VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Kijev u panici – čeka se 16. decembar

    “Kijev u panici – čeka se 16. decembar

    Zvaničnici Ministarstva odbrane SAD-a sastavili su listu posledica ako vojska bude prinuđena da deluje po zakonu o jednogodišnjem privremenom finansiranju.

    Jednogodišnja rezolucija (CR) smanjila bi finansiranje Ministarstva odbrane za 29 milijardi dolara (3,7 odsto), u poređenju sa zahtevom predsednika Džoa Bajdena za budžet za 2023.

    CR je zakon o izdvajanjima koji daje budžetska ovlašćenja saveznim agencijama da nastave sa radom kada Kongres ne donese odluku o izdvajanjima za sledeću godinu.

    Prema pravilima budžeta, oba doma Kongresa trebalo bi da donesu 12 zakona o potrošnji do kraja septembra, koji se zatim međusobno koordiniraju i finansiraju vladu za narednu godinu, ili do sledećeg septembra.

    Međutim, Kongres to nikada ne čini i umesto toga odlaže odluku do krajnjeg roka. Ove godine rok za postizanje dogovora je 16. decembar.

    Obe kuće bi sada trebalo, umesto da donose pojedinačne zakone, sve da okupe u jedan ogroman omnibus ili CR.

    Problem je što do sada nisu uradili skoro ništa po tom pitanju, jer su bili zauzeti izborima za Kongres i zaostaju više nego inače.

    Očekuje se da će usvojiti “zakrpu” za kratkoročno finansiranje kako bi omogućili nastavak pregovora. Nakon što kratkoročna zakrpa istekne, moguć je jednogodišnji CR, ako ne mogu da se dogovore o dugoročnoj potrošnji.

    Ove nedelje, predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi rekla je da je moguća jednogodišnja rezolucija, nazvavši je “poslednjom instancom”.

    Prema listi koju je video Politiko, jednogodišnji CR bi, između ostalog, zaustavio nabavku novog stelt bombardera B-21 Raider, smanjio sredstva za kupovinu novih podmornica sa balističkim projektilima klase Kolumbija i obustavio vojnu pomoć u Ukrajinu.

    “Ukrajina je u kinetičkoj bitci, a mi smo njihov pomoćnik broj jedan”, rekao je šef finansija u Ministarstvu odbrane SAD Majkl Mekord.

    “Ako im ponestane municije, loše im se piše”, rekao je.

    Pentagon je zabrinut da bi jednogodišnje finansiranje predstavljalo “pretnju” za odbranu SAD.

    “Ne možemo da savladamo Kinu vezanih ruku na leđima tri, četiri, pet ili šest meseci svake fiskalne godine”, dodao je Mekord.

    On je takođe rekao da je “donekle optimista” da bi poslanici mogli da donesu sveobuhvatan zakon do kraja godine, ali je zabrinut jer nema informacija da su zvaničnici čak postigli okvirni dogovor o jednogodišnjem CR.

    Demokrate i republikanci su rekli da žele da finaliziraju paket finansiranja savezne vlade u poslednjim nedeljama Kongresa ovog meseca, umesto da ga odlažu do sledeće godine, kada podeljeni Kongres možda neće moći da postigne dogovor.

    Republikanci su na prošlim izborima preuzeli Predstavnički dom, a zvanično će preuzeti kontrolu u januaru naredne godine.

  • “Francuska da urazumi Zelenskog; Došlo je vrijeme”

    “Francuska da urazumi Zelenskog; Došlo je vrijeme”

    Francuska treba da zauzme razuman stav, prekine isporuke oružja Kijevu i urazumi Vladimira Zelenskog, saopštio je lider političkog pokreta “Ustani, Francusko”.

    Nikola Dupon-Enjan.objašnjava da bi se tako sprečilo produbljivanje društvene i ekonomske kriza u Evropi,”Golistička Francuska mora da se distancira i zauzme poziciju arbitra, jer cilj Zelenskog više nije odbrana Ukrajine, već namerava da žrtvuje svoj narod tako što će postati instrument uništenja Rusije. To je ozbiljna greška”, rekao je on.

    Poslanik je pozvao da se sledi primer bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka (1995-2007), koji je odbio da podrži američku invaziju na Irak 2003. godine.

    Prema rečima političara, situacija oko ukrajinskog sukoba je “izmakla kontroli” i “uvlači Evropu u ekonomsko i socijalno samoubistvo”.

    Dupon-Enjan smatra da su borbe u Ukrajini u interesu SAD i Kine, jer se Moskva približava Pekingu, a Evropa tone u ekonomsku i socijalnu krizu.

