Oznaka: ukrajina

Retko se dešava da se proruski i proukrajinski izvori u nečemu slože. Čak i u pobjedama i porazima, objašnjenja i tumačenja su dijametralno suprotna.Tako su proruski izvori uporno pokušavali da veliki ruski poraz u ofanzivi u Harkovu prikažu kao namerno povlačenje radi skraćivanja bojnog polja, uz obrazloženje da oblast Harkova nikada nije trebalo da bude okupirana.

S druge strane, proruski izvori slave svako zauzimanje čak i najmanjeg sela od leta kao stratešku pobedu. Posebno u Donjecku, posebno oko Bahmuta.

Sasvim netipično, i proruski i proukrajinski izvori poslednjih nedelja najavljuju veliku rusku prolećnu ofanzivu. Proruski mediji to opisuju kao veliku operaciju koja ne samo da će preokrenuti tok rata, već ga i okončati. Naravno, pod uslovom da podrška ruske javnosti ostane na veoma visokom nivou.

Proukrajinski mediji pominju i mogućnost da bi ruska prolećna ofanziva mogla ozbiljno da ugrozi odbrambene sposobnosti Ukrajine. Zbog toga pozivaju Zapad da Ukrajini isporuči mnogo više naoružanja, municije i vojne opreme nego što je imala do sada.

Rusi bi mogli da iskoriste masovnost kao glavnu prednost.

Najveći ruski problem je što bi glavni adut prolećne ofanzive trebalo da bude masovnost. Dovoljno velike snage koje će masovno slamati ukrajinsku odbranu (kao u Drugom svetskom ratu). A da bi to postigli potrebno je da formiraju ogromne rezervne jedinice od milion do dva miliona vojnika.

Ukrajinski generalštab tu cifru povećava na pet miliona. Ovu tvrdnju zasnivaju na dokumentu “Zaključci rata sa NATO-om u Ukrajini” koji je sačinjen za rusko najviše političko rukovodstvo. Ukrajinci tvrde da je jedan od zaključaka da je najveći problem ruske vojske (uz nesposoban komandni kadar i zastarelo naoružanje) nedovoljan broj vojnika spremnih za borbu i da je jedini način da Rusija pobedi u Ukrajini formiranje armija od čak pet miliona ljudi.

Da bi formirao snage od dva miliona vojnika spremnih za akciju u Ukrajini, Putin bi morao da naredi još jednu rundu mobilizacije, mnogo masovniju od prve. Sa nešto više od 300.000 do sada mobilisanih rezervista, ruska vojska može da rasporedi oko 500.000 vojnika u Ukrajinu.

Naravno, pod uslovom da pošalje sve mobilisane rezerviste u Ukrajinu. Povrh toga, tu je i jesenji kontingent vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka. Ruski vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci od 18 do 27 godina. Vojni rok se ne služi samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i graničnoj straži.

Činjenica je da je prethodnih godina veoma veliki broj regruta uspeo da izbegne vojnu službu jer su uslovi bili veoma loši (česti su primeri fizičkog i psihičkog zlostavljanja). Zbog toga, iako u Rusiji svake godine oko 680 hiljada mladića napuni 18 godina, oko 260 hiljada je poslato u vojnu službu. Tako je barem bilo do ove godine.

Brojni su izveštaji da su ove godine regrutne komisije imale mnogo strožije kriterijume, što znači da je znatno veći broj regruta upućen u vojsku. S obzirom na to da su sve okupirane teritorije Ukrajine “pripojene” Rusiji, ne postoji zakonsko ograničenje da se svi ovi vojni obveznici, nakon osnovne obuke, ne šalju u Ukrajinu.

Uz sve regrute, Rusiji i dalje nedostaje preko milion vojnika

Sudeći po snimcima sa Jutjuba, na kojima mobilisani rezervisti svoje uniforme, šlemove i pancire nazivaju kineskim smećem, Rusija od Kine nabavlja opremu za opremanje svojih vojnika.

Maksimalna nosivost An-124-100 je čak 120 tona. Pa čak i ako ruski Antonovci lete iz Kine sa manjom masom tereta, redovnim letovima tako velikih transportnih aviona svakodnevno se prevozi mnogo uniformi, šlemova i pancira. Mnogo više nego što je potrebno za opremanje 300 hiljada vojnika. Jedini zaključak je da ruska vojska stvara zalihe za znatno veću mobilizaciju.

