Oznaka: ukrajina

Nakon povlačenja iz Hersona, ruske oružane snage su se fokusirale na Donbas.Moskva predvodi kampanju masovnog granatiranja gradova i sela u provincijama Donjeck i Lugansk, koje zajedno čine Donbas, istočni deo Ukrajine gde je sukob između Ukrajine i separatista koje podržava Rusija počeo 2014.

“U Donjecku je Avdivka najviše stradala. Oni su masovno granatirali centar grada”, rekao je Pavlo Kirilenko, guverner Donjecke oblasti. Poslednjih meseci Avdivka je bila na nekoliko kilometara od linije fronta, ali je i dalje u ukrajinskim rukama. Veliki artiljerijski napadi zabeleženi su i u strateškom gradu Liman u Donjecku, kao i u Bahmutu.

Rusi nastavljaju da granatiraju naselja u blizini linija fronta i bombarduju kritičnu civilnu infrastrukturu i domove. Raketni udari su usmereni na elektrane, trafostanice, postrojenja prirodnog gasa i vodovodne sisteme. Ukrajinska vojska ima autonomne izvore energije, tako da problemi sa nacionalnom mrežom ne utiču direktno na vojnike na frontu. Međutim, raketni i dron napadi iscrpljuju ukrajinski sistem protivvazdušne odbrane.

Masovnim lansiranjem raketa Rusija verovatno želi da primora Ukrajinu da pregovara o okončanju sukoba pod njihovim uslovima. “Prvi razlog je što žele da nas pobede. Jasno je da žele da nameću određene uslove, žele da nas nateraju da pregovaramo”, rekao je portparol Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ihnat. Napadi se trenutno odvijaju samo u pravcu Bahmuta i Avdivke, tako da se ne može govoriti o novoj ofanzivi na širokom frontu.

“Verovatno je rano govoriti o ofanzivi velikih razmera. Ali vidimo da se u Donbasu vode žestoke borbe. Linija fronta se donekle stabilizovala. Sada je linija kontakta Dnjepar. Očigledno je da neprijatelj vrši ofanzivne akcije u pravcu Bahmuta i Avdivke. Da li je moguća šira ofanziva? Vreme će pokazati”, objasnio je Ihnat.

Rezerve se premeštaju na istočni front
Prema njegovim rečima, Rusi koriste rezerve koje su imali na južnom frontu i prebacuju ih na istočni, kao i deo oružanih snaga koji je nedavno završio obuku u Belorusiji. To potvrđuje i izveštaj britanskog Ministarstva odbrane koji kaže da je Rusija verovatno premestila “glavne elemente” svoje vazdušno-desantne divizije na linije fronta u Donjecku i Lugansku.

Njihovi glavni zadaci sada su odbrana oblasti Kremin-Svatova u Lugansku i jačanje ofanzivnih operacija u Bahmutu. Za Rusiju bi zauzimanje Bahmuta moglo da otvori put ka drugim važnim gradovima Donbasa. Osim toga, privatna vojna grupa Vagner Bahmuta smatra trofejem i svim silama želi da ga prigrabi kako bi nekako nadoknadila gubitke negde drugde i, što je još važnije, povećala politički uticaj osnivača plaćeničke grupe Jevgenija Prigožina.

Britansko ministarstvo je saopštilo da je većina vazdušno-desantnih jedinica, koje se sada nalaze u Donbasu, uključena u odbranu zapadne obale reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti. Rusija je bila prinuđena da povuče svoje snage sa zapadne obale na istočnu posle uspešne ukrajinske kontraofanzive. Herson, jedina regionalna prestonica koju je Rusija uspela da zauzme od početka invazije, oslobođena je 11. novembra.U junu je predsednik Vladimir Putin izjavio da je krajnji cilj rata u Ukrajini oslobađanje Donbasa, zaštita njegovog naroda i stvaranje situacije koja bi garantovala bezbednost Rusiji. Kada Putin govori o Donbasu, on ne misli samo na ukrajinski region proizvodnje uglja i čelika, već i na strateški važan istočni deo Ukrajine koji se proteže iza Mariupolja na jugu do severne granice sa Rusijom. Zauzimanje celog regiona Donbasa omogućilo bi Rusiji da izgradi „kopneni most“ do anektiranog Krima, vitalnog vojnog i komercijalnog čvorišta Moskve na Crnom moru.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ukrajinsko rukovodstvo može da “prekine patnje“ u Ukrajini ako prihvati zahteve Rusije za rešavanje sukoba.

