinu? I – kada bi to moglo da se desi? O tome se raspravlja na društvenim mrežama. Zvaničnih informacija nema, jer one su tajne.

    “Problema je već bilo sa teškim protvvazdušnim raketama za Buk-M1 i S-300”, kaže Gustav Gresel, vojni stručnjak iz Evropskog saveta za spoljnopolitičke odnose (ECFR). “Kada su Rusi napali krstarećim projektilima ili nečim sličnim, Ukrajina je oborila samo dve ili tri od osam ili deset raketa. Samo zato što joj je ponestalo municije. Nakon isporuke sistema IRIS-T i NASAMS, može da ih obori znatno više. Nedavno su neke zemlje NATO odlučile da isporuče Ukrajini starije protivvazdušne sisteme kao što je američki HOUK (HAWK).

    Još jedno drugo osetljivo pitanje je – da li Ukrajina ima dovoljno sovjetske municije? Sopstvene zalihe su smanjene još pre rata, nakon serije eksplozija i skladištima municije, koje su klasifikovane kao sabotaže. U istočnoj Evropi više “nema mnogo” sovjetskog oružja, kaže Gresel. Fabrike oružja u tim zemljama mogu da proizvedu municiju za topove, ali ne i topove. Za sovjetske protivvazdušne sisteme “Strela” i “Osa” sve je manje municije, koju je Kijev dobijao iz istočne Evrope.


    Stotine zaplenjenih tenkova iz Rusije
    Komentarišući želju Kijeva da se u potpunosti prebaci na zapadne sisteme, Gresel kaže da je to “dobar i opravdan zahtev”. Taj proces bi bio brži kada bi neke zemlje, među koje ubraja i Nemačku, brže donosile političke odluke.

    Serhij Hrabskij smatra da trenutno “nije kritično” ako u Ukrajini ponestane sovjetskog oružja.

    “Ko je najveći dobavljač oružja Ukrajini? Rusija”, kaže stručnjak misleći na zaplenjenu ratnu tehniku.

    U ukrajinskom izdanju časopisa Forbs se navodi da u Ukrajini ima više zarobljene vojne tehnike nego što je isporučuju vodeće zapadne zemlje: do kraja septembra Ukrajina je zaplenila oko 400 ruskih borbenih tenkova i oko 700 borbenih vozila. Međutim, većinom se radi o starim modelima.

  • Zelenski spreman je za mir

    Zelenski spreman je za mir

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski danas je posetio strateški važan ukrajinski grad Herson.

    Herson su pre nekoliko dana napustile ruske okupacione trupe.

    Predsednik Zelenski je zahvalio NATO i drugim saveznicima za njihovu pomoć u ratu protiv Rusije, prenosi Rojters.

    “Idemo napred”, rekao je Zelenski postrojenim ukrajinskim trupama.

    “Spremni smo za mir, mir u celoj zemlji”, kazao je on.

  • Blinken: Ukrajina odlučuje o vremenu i sadržaju pregovora sa Rusijom

    Blinken: Ukrajina odlučuje o vremenu i sadržaju pregovora sa Rusijom

    Ukrajina će odlučiti o vremenu i sadržaju bilo kakvog pregovaračkog okvira sa Rusijom, rekao je američki državni sekretar Entoni Blinken tokom sastanka sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom u Pnom Penu.
    Blinken je rekao da su Sjedinjene Države “nepokolebljivo posvećene da pomognu Ukrajini u ublažavanju efekata ruskih napada na kritičnu infrastrukturu” kako se zima približava, uključujući ubrzanu humanitarnu pomoć.

    Sekretar Blinken je ponovio da vrijeme i sadržaj bilo kog pregovaračkog okvira ostaju odluka Ukrajine – rekao je portparol Stejt departmenta Ned Prajs.

    “Vašington post” je prošle nedjelje objavio da je administracija američkog predsjednika Džozefa Bajdena privatno ohrabrivala ukrajinske lidere da signaliziraju otvorenost za pregovore sa Rusijom i odustanu od javnog odbijanja da se uključe u mirovne pregovore ukoliko ruski predsjednik Vladimir Putin ne bude smijenjen sa vlasti.

    List je prenio izjave neimenovanih osoba upućenih u diskusiju da zahtjev američkih zvaničnika nije imao za cilj da gurne Ukrajinu za pregovarački sto, već proračunati pokušaj da se osigura da Kijev zadrži podršku drugih nacija suočenih sa zabrinutostima birača zbog rata koji bi mogao da se produži unedogled.

    Tokom današnjeg sastanka, Blinken i Kuleba su potvrdili važnost obnavljanja sporazuma koji Ukrajini omogućava izvoz žitarica preko Crnog mora, prije nego što istekne sljedeće subote.

