VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer nije u stanju da prizna greške

    Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer nije u stanju da prizna greške

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski smatra da Rusija vodi rat u Ukrajini jer grupa ljudi u Kremlju nije u stanju da prizna greške i plaši se realnosti.

    Zelenski je u video obraćanju rekao da Bahmut ostaje najvrelija tačka na celoj liniji fronta, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Zahvalio je ukrajinskim snagama koje drže pravac Bahmuta, Soledar, Avdijevku, Marinku i ceo Donbas. Prema oceni Zelenskog, Rusija Donbas “uništava do spržene zemlje”, ali joj, kako kaže, čak ni takva surovost neće doneti ništa.

  • Lavrov: Morali smo

    Lavrov: Morali smo

    Histerična reakcija Zapada na specijalnu operaciju dokazuje zaključke Moskve.

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Naime, Lavrov je rekao da takva reakcija dokazuje da je zaključak Rusije bio dobar, a pokretanje vojne operacije neophodno. “Način na koji Zapad u američkom timu histerično reaguju na akcije koje preduzimamo kao deo specijalne vojne operacije potvrđuje naš glavni zaključak da je SVO, a mi sada već imamo činjenice koje to potvrđuju – bila apsolutno neophodna da bi se osujetili planovi da se Ukrajina pretvori u trajnu pretnju bezbednosti Rusije”, kaže on.

    Lavrov dodaje da je ta reakcija je pokazala da je Zapad shvatio da su ruske akcije obezbedile neuspeh njihovih geopolitičkih igara i planova.

    Po njegovim rečima, Evropa teško da može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta.

    “Vašington je izgradio ostali kolektivni Zapad, kada je Evropa ubrzano, pred našim očima, izgubila svoju nezavisnost i teško može da pretenduje na ulogu posebnog centra multipolarnog sveta, iako bismo to želeli”, rekao je on.

    “Naše savezničke države nalaze se pred veoma važnim zadatkom – da spreče urušavanje svetskog poretka koji je zasnovan na međunarodnom pravu”, dodao je Lavrov.

  • “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    “Trgovac smrću” stigao u Lugansk

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    Ruski trgovac oružjem Viktor But, nedavno oslobođen iz zatvora u SAD, posetio je Lugansk u istočnoj Ukrajini, koji je pod kontrolom ruskih trupa, prenosi TASS.

    But je u subotu prisustvovao otvaranju lokalnog ogranka Liberalno demokratske partije Rusije, bliske Kremlju, u koju se učlanio odmah posle povratka u Rusiju.

    Liberalne demokrate je vodio Vladimir Žirinovski sve do svoje smrti u aprilu, a sadašnji predsednik Leonid Slucki se pridružio Butu na putovanju u Lugansk. But i Slucki su izrazili uverenje o večnom jedinstvu Donbasa sa Rusijom i nadu da će ljudi u regionu uskoro živeti mirno, bez straha za svoje živote.

    But je ranije izjavio za Raša tudej da je “oduševljen” specijalnom vojnom operacijom Rusije protiv Ukrajine i da bi i sam rado otišao u rat kao dobrovoljac kada bi imao neophodne veštine.

    Buta, zatvorenog u SAD od 2010. godine, je američka vlada 8. decembra razmenila za košarkašicu Britni Grajner, koja je u februaru uhapšena u Moskvi zbog posedovanja ulja od kanabisa.

  • Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Zaharova: Rusija i SAD su na rubu direktnog sukoba

    Opasna i kratkovidna politika Washingtona dovela je SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba, izjavila je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova.

    Glasnogovornik američkog State Departmenta Ned Price rekao je da je Rusija kriva za pogoršanje američko-ruskih odnosa. Zaharova je odgovarala na ono što je rekao Price, piše ruska prorežimska novinska agencija TASS.

    “Pozivamo Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju”
    “Samo napor SAD-a da održi američku hegemoniju i ignoriranje nove geopolitičke realnosti, kao i arogantna nespremnost da se uključe u ozbiljan dijalog o jamstvima sigurnosti, doveli su do predvidljivog rezultata. Nakon fijaska u Afganistanu, SAD je uvučen u novi sukob.

    SAD ne samo da financijski i oružjem podupire neonacistički kijevski režim, već i povećava svoju vojnu prisutnost na terenu.

