Oznaka: ukrajina

Novi ruski napad velikih razmjera mogao uskoro da usljedi, piše Telegraph.

Satelitske slike pokazuju neuobičajeno kretanje na ruskom vojnom aerodromu luci Engels-2, u okolini grada Saratova, s gotovo dvadesetak bombardera dugog dometa Tu-95 i Tu-160.

“Neobično veliki broj bombardera na pisti pokazatelj je povećanja broja operacija, ako ne i neposrednog napada velikih razmjera”, rekao je vojni analitičar Arda Mevlutoglu za Špigl.

Savjetnik ukrajinskog predsjednika Mihail Podoljak rekao je da je od početka rata u Ukrajini do danas poginulo između 10.000 i 13.000 vojnika.

Ovakva izjava smatra se jednim od rijetkih saopštenja nekog ukrajinskog zvaničnika o broju nastradalih, ocenjuje BBC.

Govoreći za ukrajinski TV kanal Channel 24, Podoljak je rekao da Kijev “otvoreno govori o broju ubijenih“.

“Imamo zvanične procene Generalštaba, zvanične procene glavnokomandujućeg (predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski) i one se kreću od 10.000 do 12.500-13.000 ubijenih“, rekao je Podoljak.

S druge strane, on je procenio da je do 100.000 ruskih vojnika ubijeno od početka sukoba 24. februara i da je još 100.000 do 150.000 ranjeno, nestalo ili nisu mogli da se vrate u borbu.

Podoljak je u junu rekao da između 100 i 200 ukrajinskih vojnika gine dnevno. Prošlog mjeseca, načelnik generalštaba vojske SAD general Mark Mili rekao je da je oko 100.000 ruskih i 100.000 ukrajinskih vojnika ubijeno ili povrijeđeno od početka rata.

Slične procene je iznela i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u svom video obraćanju u srijedu, kada je rekla da je u sukobima do sada ubijeno oko 100.000 ukrajinskih vojnika, ali je kasnije portparolka Komisije Dana Spinant rekla da je to bila greška i da se ukupna cifra odnosila na poginule i ranjene.

Ukrajina sprema “teže kontramjere” kao odgovor na rusko bombardovanje na linijama fronta.

Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ti napadi će biti znatno jači od onih koje je Ukrajina ranije pokrenula protiv ruskih snaga.

“Analiziramo namere okupatora i pripremamo kontramere – teže kontramere nego što je do sada bio slučaj”, rekao je Zelenski, koji nije precizirao o kakvim se tačno kontramerama radi.

Ukrajinske snage su u proteklim sedmicama i mesecima ostvarile značajan napredak na ratištu oslobodivši okupirane teritorije u regionima Harkiv i Herson.

Ali, zapadne obaveštajne agencije upozoravaju da, iako se čini da se Rusija trenutno povlači, konflikt verovatno neće završiti na ratištu, nego za pregovaračkim stolom.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko ne isključuje mogućnost da će voda morati da se ispusti iz sistema grejanja, a do proleća će biti teško da se vrati.

To će se desiti, kako je naveo, u slučaju ruskog granatiranja prestoničke infrastrukture tokom zime.”U situaciji da nema grejanja i vode u roku od 24 sata na temperaturi od minus pet napolju, moraćemo da ispraznimo sisteme grejanja u Kijevu, jer to može dovesti do daljih oštećenja sistema. Bićemo primorani da isključimo vodu, a do početka proleća biće teških izazova”, rekao je Kličko na Kijevskom bezbednosnom forumu, prenela je ukrajinska “Pravda”.

Kličko je napomenuo da “u veoma kratkom vremenskom periodu temperatura u stanovima možda neće mnogo da se razlikuje od spoljne temperature”, kao i da takođe postoji opasnost od uništenja sistema za snabdevanje električnom energijom u celom gradu.

On je pozvao stanovnike da budu spremni za različite scenarije i da pripreme rezervni plan.

“Zamolio bih svakog stanovnika Kijeva da razgovara sa rođacima, poznanicima. Ako neko negde ima kuću, da u slučaju kritične situacije može da ode i ima grejanje i vodu, dve ključne komponente za normalan život”, rekao je Kličko.

Ruska vojska je u Ukrajini rasporedila jedno od najmoćnijih oružja – raketni lanserski sistem “Tornado-S”, potvrdilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Ovaj sistem ispaljuje navođene projektile sa razornim termobaričnim bojevim glavama.

