Oznaka: ukrajina

Vladimir Putin uživa u ovom trenutku – ućutkao je sve smrću Navaljnog i postigao dobro odmeren uspeh zauzimanjem Avdejevke, pišu mediji.

Prema rečima jednog od učesnika MInhenske bezbednosne konferencije, Jana Tekhaua nemačkog direktora u tink-tenku Eurasia, raspoloženje na tom skupu zapadne bezbednosne i diplomatske elite bilo je mračno. “Situacija je jako čudna”, dodao je on za Politiko.

Dve godine nakon Putinove sveobuhvatne invazije na Ukrajinu situacija nikad nije izgledala opasnije za Kijev, ali i za njegove susede duž zapadne granice Rusije.

Američki republikanci, sledeći naredbe bivšeg predsednika Donalda Trampa, blokiraju isporuke oružja Ukrajini. Rusi, za to vreme, nakon što su zauzeli Bahmut i Avdejevku, sada pokušavaju da pojačaju svoju prednost u smerovima Marjinke, Robotine, Kremine i Bahmuta.

Ni evropski zvaničnici ne uspevaju da popune prazninu u vojnom snabdevanju Ukrajine.

U međuvremenu, predsednik Rusije pojačao je svoju kampanju zastrašivanja Zapada. U intervjuu s bivšim voditeljom Foks Njuza Takerom Karlsonom Putin je spomenuo Poljsku više od desetak puta, stavljajući tu članicu NATO-a direktno u svoju viziju Velike Rusije, a zamenik ruskog premijera počeo je da pretiti norveškom vođstvu ostrva Svalbarda u Arktičkom okeanu.

Zbog toga se čelnici zemalja koje su najbliže Rusiji pripremaju za mogući rat.

Jedan zvaničnik NATO-a, koji je ostao anoniman, u razgovoru za Politiko kaže da je prevladavajući stav unutar saveza da Ukrajina “nije pred kolapsom” i da su “mračne najave preterane”. Ali, analitičari koji prate situaciju na bojnom polju nisu toliko uvereni. “Ono što čujemo je zastrašujuće”, rekao je u januaru visoki zvaničkik vlade evropske držae.

“Rizik od proboja Rusa je stvaran. Ne shvatamo to dovoljno ozbiljno”, dodao je.

Možda je prerano reći da će Zapad izgubiti rat u Ukrajini, ali postaje sve jasnije da bi mogao, piše Politiko.

Sada Kijev i njegovi saveznici razmišljaju o jezivom popisu mogućnosti za nadolazeću godinu, uključujući pritisak ruskih saveznika Irana i Kine da izazovu treći svetski rat.

Ruske snage bi mogle da stignu do Kijeva, ako ne sada, onda u drugoj fazi sukoba, a “elite” koje sada vladaju u glavnom gradu Ukrajine moraju da odu.

Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta za bezbednost Rusije Dmitrij Medvedev.

Ruske snage bi mogle da stignu do Kijeva zbog toga što, kako je rekao Medvedev, pretnja postojanju Rusije dolazi iz toga grada koji kontrolišu protivnici Ruske Federacije predvođeni SAD-om.

Medvedev tvrdi da kijevski režim predstavljaju marionete koje nemaju savest, niti strah za budućnost Ukrajine.

Elite koje sada vladaju u Kijevu moraju da odu, pojedine će same to da izaberu, a pojedine će biti prinuđene, rekao je Medvedev za ruske medije.

Medvedev je naveo da se sve odluke Kijeva donose u inostranstvu i u sedištu NATO-a i da bi zbog toga taj grad verovatno mogao biti cilj ruskog osvajanja, prenela je agencija RIA Novosti.

Medvedev tvrdi da zapadni političari, uključujući nemačkog kancelara Olafa Šolca i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja, ne veruju da će Ukrajina pobediti, ali da su prinuđeni, kako je naveo, da to ponavljaju u javnosti da bi opravdali enormne izdatke za vojnu pomoć Kijevu.

“Stavovi Moskve i Vašingtona su sada suprotni i teško da će biti moguće premostiti taj jaz i unaprediti odnose u narednim decenijama”, rekao je Medvedev.

Tokom haotičnog povlačenja iz Avdejevke Rusija je zarobila i ubila stotine ukrajinskih vojnika.

Iako američki zvaničnici tvrde da gubitak industrijskog gradića u Donjeckoj oblasti nije strateški značajan za Ukrajinu, moglo bi se pokazati upravo suprotno.

Naime, pad grada, koji su Rusi pokušavali zauzeti poslednjih deset godina, i zatočenje stotina vojnika mogli bi ozbiljno da narušei moral ukrajinske vojske dok se Kijev bori s nedostatkom vojnih snaga i pokušava da privuče nove regrute.

