Oznaka: ukrajina

Masovni slom zapadne artiljerije u Ukrajini, stvorio je značajne probleme za ukrajinske snage, piše američki vojni ekspert, Piter Sučiju, za 19FortiFive.

“Oružje ne može da izdrži hiljade hitaca dnevno, pa „pregore“ posle meseci prekomerne upotrebe, dok su drugi oštećeni ili uništeni ruskom uzvratnom vatrom”, primetio je autor.

Cevi za haubice M777 pravljene su uglavnom od titanijuma, koji je lakši od čelika. Ovo pojednostavljuje kretanje opreme, smanjuje vreme pripreme za rad, ali i utiče na radni vek i izdržljivost.

Titanijumske cevi su zauzvrat dizajnirane, da ispaljuju mali broj granata za podršku pešadiji u lokalnoj borbi.

Kolumnista je naveo, i da je oko trećina od 350 američkih, britanskih i francuskih haubica trajno onesposobljena, ili u servisima u Ukrajini. Istovremeno, oprema sa ozbiljnim kvarovima mora da se odnese u specijalno opremljenu bazu u Poljskoj.

Posle početka ruske “specijalne operacije” za oslobađanje Donbasa, SAD i Evropska unija izdvojile su milijarde dolara za naoružanje ukrajinske vojske. Moskva je više puta napomenula, da na ovaj način Zapad nastoji da produži sukob.

Portparol predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, naglasio je, da pumpanje Kijeva vojnom tehnikom, ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora, i da će imati samo negativan efekat.

Strani dobrovoljci napuštaju ukrajinsku vojsku zbog loše organizacije, nedostatka opreme i nesmotrenih zapovednika, piše “Biznis insajder”.

Kad je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio formiranje Legije stranaca na hiljade njih stalo je u red ispred ukrajinskih ambasadaširom sveta kako bi se dobrovoljno javili za odlazak u rat.

Ukupno se prijavilo 20.000 legionara iz 52 zemlje u prvim sedmicama rata, a njih 3.000 bili su američki državljani, prenosi Slobodna Dalmacija.

Novinari “Biznis insajdera” razugovarali su sa Amerikankom Marijom Lipkom, partnerikom Brajana Janga, veterana američke vojske koji se početkom rata dobrovoljno prijavio za ukrajinsku Legiju stranaca, a onda tamo poginuo u julu.

Nakon dolaska u Ukrajinu, Lipka je ispričala da je počela da dobija zabrinjavajuće poruke od Janga koji se žalio na neorganizovanost i neopremljenost legije. On je, navodno, bio smešten u 517. bataljon brigade Ivana Bohuna, koju je nadzirala Legija GUR, kojom je upravljala ukrajinska obaveštajna služba.

Jang je, kako se tvrdi, 18. jula bio zajedno sa svojom jedinicom raspoređen u Hrihorivku, selo u južnoj Ukrajini, u blizini Hersona, koji je tada bio pod teškim ruskim napadima.

Imali su zadatak da očiste klanac koji su ruski vojnici koristili za prelazak male reke, ali su ih ruske trupe uočile i počele su ih gađati artiljerijskom vatrom. Prva je eksplozija, piše “Insajder”, povredila medicinskog radnika koji je tog dana pratio bataljon, takođe američkog državljanina, a zatim su Jang I njegvi saborci pokušali da ga spasu ali su se našli pod ruskom vatrom zbog čega su poginuli.

Jangovoj partnerki tada su počeli da se javljaju njegovi saborci, a među porukama u koje je “Biznis insajder” imao uvid, bilo je i onih koje su otkrile prave probleme. Na primer, u tim porukama je navedemo da je da je njihov zapovednik u Legiji stranaca Ruslan Mirošničenko bio nesmotren i često pijan.
Tvrdi se i da je često podsticao vojnike da piju pre odlaska u misije.

“Insajder” je u aprilu razgovarao i s dvojicom Nemaca koji su otišli u Ukrajinu kako bi se dobrovoljno borili, a oni su tamošnje kasarne opisali kao puste i neorganizovane, navodeći da je “vladao opšti osećaj haosa”.

“Katastrofa”, rekao je jedan od njih, dodajući: “Nema organizacije, nema organizovane obuke. Svi samo žele da ubiju Ruse.”

U međuvremenu, istraga koju je objavio “KIjev independent” u avgustu, otkrila je da su neki ukrajinski zapovednici slali vojnike u “samoubilačke misije” i da su, osim toga, seksualno uznemiravali ženske pripadnice vojske.

Jedan zapovednik, bivši poljski kriminalac po imenu Saša Kučinski, navodno teški alkoholičar, prisiljavao je vojnike u svojim trupama da mu pomognu u pljačkanju prodavnica, naveo je “Kijev independent”.

Biće potrebno 10 do 15 godina da se popune zapadne zalihe artiljerijske municije koja se koristi za podršku ukrajinskoj vojsci u borbi protiv ruske agresije.