    “Došlo je vreme da se postigne mir, da se postigne kompromis između dve strane, da se smiri Zelenski. Neophodno je potpuno ukinuti ekonomske sankcije, zaustaviti isporuku oružja u zamenu za prekid vatre i pregovore. Treba prekinuti taj masakr, jer upravo Ukrajinci plaćaju visoku cenu”, rekao je on.

    “Rusija je velika sila i neće nigde nestati. Moramo da ubedimo Rusiju, ali i Zelenskog. Moramo da zaštitimo interese Francuske. Francuska ne želi energetsku, socijalnu i ekonomsku krizu jer će tada otići naša najbolja preduzeća u Sjedinjene Države i Kinu, a to se upravo i dešava”, zaključio je poslanik.

  • Bajden dao signal Zelenskom: Vrijeme je…

    Bajden dao signal Zelenskom: Vrijeme je…

    Američki predsednik Džo Bajden signalizira ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom o potrebi razgovora sa Rusijom.

    To je rekao Džozef Džofe iz Škole za međunarodne studije Džons Hopkins.

    “Bajden je suptilno nagovestio svom kijevskom kolegi: vreme je da započnemo razgovor sa Putinom”, napisao je Džofe u članku za časopis “Time”.

    Prema njegovim rečima, zapadni saveznici Zelenskog čuvaju Kijev od dalje eskalacije kako ne bi bio uvučen u sukob sa Rusijom.

    On je istakao da ukrajinska vlada treba da se pripremi za kompromise, uključujući “gubitak Krima”.

    Ranije je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu izrazio uverenje da zapadne zemlje treba da ubede kijevske vlasti da sednu za pregovarački sto sa Rusijom.

  • “Pobjeda ili treći svjetski rat”

    “Pobjeda ili treći svjetski rat”

    Ili će pobediti ili će se desiti treći svetski rat, ne vidi drugu opciju, kao ni okolnosti pod kojima bi se Rusija odrekla Krima.

    To je rekla glavna urednica ruske televizije Raša Tudej, Margarita Simonjan.

    Ona tvrdi da je Rusija zapravo zauzela Kijev tokom prve nedelje rata, a zatim ga vratila Ukrajini.

    U snimku emisije koju je objavila Džulija Dejvis, američka novinarka koja prati ruske medije, Simonjan takođe kaže da ne veruje da bi Rusija napala Kijev nuklearnim oružjem, ali ne jer bi veliki broj ljudi poginuo, već zbog svetinja koja se nalaze u Ukrajini.

    “Nismo kao oni. Da jesmo, zašto bismo se borili? Borimo se zato što smo drugačiji i za naše pravo da budemo drugačiji: da ne budemo fašisti, da ne budemo histerični ili moroni kao oni. Ako nam je komšija debil, zar moramo da budemo moroni” rekla je Simonjan.

    Postoje samo dva scenarija, treći svetski rat ili ruska pobeda i ukrajinski poraz, kaže urednica RT-a.

    “Iz njihove perspektive, pobeda Rusije znači da bismo mi zadržali bilo šta. Oni smatraju da Ukrajina treba da dobije sve: Donbas, Hersonsku oblast, Zaporožje i Krim”, rekla je ona.

    Ta dva scenarija se međusobno isključuju, kaže ona.

    “Ili ćemo pobediti ili će se desiti treći svetski rat, ne vidim drugu opciju. Pod kojim okolnostima bismo se odrekli Krima? Da li bismo ga se odrekli bez svetskog rata”, upitala je Simonjan.

    “Rusija neće napasti Kijev nuklearnim oružjem”
    Ona takođe kaže da Rusija nikada neće napasti Kijev nuklearnim oružjem.

    “Prvi razlog je to što je besmisleno, već smo prve nedelje pobedili Kijev. Praktično smo ga uzeli. Lično poznajem vojnike koji su se zgrozili kada im je rečeno da napuste svoje položaje. Još od marta se ne borimo protiv Kijeva, već protiv Zapada. Zašto bismo onda bacili bombu na Kijev”, dodala je ona.

    Najvažniji razlog zašto se to neće desiti su ruske svetinje u Kijevu, kaže Simonjan.

    “Ali nema naših svetinja u Vašingtonu ili Londonu. Nema ih ni u Berlinu”, rekla je Margarita Simonjan.

  • Strani plaćenici će završiti rat?

    Strani plaćenici će završiti rat?

    Ruska vojska regrutuje bivše avganistanske špijune koje su Britanci obučavali da joj pomognu na bojnom polju u Ukrajini, piše The Telegraph.

    Rusi im nude novčane nagrade od 10.000 američkih dolara i mesečne plate, a njihove porodice domove i obezbeđenje u Rusiji.

    Mnogi bivši pripadnici avganistanske Uprave za nacionalnu bezbednost (NDS) prihvatili su ove ponude jer smatraju da su Velika Britanija i druge zapadne zemlje za koje su radili tokom rata u Avganistanu propale i zaboravile ih.

