VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Bjelorusija ulazi u rat?

    Bjelorusija ulazi u rat?

    Situacija na granici Bjelorusije ne raduje, ali su trupe spremne za svaki razvoj događaja, rekao je zamjenik komandanta Ratnog vazduhoplovstva Anatolij Bulavko.

    “Uopšte nema razloga za radovanje. Događaji koji se sada odvijaju na našoj južnoj granici dodatno iritiraju, mislim dežurne snage PVO. Jasno je da je slučaj sa raketom neobičan”, rekao je Bulavko televiziji STV.”Ako gledamo u budućnost, bar godinu dana unapred, onda su i kopnene snage i Ratno vazduhoplovstvo i PVO spremni za svaki razvoj događaja. Mi radimo svoj posao“, dodao je on.

    Pukovnik je istakao da bezbednosne snage Belorusije razumno procenjuju situaciju i preduzimaju adekvatne mere. Na teritoriju Belorusije 29. decembra pala je ukrajinska raketa koja je ispaljena iz PVO sistema S-300. Ministarstvo odbrane Belorusije saopštilo je da je raketu oborio sistem beloruske protivvazduhoplovne odbrane. U međuvremenu je portparol komande vazdušnih snaga Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat izjavio da ukrajinske snage ne poriču da bi raketa koja je pala na teritoriju Belorusije mogla biti ukrajinska. Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je Kijev spreman da sprovede istragu incidenta sa raketom.

    Načelnik uprave protivvazdušnih raketnih snaga Oružanih snaga Belorusije, pukovnik Kiril Kazancev izjavio je da bi pad ukrajinske rakete na teritoriju Belorusije mogao biti namerna provokacija Kijeva.

  • NATO okreće leđa Ukrajini?

    NATO okreće leđa Ukrajini?

    ​Američki “CNN” analizirao je situaciju u Ukrajini i jedinstvo Zapada u podršci Kijevu. Došli su do zaključka da je sasvim moguće da NATO okrene leđa Ukrajini.

    Došli su do zaključka da bi Sjevernoatlantski savez (NATO) mogao da izgubi strpljenje ili živce zbog isporuka oružja ukrajinskoj strani i natjera Vladimira Zelenskog da sklopi mir sa Moskvom.

    “NATO bi mogao da izgubi strpljenje zbog isporuka oružja, i da izabere ekonomsku korist u odnosu na dugoročnu bezbijednost, i založi se za mir koji bi bio nepovoljan za Kijev”, ocijenio je jedan od urednika “CNN-a”, Nik Pejton Volš.

    Od početka ruske specijalne operacije u Ukrajini, SAD i njeni saveznici su Oružanim snagama Ukrajine isporučili vojnu opremu vrijednu milijarde dolara.

    Moskva je više puta napomenula da Zapad nastoji da produži sukob slanjem oružja Kijevu. Kako su istakli u Ministarstvu odbrane, skladišta sa stranom municijom postaće legitimne mete Vazdušno-kosmičkih snaga u susjednoj republici.

    Pres-sekretar predsjednika Rusije, Dmitrij Peskov je takođe podsjetio da “pumpanje” Ukrajine municijom sa Zapada ne doprinosi pregovaračkom procesu i da će imati negativan efekat, prenosi “b92”.

  • Ukrajina i Rusija sklopile dogovor o zamjeni zarobljenika

    Ukrajina i Rusija sklopile dogovor o zamjeni zarobljenika

    Godina 2022. ostat će zapisana u historiji kao godina početka ruske invazije na Ukrajinu koja je započela u zoru 24. februara.

    Tada je ruska vojska pod komandom Vladimira Putina odlučila vojno napasti Ukrajinu iz više pravaca granatiravši najveće ukrajinske gradove.

    Borbe na frontu skoro godinu dana od početka sukoba su i dalje na veoma intenzivne, no čini se kako zaraćene strane polako dolaze do zajedničkog jezika.

    Tako su ove dvije zemlje sklopile dogovor za razmijeni ratnih zarobljenika u posljednim satima 2022. godine. Ovu su informaciju objavili dužnosnici iz kabineta ukrajinskog predsjednika Zelenskog, kao i neke moskovske državne novinske agencije.

    Predstojnik ureda ukrajinskog predsjednika u Kijevu, Andrij Jermak, rekao je da se 140 ukrajinskih vojnika vratilo kući, u izjavi objavljenoj na Telegramu.

