VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zaharova: Moguće da Amerika priprema još jedan prevrat u Kijevu

    Zaharova: Moguće da Amerika priprema još jedan prevrat u Kijevu

    Moguće je da Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan prevrat u Ukrajini, izjavila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova na redovnoj konferenciji za medije.
    “Kijev je 4. decembra posjetila viša zamjenica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland. Inspekcijska putovanja američkog pokrovitelja u Ukrajinu više nikoga ne iznenađuju – to je normalno: to je kao da dođete da provjerite kako je tamo – da li još gori vatrica ili treba nabaciti drva za ogrev. I, naravno, očigledno je vuče na mjesto zločina”, rekla je Zaharova.

    Portparolka je Nulandovu nazvala vjesnikom “tragičnih potresa” za Kijev.

    “Njeno pojavljivanje u Kijevu u sadašnjim uslovima, kada se u ukrajinskim vladajućim krugovima zaoštravaju nesuglasice oko raspodjele zapadne pomoći, naravno, nije slučajno. Moguće je da se ponovo pokrene dvorski prevrat ili neka kadrovska rekonstrukcija. Mislim da režim Zelenskog, koji je više puta iskušavao strpljenje Vašingtona, ima o čemu da razmišlja”, dodala je Zaharova.

    Ona je podsjetila da se lik Nulandove povezuje sa “evromajdanom”, koji je svjetskoj zajednici predstavljen kao znak demokratskog procesa u Ukrajini, a zapravo je bio državni prevrat organizovan novcem i rukama Zapada.

    “Iza ovoga su, prije svega, naravno, stajale SAD i one zemlje i političke snage na evropskom kontinentu koje su djelovale unisono sa Sjedinjenim Američkim Državama… Tada se Vašington otvoreno umiješao u unutrašnje stvari Ukrajine i jednostavno ručno upravljao masovnim protestima”, objasnila je ona.

    Zaharova je dodala da SAD planiraju da potpiruju sukob u Ukrajini najmanje do kraja 2025. godine, što se može zaključiti iz dokumenata koje Vašington ni od koga ne krije.

    Prema njenim riječima, američki mediji već danas sa uživanjem govore o detaljima korupcionaškog maratona “Bijela kuća-Kijev-Bijela kuća”, čime se objašnjava želja administracije predsjednika SAD Džozefa Bajdena da Kongres uključi dodatnu pomoć Kijevu u iznosu od 37 milijardi dolara 2023. godine.

    Neveći dio ove pomoći ići će za potrebe ukrajinske vojske, a potom će biti odlučeno ko će se od njih “namjestiti” u evropske, svjetske banke i privatne fondove, objasnila je Zaharova.

    “U istu logiku se uklapa i ugovor potpisan krajem novembra i koji su američke vlasti predvidjele na tri godine sa kompanijom Raytheon od 1,2 milijarde dolara za kupovinu sistema PVO za Kijev”, zaključila je Zaharova.

  • FSB: Veleizdaja

    FSB: Veleizdaja

    Dva stanovnika Sevastopolja koja su Službi bezbednosti Ukrajine (SBU) odavala informacije o vojnim objektima, uhapšeni su zbog veleizdaje, saopštila je FSB.

    Prema saopštenju ruske Federalne službe bezbednosti, jednog uhapšenog je još 2016. vrbovala SBU “kao pristalicu ukrajinske ideologije”.

    Nakon početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, on je za novac odavao informacije o lokacijama objekata Ministarstva odbrane Rusije, „što je moglo biti iskorišćeno protiv bezbednosti Rusije i nanošenja štete odbrambenoj sposobnosti države“.

    To lice je ovog leta, po nalogu pokrovitelja iz SBU, angažovalo za špijunažu svog poznanika, takođe stanovnika Sevastopolja, koji je „preko internet mesindžera Vocap prikupljao i prenosio stranoj službi podatke o objektima FSB Rusije“.

    Protiv pritvorenih lica pokrenuti su krivični postupci zbog veleizdaje. Nije precizirano kada je privođenje sprovedeno, ali je Lenjinski okružni sud u Sevastopolju već odredio dvomesečni pritvor obojici stanovnika Sevastopolja, preneo je Sputnjik.

  • Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Rusi su stigli; Bitka koja odlučuje ishod

    Ruske i ukrajinske snage trenutno vode žestoke borbe u gradu Bahmutu u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, piše Skaj njuz.Profesor Majkl Klark, analitičar za odbranu i bezbednost u Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), rekao je za Skaj njuz da je moguće da će Rusi pobediti Ukrajince u Bahmutu, ali da bi bitka za Kreminu u Luganskoj oblasti mogla da bude još važnija.

    “Bahmut je u centru velike ruske ofanzive”, rekao je Klark.

    “Rusi su stigli do juga Bahmuta i sada uspešno prodiru u grad… Ukrajinci ih uglavnom napadaju artiljerijom i uspevaju u tome. Rusi trpe prilično velike gubitke”, dodao je profesor. “Noću izgleda kao da polja gore“, ustvrdio je Klark.

