VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar: NATO da pošalje misiju u Ukrajinu

    Litvanski ministar odbrane Arvidas Anušauskas izjavio je danas da bi NATO mogao da pošalje misije za obuku u Ukrajinu, a ne trupe.

    “Razgovaramo o slanju misija za obuku, instruktora. Odluka bi bila doneta na multilateralnoj osnovi”, rekao je Anušauskas novinarima, prenosi TASS.

    Dodao je da “stav može da se promeni” jer je u toku potraga za “načinima pružanja pomoći Ukrajini”. “Različite zemlje imaju različite stavove”, rekao je šef diplomatije Litvanije.

    Predsednik Francuske je u ponedeljak, nakon samita evropskih lidera u Parizu, poručio da se, iako nema konsenzusa o slanju trupa evropskih zemalja u Ukrajinu, “ništa ne može isključiti”.

  • Makron izazvao haos

    Makron izazvao haos

    Francuski predsednik Emanuel Makron želi da preuzme globalno liderstvo u vezi sa pomoći Zapada Ukrajini i poveća smanjenu podršku Kijevu.

    U tom pokušaju nailazi na otpor francuskih političara, piše Politiko.

    Dok su ukrajinske snage potisnute na bojnom polju i postoji neizvesnost u vezi sa daljom vojnom pomoći Zapada, Makron je izjavio u ponedeljak da je Evropa u pitanju i rekao da ne treba isključiti mogućnost da u budućnosti evropske nacije pošalju trupe u Ukrajinu.

    Ta Makronova izjava već je naišla na kritike francuske opozicije.

    Liderka krajnje desnog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen rekla je da se Makron poigrava životima francuske dece, ne isključujući mogućnost raspoređivanja zapadnih trupa u Ukrajini.

    Lider krajnje levice Žan-Lik Melanšon naveo je da suočavanje nuklearnih sila jednih protiv drugih predstavljalo, kako je rekao, “ludilo”.

    Socijalistička partija i konzervativni Republikanci takođe su osudile Makronovu izjavu.

    Prema anketama, Makronova centristička liberalna stranka Preporod ima trenutno daleko manju podršku građana u odnosu na krajnju levicu i krajnju desnicu uoči evropskih izbora u junu.

    Makronovo nastojanje da se pruži veća pomoć Ukrajini nije u skladu ni sa preovlađujućim stavom francuskih građana.

    Nedavne ankete pokazuju da samo 50 odsto Francuza podržava slanje pomoći Ukrajini u naoružanju Ukrajine.

    Prema anketama, samo 62 odsto Francuza podržava sankcije prema Rusiji, u poređenju sa 72 odsto na početku rata.

    Ministar spoljnih poslova Francuske Stefan Sežurne izjavio je u utorak da bi francuske trupe mogle da imaju neborbenu ulogu u Ukrajini i da bi mogle da pomažu u uklanjanju mina, sajber odbrani i proizvodnji oružja.

    Sežurne je rekao poslanicima da moraju da se razmotre nove akcije za podršku Zapada Ukrajini.

    “Neke od tih akcija bi mogle zahtevati prisustvo na ukrajinskoj teritoriji, bez prelaska praga borbe. Ništa ne treba isključiti”, naveo je Sežurne.

    Makronova izjava izazvala je niz odgovora saveznika koji su saopštili da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu.

  • Zelenski pred kolapsom?

    Zelenski pred kolapsom?

    U nedostatku municije, očekuje se da će Ukrajina biti u veoma teškom položaju u ratu s Rusijom, rekao je šef britanskih oružanih snaga admiral Toni Radakin.

    Kako je istakao, u teškoj situaciji će biti i narednih nekoliko meseci dok Zapad ne dogovori dalje korake za podršku Kijevu.

    Admiral Toni Radakin, govoreći na konferenciji u Londonu, nije direktno komentirao francuski predlog o raspoređivanju zapadnih kopnenih trupa u Ukrajini, već je umesto toga naglasio hitnu potrebu za povećanjem industrijske pomoći, prenosi Gardijan.

