VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Rusi se “ukopali”; Spreman desant?

    Rusi se “ukopali”; Spreman desant?

    Britansko ministarstvo odbrane, osnovu dobijenih najnovijih izveštaja, navodi da ruska vojska kopa rovove i grade utvrđene položaje na Krimu.

    Britanski obaveštajci naime, tvrde da Rusi rade na utvrđivanju odbrambenih pozicija kako bi se pripremili za eventualni ukrajinski napad. Dodaju da se “okupatori na privremeno okupiranom Krimu spremaju za desant ukrajinskih snaga uz obalu sela Molohne u regiji Saki”.

    Takoe, uizveštaju joji je poslat britanskom ministarstvu odbrane, se tvrdi da su Rusi na toj lokaciji postavljena minska polja i iskopani novi rovovi.Britanski obaveštajci prenose i informacije svojih ukrajinskih kolega, koji su zabeležili postavljanje tzv. “zmajevih zuba”, koji se koriste za usporavanje prolaska teških vozila.

  • Medvedev objasnio: Evo šta su sve legitimne mete naših oružanih snaga

    Medvedev objasnio: Evo šta su sve legitimne mete naših oružanih snaga

    Zamjenik šef Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da legitimne mete ruske vojske može biti vojno-političko rukovodstvo zemlje koja je neprijatelj Rusiji, ali i oružane snage drugih zemalja koje su saveznice našeg neprijatelja.

    Naime, on je na svom Telegram kanalu napisao da se pitanje legitimnih vojnih ciljeva tokom istorije čovječanstva na razne načine tumačilo, kao i da se to različito tumači i tokom aktuelnog konflikta u Ukrajini.

    Na primjer, kako je kazao, o toj temi vole da pričaju brojni američki rusofopski senatori uprkos tome što postoje pravila ponašanja za vreme oružanih sukoba.

    Medvedev je ujedno i nabrojao koje su to legitimne vojne mete danas:

    1. Bilo koja vojska protivnika koja nije izvučena iz sastava oružanih snaga,
    2. Bilo koja vojna i pomoćna tehnika protivnika,
    3. Svi objekti koji se odnose ka vojnoj infrastrukturi i koji doprinose realizaciji vojnih ciljeva (mostovi, stanice, putevi, energetski objekti, fabrike i radionice koje izvršavaju vojne zadatke),
    4. Vojno-političko rukovodstvo zemlje neprijatelja,
    5. Oružane snage drugih zemalja koje su zvanično ušle u rat, a koje se smatraju saveznicima neprijatelja, kao i objekti koji se nalaze na teritoriji neprijatelja.

    Međutim, danas se postavlja i glavno pitanje – da li može hibridni rat, koji je de fakto objavljen Rusiji od strane NATO, da se smatra i ulaskom Alijanse u sukob sa Moskvom?

    Pored toga, postavlja se pitanje i da li može da se isporuka ogromne količine naoružanja Ukrajini smatra napadom na Rusiju?

    • I, naravno, da li se prve četiri stavke računaju i kao legitimni vojni ciljevi kada je riječ o Sjevernoatlantskom bloku – zapitao se Medvedev.

    Ruski političar je dodao i da rukovodstvo država-članica NATO jednoglasno tvrde da njihove zemlje ne ratuju protiv Rusije, iako svi dobro razumiju da je stvar potpuno drugačija.

  • Rusija pokrenula novi talas napada na Kijev

    Rusija pokrenula novi talas napada na Kijev

    Rusija je u novom talasu raketnih napada gađala kritičnu infrastrukturu širom Ukrajine u petak ujutro, prema izjavama regionalnih dužnosnika.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izvijestio je o eksplozijama u okrugu Desnianski.

    Ekipe CNN-a u Kijevu ranije su izvijestile da su čule eksplozije, kao i da su vidjele i čule projektile. Također su čuli kako sistemi protivzračne odbrane rade u glavnom gradu Ukrajine.

    U sjeveroistočnom Harkovu također su gađani infrastrukturni objekti.

    Također, u gradu Krivij Rih, šef gradske vojne uprave, Olkesandr Vilkul, izvijestio je da “ima raketnih napada”.

    Rusija je od oktobra izvela niz napada na Ukrajinu u kojima su oštećeni energetski sistem i druga civilna infrastruktura, uzrokujući nestanak struje okom zimskih dana.

    CNN je ranije danas javio da su napadi prijavljeni i u gradovima Odesa, Poltava, Sumi i drugima.

  • Zelenski: Herson tokom dana bio na meti bombardovanja više od 16 puta

    Zelenski: Herson tokom dana bio na meti bombardovanja više od 16 puta

    Ruska vojska je napala Herson “više od 16 puta”, izjavio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski dok je grad na meti bombardovanja ostao bez struje.