Bjeloruski ministar koji je iznenada preminuo bio za zbližavanje sa Zapadom
Iako na prvi pogled vest o iznenadnoj i iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja nema nikakve veze sa ruskim planovima za veliku prolećnu ofanzivu, nije tako.

Ministar Makej je bio najveći zagovornik poboljšanja beloruskih odnosa sa Zapadom i udaljavanja od Rusije. Makei je ove nedelje trebalo da prisustvuje sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Poljskoj kako bi se sastao sa ključnim zapadnim političarima i zvaničnicima, sednici na kojoj je zabranjen ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Za Moskvu je nezamislivo svako oklevanje Belorusije u pogledu podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Napadi ruskih bombardera na severnu i zapadnu Ukrajinu izvode se iz beloruskog vazdušnog prostora. Beloruske kasarne i poligone ruska vojska koristi za obuku mobilisanih rezervista. Oružje i municija za ruske snage u Ukrajini dolaze iz beloruskih skladišta i magazina.

I što je najvažnije, ruska vojska namerava da na proleće ponovo iskoristi belorusku teritoriju za pokretanje velike ofanzive ka Kijevu i zapadnoj Ukrajini. Nije da ruski generali veruju da će ovoga puta uspeti da osvoje Kijev, ali bi ponovni prodor ruskih snaga iz Belorusije u Ukrajinu trebalo da veže ogromne ukrajinske snage, što bi znatno olakšalo ruskim snagama na istoku Ukrajina da slomi otpor.

Iznenadna smrt ministra Makeja, za koju mnogi teoretičari zavere veruje da je najverovatnije izazvana otrovom razvijenim u laboratoriji ruske tajne službe FSB, poruka je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku da sada nije vreme da menja stranu.

Član ruske Dume Andrej Guruljov rekao je da će njegova zemlja uništiti električnu mrežu Ukrajine, a zatim ciljati njen bankarski sistem.”Ako bombardujemo centar njihovog bankarskog poslovanja, onemogućićemo transfer novca, kartice neće raditi i ljudi neće primati plate”, rekao je Guruljlov Dodao je da je najvažnije to što je industrijska proizvodnja u Ukrajini je zaustavljena.

“Industrija koja je donela prihod. Industrija koja je proizvodila oružje, sve je zaustavljeno, to je najvažnije, sve ostalo su nuspojave.Možemo da raznesemo železničku stanicu sa jednim projektilom. Zašto to ne uradimo? Sada radimo na njihovoj energetskoj mreži, uništićemo je, zapretio je, a zatim otkrio da je bankarski sistem sledeći”, rekao je Guruljov.

Od kada je rat počeo, Ukrajina je proslavila niz nekoliko uspeha, ali grad Bahmut u Donbasu, je postao duboko destruktivan vrtlog za vojske obe zemlje.

Hiljade ljudskih života i tone uništene opreme zaglavljene su u kaljuzi Bahmuta, dok Rusi mesecima očajnički pokušavaju da zauzmu grad, a Ukrajinci se svim silama bore da ga zadrže.Većina od 70.000 građana pobegla je, ostavljajući za sobom samo devastirane ulice koje neprestano odjekuju zvucima granatiranja. I danju i noću.

Poslednja nedelja je bila posebno paklena, a sa dolaskom zime, najnoviji snimci koji stižu sa ovog fronta pokazuju neverovatne uslove u kojima se bore promrzli vojnici. Njihovi rovovi su puni blata, a dokle se okom ne vidi ništa osim kaljuge.

Usled intenzivnog granatiranja stabla su takođe potpuno posečena.

Svako ko je gledao veliki nemački film Edvarda Bergera “Na Zapadu ništa novo”, ove slike su ga potpuno vratile u Prvi svetski rat.

Ledeni mraz hladnog jutra visi kao pokrov nad glavama vojnika dok potoci krvi teku oko njih, držeći ih sve zajedno u rovu na način koji malo ko od nas može zaista da razume. Na Tviteru se širi poređenje crno-belih fotografija Verdenske bitke iz Prvog svetskog rata i onih koje su podelili branioci kod Bahmuta snimljenih u novembru 2022.

Osim moderne vojne uniforme Ukrajinaca, sve ostalo izgleda potpuno isto.