    Bivši oficir NDS-a Hamid (pseudonim) sarađivao je sa britanskim specijalnim snagama u protivterorističkim operacijama protiv Talibana i DAEŠ-a. Hamid je za Telegraf rekao da je britanska vojska dala uputstva i mete oficirima NDS-a i da su oni potom izvršili te zadatke.

    “Rusija pokušava da regrutuje bivše avganistanske vojne zvaničnike da ih pošalje u Ukrajinu. Nemate pojma šta to znači. Ovaj plan je izuzetno opasan jer su to neki od najbolje obučenih zvaničnika na svetu”, rekao je Hamid.

    Oko 270 bivših oficira NDS-a napustilo je Avganistan zajedno sa svojim porodicama u septembru.

    Hamid je rekao da su službenicima ponuđene mesečne plate od 1.500 do 2.000 dolara i da su za svako dete mlađe od 18 godina dobijali po 3.000 dolara.

    Pored toga, dobili su i rusko državljanstvo.

    Britanska vlada je preko svojih programa pomoći Avganistanima prebacila u Veliku Britaniju više od 20 hiljada ljudi.

    Međutim, mnogi Avganistanci koji tvrde da su sarađivali sa britanskom vladom u Avganistanu kažu da ih je London zaboravio i da su dosta dugo čekali na odluke o preseljenju.

    Hamid je za Telegraf pokazao memorandum koji je potpisao bivši zamenik vrhovnog komandanta savezničkih snaga za Evropu, u kome je pisalo da je zaista sarađivao sa NATO trupama i britanskim specijalnim snagama i da su njegov život i životi članova njegove porodice u opasnosti kao rezultat.

    Oficiri NDS-a prošli su deo obuke zapadnih obaveštajnih agencija.

    Talibani su ih prezirali i ubili i mučili mnoge oficire NDS nakon preuzimanja vlasti u Avganistanu.

    Hamid je rekao da su mnogi oficiri NDS-a iskoristili dogovor između Moskve i Talibana koji im je omogućio da spasu svoje živote i pobegnu iz zemlje. Oni koji su izbegli i njihove porodice verovatno se nikada neće moći vratiti u domovinu.

    Prema Hamidovim rečima, ruski zvaničnici u ambasadi u Kabulu ocenjuju oficire koji žele da napuste zemlju i odu u Rusiju.

    “Gledaju kakvu ste obuku dobili i gde najbolje možete da im pomognete. Specijalne snage dobijaju jedan zadatak, a obaveštajci drugi”, rekao je Hamid i pozvao Veliku Britaniju da ubrza proces prijema bivših avganistanskih vojnih zvaničnika. da ih Rusi ne uzmu pod svoje.

  • Zelenski: “60 dolara? Povoljno za terorističku državu”

    Zelenski: “60 dolara? Povoljno za terorističku državu”

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski prokomentarisao je odluku zapadnih zemalja da ograniče cenu ruske nafte na 60 dolara.

    Rekao je da ograničavanje cene do 60 dolara za rusku naftu koja se prevozi morskim putem, koju su dogovorile G7 i Australija, nije ozbiljna i da će učiniti malo da odvrati Rusiju od vođenja rata u Ukrajini.”To se ne može nazvati ozbiljnom odlukom, postavljanje takve granice je prilično povoljno za budžet terorističke države”, rekao je Zelenski u video obraćanju, preneo je Rojters.

    On je istakao da je samo pitanje vremena kada će morati da se upotrebe snažnija sredstva.

    Zelenski je rekao i da je svet pokazao slabost postavljajući gornju granicu na 60 dolara, što će, kako je rekao, povećati ruski budžet za 100 milijardi dolara godišnje.

    “Ovaj novac će…ići ka daljoj destabilizaciji upravo onih zemalja koje sada pokušavaju da izbegnu ozbiljne odluke“, rekao je on.

    Mera ograničenja cene ima za cilj da smanji prihod Rusije od prodaje nafte, ali i da spreči skok globalnih cena, navodi Rojters.

  • Putin će posjetiti Donbas

    Putin će posjetiti Donbas

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetiće u dogledno vrijeme Donbas, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “To će se sigurno dogoditi u dogledno vrijeme jer je Donbas dio Ruske Federacije“, istakao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.

    Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR), kao i Hersonska i Zaporoška oblast, održale su krajem septembra referendume na kojima je većina birača odlučila da se te ukrajinske oblasti pridruže Rusiji, a predjsednik Putin potpisao je zakone o primanju tih regiona u sastav Ruske Federacije, podsjeća TASS.

  • Bivši savjetnik CIA: Do kraja rata, od Ukrajine će ostati…

    Bivši savjetnik CIA: Do kraja rata, od Ukrajine će ostati…

    Gubitak Oružanih snaga Ukrajine i problemi sa isporukom zapadnog naoružanja dovešće do toga da će do kraja sukoba teritorija Ukrajine biti značajno smanjena.