    „Samo od početka jutros Rusija je bombardovala Herson više od 16 puta. Samo u jednom danu“, rekao je Zelenski u svom svakodnevnom obraćanju na društvenim mrežama.

    Zelenski je takođe osudio i „brutalne ruske napade“ u Donbasu na istoku i u oblasti Harkova na sjeveroistoku Ukrajine.

    Ranije danas je regionalni guverener Jaroslav Januševič saopštio da je Herson „potpuno“ ostao bez struje zbog jakog ruskog napada na osnovnu infrastrukturu.

  • Pojavljuju se dokazi: Spremaju se; Januar ili februar

    Pojavljuju se dokazi: Spremaju se; Januar ili februar

    Visoki ukrajinski zvaničnici tvrde da ruski predsednik Vladimir Putin sprema novu veliku ofanzivu za početak naredne godine, prenosi Gardijan.U intervjuu za britanski list, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov rekao je da se, iako je Ukrajina trenutno u stanju da se uspešno odbrani od ruskih raketnih napada usmerenih na vitalnu infrastrukturu, pojavljuju dokazi da Kremlj priprema novu ofanzivu širih razmera.Reznikove izjave ponovile su slične tvrdnje ukrajinskih zvaničnika date Ekonomistu ove nedelje, uključujuci ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, načelnika oružanih snaga generala Valerija Zalužnjeg i načelnika kopnenih snaga general-pukovnika Aleksandra Sirskog, navodi Gardijan.

    Čini se da su ovi komentari deo širih, koordinisanih napora, da se upozore zapadni saveznici i istakne stalna pretnja koju Rusija predstavlja Ukrajini, a dok je Reznikov sugerisao da bi nova ofanziva mogla da se desi do februara, drugi visoki zvaničnici veruju da bi to moglo da bude već u januaru, prenosi britanski list.

    Međutim, Kijev, navodno, ima još jedan strah, a to je da se otvori beloruski front, odnosno da iz Belorusije usledi napad na Ukrajinu, što bi značilo da može doći do prodora ka jugu. Umiruje ih šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov koji, kao i Amerikanci, kaže da ne vidi pripremu vojske sa druge strane granice.

    U komentaru na rusku delimičnu mobilizaciju od oko 300.000 vojnika, Reznikov je sugerisao da je polovina, najčešće nakon minimalne obuke, iskorišcena za pojačanje snaga nakon niza neuspeha na bojnom polju, dok se ostatak temeljnije priprema za buduće ofanzive. “Drugi deo mobilisanih, otprilike 150.000, počeo je svoje kurseve obuke u različitim kampovima, rekao je Reznikov.

    On je naveo da očekuje da će Rusija nastaviti da regrutuje svoje građane nakon delimične mobilizacije u oktobru, opisujući taktiku ruskih komandanata kao mašinu za mlevenje mesa kojom se što više ljudstva uključuje u borbe u nadi da će se tako nadvladati manjak ukrajinske sile. Kremlj pokušava da pronađe nova rešenja kako bi došao do pobede, rekao je Reznikov.

    U časopisu Ekonomist, general Zalužnji je dao slično upozorenje, odbacujući neke zapadne tvrdnje da je Putinova mobilizacija uglavnom bila neuspešna, a zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maliar upozorila je da ne treba dozvoliti likovanje nakon nedavnih ruskih vojnih poraza.

    Mi i svet ne treba da se opuštamo, jer je krajnji cilj Ruske Federacije da osvoji celu Ukrajinu, a onda može da nastavi dalje, rekla je Malijar.

    Ukrajina je takođe apelovala za pomoć u novim sistemima naoružanja, uključujuci bolju protivvazdušnu odbranu, iako se čini da je pojačala gađanje baza u Rusiji, uključujući i napade bespilotnim letelicama, a ove udare Reznikov nije želeo da komentariše, navodi Gardijan.

  • Panika: 15.000 bjeloruskih i 9.000 ruskih vojnika

    Panika: 15.000 bjeloruskih i 9.000 ruskih vojnika

    U Kijevu se u poslednje vreme sve češće govori koliko je realna opasnost da se otvori i “bjeloruski front”.

    Strahuju da bi iz Bjelorusije mogao da usledi napad na Ukrajinu i tako, kao klin, dođe do prodora ka jugu. Umiruje ih šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov koji, kao i Amerikanci, kaže da ne vidi pripremu vojske sa druge strane granice.Sekretar Saveta bezbednosti i odbrane Ukrajine Aleksej Danilov tvrdi kako su u Kijevu znali da će ovih dana u Belorusiji biti vojne vežbe, mada su u Minsku izjavili da je predsednik Aleksandar Lukašenko nenajavljeno naredio da se proveri bojeva gotovost jedinica da, ako zatreba, brane zemlju.