    Vojni šef je rekao da se Ukrajina suočava s teškom situacijom na kopnu gde se njena vojska “bori u pogledu nedostatka municije i zaliha” s američkom vojnom pomoći koju su zaustavili republikanci u Kongresu, a Evropa još nije u stanju da popuni jaz.

    Radakin je rekao da se među saveznicima u NATO-u vode razgovori o tome kako mogu da ojačaju podršku Ukrajini, s novim najavama koje se očekuju na ili uoči julskog samita NATO-a u Vašinktonu.

  • Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Dijametralni podaci Šojgua i Zelenskog

    Ukrajinska vojska izgubila je više od 444.000 vojnika od početka “specijalne vojne operacije”, izjavio je danas ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.

    To je prenela ruska novinska agencija Tas.

    Šojgu je dodao da Ukrajinci od početka ove godine svakodnevno gube više od 800 vojnika i oko 120 komada vojne opreme, navodi Tas.

    Zelenski nedavno: Izgubili smo 31.000 vojnika
    Podsetimo, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nedavno je prvi put objavio da je Ukrajina dosad u ratu izgubila 31.000 vojnika. Rekao je da je objavio taj broj jer mu je, kako je rekao, “dosta laži”.

    Zelenski je tada rekao da su čak i neki američki političari iznosili “prilično netačne brojeve”. Naime, američki zvaničnici procenjuju da je tokom ruske invazije na Ukrajinu ubijeno oko 70.000 ukrajinskih vojnika, a da je gotovo dvostruko više ranjeno.

    Treba napomenuti da ni broj koji je izneo Šojgu, ni broj koji je izneo Zelenski nisu provereni.

  • Rusi preuzeli inicijativu: Moći će da vode operacije kad god i gdje god hoće

    Rusi preuzeli inicijativu: Moći će da vode operacije kad god i gdje god hoće

    U Institutu za proučavanje rata (ISW) smatraju da su ruske trupe povratile inicijativu na celom frontu.

    Oni smatraju da će Rusi moći da vode ofanzivne operacije kad god i gde žele sve dok imaju inicijativu.

    Vojni analitičari sa Instututa rekli su da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao da Rusija priprema novu ofanzivu koja će početi krajem maja ili leta 2024.

    Zelenski je takođe rekao da ukrajinska vojska ima jasan plan da se suprotstavi ruskim snagama.

    ISW ocenjuje da su ruske snage povratile inicijativu na celom frontu posle ukrajinske kontraofanzive u leto 2023. godine i da će Rusija verovatno moći da odredi vreme, mesto i obim budućih ofanziva u Ukrajini.

    Ako Ukrajina sprovede aktivnu odbranu na celom ratištu 2024. godine, prepustiće stratešku inicijativu Rusiji.

    Rusija će moći da upravlja svojim rezervama i da određuje kako i gde da raspoređuje resurse, primoravajući Ukrajinu da preduzme odbrambene akcije sve dok Rusija drži stratešku inicijativu.

    Ukrajinske snage mogu lišiti Rusiju ovih sposobnosti ako imaju dovoljno sredstava za izvođenje sopstvenih ofanzivnih operacija 2024. godine, smatraju analitičari.

  • Micotakis: Ni govora o slanju snaga evropskih zemalja u Ukrajinu

    Micotakis: Ni govora o slanju snaga evropskih zemalja u Ukrajinu

    “Za Grčku nema govora o slanju evropskih snaga ili snaga NATO-a u Ukrajinu”, izjavio je grčki premijer Kirijakos Micotakis poslije konferencije evropskih lidera o Ukrajini, koju je u Parizu u ponedjeljak organizovao francuski predsjednik Emanuel Makron.

    Micotakis je rekao da je to stav i “većine njegovih kolega”, ističući da to pitanje “dezorijentiše napore” da se podrži Ukrajina, prenosi Katimerini.