    Rusiji su vraćena 82 vojnika, javila je ruska državna novinska agencija TASS. Nisu objavljene pojedinosti o vremenu i mjestu razmjene ratnih zarobljenika.

    Ruski vojnici koji su razmijenjeni su mahom ranjenici i oni su direktnim letom već prebačeni u Moskvu na dalje liječenje.

    Među razmijenjenim Ukrajincima su i ranjenici i borci iz lučkog grada Mariupolja koji je pao u ruske ruke nakon dugotrajnog, žilavog otpora lokalnih boraca. Među zarobljenicima se nalazi i osam žena.

    “Dobrodošli kući, dragi naši”, napisao je Jermak na Telegramu poželivši dobrodošlicu vojnicima.

  • Nova velika, očajnička, ofanziva

    Nova velika, očajnička, ofanziva

    Rusija bi mogla pokrenuti veliku ofanzivu u Ukrajini u nadolazećim mesecima, piše za britanski Telegraf penzionisani zapovednik u britanskoj vojsci Ričard Kemp.

    Putinovo nasleđe, njegova moć, pa čak i njegov život mogli bi da zavise o odlučnoj pobedi koja će opravdati ogromnu štetu koju je učinio svojoj zemlji od početka rata.

    S obzirom na veličinu Rusije i njenu istoriju masovnih ljudskih sukoba, gde je svoje trupe tretirala kao potrošnu robu, neki misle da ovako mogu ići gotovo beskonačno. Međutim, u stvarnosti, borbeni gubici mogu biti Putinova Ahilova peta.

    Njegov prvotni plan bio je da brzo osvoji Ukrajinu i zastraši Zapad činom invazije. Mala veličina njegovih trupa, samo 190.000 ljudi, očigledno nije bila namenjena dugotrajnom sukobu uz jak otpor.

    Kako se rat razvijao, njegovi su se generali usredsredili na ubijanje što je više moguće Ukrajinaca, uglavnom masivnim artiljerijskim i balističkim napadima, dok su bili spremni da se odreknu teritorija kako bi zadržali svoju malu vojsku.

    Oni u suštini kupuju vreme da mobilizuju broj trupa za koji znaju da im je potreban da na kraju preplave zemlju.

    Ova je mobilizacija, međutim, bila prepuna poteškoća. Stotine hiljadea ruskih muškaraca je bežalo iz zemlje kako bi izbegle borbe. Procenjuje se da je do sada raspoređeno oko 100.000 novomobilizovanih vojnika, jedva dovoljno da se nadoknade nastali gubici. Moskva trenutno jednostavno nema brojčano stanje da odlučno savlada otpor iscrpljene ukrajinske vojske, smatra Kemp.

    Šta god da se dogodilo, Moskva je očigledno zabrinuta za svoju sposobnost da izgradi dovoljno snaga, čak i putem prisilnog regrutovanja i mogućeg sledećeg kruga mobilizacije. Bila je prisiljena da ponuditi beneficije muškarcima koji se dobrovoljno prijave ili su pozvani da se bore u Ukrajini, uključujući besplatno zamrzavanje i skladištenje sperme muškaraca koji idu na front, dodaje Kemp.

    Prema njegovim rečima, Kremlj je takođe zabrinut zbog povećanog neslaganja zbog prisilne mobilizacije u velikim gradovima te je stoga nesrazmerno skoncentrisao regrutaciju u udaljenim, siromašnim delovima zemlje. Oslanja se na etničke manjine – često čak i manje lojalne Moskvi – što dodatno pogoršava probleme s moralom i smanjuje borbenu sposobnost.

    Sve to znači da ako Rusija u novoj godini pokrene veliku ofanzivu, to neće biti samo još jedna faza sukoba koju mogu održavati godinama, već poslednji očajnički Putinov potez.

    Budućnost Ukrajine ne zavisi samo o tome može li da odbrani teritoriju koju sada drži već i o njenoj sposobnosti da nanese dovoljno gubitaka Putinovoj vojsci, prisiljavajući daljnju mobilizaciju, povećavajući nestabilnost unutar Rusije i prisiljavajući Moskvu da sedne za pregovarački sto.

  • Kijev pod bombama ušao u 2023

    Kijev pod bombama ušao u 2023

    U Kijevu je odjeknula eksplozija nešto posle ponoći odjeknula eksplozija, saopštile su ukrajinske vlasti.

    “U glavnom gradu je odjeknula eksplozija. Sistem protiv-vazdušne odbrane je u funkciji da zaštiti Kijev od ruskih napada”, izjavio je gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko.