    Zamenik načelnika Generalštaba Aleksej Gromov izjavio je da “teoretski” 15.000 bjeloruskih vojnika, zajedno sa devet hiljada ruskih, dislociranih u Bjelorusiji, mogu da krenu u napad na Ukrajinu. Ali, načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane general Kiril Budanov tvrdi da bjeloruska vojska ne namerava da napada Ukrajinu.

    Objasnio je da Rusi šalju u Bjelorusiju sredstva za njenu odbranu, ne za napad.

    Ali, samo dan posle televizijskog nastupa generala Budanova iz ukrajinskog Generalštaba je stigla informacija o mogućem napadu iz Bjelorusije, mada nemaju informacija da se koncentriše vojska u delu Belorusije koji se graniči sa Ukrajinom. Drugi čovek ukrajinske vojne obaveštajne službe Vadim Skibicki ističe da je u Belorusiji oko 9.000 ruskih vojnika.

    U prognoze se uključio i američki Institut za izučavanje rata koji smatra da beloruski oficiri nisu za rat protiv Ukrajine, a Lukašenko ne može da rizikuje da izgubi njihovu podršku. Zbog toga Amerikanci procenjuju da će Belorusija samo dati dozvolu da Rusi koriste njen vazdušni prostor. Taj američki insitut je već spekulisao oko nedavnog boravka ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua u Minsku i, bez ikakvih dokaza, tvrdi kako je došao da vrši pritisak na Lukašenka da se Bjelorusija priključi vojnoj operaciji u Ukrajini.

    Ruski parlamentarac Konstantin Zatulin kaže da se panični razgovori u ukrajinskoj prestolnici vode zbog toga što je Kijev blizu granice Belorusije.

    “Ulazak vojske iz Bjelorusije brzo bi mogao da preseče saobraćajnice kojima se dostavlja municija i oružje ukrajinskoj vojsci na istočnom frontu”, objašnjava Zatulin.

    Nesporno je da su u februaru, na početku ruske vojne operacije, jednim delom trupe ušle sa teritorije Belorusije.”Posle pregovora 29. marta u Instabulu ruska vojska se povukla iz Kijevske oblasti.

    “Koliko je to bio rezultat zaista dobre volje, a koliko su bili prisiljeni da se povuku, jer plan nije bio napravljen promišljeno, ne znam”, kazao je Konstantin Zatulin i dodao da se u Kijevu sada boje da se sve ne ponovi.

    U oktobru su Rusija i Belorusija formirale zajedničku grupu vojnika i to je jedan od razloga za strah, pa je Kijev uložio dosta sredstava da ojača granicu ka Belorusiji.

    U Minsku ponavljaju da nemaju nikakvih planova da ratuju sa Ukrajinom. Na drugoj strani, ukrajinski mediji često pišu o kako se navodono priprema atentat na “diktatora i nepriznatog predsednika”, kako zovu Lukašenka. Početkom ovog meseca Lukašenko je kazao novinarima da raste broj provokacija sa druge strane beloruskih granica.

  • Ukrajinski general priznao: “Uspijeli su”

    Ukrajinski general priznao: “Uspijeli su”

    Djelimična mobilizacija u Rusiji omogućila je Moskvi da uspori ukrajinsku kontraofanzivu kod Kremenaje i Svatova u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici.

    To je danas izjavio ukrajinski vrhovni komandant, general Valerij Zalužni u intervjuu za britanski “Ekonomist”.”Ruska mobilizacija je uspela”, rekao je Zalužni, preneo je TAS S.

    Komandant ukrajinskih kopnenih snaga Aleksandar Sirski se slaže sa tim.

    “Oni imaju veoma veliki potencijal u ljudstvu”, rekao je Sirski i dodao da su mobilisane snage usporile ukrajinsku kontraofanzivu kod Kremenaje i Svatova.

    Prema Sirskom, mobilizacija je omogućila Rusiji da češće rotira snage, dajući joj više vremena za rekreaciju i oporavak.

    “U tom pogledu oni su u prednosti”, istakao je on.

    Govoreći o novom talasu mobilizacije u Ukrajini, Sirski je rekao da se trenutno na ovaj ili onaj način bori preko 700.000 Ukrajinaca, a da se 200.000 sprema da učestvuje u borbama.

    On je pre svega ukazao na nedostatak municije.

  • Bjelorusija, pa Ukrajina?

    Bjelorusija, pa Ukrajina?