    Ovo je opasna i kratkovidna politika koja je dovela SAD i Rusiju na rub izravnog sukoba. Moskva poziva Bidenovu administraciju da trezveno procijeni situaciju. Nadamo se da će nas u Washingtonu čuti, ali za sada nema razloga za optimizam”, rekla je Zaharova.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om”
    Prema riječima Zaharove, Rusija je “zainteresirana za deeskalaciju napetosti i dogovora”.

    “Ne odustajemo od komunikacije sa SAD-om na raznim razinama, ali za barem minimalni napredak potreban je i korak SAD-a. Za to su potrebni politička volja, otvorenost i spremnost da se pregovara pošteno, bez fige u džepu. I to je ono što Washingtonu trenutno potpuno nedostaje”, rekla je Zaharova, prenosi TASS.

  • Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    Stručnjak otkrio tri razloga zašto Amerika produžava agoniju u Ukrajini

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, već ga produžavaju slanjem oružja i municije, smatraju kineski stručnjaci.

    Produženje i eskalacija rusko-ukrajinskog sukoba imaće dugoročne posledice i može da dovede do povećanog rizika od nuklearne eskalacije, zaključili su kineski eksperti za spoljnu politiku na godišnjoj konferenciji “Global tajmsa”.

    “Sukob između Rusije i Ukrajine je tipičan primer proksi rata. Produženje sukoba u Ukrajini je neminovno, a posledice će se preliti i na druge delove sveta”, rekao je profesor međunarodnih odnosa na univerzitetu u Nankingu, Žu Feng.

    SAD i EU nisu učinile dovoljno da ublaže sukob, naprotiv, one su ga produžile slanjem oružja i municije. Ključ rešenja sukoba nalazi se u rukama ovih sila, smatra nekadašnji zamenik ministra za međunarodni razvoj Žou Li.

    Postoje tri glavne nepoznanice u budućnosti rusko-ukrajinskog sukoba, a to su: direktna vojna konfrontacija Rusije i NATO-a, nuklearna kontaminacija u Ukrajini i Rusija koja bi mogla da bude primorana da koristi nuklearno oružje, izjavio je Žu.

    “Možemo reći da je produženje sukoba između Rusije i Ukrajine najveći strateški izazov i najveća neizvesnost sa kojom se svet suočava u ovom trenutku”, naglasio je on.

    Obe strane sukoba u Ukrajini zaglavljene su u borbi izdržljivosti, koja bi mogla da stvori prostor za novu eskalaciju, preneo je nedavno AP.

    Stručnjaci koji su analizirali rusko-ukrajinski sukob smatraju da u ovom trenutku nema dovoljno volje za otvaranje pregovora.

    Ukrajina je još uvek u fazi kontraofanzive, dok se Rusija nada da će se prilagoditi i povratiti prednost na bojnom polju. Kada je reč o SAD, one nastavljaju da pomažu Ukrajinu slanjem napredne vojne opreme, tako da su u ovom trenutku sve strane spremne da nastave sa aktivnostima na bojnom polju, smatra dekan Instituta za međunarodne studije na univerzitetu “Fudan” Vu Đinbo.

    SAD imaju tri cilja u ukrajinskom sukobu: da oslabe Rusiju, učvršćuju režim u Ukrajini i da primoraju Evropu da prati Američku politiku, smatra on.
    Đinbo veruje da će biti veoma teško pronaći jasno rešenje sukoba u Ukrajini u skorijoj budućnosti. On veruje da će 2024. godina biti ključna, pošto se te godine održavaju predsednički izbori i u SAD i u Rusiji.

    Američka zamka
    Nakon što su na svojoj koži osetili visoku inflaciju i rast cena energenata mnogi ljudi u Evropi počinju da shvataju da su uhvaćeni u američku zamku. Visoki zvaničnici EU besni su na Bajdenovu administraciju, koju optužuju da profitira na ukrajinskoj krizi tako što prodaju naoružanje i tečni gas po visokim cenama, preneo je nedavno “Politiko”.

    U savremenom svetu, zemlje zavise jedne od drugih kao deo rastuće globalizacije, dok resursi kao što su nafta i gas sve više postaju nove linije fronta u sukobu između Rusije i Ukrajine. Kako se sukob produbljuje, svet bi mogao da uđe u post-posthladnoratovsku eru, veruje profesor Žu.

    Nakon raspada SSSR-a 1991. godine, odnosi između velikih sila su se popravili, a svet je ušao u eru globalizacije. Međutim, rusko-ukrajinski sukob vratio je sukob velikih sila, a pravo rivalstvo iza ovog sukoba je ono između Rusije i SAD, smatra ovaj stručak.