    Profesor je rekao da rezultat bitke za Bahmut neće biti važan ako Ukrajinci zauzmu Kreminu. Analitičar RUSI kaže da ukrajinske snage kontrolišu autoput P66 koji povezuje Kreminu, Svatov i sever.

    “Ukrajinci su zauzeli neke oblasti severno od Kremine i izgleda da su u poziciji da se kreću na jug. Ako uspeju da potisnu Ruse iz Kremine, otvoriće im se vrata Luganska”, rekao je Klark.

    “Ako Rusi izgube Kreminu, ishod sukoba u Bahmutu neće biti bitan. Ključna bitka se odvija kod Kremine. Rusi željno uzvraćaju vatru, ali gube kontrolu nad Kreminom. Ako izgube kontrolu nad tim gradom, period oko Božića će pokazati koliko je on važan”, zaključio je profesor.

  • Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    Ukrajinci mole: Dajte nam ono što ste bacali po Srbiji

    CNN navodi da su ukrajinski zvaničnici od američkog Kongresa i administarcije predsednika SAD tražili da im pošalju kasetne bombe.

    Reč je o najkontroverznijem ukrajinskom zahtevu do sad, prenosi Raša tudej Balkan i dodaje da je upotreba tog oružja zabranjena u preko 100 država.

    Američki zvaničnici više puta su naglasili da su spremni da podrže Ukrajinu “koliko je potrebno”, kako bi poboljšali njen položaj na potencijalnim pregovorima sa Rusijom. Međutim, ni zalihe zapadnog naoružanja nisu neograničene, pa Ukrajinci smatraju da bi im američka kasetna municija, koja skuplja prašinu po skladištima, dobro došla.

    Bajdenova administracija odbila je da u potpunosti odbaci taj ukrajinski zahtev, ali ga čuvaju kao poslednju opciju, ukoliko zalihe preostalog naoružanja počnu da presušuju.

    Međutim, problem je i u tome što je Kongres zabranio slanje ove municije drugim državama, a nije izvesno da bi ovo telo moglo da promeni tu odluku u bližoj budućnosti, prenosi RT Balkan.

    Ukrajinci tvrde da je njihov zahtev opravdan zato što “i ruska strana koristi tu vrstu municije”, tvrdeći da je oni “neće koristiti protiv civilnog stanovništva, već samo protiv ruske vojske”.

    Kasetna municija, poznata i pod nazivom kasetna bomba, predstavlja poseban tip, najčešće nevođene municije, koja u sebi sadrži manje eksplozivne naprave ili komadiće metala. Ove bombe pri eksploziji raspršuju svoju sadržinu u svim pravcima, predstavljajući tako veliku opasnost za sve koji se nađu u blizini.

    Čak i ukoliko ne eksplodiraju, ove bombe mogu biti izuzetno opasne, pošto se na tlu ponašaju slično minama, čineći značajne delove teritorije nepristupačnim.

    Upravo je ta njihova karakteristika presudno uticala na donošenje Konvencije o zabrani kasetnih bombi, koja je postala važeća 2010. godine. Tu deklaraciju postpisalo je 108 država, međutim ni SAD ni Ukrajina nisu među njima.

    Amerikanci su koristili kasetne bombe u velikom broju oružanih sukoba, uključujući i NATO agresiju na Jugoslaviju, kada su kasetne bombe bačene na više gradova, uključujući i Niš.

  • Vašington nije znao

    Vašington nije znao

    Vašington nije unapred znao za ukrajinske udare na rusku teritoriju, saopštila je zamenica portparola Pentagona Sabrina Sing.

    “Ne bih rekla da smo u stalnom kontaktu, niti smo u kontaktu oko udara koji će biti naneti. Svakako sarađujemo sa našim ukrajinskim kolegama”, rekla je ona odgovarajući na pitanje da li postoji koordinacija između Vašingtona i Kijeva.

  • Sukob Klička i Zelenskog

    Sukob Klička i Zelenskog

    Mediji izvještavaju da je došlo do sukoba Klička i Zelenskog. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da su kritike koje mu je uputio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, vođene politikom i da su veoma “čudne”.

    “Uvjeren sam da iza ovoga stoji politika, jer jedna politička grupacija trčakara okolo i pokušava da pronađe greške unutar Kijeva”, rekao je Kličko, prenio je “Rojters”.

    Zelenski je kritikovao Klička prilikom jednog od večernjih obraćanja protekle nedjelje, kada je optužio gradske vlasti Kijeva da nisu obezbijedile dovoljno skloništa uprkos tome što su ruske snage pogodile energetski sistem.

    Gradski zvaničnici u cijeloj zemlji uveli su specijalne “grijne punktove” kako bi stanovnicima obezbijedili struju i toplotu u slučaju da oštećenja na infrastrukturu izazovu velike nestanke struje.

    Kličko je za “Rojters” rekao da Kijev ima takozvanih grijnih punktova više nego bilo koji drugi ukrajinski grad.

    “Za mene je čudno kako smo ujedinjeni protiv jednog neprijatelja, ali počinjemo da se svađamo među sobom unutar naših granica”, ocijenio je Kličko i dodao da “strani partneri kažu imate zajedničkog neprijatelja, a ne umijete da riješite međusobne sukobe”.