    Predstavnik generalštaba ukrajinske vojske Aleksij Gromov izjavio je danas da Rusija nastoji da rat u Ukrajini pretvori u dugu vojnu konfrontaciju.

    Dodao je i da Rusija obučava nove snage na teritoriji susedne Bjelorusije. Dodaje da je verovatnoca pokretanja vojne operacije sa beloruske teritorije i dalje mala, prenosi Rojters. Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je 10. oktobra najavio formiranje regionalne vojne grupe sa Rusijom nakon razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, objasnivši da je odluka o tome doneta usled zaoštravanja situacije na zapadnim granicama Unije Rusije i Belorusije, preneo je ranije TAŠ.

  • Rusi kreću na Kijev?

    Rusi kreću na Kijev?

    Komandant Oružanih snaga Ukrajine smatra da će ruske snage još jednom pokušati da osvoje Kijev.

    Prvi pokušaj osvajanja Kijeva ubrzo nakon početka rata je neslavno propao.General Valerij Zalužni je u intervjuu za Ekonomist rekao da se ukrajinska vojska sprema za novi pokušaj Rusije da osvoji Kijev, za koji veruje da bi se mogao desiti u februaru ili martu.

    Na novinarsko pitanje kako ocenjuje rusku mobilizaciju oko 300.000 rezervista i bivših vojnika, on je rekao da je uspela: “Možda nisu najbolje opremljeni, ali i dalje predstavljaju problem za nas. Procenjujemo da imaju rezerve od 1,2 do 1,5 miliona ljudi… Rusi spremaju oko 200.000 vojnika. Ne sumnjam da će ponovo pokušati da osvoje Kijev”.

    Žaluzni kaže da su njegovi generali izračunali koliko tenkova, artiljerije i vojnika treba Ukrajini da odbije još jedan ruski napad na Kijev. U njemu se navodi da su ruski komandanti povukli svoje vojnike izvan dometa američkih skupih lansera HIMARS, dodajući da je to oružje najvećeg dometa koje Ukrajina trenutno ima.

    Komandant ukrajinske vojske je povukao paralelu sa Drugim svetskim ratom, rekavši da Rusi “negde iza Urala spremaju nove resurse”. “Prema mojim proračunima, Rusi su potrošili oko 3,5-4 godine intenzivno pripremajući resurse: ljudstvo, opremu i municiju. Imali su resurse tri meseca da ostvare svoje ciljeve”, rekao je on.

    “Činjenica da su iscrpili te resurse i bacili taj potencijal, a da praktično nisu postigli nikakav rezultat govori da su pogrešno procenili situaciju. Sada moraju ponovo da razmišljaju kako da se izvuku iz te situacije”, ustvrdio je Zalužni.

    “Sada verovatno traže načine da zaustave borbe, odnosno da naprave pauzu po svaku cenu: granatiraju civile, puste da se naše žene i deca smrznu na smrt. Ovo im je potrebno iz jednog jednostavnog razloga: potrebno im je vreme da prikupe resurse i stvore. novi potencijal kako bi mogli da ostvare svoje prvobitne ciljeve“, rekao je ukrajinski general

    “Po mom mišljenju, iako nisam stručnjak za energetiku, čini mi se da smo na ivici. Balansiramo na finoj liniji. Ako nam unište energetsku mrežu, onda će vojnici i žene i deca početi da se smrzavaju. Takvi moguć je scenario. Možete li da zamislite u kakvom bi raspoloženju tada bili naši borci? Bez vode, struje i grejanja, kako uopšte možemo da pričamo o pripremi sredstava za nastavak borbe?“, upitao je Žaluzni.

  • Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija: Nema božićnog prekida vatre u Ukrajini

    Rusija je isključila “božićni prekid vatre” nakon gotovo 10 mjeseci krize u Ukrajini i odbacila poziv Kijeva da počne povlačiti trupe do Božića kao korak za okončanje najvećeg evropskog sukoba od Drugog svjetskog rata.

    Rusija i Ukrajina trenutno ne pregovaraju o okončanju borbi koje bjesne na istoku i jugu s malo pomaka s obje strane.

    Napadi su se vratili u srijedu u Kijev, s prvim velikim napadom dronovima na glavni grad Ukrajine u nekoliko sedmica.

    Pogođene su dvije upravne zgrade, ali je protivvazdušna odbrana većim dijelom odbila napad. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je oboreno 13 dronova.

    U jednoj kijevskoj regiji, gdje je snijeg ležao na tlu, stanovnici su rekli da su čuli glasno zujanje motora iranske bespilotne letjelice Šahed nakon čega je uslijedila snažna eksplozija u zgradi pokraj njihovih kuća, prenosi “Daily Star”.