    Jasno je da je rusko-ukrajinski sukob nastavak konflikta iz vremena hladnog rata. SAD su pritisle druge zapadne države sa svojim “hladnoratovskim mentalitetom” i hegemonizmom, šireći svoj narativ o „demokratiji i slobodi“ i nastavljajući svoje napore da održe ekonomski i međunarodni poredak koji su oni stvorili, rekao je direktor instituta za političke nauke pri Kineskoj akademiji društvenih nauka Žang Šuhua.

    Zapad želi dividende posthladnoratovske ere, prema kojoj Rusija mora da bude slaba i uvučena u rat. Za četiri glavne grupe u SAD: grupu vojnih konglomerata, energetsku grupu, finansijsku grupu i digitalnu oligarhiju, profiti i ratne dividende sukoba u Ukrajini nisu dovoljne, smatra direktor Instituta za međunarodne odnose na univerzitetu „Renmin“ Vang Jivej.

  • “Jel’ vama izgleda kao da Ukrajina pobjeđuje?”

    “Jel’ vama izgleda kao da Ukrajina pobjeđuje?”

    Nedavno je predsejdnica Evropske komisije Ursula fon der Lajen slučajno otkrila razornu cenu rata u Ukrajini, zbog čega se našla na udaru kritika.

    “Procenjuje se da je do danas poginulo više od 20.000 civila i 100.000 ukrajinskog vojnog osoblja”, rekla je Ursula fon der Lajen.

    Njen komentar je izazvao oštru reakciju svetske javnosti, pa je deo na kojem to izgovara kasnije izbačen iz snimka. Ova cenzura je ostala neobjašnjena i pokazuje zbunjenost među do sada “utvrđenom” narativu.

    Ako je procena Fon der Lajen tačna, to je skoro deset puta više od broja mrtvih ukrajinskih vojnika koji je prijavila ukrajinska vlada. Primedba predsednika EK pokazuje da čak i najjači podržavaoci ovog krvavog i nepotrebnog rata više ne mogu da kriju istinu: Ukrajina je u opasnosti da izgubi rat, piše “The Americqan conservative”.

    Mejnstrim mediji i Bajdenova administracija insistiraju na tome da Ukrajina pobeđuje protiv Rusije ali činjenice na terenu se ne uklapaju u narativ i administracija i mediji to znaju. Ratni jastrebovi znaju da njihova cinična ukrajinska politika nije uspela da istera Rusiju iz Ukrajine. Na žalost, Ukrajinci su ti koji trpe ogromnu cenu ovog spoljnopolitičkog neuspeha. Njihova nacija je uništena zarad i na podsticaj globalističke američke imperije, priznaje ovaj list.

    Dok Ukrajina gubi kontrolu nad teško branjenim i važnim raskrsnicama oko grada Bahmuta, zapadna štampa je započela kampanju da umanji važnost tog gubitka.

    “Defense Ekpress” izveštava: “Odbrambene obaveštajne službe Velike Britanije navode da rusko osvajanje Bahmuta postaje prvenstveno simboličan, politički cilj za Rusiju. Prošle nedelje je “Fajnenšel tajms” objavio članak pod naslovom: “Pakao samo pakao: Ukrajina i ruski rat do iscrpljenja oko Bahmuta”. Kako glasi podnaslov teksta, “Vojnici kažu da borbe u istočnom gradu Donjecku i oko njega podsećaju na rovovski sukob u stilu prvog svetskog rata”.

    Sledeće informacije su pokazatelj prirode ukrajinske “pobede“ u prethodnih šest meseci, navodi “The Americqan conservative” i ukazuje na sledeće činjenice:

    Ukrajina je izgubila oko 20 odsto svoje teritorije. Najmanje 22 odsto ukrajinskog poljoprivrednog zemljišta je pod ruskom kontrolom. Ove oblasti su veliki deo teritorije identifikovane u Minskom sporazumu II u kojem je trebalo da ta regija postane autonomni okrug. Zbog neuspeha sporazuma iz Minska II, Rusija je započela svoju Specijalnu vojnu operaciju za oslobađanje ovih područja iz stega ukrajinske vlade. Danas se čini da se Rusija približila postizanju nekih od svojih početnih ciljeva.