    Prema podacima UN, 10 miliona tona žitarica i druge hrane izvezeno je iz Ukrajine u okviru crnomorske inicijative dogovorene u julu, što je pomoglo da se spriječi globalna kriza hrane.

    Rusija je danas saopštila da još nema dogovora o produženju sporazuma, ponavljajući svoje insistiranje na nesmetanom pristupu svjetskim tržištima za sopstveni izvoz hrane i đubriva.

  • Gutereš se nada uspostavljanju dijaloga: Važno definisati uslove za mir u Ukrajini

    Gutereš se nada uspostavljanju dijaloga: Važno definisati uslove za mir u Ukrajini

    Generalni sekretar UN Antonio Gutereš rekao je danas da je važno definisati uslove za mir u Ukrajini te da svaka vrsta mira treba da se zasniva na vrijednostima Povelje UN i međunarodnog prava.
    “Veoma je važno stvoriti uslove za ponovno uspostavljanje dijaloga i progresivno početi da gledamo u budućnost u kojoj će prevladati mir”, rekao je Gutereš na konferenciji za novinare na marginama 12. samita ASEAN-UN u Kambodži.

    Šef UN je rekao da svaka vrsta mira treba da se zasniva na vrijednostima Povelje UN i međunarodnog prava.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potvrdio je 4. oktobra odluku Savjeta za nacionalnu bezbjednost i odbranu da ne vodi nikakve pregovore sa ruskim liderom Vladimirom Putinom.

    Sa svoje strane, Putin je 31. oktobra rekao da ne vidi priliku da razgovara o bilo kakvoj vrsti sporazuma sa Ukrajinom sve dok kijevska Vlada ne pokaže želju za tim. Međutim, naglasio je Putin, dobra volja Moskve je poznata i nije podložna promjenama.

    “Sve što je potrebno za postizanje sporazuma je da sjednete za sto i angažujete se”, rekao je ruski predsjednik, prenosi TASS.

    Putin je 24. februara pokrenuo specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini kao odgovor na zahtjev za pomoć šefova republika Donbasa. Poslije toga, Zapad je uveo sveobuhvatne sankcije Rusiji i povećao snabdijevanje kijevskog režima oružjem u vrijednosti od više desetina milijardi dolara.

  • Eksplozija na brani u Hersonskoj oblasti, stanje alarmantno

    Eksplozija na brani u Hersonskoj oblasti, stanje alarmantno

    Ruski mediji su objavili snimak gdje se navodno vidi eksplozija u blizini Nove Kahovke.

    Mediji su objavili snimak koji, kako tvrde, prikazuje eksploziju na brani koja se nalazi u blizini južnog lučkog grada Nova Kahovka u Hersonskoj oblasti.

    Brana kod hidroelektrane je oštećena u toku ruskog povlačenja iz Hersona, a za sada se još ne zna koliko je oštećena.

    Međutim, ako je suditi prema satelitskim fotografijama, situacija je prilično ozbiljna.

    Ranije su stručnjaci upozoravali da uništenje brane može da izazove razorne poplave u većem dijelu Hersonske oblasti.

    Upravo iz tog razloga stanovnici ovog grada apeluju na vlasti da što prije reaguju, i naglašavaju da su uplašeni od posljedica.

    Uništavanje hidroelektrane Kahovka može da doprinese energetskim problemima Ukrajine, prenosi “Kyiv Independent”.

  • Medvedev: Rusija još nije upotrebila sav arsenal

    Medvedev: Rusija još nije upotrebila sav arsenal

    Rusija još nije upotrebila sav arsenal mogućih sredstava za uništenje, saopštio je zamenik šefa Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    On je primetio da su “u rutini teške svakodnevnice i pod uticajem nimalo lakih vojnih odluka počeli da se brišu rezultati postignuti ove godine”, koji su isključivo važni za Rusiju i njene građane, pa je odlučio da podseti na njih.

    “Želim da podsetim da Rusija iz razloga, koji su očigledni svim razumnim ljudima, još uvek nije upotrebila ceo arsenal mogućih sredstava za uništenje. I nije gađala sve moguće neprijateljske ciljeve koji se nalaze u naseljenim mestima. I to ne samo zbog nama svojstvene ljudske dobrote. Sve u svoje vreme“, napisao je Medvedev na Telegramu.

    Takođe je dodao da Rusija tokom borbi pokušava maksimalno da sačuva živote svojih vojnika i civila, dok protivnik ne mari za živote svog ljudstva i u tome se ogleda velika moralna razlika između dve strane.