    Kličko je devet godina gradonačelnik Kijeva i smatran je jednim od najistaknutijih protivnika Zelenskog prije početka sukoba u Ukrajini.

  • Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    Putin odgovorio koliko bi sukob mogao trajati

    • Predsjednik Rusije, Vladimir Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike. On je između redova rekao koliko bi sukob mogao trajati,”Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    Putin izjavio je danas da će se Moskva truditi da odbrani svoje interese “svim raspoloživim sredstvima”, prenose mediji.

    Putin je ovo izjavio tokom sjednice ruskog Savjeta za ljudska prava koja je prenošena direktno na televiziji, rekavši da je Zapad tretirao Rusiju kao državu “druge klase” koja nema pravo na svoje postojanje.

    On je poručio da ruski Savjet za ljudska prava može da bude važno međunarodno mjesto za zaštitu ljudskih prava.

    “Smatram da naš državni savjet kao institucija već radi sa brojnim civilnim organizacijama u Rusiji, ali i inostranstvu i može da postane važno međunarodno mjesto na kojem se može razgovarati o pitanjima ljudskih prava i zaštite u modernom svijetu”, istakao je Putin, prenio je “TAS S”.

    On je dodao da se “doktrina ljudskih prava globalno koristi da se uništi suverenitet država i podrži dominacija Zapada”.

    “Vidimo da se ta doktrina koristi da se uništi suverenitet država, da se opravda zapadna politička, finansijska, ekonomska i ideološka dominacija”, istakao je Putin.

    U svom govoru, on je odgovarao na komentar člana Savjeta za ljudska prava koji je rekao da ukrajinske snage granatiraju stambene oblasti u regiji Donjecka koju kontroliše Rusija.

    Putin je rekao i da će se njegova vojska vjerovatno još dugo boriti u Ukrajini, ali i da ne vidi razlog da u ovom trenutku mobiliše dodatne vojnike.

    “Što se tiče specijalne vojne operacije, naravno da to može biti dug proces”, rekao je on.

    “Ali trenutno nema potrebe za drugim krugom mobilizacije nakon poziva 300.000 rezervista u septembru i oktobru”, dodao je Vladimir Putin, predsjednik Rusije, prenosi “b92”.

    Od tog broja, 150.000 je trenutno raspoređeno u Ukrajini.

  • Zelenski proglašen za ličnost godine

    Zelenski proglašen za ličnost godine

    U izboru prestižnog časopisa “Time” predsjednik Ukrajine, Volodimir Zelenski je proglašen za ličnost godine.

    “Time” je proglasio u srijedu predsjednika Volodimira Zelenskog, kao i “duh Ukrajine” svojom ličnošću godine 2022., zbog otpora koji je zemlja pokazala suočena s ruskom specijalnom vojnom akcijom.

    “Bilo da bitka za Ukrajinu ispunjava nadom ili strahom, Volodimir Zelenski je pokrenuo svijet na način kakav nismo vidjeli decenijama”, napisao je glavni urednik “Time-a”, Edvard Felsental, prenosi “AlArabyia”.

  • Putin: Rusija nije počela rat

    Putin: Rusija nije počela rat

    Ruski predsjednik Vladimir Putin danas je tokom sastanka ruskog Vijeća za ljudska prava, koji je održan putem video veze, utvrdio da “Rusija nije počela rat u Ukrajini”. Rekao je da je rat otpočeo državnim udarom 2014. godine, nakon čega je Rusija izvela pripajanje Krima.

    Rekao je kako “Rusija nije imala šanse smiriti situaciju u Ukrajini”, zemlji na čijem je tlu započela specijalnu vojnu akciju 24. februara ove godine. Potom je utvrdio da Poljska, koja graniči s Ukrajinom, želi zauzeti dijelove ukrajinske teritorije.

    Potom se osvrnuo i na strahove oko nuklearnog oružja, utvrdivši da “prijetnja nuklearnog rata raste”.

    Odmah zatim je rekao da “Rusija razmatra korištenje nuklearnog oružja samo kao odgovor na napad” pa dodao da “Rusija nema taktička nuklearna oružja u drugim zemljama, za razliku od Amerike”.

    “Nismo mi govorili o korištenju nuklearnog oružja”, rekao je Putin i dodao: “Rusija nije poludjela. Imamo najnaprednija oružja, ali ne želimo njima mahati okolo”, prenosi “Breaking the news”

  • Ukrajina objavila uslove

    Ukrajina objavila uslove

    Ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je da postoje dva uslova za kraj rata, da Rusija odustane od planova invazije i povuče svoje trupe.

    Govoreći za indijski novinski kanal NDTV, on je rekao: “Da bi se okončao rat u Ukrajini, moraju se uraditi dve stvari – mišljenje u Kremlju se mora promeniti, a sile poput Indije mogu da pomognu u tome”.”Moskva mora da odustane od svojih ratnih planova i da pređe na miroljubiv način razmišljanja. Drugo, Rusija mora da povuče svoje snage sa cele teritorije Ukrajine”, rekao je on.