    To je napisao bivši savetnik CIA Džejms Rikards u članku za “Daily Reckoning”.

    “Ukrajina će se pretvoriti u rascepkanu državu, okupirajući teritoriju između Kijeva i Lavova”, navodi se u članku.

    Prema rečima autora članka, Oružane snage Ukrajine pretrpele su velike gubitke, a vojna pomoć Zapada neće doneti nikakvu korist, pošto su ukrajinski vojnici slabo obučeni. Pored toga, postoje poteškoće u logistici za prebacivanje naoružanja na liniju fronta.

    Rikards je primetio da prema informacijama iz Bele kuće, EU i NATO-a, “stvari u Ukrajini idu relativno dobro za Kijev”, ali je “stvarna situacija na bojnom polju skoro u potpunosti u suprotnosti sa zapadnim narativom”.

    Direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je u sredu da Varšava ubrzava pripreme za pripajanje teritorija Lavova, Ivano-Frankovska i većeg dela Ternopoljske oblasti Ukrajine.

    Krajem aprila Nariškin je rekao da Vašington i Varšava rade na planovima za uspostavljanje vojno-političke kontrole Poljske nad “istorijskim posedima” u Ukrajini. U stvari, reč je o pokušaju da se ponovi istorijski “dogovor” posle Prvog svetskog rata, kada je kolektivni Zapad, predstavljen od Antante, priznao pravo Varšave da prvo okupira deo Ukrajine kako bi zaštitio stanovništvo od “boljševičke pretnje”, a potom i uključenje ovih teritorija u sastav Poljske države, rekao je direktor Spoljne obaveštajne službe. Prema rečima Nariškina, planirano je da se poljski “mirovni kontingent” rasporedi u onim delovima Ukrajine gde je opasnost od direktnog sukoba sa ruskom vojskom minimalna.

    Rusija od 24. februara sprovodi vojnu operaciju u Ukrajini. Vladimir Putin je njen zadatak nazvao “zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima”. Prema njegovim rečima, krajnji cilj je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost Rusije.

  • Makron najavio razgovor sa Putinom

    Makron najavio razgovor sa Putinom

    Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je da će razgovarati sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom o situaciji u vezi sa nuklearnom energijom u Ukrajini.

    Makron je rekao da će razgovarati sa Putinom nakon što obavi razgovor sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelom Grosijem.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da datum telefonskog razgovora ruskog predsjednika i njegovog francuskog kolege nije preciziran.

    “Precizan datum nije utvrđen”, rekao je Peskov za “Sputnjik”.

  • “Vidite, Putin ima šemu”

    “Vidite, Putin ima šemu”

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da iskoristi mirovne pregovore da obnovi vojsku pre nego što započne nove napade, upozorio je britanski ministar.

    Džejms Kleverli je u intervjuu za Telegraf rekao da postoji rizik da “Putin zaista samo koristi prekid vatre da obuči više trupa i proizvede više municije i obnovi svoje oštećene oružane snage i ponovo ih naoruža”.Upozorenje britanskog ministra dolazi nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi bio voljan da razgovara sa Putinom ako zaista želi da okonča rat, što se do sada nije dogodilo. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će nastaviti da razgovara sa Putinom kako bi pokušao da spreči dalju eskalaciju i da obezbedi bezbednost nuklearnih elektrana.

    Međutim, Kleverli, koji je ove nedelje bio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu, postavio je pitanje da li će se Putin zaista angažovati u dobroj veri. “Poenta je da moramo da budemo veoma, veoma oprezni ako mirovne pregovore, a ja koristim reč mir pod navodnicima, pokrene Vladimir Putin”, rekao je Kleverli.

    “Rešenje za ovo mora biti održivo, mora biti smisleno, mora biti stvarno”
    On je dodao da ako Rusi iskoriste bilo kakvo zatišje u borbama kao paravan za ponovno naoružavanje, mogu nastati dodatni problemi. “Onda će se desiti da ćemo ponovo videti scene novih napada, ali možda za nekih 12 do 18 meseci“, rekao je on.

    “Rešenje za ovo mora da bude održivo, mora da ima smisla, mora da bude stvarno. Ono na šta moramo da pazimo je pauza koju Rusija koristi kao način da obezbedi da njena sledeća faza agresije bude efikasnija. nego ovaj sadašnji”.

    “I vidite, Vladimir Putin ima šemu za ovo. Gruzija, to će biti jednokratno, zar ne? Krim, to će biti jednokratno, zar ne? Istočna Ukrajina, to bi trebalo da bude jednokratno. U stvari, ono što smo videli je da su svi spremni za najnoviji talas agresije”, zaključio je Kleverli.