Peskov je, na pitanje novinara da li je Rusija zabrinuta zbog posledica napada na civilno stanovništvo ili energetsku infrastrukturu, odgovorio da Rusija gađa samo ciljeve od vojnog značaja, a ne i socijalne.

Ruska vojska je negirala da je juče napala Kijev, tvrdeći da su štetu ukrajinskoj prestonici nanele “ukrajinske i strane“ protivvazdušne rakete. “Na Kijev nije izvršen nikakav raketni napad. Sva šteta naneta gradu je rezultat pada stranih i ukrajinskih raketa PVO koje su postavljene u stambenim četvrtima Kijeva”, rekao je portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konačenkov.

Predstavnici Rusije i Ukrajine tajno su se sastali, tvrde svetski mediji.

Kako javlja novinska agencija “Rojters”, oni su se sreli prošle nedelje u Ujedinjenim Arapskim Emiratima kako bi razgovarali o mogućoj razmeni zarobljenika, koja bi bila povezana sa nastavkom izvoza ruskog amonijaka u Afriku i Aziju, preko ukrajinskog cevovoda.

Izvori su naveli da je u razgovorima posredovala zalivska zemlja i da nisu bile uključene Ujedinjene nacije, uprkos tome što su UN imale centralnu ulogu, uz Tursku, u potpisivanju Sporazuma o izvozu žita i veštačkog djubriva iz Ukrajine i Rusije.

Ruska i ukrajinska delegacija putovale su u Abu Dabi 17. novembra, gde su razgovarali o tome da se nastavi izvoz ruskog amonijaka, a da se zauzvrat oslobodi veliki broj ukrajinskih zarobljenika, ali i ruskih, dodali su izvori. Rojters ističe da zasad nije mogao da utvrdi koliki je napredak postignut tokom razgovora.

Ukrajinski ambasador u Turskoj, Vasil Bodnar, rekao je za britansku novinsku agenciju da “oslobadjanje ukrajinskih zarobljenika jeste deo pregovora povezanih sa ruskim izvozom amonijaka”, ali je dodao i da nije upoznat da se takav susret desio u Emiratima.

Ministarstvo spoljnih poslova UAE, ministarstva odbrane i spoljnih poslova Rusije i Ukrajine nisu odgovorili na zahtev Rojtersa za komentar. Izvoz ruskog amonijaka bi išao preko postojećeg cevovoda ka Crnom moru. Cevovod je napravljen da upumpa 2,5 miliona tona amonijaka godišnje od ruskog regiona Volga do ukrajinske luke Pivdenji, koji se na ruskom zove Južnji, u blizini Odese.

Terminal je zatvoren za strane kupce kada je Rusija poslala svoje trupe u Ukrajinu 24. februara.

Nastavljaju se kopnene borbe u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine.

Rusi pokušavaju da pomere liniju fronta zapadno od grada Donjecka, koji je od 2014. godine pod kontrolom proruskih separatista, prenosi Rojters.

Generalštab ukrajinske armije saopštio je da ruske snage pokušavaju da napreduju ka svojim glavnim ciljevima u Donjeckoj oblasti, gradovima Bahmut i Avdijevka.Ruske snage su granatirale obe oblasti i koriste zapaljivu municiju u pokušaju da spale ukrajinske odbrambene položaje, ali sa samo ograničenim uspehom, saopštila je ukrajinska vojska. Jedinica čečenskih boraca takođe se bori protiv ruskih snaga u oblasti Bahmuta, koje se nadaju da bi ukrajinska pobeda mogla da izazove političku krizu u Ukrajini i svrgne moćnog prokremaljskog čečenskog lidera Ramzana Kadirova, navodi Rojters. Što se tiče južnog fronta, ruske snage su i dalje ukopane na istočnoj obali reke Dnjepar, saopštila je ukrajinska vojska i dodala da je u toku granatiranje područja na zapadnoj obali, uključujući i grad Herson, koji su nedavno oslobodile ukrajinske snage, posle ruskog povlačenja.