    Za sada nema izveštaja o eventualnim žrtvama eksplozije koja se dogodila oko sat posle ponoći.

    Nekoliko ukrajinskih gradova, uključujući Kijev, bilo je u subotu na meti ruskih napada. Jedna osoba je poginula i oko 30 je povređeno.

  • Sukob je počeo s razlogom. Mete su: Rusija, Kina i Srbija

    Sukob je počeo s razlogom. Mete su: Rusija, Kina i Srbija

    Sjedinjene Američke Države su zloupotrebile svoja prava u odnosima sa Rusijom da bi promenile poredak, pišu kineski mediji.

    Prema rečima stručnjaka, SAD su 2022. godine pojačale eskalaciju u tri potencijalno opasna regiona odjednom. Prvo je izbio ukrajinski sukob, čiji se kraj ne očekuje u bliskoj budućnosti.

    Drugo, odnosi Srbije i Kosova su se pogoršali, a situacija preti da postane još jedno žarište u Evropi.

    Prema ekspertima, 2023. Vašington ne namerava da stane na tome i nastaviće da podstiče sukobe.

    “SAD mogu da nastave da podstiču nove krize, i izazivaju regionalne sukobe, kako bi postigle svoje strateške ciljeve, proširile neke od svojih unutrašnjih problema, i pomogle svojim monopolima da profitiraju čineći svet opasnijim”, navodi se u članku.

    Upravo sada Rusija i zapadne zemlje, na čelu sa SAD, vode žestoku borbu na tržištu nafte, koja je eskalirala zbog uvođenja gornje granice cena. Moskva je odlučila da prekine prodaju nafte državama koje su podržale ograničenja.

    Prema Čui Hengu, mlađem istraživaču u Centru za ruske studije na Istočnokineskom normalnom univerzitetu, sukob je počeo jer su Sjedinjene Države u padu. Da bi popravio situaciju, Vašington je počeo da podstiče sukobe, kako bi lišio svoje rivale političkog i ekonomskog uticaja u ključnim regionima.

    “Na primer, u globalnom poretku u čijem je centru SAD, Vašington je samovoljno pokušao da promeni poredak zloupotrebom svojih prava, uključujući ograničavanje ruskog uticaja u Evropi i kršenje srpskog suvereniteta, čime se taj poredak uništava”, rekao je Heng.

    Bezbednosno pitanje obećava neizvesnost 2023. godine, jer SAD nameravaju da pogoršaju krizu u Evropi delujući protiv Rusije, a u Aziji vršeći pritisak na Kinu.

    Prema rečima Li Hajdonga, profesora na Kineskom univerzitetu spoljnih poslova, ovo preti da dovede do opasnog sukoba moćnih sila.

    “Trebalo bi da budemo svesni velikih preokreta, u odnosima između velikih sila 2023. Sada postoji blokovska konfrontacija između Zapada i Rusije koju predvode SAD, a one takođe pokušavaju da stvore sličnu konfrontaciju u Aziji, dogovarajući se sa zemljama poput Japana da obuzdaju Kinu”, rezimirao je Li Haidong.

  • Napadnut Kijev – ima mrtvih

    Napadnut Kijev – ima mrtvih

    U Kijevu se danas čulo deset eksplozija dok je trajalo upozorenje o ruskim vazdušnim napadima.

    Stanovnici Kijeva su naveli da su čuli glasne eksplozije nakon što je Rusija počela seriju vazdušnih udara, objavio je Gardijan.

    Upozorenje za vazdušnu opasnost izdato je širom Ukrajine, a zvaničnici su savetovali stanovništvu da ode u skloništa.

    Delovala je protivvazdušna odbrana u Kijevu, a Rojters navodi da se čulo 10 eksplozija u centru ukrajinske prestonice.

    Načelnik Kijevske oblasti upozorio je unapred na moguće raketne napade.

    Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko potvrdio je na Telegramu da su se čule eksplozije u gradu.

    Jedna osoba poginula, a 11 povređeno
    Jedna osoba je poginula a 11 je povređeno prilikom ruskih raketnih napada na Kijev, saopštio je danas gradonačelnik tog grada Vitalij Kličko.

    On je na svom kanalu na mreži Telegram napisao da je stariji muškarac poginuo u Solomjanskom distriktu, jugozapadnom delu grada, da su najmanje tri žene prevezene u bolnicu, kao i da je među povređenima i japanski novinar.

