Čečenski lider Ramzan Kadirov objavio je da se NATO snage u Ukrajini nalaze se u krajnje nepovoljnom položaju.
Kadirov je rekao da su ruske snage izvele uspešan napad na odbrambene pozicije protivnika u zoni specijalne operacije.
“Bataljon Zapad-AHMAT pod komandom oficira Ismaila Agujeva izvršio je uspešan napad na protivničke odbrambene položaje. Artiljerijskom vatrom su zasuli neprijatelja, zatrpavši čitav odred u sopstvenim rovovima“, naveo je on na Telegram kanalu.
Stalni predstavnik Krima pri Putinovoj administraciji Georgij Muradov komentarisao je stav Vašingtona koji Kijevu daje odrešene ruke za operaciju na Krimu.
On je reako da to predstavlja “objavu rata tuđim rukama”.Naime, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi izjavio da SAD priznaju Ukrajini pravo da planira i sprovodi vojne operacije na Krimu jer poluostrvo smatraju ukrajinskom teritorijom.
“Kirbijeva izjava o Krimu je objava rata Rusiji, koji SAD nalažu da se vodi tuđim krvavim nacističkim rukama. Smatram da se bez direktnog podsećanja Vašingtona na našu ‘batinu’ za nuklearno obuzdavanje, koja se uzdiže nad glupim glavama vašingtonskih ludaka, ovo pitanje neće završiti”, rekao je Muradov za Sputnjik.
Prema njegovim rečima, Amerikanci treba da se prisete Bizmarkovih reči, koji je bio poznavalac Rusije – da Ruse ne treba dirati.
“Nasrtanje na ruski Krim za nas Krimljane je jednako pozivu na bombardovanje Vašingtona”, istakao je Muradov.
Krim je ušao u sastav Rusije u martu 2014. godine, nakon referenduma održanog posle državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Ukrajina i dalje smatra Krim svojom privremeno okupiranom teritorijom. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je zatvoreno.
Ukrajinski vojni komandant rekao je da bi Rusija mogla da pokuša da izvrši invaziju sa sjevera.
To bi potencijalno moglo da se dogodi oko godišnjice kada je ruski predsjednik Vladimir Putin prvi put naredio svojim trupama da napadnu Ukrajinu 24. februara.
General-major Andrij Kovalčuk upozorio je da najžešće borbe tek predstoje i pozvao zapadne saveznike da podrže Ukrajinu smrtonosnim oružjem, uključujući potencijalno kasetnu municiju.
U intervjuu za Skaj njuz, on je rekao da je predvideo da bi ruske snage mogle da pokušaju da napadnu Ukrajinu sa severa, istoka i juga, možda čak i na godišnjicu invazije.
Kovalčuk je rekao: “Mi predviđamo takve scenarije, pripremamo se za to. Živimo sa činjenicom da će oni ponovo napasti. To je naš zadatak.”
Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da se Rusija priprema da specijalna vojna operacija u Ukrajini potraje duži period vremena.
“Ne smemo da potcenjujemo Rusiju. Moskva planira dugačak rat. Treba razumeti da je predsednik Rusije Vladimir Putin spreman da bude u ratu duži period vremena i da pokreće nove ofanzive”, rekao je on. Takođe je rekao i da će se konflikt na kraju završiti pregovorima, ali da je ptrehodno potrebno omogućiti Ukrajini da osigura pobedu kao suverena i nezavisna zemlja, a najbrži put da se to postigne je pružanjem vojne pomoći Kijevu.
CIA: Pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije na to spremna
Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns izjavio je da pregovora o miru u Ukrajini nema jer Rusija nije spremna na to.
“Većina sukoba završava se pregovorima, ali je u ovom slučaju potrebna ozbiljnost Rusije, a to se ne vidi. Naša ocena je da Rusi nisu zaista spremni na realne pregovore”, kazao je Berns u intervjuu za televiziju “Pi-bi-es”.
U Minsku su saopštili da povlače neke svoje jedinice sa ukrajinske granice, odnosno vraćaju ih u baze.
Kaže se da je reč o 38. vazdušno-desantnoj brigadi koja “sedi” u Brestu, gradu na br. poljskoj granici.Ali istovremeno sprovode hitnu proveru borbene gotovosti svoje vojske, a u toku su i zajedničke vojne vežbe sa ruskom vojskom. Upravo zbog toga, piše Ukrainska pravda, ukrajinsko Ministarstvo odbrane kaže da ne treba donositi ishitrene zaključke i ne verovati previše u beloruske “dobre namere”.