Nedostatak oružja može biti jedan od razloga zašto je sukob u Ukrajini zapeo. Riječ je o bojnom polju jer će se rat na političkoj pozornici nastaviti. Rusija je već devet mjeseci u Ukrajini i sprovodi svoje vojne operacije, klasifikujući ih kao specijalnu vojnu operaciju.

Ukrajina se devet mjeseci brani, a posljednjih mjeseci čak je pokrenula i protivofanzivu za povratak privremeno okupiranih područja.

Već na početku krize bilo je jasno da će zalihe oružja preokrenuti ravnotežu na jednu ili drugu stranu. Suprotno očekivanjima Kremlja, zapadne zemlje su sasvim logično stale iza Ukrajine i već devet mjeseci isporučuju oružje ukrajinskim oružanim snagama.

Trenutno ukrajinske oružane snage imaju redovnije snabdijevanje oružjem od ruskih. Razlog je jednostavan: svi snabdijevaju Ukrajinu, a samo Rusija samu sebe upotpunjuje uz manje izuzetke, poput raketa iz Sjeverne Koreje i dronova iz Irana. Ali, upravo te isporuke dviju azijskih zemalja Rusiji bile su jedan od razloga zašto je Zapad pričao o početku iscrpljivanja ruskih zaliha.

Možda je sjevernokorejska isporuka projektila crveno svjetlo za Rusiju, ali Moskva je uglavnom uvezla “odlagačke bombe” koje su već odslužile svoju svrhu i nisu glavna meta ruskih oružanih snaga.

Upravo su zapadni komentari o iscrpljivanju ruskog oružja natjerali zamjenika predsjednika Vijeća sigurnosti Rusije, gospodina Dmitrija Medvedeva, da da intervju na tu temu. On je danas, 23. novembra, razgovarao s novinarima ruskih medija u posjeti državnom istraživačko-proizvodnom preduzeću “Region”.

Medved je rekao da su proračuni “neprijatelja” bili pogrešni i da oružja ima za sve. “Neprijatelji nastavljaju pažljivo ‘kalkulisati’ naša lansiranja i naše isporuke. Uzalud se nadaju da će iscrpiti naše mogućnosti. Nastaviće se. Dovoljno za sve!” To je ponovio i na svom Telegram nalogu, prenosi “Bulgarian Military”.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko upozorio je da se ukrajinska prijestolnica suočava sa “najgorom zimom od Drugog svjetskog rata” nakon ruskih napada na energetsku infrastrukturu grada.

Stanovnici Kijeva moraju biti spremni za “najgori scenarij” nestanka struje pri niskim temperaturama, rekao je Kličko u intervjuu za njemački list Bild.

Ukoliko se to dogodi, istakao je, dijelovi glavnog grada morali bi biti evakuisani.

“Moramo se pripremiti i za najgori scenarij. To bi bilo u slučaju masovnih nestanka struje i da su temperature još niže. Tada bi dijelovi grada morali biti evakuisani, ali ne želimo da do toga dođe”, kazao je Kličko.

On je optužio ruskog predsjednika Vladimira Putina da pokušava da prisili građane da napuste grad granatiranjem civilne infrastrukture.

“Putin želi da teroriše ljude, da ih natjera da se smrznu, bez svjetla, ali to se neće dogoditi. Moj utisak je da će ljudi biti samo odlučniji. Nećemo umrijeti niti bježati kako Putin želi”, poručio je Kličko.

Podsjećamo, Rusija je jutros pokrenula nove napade na glavni grad Ukrajine i druga područja, a meta su ključna infrastruktura te stambeni objekti.

U proteklim sedmicama intezivirani su napadi na ukrajinsku energetsku mrežu što dovodi do velikih problema u opskrbi i pružanju osnovnih usluga građanima.