    Medvedev je konstatovao da je Rusija već vratila svoje iskonske teritorije.

    “Želim da podsetim da je Rusija ta koja štiti svoje građane, da naša zemlja vraća i da je već vratila iskonske ruske zemlje, a ne obrnuto. I sa tim procesom će se nastaviti“, istakao je Medvedev.

    Rusija se sama bori protiv NATO
    Takođe je podsetio da se Rusija danas sama bori protiv NATO-a i zapadnog sveta. “Zato je povlačenje bilo kakvih paralela sa prošlošću netačno ili uslovno.

    Osim jedne: sami umemo da uništimo moćnog neprijatelja ili neprijateljske saveze“, dodao je Medvedev.

    On je dodao da Rusija danas formira budući ravnopravni svetski poredak, a ne Zapad.

    “Želim da podsetim da je upravo Rusija ta koja danas formira budući svetski poredak, a ne SAD sa Velikom Britanijom ili mračnim Kijevom. Taj novi ravnopravni svetski poredak će biti izgrađen“, poručio je Medvedev.

  • Ukrajinci se vratili u Herson

    Ukrajinci se vratili u Herson

    Ukrajinski policajci vratili su se u Herson nakon što su se ruske trupe povukle iz regije.

    Državni nadzornik za komunikacije rekao je da su nacionalni televizijski i radijski programi nastavljeni s emitovanjem u gradu, a savetnik gradonačelnika Hersona rekao je da su humanitarna pomoć i zalihe počele da pristižu iz regiona Mikolajiv.

    Predsednik regionalnog snabdevača električnom energijom izjavio je da se električna energija vraća “u svako naselje u Hersonu odmah nakon što je ta oblast oslobađena”.

    Šef ukrajinske nacionalne policije Ihor Klimenko objavio je danas da oko 200 policajaca radi u gradu, postavljaju kontrolne tačke i beleže dokaze o mogućim ratnim zločinima.

  • Volodimir Zelenski zvanično objavio: Herson je naš!

    Volodimir Zelenski zvanično objavio: Herson je naš!

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski kazaoa je da je Herson pod kontrolom ukrajinske vojske, nakon što se Rusija povukla iz tog grada ranije danas.

    “Herson je naš”, napisao je Zelenski na Telegramu uz emotikone s ukrajinskom zastavom i videosnimkom koja pokazuje kako se ukrajinske trupe okupljaju zajedno sa stanovnicima grada.

    Zelenski je rekao da su specijalne jedinice oružanih snaga već u južnom gradu Hersonu. Dodao je da je danas historijski dan.

    Prema njegovim riječima, ljudi iz Hersona su ovaj trenutak čekali i nikada nisu odustajali od Ukrajine.

    Također je obećao da će “Ukrajina doći svim svojim ljudima” u regijama koje tek treba preoteti od Rusije.

  • Bajden poručio: Sukob u Ukrajini može da se riješi tek kada ruske snage napuste zemlju

    Bajden poručio: Sukob u Ukrajini može da se riješi tek kada ruske snage napuste zemlju

    Sukob u Ukrajini može da se riješi tek kada ruske snage napuste tu zemlju, izjavio je predsjednik SAD Džozef Bajden.
    “Mislim da se sukob neće riješiti dok /predsjednik Rusije Vladimir/ Putin ne izađe iz Ukrajine”, rekao je Bajden novinarima u Bijeloj kući.

    Bajden je govorio nakon povlačenja ruskih snaga sa ukrajinske teritorije na desnoj obali Dnjepra.

    Vlada Ukrajine zauzela je beskompromisan stav u vezi sa opcijama za rješavanje sukoba političkim sredstvima, odbijajući da pregovara sa Rusijom dok je Putin na vlasti.

    Putin je u nekoliko navrata naglašavao da je Rusija otvorena za mirovne pregovore sa Ukrajinom i da bi SAD mogle da ohrabre Kijev da se uključi u dijalog.

  • Završeno premještanje ruske vojske na lijevu obalu Dnjepra

    Završeno premještanje ruske vojske na lijevu obalu Dnjepra

    Premještanje ruske vojske na lijevu stranu Dnjepra u Hersonskoj oblasti je završeno, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
    U saopštenju se navodi da je povlačenje vojske sa desne strane rijeke završeno noćas u 3.00 časa, prenio je TASS.

    “Transfer ruskih snaga na lijevu obalu Dnjepra završen je u Hersonskoj oblasti u 5.00 časova po moskovskom vremenu /3.00 časa/. Nijedan dio vojne opreme niti oružje nisu ostavljeni na lijevoj obali. Svi ruski vojnici prešli su na lijevu obalu rijeke”, ističe se u saopštenju.