Doduše, zamenik načelnika Generalštaba ukrajinske vojske Aleksej Gromov rekao je ukrajinskoj redakciji Bi-Bi-Sija da je u ovom trenutku opasnost od “mešanja Bjelorusije u rat ili ruskog frontalnog napada sa teritorije Bjelorusije” minimalna, ali Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, smatra da je strategija Rusije tokom zime da “protegne ukrajinske snage” od istoka ka zapadu i da do godišnjice početka agresije “sakupi dovoljno snaga uz belorusko-ukrajinsku granicu” (zapamtite, Kijev je samo oko 150 kilometara udaljen od granice).
Naime, Rusi koncentrišu svoje snage u Bjelorusiji, nedaleko od ukrajinske granice, a govori se o deset hiljada mobilisanih vojnika već raspoređenih na tom području. Osim toga, ciljevi u Ukrajini se gađaju i sa bjeloruske teritorije. Zbog toga, Kijev smatra Bjelorusiju “strankom u sukobu”.
Andrij Demčenko, portparol graničnih snaga Ukrajine, kaže da njihovi obaveštajni podaci ne ukazuju na bilo kakvo značajno kretanje beloruskih trupa. On smatra da je možda reč samo o redovnoj smeni snaga, ali se ne očekuje povećana koncentracija novih snaga duž granice. Doduše, Demčenko je uveren da Moskva želi da gurne Belorusiju u rat i samo čeka povoljan trenutak.
Neki analitičari smatraju da bi početkom godine Rusi – sa ili bez pomoći beloruske vojske – mogli da započnu novu ofanzivu ka Kijevu i zapadnim delovima Ukrajine.
Dugo se spekulisalo o otvorenom učešću bjeloruske vojske, a razlog zašto se još nisu direktno uključili je to što se veruje da bi uključivanje Bjelorusije u rat destabilizovalo situaciju u samoj zemlji i dovelo u pitanje stabilnost ionako poljuljanog Lukašenkovog režima koji se održava isključivo na ruskoj ekonomskoj i vojno-obaveštajnoj pomoći.
Pominje se još jedan razlog, a to je da bi u tom slučaju bila “oslabljena” zaštita granice prema Poljskoj i baltičkim državama. Doduše, Aleksandar Lukašenko često upozorava da bi Belorusija mogla da bude meta napada Ukrajine, pa mnogi veruju da to može poslužiti kao razlog za “preventivni udar”. Ali verovatno ne pre početka sledeće godine.
Ukrajina gradi zaštitne rovove i ograde duž granice sa Bjelorusijom i postavlja minska polja.
Britanski premijer Rishi Sunak zatražio je procjenu napretka rata u Ukrajini. Visoki dužnosnici strahuju da premijer možda ima pretjerano oprezan pristup dok rat ulazi u ključnu fazu. Ured premijera insistira na tome da Sunak snažno podržava Ukrajinu.
Izvor iz Downing Streeta dodao je da nije istina da je Sunak bio pretjerano oprezan i da je “podrška britanske vlade Ukrajini nepokolebljiva”.
No, zahtjev je izazvao uzbunu u nekim krugovima jer vojni komandanti kažu da bi se isporuke oružja Ukrajini mogle pokazati odlučujućim u zimskim mjesecima koji dolaze.
Izvor iz vlade je rekao za BBC da je revizija, poznata kao procjena temeljena na podacima, osmišljena kako bi se procijenio napredak rata i značaj vojnog doprinosa Velike Britanije Ukrajini.
Britanija je jedan od najvećih dobavljača vojne pomoći Ukrajini otkako su snage ruskog predsjednika Vladimira Putina napale zemlju u februaru. Volodimir Zelenski, predsjednik Ukrajine ohrabruje Sunaka da zadrži snažnu vojnu pordšku svojoj zemlji.
“Predsjednik Zelenski je osjetio što se događa. Dakle, razgovarao je s Rishijem. Pokušava ga inspirirati, govoreći da je Britanija veliki osloboditelj, veliki borac”, kazao je izvor za BBC.
Jedini način, kažu oni, da jedna strana napreduje jest značajno povećanje opskrbe oružjem. Rusija je praktično ostala bez zaliha. Ukrajina se jedino može opskrbiti oružjem uz pomoć SAD-a i glavnih vojnih sila u Evropi, predvođenih Velikom Britanijom.
Postoje određeni strahovi da bi Sunak mogao na kraju potaknuti oprez američkog predsjednika Joe Bidena.
“Pojačali smo odlučnost SAD-a na svim nivoima, pritisak s naše strane, ali uvijek prijateljski. Ne želimo da Rishi pojača Bidenov oprez. Želimo da gura na način na koji je to učinio Boris”, kazao je izvor iz vlade.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je na sastanku u združenom operativnom štabu da je spreman da sasluša prijedloge za neposredne i srednjoročne akcije u vezi sa specijalnom operacijom u Ukrajini.