Dvojica ukrajinskih vojnika otkrila su za Njujork tajms da je tokom povlačenja iz razorenog istočnog grada zarobljeno ili se vodi kao nestalo od 850 do 1000 vojnika.

Ukrajinska vojna komanda priznala je da su neki vojnici zarobljeni, ali je pokušalo umanjiti njihov broj i značaj. Komadant ukrajinskih vojnih snaga na području Avdejevke Aleksandr Tarnavski tvrdi da je povlačenje išlo prema planu, ali je “u završnoj fazi operacije, pod pritiskom nadmoćnijih neprijateljskih snaga, određen broj ukrajinskih vojnika pao u zarobljeništvo”.

Jedan visoki ukrajinski zvaničnik uveren je da je samo šest vojnika zarobljeno pri povlačenju iz grada. Ti vojnici, pripadnici 3. zasebne desantno-jurišne brigade, navodno su zarobljeni nakon što su ostali bez municije i izgubili komunikaciju sa komadantom.

Međutim, pojedini ukrajinski vojnici i zapadni zvaničnici tvrde da je do zarobljavanja “značajnog broja vojnika” došlo zbog loše organizacije povlačenja i nedostatka komunikacije među trupama. Rusija je prošle godine dvaput pokušala da zauzeti Avdejevku, a iako su bili brojčano nadjačani, Ukrajinci su uspevali da se odbrane.

Ali, zatim je Moskva odlučila da primeni istu taktiku koju je koristila tokom bitke za Bahmut. Ruske snage opkolile su Avdijevku s tri strane i ostavile Ukrajincima samo jedan izlaz iz grada.

Ta se ruta, koju su ukrajinske trupe prozvale “cestom života”, pokazala mnogo opasnijom nego što se prvobitno mislilo. Naime, kad su se ukrajinske snage počele povlačiti tom asfaltiranom cestom, Rusi su ih žestoko bombardovali iz i napadali artiljerijskom vatrom i bespilotnim letelicama.

Jedinice ukrajinske vojske imale su problema s komunikacijom jer koriste različitu radioopremu, što je bio jedan od razloga koji je doveo do zarobljavanja. Vojnici s kojima je razgovarao Njujork tajms otkrili su da su se neke jedinice povukle dok su druge još uvek čekale na evakuaciju. Nakon što su saznale da se evakuacija neće sprovoditi, jedinice koje su ostale već su bile opkoljene i nisu imale mogućnost bega.

Četvorica pripadnika ukrajinske 110. zasebne mehanizirane brigade, velike jedinice koja je branila Avdejevku i njena predgrađa, rekla su za Kijev Independent da su komadanti predugo čekali da narede povlačenje iz grada, prisiljavajući mnoge vojnike da pobegnu pešice pod teškim granatiranjem.

Zapadni vojni stručnjaci takođe su kritikovali Kijev zbog prekasnog izvođenja povlačenja, istaknuvši da je Ukrajina napravila slične skupe pogreške u Bahmutu, Soledaru i Severodonecku. Kancerija tužitoca u Doneckoj oblasti pokrenuo je u međuvremenu istragu o “pucnjavi na nenaoružane ukrajinske ratne zarobljenike u Avdejevki i Veselu”.

Čini se da ni sam Kremlj nije bio spreman na to da će Avdejevka tako brzo pasti. Naime, ruska propaganda obično radi punom parom, a sada im je trebalo nekoliko dana da pripreme poruke koje su hteli da pošalju javnosti. – Rusija zapravo nije bila pripremljena za ovo u smislu propagandnog napada. Sada su se bacili na to, ali još nisu uspeli da slože uspešnu koordiniranu kampanju – rekao je Džonatan Tubner, izvršni direktor kompanije FilterLabs.AI, koja proučava rusko javno mnjenje.

U decembru je ukrajinska vlada objavila da Rusija u zarobljeništvu ima 3574 ukrajinska vojnika. Ukrajinski zvaničnici rekli su da žele da mobilišu još do 500 hiljada ljudi, ali zarobljavanje vojnika moglo bi otežati njihovo regrutovanje.

Britansko Ministarstvo odbrane u saopštenju je navelo da će gubici koje je Rusija pretrpela tokom zauzimanja Avdejevke verovatno dovesti do pauze u borbama dok vojska ne popuni svoje snage. ‌

“Verovatno je da ruskim snagama nedostaje borbena učinkovitost da iskoriste zauzimanje Avdijevke i trebaće im razdoblje odmora i osposobljavanje”, napisali su britanski zvaničnici.