Vojni analitičari opisuju bitku za Bahmut kao kombinaciju ratovanja ranog 20. veka i najnovije tehnologije. Dok trupe kopaju rovove iznad, posmatrači artiljerije sa obe strane koriste bespilotne letelice za bolje ciljanje i granatiranje.

Ukrajinske snage optužuju Ruse da koriste fosfornu zapaljivu municiju i termobarične vakuum bombe. Izveštači Njujork tajmsa sa lica mesta opisuju kako u bolnicu u Bahmutu neprestano pristižu vozila hitne pomoći, oklopna vozila i putnički automobili koji bez prestanka dovoze ranjene ukrajinske vojnike.

“Oni ne prestaju da vrište, jedan za drugim, i izvlače ranjenike ispred jedine vojne bolnice u gradu”, piše NYT.

“Kroz glavna vrata bolnice prošao je vojnik, podržan od svojih drugova, lica potpuno unakaženog od zadobijenih povreda. Tamnozelena nosila koja su ga čekala bila su jedna od nekoliko još prekrivenih krvlju.”

Do petka oko podneva lekari su prebrojali 50 ranjenih, od kojih su većina bili vojnici. Dan ranije je bilo još gore: kroz vrata bolnice prošlo je 240 ljudi, onih sa ranama od vatrenog oružja, gelerima i potresima mozga, navodi Njujork tajms.

“Stalno dolaze u grupama, njih pet ili deset odjednom”, rekao je Parus, jedan od ukrajinskih medicinara u bolnici, dok je artiljerija tutnjala iznad njih i zveket mitraljeza odjekivao oko okolnih zgrada.

Međutim, iako je broj ukrajinskih ranjenih i mrtvih visok, Rusi koji napadaju mnogo teže trpe.

“Borbe karakteriše ogromno zanemarivanje sopstvenih trupa od strane Rusije”, objašnjava portparol Istočnog fronta Sergej Čerevatij za britanski The Telegraph, objašnjavajući kako ruski komandanti šalju ljude u smrt sa pesnicama i kapama kao na pokretnoj traci.

“Bacaju ih kao topovsko meso da saznaju gde su naši vatreni položaji”, rekao je Čerevatiju.

Julijus Terehov, portparol 58. samostalne motorizovane pešadijske brigade ukrajinske vojske u Bahmutu, rekao je da su borbe bile toliko intenzivne da su rovovi menjali vlasnika nekoliko puta za nedelju dana. Polja su ponegde bila puna mrtvih Rusa posle napada.

“Za šest meseci koliko sam u Bahmutu, nikada nisam video da naša artiljerija radi ovako”, rekao je ukrajinski vojnik.

Ukrajina je poslednjih dana poslala velika pojačanja u Bahmut, uključujući specijalne snage i manje obučene borce teritorijalne odbrane. Ukrajinske snage koje drže Bahmut sastavljene su od niza jedinica, uključujući 93. mehanizovanu brigadu i 58. motorizovanu pešadijsku brigadu, i iscrpljene su neprestanim napadima. Trupe iz drugih brigada stigle su da popune rupe u linijama i podrže formacije koje su posrnule nakon velikih gubitaka.

Rusi, pak, stalno popunjavaju svoje redove plaćenicima zloglasne Vagnerove grupe, koji se bore uporedo sa separatističkim snagama i ruskim rezervistima. Intenzitet ruskih pokušaja da zarobi Bahmut zbunjuje vojne analitičare. Na drugim mestima duž fronta od 900 kilometara, Rusi uglavnom kopaju pre zime da bi sačuvali resurse, a ovde stalno napadaju. Tokom leta, nakon što su Putinove trupe zauzele susednu provinciju Lugansk, zauzimanje Bahmuta je izgledalo kao očekivani nastavak ruskog napredovanja ka osvajanju dva glavna centra Slavjanska i Kramatorska. Ali sada, nakon masovnih vojnih poraza i nestašice ljudi i municije, taj cilj izgleda maglovit, posebno nakon gubitka njihovih uporišta na severoistoku.

Ruski gubici u toj oblasti procenjuju se na između 100 i 300 ljudi dnevno. Analitičari komentarišu da ruska vojska nastavlja da se nosi sa nerealnim političkim zahtevima da pokaže napredak. Bitke poput Bakhmuta troše snage koje bi se mogle koristiti na drugom mestu. Oni koriste ljude koje smatraju “potrošnom robom”, ali s obzirom na loš kvalitet raspoloživih snaga i sve manje zalihe artiljerijske municije, malo je verovatno da će biti uspešni.