“Drugovi oficiri, danas ćemo saslušati stavove komandanata svih operativnih jedinica i želio bih da čujem vaše prijedloge u vezi sa našim neposrednim i srednjoročnim akcijama”, rekao je Putin.
Prethodno je portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao novinarima da je Putin juče pratio rad zajedničkog štaba ruskih vojnih rodova uključenih u specijalnu operaciju u Ukrajini i saslušao izvještaj o napretku operacije i održao odvojene sastanke sa komandantima.
Rusija je 24. februara započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, nakon što su Donjecka i Luganska narodna republika apelovala za pomoć u odbrani od ukrajinskih provokacija.
Kao odgovor na rusku operaciju, zemlje Zapada uvele su sankcije Moskvi i krenule sa isporukom oružja Ukrajini.
Poslednji ruski raketni napadi na Ukrajinu mogli bi da prethode velikoj ruskoj ofanzivi, izjavio je bivši zamenik vrhovnog komandanta NATO-a u Evropi.
General Ser Ričard Širef, govoreći za Skaj njuz je rekao da su najnoviji raketni napadi na Ukrajinu “nastavak” onoga što se dešavalo od oktobra.”Ovo oblikuje bojno polje kako bi ga vojska opisala. Omekšavanje gradova i naselja, udaranje morala civila. To je u velikoj meri nastavak onoga što se dešava otprilike od oktobra,” rekao je on.
“Preko 1.000 projektila je lansirano u Ukrajinu upravo sa tim ciljem od oktobra. Mislim da je razlika u tome što je do sada dizajniran da slomi moral civila, što oni neće učiniti jer su odustali od velike ofanzive. Ali s obzirom na obaveštajne podatke i brifinge koje primamo, to bi moglo biti deo preteče velike ruske ofanzive”.
Dalje je rekao da su Rusi “pripremali” svoje linije fronta i da su poslednjih nedelja mobilisali značajan broj civila.
“Kao rezultat povlačenja iz Hersona, mogli su da ojačaju druge delove svoje linije i Rusi su se ovde uklopili”, dodao je Ser Ričard.
FIFA je odbacila prijedlog ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da „pošalje poruku svjetskog mira“ prije početka nedjeljnog finala Svjetskog prvenstva, prenosi američki Si-En-En tvrdnju neimenovanog izvora.
Taj izvor je rekao da je kancelarija Zelenskog ponudila FIFA da se predsjednik Ukrajine obrati u video formi navijačima na stadionu u Kataru uoči utakmice i da je iznenađen negativnim odgovorom koji je dobio.Nije poznato da li će poruka Zelenskog biti uživo prenošena ili snimljena. U svakom slučaju, ona neće biti emitovana na stadionu na kome se sastaju Francuska i Argentina.
Pregovori između Ukrajine i rukovodećeg tijela FIFA i dalje su u toku, dodao je izvor, mada teško da će Đani Infantino i njegovi saradnici dozvoliti da se finale i sve ono što mu prethodi održi mimo već propisanih protokola.
Ovakav zahtjev Zelenskog nije iznenađujući pošto je Kijev više puta pokušavao da iskoristi velike svjetske događaje, bez obzira na njihovu tematiku, da zadrži globalnu pažnju na situaciji u Ukrajini.
Zelenski se pojavljivao putem videa na nekoliko važnih događaja, od samita Grupe 20, do dodjele Gremija i Filmskog festivala u Kanu. Takođe je obavio i razgovore sa raznim novinarima i zabavljačima, uključujući Šona Pena i Dejvida Letermana.
Rusi su danas prvi put upotrebili strateški bombarder, rekao je danas portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva Jurij Ihnat.
“Ruske snage su ispalile 60 projektila na ciljeve širom Ukrajine”, saopštio je Jurij Ihnat na konferenciji za novinare detalje jutrošnjeg ruskog raketnog napada na Ukrajinu.
On navodi da su rakete lansirane iz strateškog bombardera Tu-95 i da su to rakete Kh-555 i Kh-101.
U napadu je učestvovala i ruska Crnomorska flota koja je lansirala rakete Kalibr, a u napadu su lansirane i rakete S-300 i H-22 koje su ispaljene iz bombardera Tu-22M3, rekao je on.
Na nebu su primećeni i ruski avioni MiG-31K, rekao je Ihnat i dodao da su “prvi put okupatori upotrebili strateške bombardere Tu-95 iz oblasti Engelsa, gde se ovi avioni nalaze“.
“Pored toga, snimili smo lansiranja sa severa Kaspijskog mora“, rekao je Ihnat.
Engels je vazdušna baza u Rusiji za koju Moskva tvrdi da je bila meta dronova lansiranih iz Ukrajine pre desetak dana.