    Kličko je dodao da su ruske snage gađale i Pečerski i Holosivski distrikt, odnosno centralni i zapadni deo grada, preneo je Gardijan.

    Zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, Kirilo Timošenko je saopštio da su rakete pogodile jedan hotel i više porodičnih kuća.

    Pored Kijeva, mete ruskih napada bili su i grad Hmeljnicki, kao i Zaporoška i Harkovska oblast. Guverner Odeske oblasti Maksim Marčenko napisao je na Telegramu da će privremeno isključiti snabdevanje strujom.

    ”Zbog pretnje raketnim napadom, preduzećemo mere da privremeno ograniči snabdevanje električnom energijom. Ovo je neophodno da bi se smanjilo opterećenje elektroenergetskog sistema u slučaju da naša infrastruktura bude pogođena”, napisao je Marčenko.

  • Novi napad – uskoro

    Novi napad – uskoro

    Britansko ministarstvo odbrane navodi da postoji realna mogućnost da Rusi ovih dana pokrenu dalekosežne udare na Ukrajinu kako bi potkopali ukrajinski duh.

    Ministarstvo je saopštilo da od oktobra Rusija sledi obrazac pokretanja intenzivnog talasa udara svakih sedam do 10 dana, prvenstveno usmerenih na elektroenergetsku mrežu Ukrajine. Poslednji je bio u četvrtak.

    S druge strane, ukrajinska vojska kaže da su ruske snage pokušale da napreduju u blizini Bahmuta i Avdivke, mesta u fokusu što se tiče zauzimanja Donjecka.

    Ukrajinci takođe navode da su ruske snage pucale na nekoliko gradova i sela, a bilo je i granatiranja na više područja u Donjecku.

  • Kuleba o odnosima Mađarske i Ukrajine

    Kuleba o odnosima Mađarske i Ukrajine

    Ministar vanjskih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba komentarisao je odnose između Ukrajine i Mađarske te je naglasio kako do otopljavanja odnosa ne može doći sve dok je na čelu Mađarske Viktor Orban.
    Ukrajinski šef diplomatije je u razgovoru za YouTube kanal The Interviewer naglasio kako je nekoliko puta pokušavao popraviti mađarsko-ukrajinske odnose, ali bez većeg uspjeha.

    – Na to je mađarski ministar vanjskih poslova Peter Szijjarto u početku i pristao, ali je nakon ruskog napada 24. februara Szijjarto ostao jedini ministar vanjskih poslova zemalja EU s kojim nisam razgovarao. Mislim da ta činjenica govori sama za sebe – rekao je Kuleba.

    Također, komentirao je i odnos mađarskog premijera Viktora Orbana prema Ukrajini i cjelokupnoj situaciji.

    – Mislim da se u odnosima Mađarske i Ukrajine neće ništa promijeniti sve dok je Viktor Orban na čelu Mađarske. Orban je već odabrao stranu i tu nema više šta da se radi – poručio je šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba.

  • Putinov plan je jasan: Ovako će izgledati Ukrajina

    Putinov plan je jasan: Ovako će izgledati Ukrajina

    Rusija, u okviru “demilitarizacije i denacifikacije” Ukrajine, planira da postigne ozbiljne geopolitičke uspehe u cilju vraćanja prvobitne ruske teritorije.

    Analitičari Ria Novosti su primetili da se dalje akcije Ruske Federacije tokom SVO mogu otkriti proučavanjem najnovijih javnih izjava ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Ruski lider zapravo predlaže jasan plan koji ima za cilj ponovno ujedinjenje sa izvornim ruskim teritorijama koje su došle pod kontrolu Ukrajine nakon raspada SSSR-a. Novinari su primetili da je plan Vladimira Putina za Ukrajinu postao krajnje jasan.

    Moskva je u okviru SVO spremna da sprovede strategiju usmerenu na proširenje Rusije kroz ulazak pojedinih ukrajinskih regiona.

    U ovom slučaju, teritorijalni sastav Ukrajine će izgledati potpuno drugačije – u zemlji će ostati samo Ivano-Frankovska, Lavovska i Ternopoljska oblast.

    “Rusija će se širiti na račun maloruskih provincija koje su bile deo Ruskog carstva prema sporazumu sa Bogdanom Hmeljnickim. To su Kijevska, Čerkaška, Poltavska i Černigovska oblasti, kao i Novorosijska zemljišta – ovo su sadašnji jugoistočni regioni bivše Ukrajine”, rezimirali su autori izdanja.