    U maju 2022, agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice je izvestila da je skoro osam miliona Ukrajinaca interno raseljeno, a da su još šest miliona registrovani kao izbeglice. Taj broj će verovatno porasti još više ove zime. Kao rezultat nedavnih ruskih raketnih napada na ukrajinsku elektroenergetsku mrežu još više ljudi beži iz Ukrajine. Evropa očekuje stotine hiljada ukrajinskih izbeglica ove zime zbog uništenih gradova. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko mogao bi da zatraži evakuaciju svog grada zbog neuspeha da pruži usluge osnovnih životnih potreba svom stanovništvu.

    Na terenu, Ukrajina je imala poteškoća da zauzme bilo koju teritoriju koju aktivno brani Rusija. Nedavna “pobeda” Ukrajine i zauzimanje Hersona je izbledelo.

    Ukrajina evakuiše Herson zbog ruskog granatiranja. Ukrajinska vojna mašina nije u stanju da zadrži kontrolu nad gradom koji je njihov protivnik evakuisao. Sve ukrajinske ofanzive u septembru i oktobru su zastale, a čini se da Rusi učvršćuju svoje linije odbrane i dramatično povećavaju svoje snage na terenu dok Ukrajina regrutuje šezdesetogodišnje muškarce.

    Ukrajinska centralna banka procenjuje da će BDP u 2022. godini pasti za 32 odsto, inflacija će dostići 30 odsto, a nezaposlenost 30 odsto. Njujork tajms je izvestio da je ukrajinska poljoprivredna industrija izgubila oko 23 milijarde dolara od početka rata. Međunarodni monetarni fond izveštava da je rat u Ukrajini doveo do najveće nestašice hrane od 2008. CNN izveštava da ukrajinske komunikacije u potpunosti zavise od sistema “Starlink” Elona Maska. Ako dođe do problema sa sistemom, zemlja tone u mrak.

    Bez sumnje, cena rata je i za Rusiju takođe bila visoka. Oni su pogrešili i pravili greške tokom cele ove tragedije. Ali narativ koji je predstavljen američkom narodu nije bio iskren ili tačan. Šta Ukrajina dobija gubitkom desetina hiljada života i značajnih delova svoje infrastrukture? Mnogi Ukrajinci su izgubili svoje najmilije i suočavaju se sa brutalnom zimom, a sve zbog ljudi poput Ursule fon der Lajen, Džoa Bajdena i njihovih neokonstruktora. Vreme je da se zapadni lideri suoče sa istinom i nastave pregovore da spasu Ukrajince od ove ljudske tragedije, zaključuje ovaj američki list.

  • Ruski dronovi ponovo gađali Kijev dok se Putin sprema u posjetu Bjelorusiji

    Ruski dronovi ponovo gađali Kijev dok se Putin sprema u posjetu Bjelorusiji

    Ruski predsjednik Vladimir Putin danas putuje u Bjelorusiju podstičući sumnje da namjerava izvršiti pritisak na svog saveznika da se pridruži novoj ofanzivi, dok su ruski dronovi napali Kijev u posljednjem napadu usmjerenom na ključnu infrastrukturu.

    Ukrajinski zvaničnici su mjesecima upozoravali da bi se Bjelorusija mogla pridružiti ruskim snagama i poslužiti kao polazna platforma za novi napad na ukrajinski glavni grad, piše Reuters.

    “Zaštita naše granice, kako sa Rusijom tako i sa Bjelorusijom, naš je stalni prioritet. Spremamo se za sve moguće scenarije odbrane”, rekao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    Putin danas, prvi put u posljednjih 3,5 godine, putuje u Bjelorusiju, a Kremlj je to opisao kao opširnu “radnu posjetu” bjeloruskom predsjedniku Aleksandru Lukašenku.

    U ponedjeljak su i ruski vazdušni napadi pogodili “ključnu infrastrukturu” u Kijevu i okolini, saopćile su ukrajinske vlasti. Sistemi protivvazdušne odbrane uništili su oko 15 od 20 dronova usmjerenih na glavni grad Ukrajine. Privatne kuće su takođe oštećene u široj regiji Kijeva, rekao je guverner.

  • Britanski izvještaj otkriva novu taktiku koju ruske snage koriste za napade u Ukrajini

    Britanski izvještaj otkriva novu taktiku koju ruske snage koriste za napade u Ukrajini

    U najnovijem izvještaju o stanju u Ukrajini britanskog ministarstva odbrane opisana je taktika koju koristi plaćenička skupina Wagner u pokušajima da osvoji grad Bakhmut u Donjeckoj oblasti.

    Kako navode Wagner i dalje igra ključnu ulogu u borbi iscrpljivanja u Bakhmutu, te su u posljednjim sedmicama razvili taktike kako bi profitirali na velikom broju slabo obučenih regruta.