Ovu informaciju saopštio je vlasnik velikog proizvođača oružja Čehoslovačka grupa (CSG).

Uprkos prilivu municije u Ukrajinu, vlasnik CSG Mihal Strnad rekao je da ukrajinskim snagama ponestaje municije jer zapadne vlade polako ostaju bez svojih arsenala zbog ograničenja proizvodnih kapaciteta.

“Artiljerijska municija je ovih dana veoma retka roba“, rekao je on. “Procenjujem da će biti potrebno 10-15 godina da se popune zalihe (zapadnih armija)” zbog rata u Ukrajini, dodao je Strnad.

Evropske vlade su u velikoj meri iskoristile svoje arsenale da podrže Ukrajinu. Strnad kaže da Ukrajina ispali 40.000 granata nedeljno iz nekoliko stotina haubica koje su joj dale zapadne zemlje.

“Mnogo toga je isporučeno Ukrajini“, rekao je on. “Međutim, činjenica je da Ukrajinci danas pucaju manje nego što bi mogli jer nemaju dovoljno municije.

CSG je glavni snabdevač Ukrajine modernizovanim oružjem iz sovjetskog doba, uključujući tenkove, haubice, višecevne raketne bacače i borbena vozila.

CSG na svom inventaru ima 90 modernizovanih tenkova T-72 koje su platile SAD i Holandija.

Međutim, CSG-ove zalihe oružja iz sovjetskog doba takođe su se smanjile, a na tržištu je ostalo malo pogodnog za modernizaciju i isporuku u Ukrajinu, ističe Strnad.

General Oleksander Sirski, komandant ukrajinskih kopnenih snaga, rekao je da sve više i bolje obučenih ruskih vojnika dolazi na front.

On je za nacionalnu televiziju istakao da je mobilizacija povećala vojnu pretnju Rusije u Ukrajini, ali da Moskva trenutno koristi dosta stare opreme jer ima ogromnih problema sa obnavljanjem zaliha.”Na istočnom frontu situacija je veoma napeta, neprijatelj svakodnevno napada naše jedinice. Ovoliki broj ljudstva je povećao pretnju za nas i to nisu samo reči – to su nove brigade, novi bataljoni koji su obučeni, ovo je dopuna koju je vojska čekala jer je bila iscrpljena“, odgovorio je Sirski na pitanje o posledicama mobilizacije koju je Moskva naredila u septembru, prenosi Skaj njuz.

“Oni koji sada dolaze bolje su obučeni od onih koji su prethodno poslani na front“, dodao je Sirski.

Međutim, on kaže da i pored povećane pretnje, ruske snage sporo napreduju oko grada Bahmuta, gde se trenutno vode najteže borbe.

Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru naredio delimičnu mobilizaciju oko 300.000 rezervista kako bi ojačao svoje snage u Ukrajini.

Rusija pokrenula novi raketni napad na Ukrajinu. Širom zemlje zavijaju sirene i ljudi beže u skloništa. Prijavljen nestanak struje u Moldaviji.Na društvenim mrežama je navedeno da su lansirana 104 projektila sa 13 borbenih aviona, a upozorava se i na mogući napad s mora, projektilima Kalibar. Očekuje se da rakete pogode mete u Kijevu u 14.15 po lokalnom vremenu.

Da su rakete lansirane potvrdio je portparol vazduhoplovnih snaga Ukrajine Jurij Ihnat. “Rakete su već lansirane”, rekao je on, dok je šef kabineta ukrajinskog predsednika Andrij Jermak upotio apel građanima: “Nemojte ignorisati upozorenja.”

Navodno je pet raketa presretnuto.

Objavljena je i mapa masivnih udara, a navedeno je da je krenula i druga “tura” raketa ka Ukrajini. Ta vest međutim, zvanično nije potvrđena.

Za sada nema informacija o eventualnoj šteti ili žrtvama, ali ukrajinski mediji su preneli izjave zvaničnika da su se čule eksplozije u pojedinim oblastima kao i da je PVO reagovala.

Kako je preneto na Telegramu, ali i na Tviteru, jedna raketa već je pogodila Odesu. Javljeno je i da je nestalo struje u glavnom pogonu za snabdevanje vodom u tom gradu, tako da je cela Odesa trenutno bez vode.

Kompanija koja upravlja fabrikom za snabdevanje vodom je apelovala na građane da ostanu smireni, dodajući da će se isporuka vode normalizovati kada se izvrše neophodne popravke.

Takođe, na društvenim mrežama pojavila se i informacija da je došlo do nestanaka struje u Moldavciji, ali za sada nije jasno da li zbog toga što je pogođen neki dalekovod u UKrajini, ili zbog “zalutalog” projektila. Ihnat je rekao da postoji mogućnost da je ovaj napad ruske vojske usmeren ka iscrpljivanju ukrajinske protivvazdušne odbrane pred nov napad Rusije koji bi se mogao dogoditi kasnije tokom dana i čije bi mete mogli da budu ključni infrastrukturni objekti, preneo je “KIjev independent”

Izveštaji ruskih medija i video snimci objavljeni na društvenim mrežama ukazuju da su se jutros dogodile dve eksplozije u Rusiji.