    Dodao je da je na skupu ponovo potvrđeno jedinstvo i riješenost saveznika da podrže Ukrajinu da se odbrani od ruske invazije, prenosi Tanjug.

    Makron je poslije konferencije rekao da nema konsenzusa o slanju vojnika evropskih zemalja u Ukrajinu, ali je naglasio da “ništa ne treba isključiti”.

    “Nema konsenzusa o slanju trupa u ovom trenutku. Ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve kako Rusija ne bi pobedila”, rekao je Makron na konferenciji za novinare, prenio je Rojters.

    Samitu u Parizu prisustvovalo je oko 20 evropskih lidera, a iz Jelisejske palate je saopšteno da je cilj skupa da ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu bude poslata “poruka da je Evropa odlučna da pomogne Ukrajini i suprotstavi se ‘narativu Kremlja’ da Rusija mora da dobije rat, koji je ušao u treću godinu”.

  • Makron: Nema evropskog konsenzusa o slanju vojnika u Ukrajinu, ali…

    Makron: Nema evropskog konsenzusa o slanju vojnika u Ukrajinu, ali…

    Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je da će saveznici Ukrajine stvoriti koaliciju za isporuku raketa srednjeg i dugog dometa Kijevu, prenosi Mond.

    Makron je, nakon konferencije evropskih lidera o podršci Ukrajini, koja je u ponedjeljak održana u Parizu, rekao da je odlučeno da se “stvori koalicija za duboke udare, a samim tim i za rakete i bombe srednjeg i dugog dometa”.

    Predsjednik Francuske je pozvao evropske zemlje da proizvode više municije.

    “U narednih 10 dana stavićemo sve ove napore na sto jer smo pregledali mnoge evropske i neevropske zemlje koje imaju na raspolaganju municiju”, dodao je Makron.

    Naveo je da nema konsenzusa o slanju vojnika evropskih zemalja u Ukrajinu, ali je naglasio da “ništa ne treba isključiti”.

    “Nema konsenzusa o slanju trupa u ovom trenutku. Ništa ne treba isključiti. Učinićemo sve kako Rusija ne bi pobijedila”, rekao je Makron na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Samitu u Parizu prisustvovalo je oko 20 evropskih lidera, a iz Jelisejske palate je saopšteno da je cilj skupa da ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu bude poslata “poruka da je Evropa odlučna da pomogne Ukrajini i suprotstavi se ‘narativu Kremlja’ da Rusija mora da dobije rat, koji je ušao u treću godinu”

  • A onda se umješala CIA…

    A onda se umješala CIA…

    Njujork tajms piše da je CIA počela da deluje u Ukrajini još u februaru 2014. kada su milioni Ukrajinaca svrgnuli proruski orijentisanu vladu.

    Kako piše taj američki list, partnerstvo koje je počelo pre deset godina sada je od ključne važnosti za odbranu Ukrajine. Najvažniji segment, kako se navodi, te saradnje je prikupljanje podataka o ruskim oružanim snagama.

    Kao primer se navodi skriveni bunker ispod zemlje, u blizini granice s Rusijom, odakle ukrajinski vojnici prate ruske satelite i prisluškuju razgovore.

    Taj tajni bunker, koji se nalazi u jednoj ukrajinskoj šumi, zamena za uništeni komandni centar, delom je finansirala i opremila upravo CIA. Ali, taj bunker je zapravo samo deo šire mreže špijunskih baza koje podržava CIA, a koje su izgrađene u proteklih osam godina duž ruske granice.

    Pre rata Ukrajinci su, na primer, pomogli Amerikancima u prikupljanju dokaza o ruskoj umešanosti u obaranje malezijskog aviona MH17 2014. godine i hvatanju ruskih operativaca koji su se mešali u američke izbore 2016. godine.

    A onda je CIA počela da 2016. godine obučava elitnu ukrajinsku jedinicu 2245, koja hvata ruske dronove i komunikacijsku opremu radi analize. Osim toga, CIA je takođe pomogla u obuci nove generacije ukrajinskih špijuna koji su delovali unutar Rusije, širom Evrope, te na Kubi i drugim mestima gde su Rusi u velikom broju prisutni.