Sistem “Tornada” od šest bacača može da zaustavi cijelu protivničku diviziju ili da sasvim uništi mali grad.

“Tornado-S” nalazi se u sastavu ruske vojske od 2016. i već je testiran u sirijskom ratu.

“Tornado” se od svog prethodnika razlikuje po tome što može lansirati navođene projektile koji napadaju ciljeve udaljene do 120 kilometara, umjesto dosadašnjih 70 kilometara.

Osim satelitskog navođenja i povećanog dometa, dizajneri su razvili nekoliko različitih projektila: kasetnu municiju, penetrirajuću i termobaričnu.

Najrazornija je termobarična bojeva glava, koja ne samo da prži okolinu, već doslovno isisava vazduh iz pluća blizu mjesta pada.

Efektivnost jednog lansera “Tornado-S” je, prema ruskim izvorima, kao 21 lansera “BM-21 Grad” i može opustošiti desetine hektara.

Rusko ministarstvo odbrane objavilo je snimak u kome potvrđuje da je u Ukrajini raspoređen raketni lanserski sistem “Tornado-S”.

Kako prenosi mađarski “Remiks njuz”, u nedavnom izvještaju za američki Kongres Pentagon navodi da je ruska strana ne samo poboljšala komunikaciju između trupa nakon početnih neuspjeha, već je uvela i veći raspon oružja.

Najvažniji element toga jeste upotreba artiljerije, uključujući posebnu ulogu raketnih bacača.

Daleko od bitke za Herson, jedno mesto sve više počinje da privlači pažnju vojnih stručnjaka, bivših generala i vojnih analitičara.

Reč ke, kako piše Blic, o gradu Bahmutu, koji se nalazi u Bahmutskom okrugu Donjecke oblasti., koji je bio glavni grad Slavenosrbije, koju su osnovali srpski doseljenici iz Austrije u 18. veku.

Borbe se vode i u gradu i oko grada, a izveštaji s terena su različiti. Neki izvori navode da je privatna vojna kompanija Vagner probila ukrajinsku odbranu u toj oblasti.

Ukrajinski izvori sa terena kažu da je Bahmut generalno dobro utvrđen. Ali poslednjih dana odbrana je “počela da popušta”, piše sajt Bulgarianmilitary.com.

Navodno ima i na stotine mrtvih ukrajinskih vojnika.

Bahmut je ključni grad za kontraofanzivu ukrajinskih oružanih snaga. Rusija to shvata i ima određene taktičke i strateške ciljeve kako bi pokušala da preokrene situaciju u korist ruskih oružanih snaga. Zapadni vojni eksperti tvrde da bi Bahmut mogao da postane i “odrednica čitave specijalne vojne operacije“ Ruske Federacije.

Prema rečima bivšeg vrhovnog komandanta snaga NATO-a u Evropi, generala Veslija Klarka, Rusija postavlja “vatrenu zamku“ za ukrajinske snage u toj oblasti.

Ako ukrajinske oružane snage pretrpe “značajne gubitke“, to će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dati adut da natera Kijev na privremeni prekid vatre ili čak primirje, kaže Klark.

Ukrajinske snage su uglavnom pozicionirane u gradu i oko njega, uključujući i blatom natopljene rovove koji razdvajaju razbijene delove zemlje pogođene nemilosrdnim granatiranjem.

Kako je Rusija premeštala nove formacije u to područje poslednjih nedelja, uključujući pojačanja koja su prethodno bila u oblasti Herson, borbe u sektoru Bahmut su se pretvorile u rovovski rat koji podseća na Prvi i Drugi svetski rat.

U fokusu većine nedavnih borbi, međutim, Bahmut je gotovo uništen i napušten, pri čemu su obe strane slale pojačanja za bitku koja se nemilosrdno nastavlja od leta, dok Moskva pokušava da obezbedi pobedu posle niza neuspeha i povlačenja na bojnom polju.

Međutim, cilj Rusije možda nije samo zauzimanje grada. Jevgenij Prigožin, osnivač zloglasne ruske plaćeničke grupe Vagner koja učestvuje u ratu, rekao je da njegove snage uglavnom fokusiraju napore na uništavanje ukrajinske vojske, piše AFP.

On je rekao i da je ta operacija nazvana “bahmutska mašina za mljevenje mesa”.