To je, kako piše “Gardijan” povećalo mogućnost da je Kijev pronašao način da gađa ruske dalekometne bombardere koji se koriste u napadima na infrastrukturu Ukrajine.Prema izveštajima ruskih medija, rano ujutro dogodila se eksplozija u vazdušnoj bazi Engels-2 u ruskoj oblasti Saratov u kojoj se nalaze bombarderi Tu-95 koji su učestvovali u napadima krstarećih raketa na Ukrajinu, preneo je Blic pisanje britanskog lista.

Na društvenim mrežama pojavile su se i informacije da su uništena tri bombardera.

Izveštaji ruskih medija i video snimci objavljeni na društvenim mrežama ukazuju da se u ponedeljak rano ujutro dogodila eksplozija u vazdušnoj bazi Engels-2 u ruskoj oblasti Saratov u kojoj se nalaze bombarderi Tu-95 koji su učestvovali u napadima krstarećih raketa na Ukrajinu.

Još jedna eksplozija dogodila se u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u blizini grada Rjazanja, manje od 250 milja od Moskve. Troje je poginulo, a pet je ranjeno nakon eksplozije cisterne, javili su ruski državni mediji. U toj bazi se nalaze i bombarderi dugog dometa Tu-95 i Tu-22M.

Video snimak eksplozije pokazao je vatreni udar koji obasjava noćno nebo. Meštani su izvestili da se zvuk eksplozije mogao čuti na miljama.

Uzrok dve eksplozije nije potvrđen, prenosi.

Međutim, Baza, ruski medij sa izvorima u bezbednosnim službama, izvestio je da je ruski aerodrom u Engelsu napadnut lutajućim municijom koja je gađala pistu aerodroma. Astra, još jedan nezavisni ruski medij, tvrdi da su dva nuklearna bombardera Tu-95 oštećena u eksploziji. Ni jedan ni drugi nisu naveli izvor za svoje informacije.

Ukrajinski posmatrački izveštaji od prošle nedelje sugerišu da je Rusija isporučivala krstareće rakete u vazdušnu bazu Engels i prebacivala avione u vazduhoplovnu bazu Rjazanj u pripremi za još jedan napad na Ukrajinu.

Nije poznato da Ukrajina ima bilo kakvu municiju koja bi joj omogućila da napadne stotine kilometara izvan linija fronta sukoba, iako je bilo izveštaja da su u razvoju takve bespilotne letelice.

Rjazanj se nalazi oko 200 kilometara jugoistočno od Moskve.

Ruske snage PVO dobile su novi softver koji olakšava obaranje raketa HIMARS MLRS, rekao je komandant jedne od jedinica baziranih u pravcu Zaporožja.

“U početnoj fazi nismo razumeli šta je to HIMARS raketa, ali sada sa sigurnošću radimo sa HIMARS-om. Napravili smo novi program zahvaljujući kome su nam HIMARS rakete sasvim obična meta. Precizno vidimo, posmatramo i uništavamo bez problema”, rekao je taj komandant za RIA Novosti.

Kako dalje prenosi Raša tudej Balkan, jedinica pod njegovom komandom, kako je naveo, već je oborila desetak projektila HIMARS, od kojih četiri u poslednjih mesec dana.

Sistem HIMARS koji su isporučile SAD se u rukama ukrajinskih snaga pokazao kao “promena igre” u rusko-ukrajinskom sukobu, doprineo je ukrajinskoj vojsci. Sistem do tada nije bio poznat i nije bilo načina da ruske snage adekvatno odgovore na napade.

Direktor Centra za vojno-politička istraživanja, doktor istorijskih nauka Aleksej Podberezkin je za radio “Sputnjik” rekao da su ruski sistemi često uništavani na udaljenosti od 15-25 metara, jer na tako velikoj udaljenosti nije bilo moguće oboriti HIMARS rakete.

“Sada su proračuni daleko precizniji, skoro stoprocentni. Ako nije reč o masovnom napadu, onda novi softver daje stopostotno precizne rezultate”, rekao je Aleksej Podberezkin.

Raketni sistem HIMARS razvijen je u Sjedinjenim Državama u kompanijama “BAE Sistems” i “Lokid Martin” krajem devedesetih godina, a proizvodi se od 2003. godine.

HIMARS je raketa visoke tehnologije, male težine na točkovima, što joj daje veću agilnost i manevarske sposobnosti na bojnom polju.
Radi na bazi troosovinske šasije FMTV američke vojske, može da nosi šest raketa ili jednu operativno-taktičku balističku raketu ATACMS, a svaka jedinica može da nosi šest GPS-om vođenih raketa.

Ponovno punjenje moguće je za oko jedne minute, a iziskuje mali broj članova osoblja.

Domet raketa iz ovog sistema je oko 80 kilometara, skoro dvostruko više od haubica M777, koje su SAD ranije isporučile Ukrajini.