    Odnos je toliko ukorenjen da su činovnici CIA-e ostali na udaljenoj lokaciji na zapadu Ukrajine kada je administracija američkog predsednika Džoa Bajdena evakuisala američko osoblje nedeljama pre nego što je Rusija napala u februaru 2022.

    Tokom invazije službenici američke obaveštajne agencije su prenosili ključne obaveštajne podatke, uključujući i to gde Rusija planira udare i koje će oružane sisteme koristiti.

    “Bez njih ne bi bilo načina da se odupremo Rusima, ili ih pobedimo”, rekao je Njujork tajms Ivan Bakanov, koji je od 2019. do 2022. bio šef ukrajinske domaće obaveštajne agencije, SBU.

    “Odnosi su postajali sve jači jer su obe strane videle vrednost u tome, a ambasada SAD-a u Kijevu – naša jedinica tamo, operacija iz Ukrajine – postala je najbolji izvor informacija, signala i svega ostalog, o Rusiji”, rekao je bivši visoki zvaničnik SAD-a. “Nismo mogli dobiti dovoljno toga.”

  • Ukrajinci potvrdili: Povlačimo se

    Ukrajinci potvrdili: Povlačimo se

    Ukrajinska vojska potvrdila je danas da se povukla iz sela Lastočkine na zapadu zemlje.

    Naveli su da će taj potez pomoći da se zaustavi napredovanje ruske vojske ka zapadu.

    “Ukrajinske oružane snage povukle su se iz sela Lastočkine, sa ciljem da organizuju odbranu i spreče neprijatelja da dalje napreduje u zapadnom pravcu”, rekao je portparol ukrajinske vojske Dmitro Lihovij, preneo je Rojters.

    Selo Lastočkine se nalazi zapadno od grada Advdejevke nad kojim su ruske snage preuzele kontrolu polovinom februara.

  • Rusi spremaju “Majdan 3”

    Rusi spremaju “Majdan 3”

    Načelnik Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane Ukrajine Kiril Budanov izjavio je danas da ruske snage pripremaju operaciju “Majdan 3”.

    Prema njemu, oni to rade kako bi doveli u pitanje proces donošenja odluka u Ukrajini, ali da ta operacija, kako je naveo, neće uspeti.

    “Sada je u toku veoma ozbiljna operacija. Nisu našli ništa bolje nego da je nazovu ‘Majdan 3’. To je primitivno ime, ali tako zvanično stoji u njihovim dokumentima”, rekao je Budanov na konferenciji za novinare, prenosi Unian.

    On je objasnio da Rusi u Ukrajini “žele da poseju misli o nelegitimnosti vlasti”, zato što nisu održani izbori u uslovima ratnog stanja. “Ovo je najskuplja operacija za Ruse i neće uspeti, jer znamo sve šta planiraju. Znamo kako da se tome suprotstavimo”, rekao je Budanov.

    On je objasnio da je cilj Rusije da dovede u pitanje legitimitet, ne toliko predsednika, koliko donošenja odluka u Ukrajini uopšte. „Rusi računaju da će doći do izvesnih previranja u ukrajinskom društvu i nejasnoća u donošenju odluka, i da će se to se projektovati i na našu vojsku. Oni planiraju da u prvoj polovini juna nanesu vojni poraz na istoku…“, rekao je, pored ostalog, Budanov.

    On je naveo da stabilan režim u Rusiji predstavlja pretnju Ukrajini i svetu i da će Ukrajina nastaviti da sprovodi operacije na ruskoj teritoriji, uključujući, kako je rekao, ”nove napade na ruske vojne baze na privremeno okupiranom Krimu”.

    “Sve dok smo u ratu, biće problema unutar Ruske Federacije…Naše neprijatelje čekaju nova iznenađenja, a civilnom stanovništvu ne bih preporučio da koristi takozvani Krimski ’most”, naveo je Budanov.