    Naime, pojedinim borcima se daju pametni mobiteli ili tableti koji pokazuju pojedinačne ciljeve napredovanja i trase na osnovu snimaka sa komercijalnih satelita.

    “Na nivou voda i većim, komandanti ostaju u zaklonu i daju naredbe putem radija, a informisani su putem videosnimaka od malih bespilotnih letjelica”, navodi se u izvještaju.
    Pojedincima i jedinicama je naređeno da napreduju unaprijed planiranim rutama, često sa vatrenom podrškom, ali manje često u pratnji oklopnih vozila. Wagnerovcima koji skrenu sa planiranih ruta napada bez dozvole prijeti se grupnom egzekucijom.

    “Ova brutalna taktika ima za cilj da sačuva Wagnerovo rijetko sredstvo iskusnih komandanata i oklopnih vozila, a na trošak lako dostupnih regruta, koje organizacija karateriše kao potrošni materijal”, piše u izvještaju.

  • Berbok protiv primirja u Ukrajini

    Berbok protiv primirja u Ukrajini

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok izjasnila se danas protiv primirja u Ukrajini po ruskim uslovima.

    “To ne bi okončalo strahote po građane Ukrajine”, poručila je Berbok u izjavi dnevniku “Bild am Zontag”.

    Ona je istakla da je ruski predsednik Vladimir Putin započeo rat i da, kada bi to on želeo, rat može biti završen već sutra.

    Međutim, konstatuje da nema nikakvih iskrenih naznaka za povlačenje ruskih trupa. Najteža je situacija za građane u zaposednutim teritorijama, dodala je šefica nemačke diplomatije.

    “Tamo nema ne samo struje i toplote, već ni međunarodna pomoć ne može da se probije”, kritikovala je Berbok.

    Kazala je da ujedno građani žive u strahu od zlostavljanja i ubistva od strane ruskih okupatora.

  • Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Otkriveno: Kijev nije poslušao Ameriku

    Vašington je navodno, prema pisanju “Njujork Tajmsa”, pokušao da odvrati Kijev od namere da ubije načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova.Vašington se plašio da bi ubistvo ruskog načelnika generalštaba Valerija Gerasimova izazvalo direktan sukob između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država.List citira “tajne borbene planove, presretnute razgovore i intervjue sa ruskim vojnicima i poverljivim licima Kremlja”, kao i neke neimenovane američke zvaničnike.

    Kako “Njujork tajms” navodi, SAD su saznale za navodne planove Gerasimova da poseti prve linije bojišta Rusije i Ukrajine krajem aprila, ali su odlučili da sakriju informacije od Ukrajine strahujući da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do rata između SAD i Rusije.

    Ukrajinska vojska je navodno ipak došla do informacija o Gerasimovoj poseti, zbog čega su američki zvaničnici od Kijeva tražili da obustavi napad na ruskog generala, zahtev je podnet nakon konsultacija sa Belom kućom, navodi američki list.

    “Rekli smo im da to ne rade”, rekao je za list visoki američki zvaničnik.

    “Rekli smo im da je previše”.

    Ukrajinska vojska je ipak izvršila napad na mesto gde su verovali da se nalazi general. Gerasimov ni na koji način nije bio pogođen udarom, navodi američki list, dodajući da je napad navodno naterao ruske najviše vojne komandante da “smanje” svoje posete frontu.

    Rusija nikada nije zvanično potvrdila Gerasimovu posetu fronta u aprilu. Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane Rusije, načelnik Generalštaba je početkom jula posetio ruske trupe u Ukrajini, sastao se sa visokim oficirima i saslušao izveštaje o vojnoj operaciji, kao i borbenu podršku trupa.

    Njegova poseta je navodno usledila nedelju dana nakon što je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu otputovao na front da uruči najviša državna priznanja vojnicima uključenim u sukob.

    Ministarstvo odbrane nije pominjalo nijedan ukrajinski napad na ministra ili načelnika Generalštaba u to vreme.

    Još početkom maja, “Njujork tajms” je objavio izveštaj o navodnom ukrajinskom napadu na Gerasimova. U izveštaju se citira anonimni ukrajinski zvaničnik koji je tvrdio da je prilikom napada promašen cilj, ali da je odneo živote oko 200 vojnika, uključujući najmanje jednog generala.

    Moskva nikada nije potvrdila nijednu od ovih tvrdnji.