Ukrajinska vojna obavještajna služba GUR saopštila je da ima obavještajne informacije da je Rusija na granici sa Ukrajinom rasporedila 48 lansera raketnog sistema Iskander M i K.

Kako se navodi ruska vojska gomila raketne snage i sprema se za udar na ukrajinske gradove.

Neki proukrajinski i prozapadni izvori navode, da se jverovatno možda radi o lanserima, koji nužno ne moraju da imaju rakete tipa Iskander M nego upravo sjevernookrejske raketne sisteme KN-23 poznati po sistemu “Kimskander”.

Ovo je izvijestio Vadim Skibicki, predstavnik Ministarstva unutrašnjih poslova i komunikacija Ukrajine, prenosi TV Front.

“Bilo ih je 46, sada ih je 48. Dodali su dva lansera, napravili su dodatnu taktičku grupu, koja služi za lansiranje balističkih projektila sa teritorije Rusije”, kaže Skibicki.

Ruske snage napadaju područje oko sela Robotine na jugu Ukrajine, kažu vojni zvaničnici.

Ovo je područje koje je Ukrajina vratila tokom kontraofanzive prošlog leta.

Ukrajinska vojska tvrdi da je četiri dana zaredom uspela da odbije ruske napade oklopnim vozilima.

Dostupne mape bojnog polja, koje su sastavile i analizirale nezavisne grupe, ukazuju na to da je Rusija zauzela malo područje zapadno i južno od Robotina, piše Njujork tajms.

Institut za istraživanje rata, istraživačka grupa iz Vašingtona, tvrdi da su Rusi stigli do zapadne ivice sela.

“Obratite pažnju na Robotine”, rekao je Dmitro Likovij, portparol ukrajinske vojske. “Izgleda da Rusi nameravaju da zauzmu ovo mesto”, primetio je on.

Rusi su prošle nedelje osvojili Avdejevku, koja se nalazi oko 160 kilometara istočno od Robotina. Oni su takođe napali ukrajinsku teritoriju na istočnoj obali Dnjepra, nekih 210 kilometara zapadno.

Analitičari tvrde da Rusi namerno napadaju sa više strana kako bi sprečili Ukrajince da se povuku i zamene iscrpljene vojnike. Takođe, Ukrajinci ostaju bez municije, što Rusi mogu da iskoriste.

Sergej Kuzan, predsednik ukrajinskog centra za bezbednost i saradnju, nevladine istraživačke grupe, rekao je da će Rusi “uzeti Robotine po svaku cenu”. On tvrdi da su oko sela okupili na desetine hiljada vojnika.

Selo je okruženo ruskim vojnicima sa tri strane. Kuzan smatra da će trupe, koje su se povukle iz Avdejevke, sada braniti teritoriju oko Robotina.

Na snimcima sa bojnog polja, koji su se pojavili na društvenim mrežama, vidi se kako dronovi udaraju u ukrajinske rovove iskopane oko sela.

Rusi su selo već zauzeli početkom rata, nakon čega su ga Ukrajinci u kontraofanzivi oslobodili, pa je pitanje u kakvom je sada stanju.

Predsednik Zelenski rekao je večeras da je situacija “veoma teška na nekoliko mesta na ratištu, gde su Rusi prikupili maksimalan broj vojnika”. On je dodao da Rusija koristi prednost odlaganja slanja pomoći Ukrajini.

Ruska strana priprema rezervne jedinice, koordinira ih i vrši druge pripreme za njihovo prebacivanje u Ukrajinu.

Ovo je saopštio bivši generalni tužilac Ukrajine i bivši šef Ministarstva unutrašnjih poslova ove zemlje Jurij Lucenko, pozivajući se na američke obaveštajne podatke.

Putin je prošle godine pozvao oko 300 hiljada novih vojnih lica, a, kako nas sada upozoravaju američki obaveštajci, Putin je početkom januara veliki broj njih poslao na unutrašnje ruske poligone na četiri meseca obuke i koordinacije, primetio je Lucenko. Istovremeno, bivši ukrajinski zvaničnik je naglasio da će koordinacija biti praćena vojnim vežbama.

Tako, prema rečima Lucenka, dodatne formacije Oružanih snaga Rusije mogu biti uvedene u Ukrajinu u maju ove godine.

Dan ranije je rekao da je ukrajinska strana od početka neprijateljstava izgubila oko 500 hiljada ljudi ukupno, ubijenih i ranjenih. Prema rečima bivšeg tužioca, objavljivanje ovih podataka biće šok za građane zemlje.