Ofanziva u okolini Artjomovska ide uspešno, bliži se opkoljavanje grada, rekao je Denis Pušilin, vršilac dužnosti lidera DNR.

On je istakao i da se borbe vode u centru Marinke.

Sa druge strane, Vladimir Rogov, predsednik pokreta “Zajedno sa Rusijom” i član zaporoške administracije saopštio je da je preventivnim napadom na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, Dnjepropetrovska oblast, sprečeno prebacivanje ukrajinske tenkovske brigade na zaporoški deo fronta.

“Preventivni napad je izveden na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, čime je sprečeno prebacivanje 17. tenkovske brigade Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Zaporožja”, rekao je on.

Prema njegovim rečima, kijevske vlasti su planirale da prebace u Zaporošku oblast „veliku količinu vojne tehnike i pojačanje za organizovanje ofanzivnih operacija“.

Na brifingu Ministarstva odbrane Rusije saopšteno je da su vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele napad.

Napad je izveden na koncentraciju ljudstva i vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Tom prilikom likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika.

“Oružane snage Rusije odbile su dva kontranapada ukrajinske vojske južno od Donjecka i, likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika. Oružane snage Ukrajine pokušale su da krenu u ofanzivu u Kuzejomovke u LNR, ali su vraćene na prvobitne položaje, izgubivši više od 50 vojnika”, saopšteno je.

Oružane snage Ukrajine izgubile su i do 80 ljudi tokom neuspešnih kontranapada u području Artjomovska.

Znakovi sa uputstvom za skloništa pojavili su se na ulicama ruskih gradova u blizini granice sa Ukrajinom, ali i na udaljenijim lokacijama.

“Biće postavljeno oko 700 znakova do početka decembra u gradu Belgorod blizu ukrajinske granice”, rekao je gradonačelnik Valentin Demidov.Postavljanje znakova koji ukazuju na skloništa označava “drugu fazu” u pripremama civilne odbrane, kaže Demidov.

“U prvoj fazi smo pregledali sve lokacije koje mogu da obavljaju ovu funkciju i pokrenuli proceduru za odobravanje pristupa i praćenje stanja skloništa”, rekao je Demidov.

Stanovnici su takođe počeli da primećuju znakove za skloništa u Rostovu na Donu, oko 150 kilometara istočno od lučkog grada Mariupolja koji je sada pod ruskom kontrolom.

Šef ruskog Saveta za bezbednost je naredio u aprilu kompletan popis skloništa u regionima blizu ukrajinske granice.

Ruski predsednik Vladimir Putin je pre dve nedelje sazvao prvi sastanak Saveta bezbednosti od početka invazije na kojem se razgovaralo o pripremama civilne odbrane.

Vlasti u ruskim pograničnim regionima, uključujući Belgorod, tvrde da su dronovi, rakete i artiljerija vršili napade na njihovo tlo od samog početka Specijalne operacije u Ukrajini.

Čak i u jugozapadnom Sibiru, daleko od ukrajinske granice, opštinski radnici su u Novokuznjecku postavili 3.000 znakova za skloništa.

Procenjuje se da će oko 16.500 skloništa širom Rusije biti u potpunosti pripremljeno za korišćenje. Mediji napominju da su mnoge lokacije skloništa poverljive i nisu dostupne javnosti.

Odrežene države tajno dostavljaju oružje Ukrajini, uprkos javnim istupima da to ne nameravaju da učine, izjavio ukrajinski ministar spoljnih poslova.

Naime, Dmitrij Kuleba izjavio je u petak za francuski list “Le Parizijen” da te države Ukrajini oružje dostavljaju u tajnosti, preko posrednika.“Većina tih zemalja kaže da oni ništa ne dostavljaju, ali u stvari, sve se odigrava iza zavese”, rekao je Kuleba, ali nije objasnio o kojim je to državama reč, preneo je Raša tudej.Njegov komentar zapravo je bio odgovor na pitanje da prokomentariše pisanje zapadnih medija da brojne zemlje koje javno šalju vojnu pomoć Ukrajini, sada imaju problema sa vojnim zalihama za sopstvene potrebe.