Vladimir Putin je ranije obavestio da u ukrajinskoj specijalnoj operaciji učestvuje oko 617 hiljada ruskog vojnog osoblja, sa dužinom kontaktne linije većom od 2 hiljade kilometara.

Direktno na liniji borbenih dejstava ima 244 hiljade mobilisanih vojnika. Sa druge strane, šef ukrajinske glavne obaveštajne uprave ministarstva odbrane ne misli tako.

“Rusi ove godine neće moći da oslobode Donbas”
Rusija ove godine neće moći da “zauzme” preostale teritorije Donjecke i Luganske oblasti, prognozira načelnik Glavne obaveštajne uprave ukrajinskog Ministarstva odbrane Kiril Budanov, koji je ranije “predvidio” da Ukrajinska vojska zauzima Krim 2023. godine. Šef ukrajinske vojne obaveštajne službe je u intervjuu američkom Volstrit Žurnalu dao najnoviju “prognozu“ za dalje vojne operacije, rekavši da ruske trupe ove godine neće moći da oslobode Donbas.

On je svoju izjavu opravdao rekavši da ruske trupe imaju “mnogo problema“. Istovremeno, on je priznao da ni ukrajinske oružane snage ne rade dobro, ali ruske oružane snage su “očigledno gore”.

Prema Budanovu, Oružane snage Rusije “nemaju dovoljno snage” da “zauzmu” ostatak teritorije, pošto je rusko vojno osoblje navodno loše obučeno, nema dovoljno granata i nemaju vremena da obnove oklopna vozila, pošto ih Oružane snage Ukrajine brže uništavaju. Naravno, nije se zaustavio na tome i najavio je glavni “problem” Oružanih snaga Rusije. Kao prošle i pretprošle godine u pitanju je opet “nedostatak projektila”.

Ovaj zaključak je doneo na osnovu činjenice da poslednjih dana nije bilo masovnih raketnih udara na Ukrajinu.

“Raketni napadi na ukrajinske gradove prestali su poslednjih nedelja pošto su ruske zalihe presušile”, rekao je Budanov.

Koincidencija je da Amerikancima ova “prognoza“ odgovara, jer plan koji je prethodno predložio Pentagon, naglašava kako ukrajinske oružane snage ove godine treba da se održe u defanzivi, a tek iduće godine treba krenuti u kontraofanzivu, “pobeđujući” rusku vojsku.

Ukrajinski parlament raspravlja o izmenama zakona o mobilzaciji, a očekuje se da nova pravila budu usvojena za nekoliko sedmica, piše CNN.

Veruje se da će se reformama zapravo znatno povećati broj mobilizovanih Ukrajinaca, što je jedna od tačaka razdora u odnosima između smenjenog glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Zalužni je, svojevremeno, reagovao na izjavu Zelenskog da je Ukrajini potrebno još 500.000 vojnika, poručivši predsedniku da taj broj neće moći da postigne bez uvođenja nepopularnih mera.

Zalužni je nedavno smenjen s položaja, na njegovo mesto postavljen je general Sirski, a situacija na frontu izmiče kontroli. Nedostaje municije, vojnika, obećane pomoći nema, a sveukupna svetska podrška Ukrajini opada velikom brzinom.

Mnogi Ukrajinci dobrovoljno su pristupili vojsci kada je Rusija izvršila invaziju, ali je situacija potpuno drugačija, pogotovo nakon propale kontraofanzive, i ukrajinska sada vojska šalje agente za regrutaciju širom zemlje kako bi hvatali ratno sposobne.

U Ukrajini vojsku mogu da služe muškarci i žene od 18 do 59 godina, dok mobilizacija važi za građane starije od 26 godina. Reformom o kojoj sada raspravljaju parlamentarci minimalni uzrast za mobilizaciju smanjio bi se na 25 godina.

Takođe, zakonom se planira uvođenje strože kazne za izbegavanje mobilizacije, koja bi mogla uključivati suspenziju vozačke dozvole ili bankovnog računa.

Budući da u Ukrajini traje ratno stanje, muškarcima kojima je vreme za regrutaciju zabranjen je izlazak iz države, s tim da su od toga izuzeti samohrani roditelji i profesionalni sportisti.

Neki Ukrajinci pokušavaju da ilegalno napuste državu, a kazna za pokušaj ilegalnog bega iz države obično iznosi 204 evra.

Za to vreme, pred ukrajinskim parlamentom protestuju žene koje smatraju da mobilizacija može biti poštena samo ako i porodica ima ulogu u odlučivanju. Žele da se muškarci mogu brzo vratiti kućama, odnosno žele mobilizaciju do određenog roka, a ne “do daljeg”.