VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Kijev odlučio, ako je povezano sa Rusijom, ukidamo

    Kijev odlučio, ako je povezano sa Rusijom, ukidamo

    Vlada Ukrajine podnela je skupštini predlog zakona kojim može da se ukine Ukrajinska pravoslavna crkva ako ukrajinske vlasti zaključe da je povezana sa Rusijom.

    TASS navodi da je predlog zakona sastavljen prema uputstvima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Predstavnik vlade u skupštini Taras Melničuk napisao je na svom nalogu na mreži Telegram da predloženi zakon predviđa izmene i dopune važećeg zakona koji onemogućava delovanje verskih organizacija čiji je centar upravljanja van Ukrajine, i to u državi koja vrši agresiju na Ukrajinu.Ukrajinski predsednik Zelenski je sredinom decembra naložio parlamentu da izradi predlog zakona o zabrani ”verskih organizacija povezanih sa centrima uticaja u Ruskoj Federaciji”, navodi TASS.

  • Danas se održava jedan od najvažnijih sastanaka o Ukrajini

    Danas se održava jedan od najvažnijih sastanaka o Ukrajini

    Visokorangirani evropski i američki vojni zvaničnici danas će u njemačkoj bazi Ramstein održati sastanak koji je ocijenjen kao jedan od najvažnijih susreta u vojnom pogledu kako za zapadne saveznike tako i za samu Ukrajinu.

    Ministri odbrana, ali i drugi vojni zvaničnici u njemačkoj bazi trebali bi razgovarati o nastavku podrške Ukrajini, a kako je naglašeno na sastanku bi trebalo prisustvovati 50 zvaničnika.
    “Novi sastanak u bazi Ramstein je od posebnog značaja. To bi Ukrajini moglo pružiti odlučujuću vojnuu podršku za postizanje vojne pobjede. Ključne teme sastanka bit će slanje tenkova i protivzračna odbrana”, pišu zapadni mediji.

    Kada je riječ o slanju tenkova, najveću raspravu trebalo bi izazvati slanje njemačkih tenkova Leopard. Kancelar Olaf Scholz nekoliko puta je naglasio kako Njemačka neće slati svoje tenkove ukoliko ne dobije garanciju Washingtona da će i Sjedinjene Američke Države isporučiti Ukrajini tenkove Abrams.

    Ipak, američki zvaničnici su naglasili kako u ovom trenutku nije moguća isporuka ovih tenkova Ukrajini.

    “Abrams je veoma komplikovan tenk. Skup je, teško je trenirati na njemu”, rekao je savjetnik Pentagona za sigurnost Colin Kahl.

    Podsjetimo, na ovom sastanku trebao bi učestvovati i ministar odbrane Bosne i Hercegovine Sifet Podžić.

    Na sastanku Ukrajinske kontakt grupe za odbranu (UDCG) ministar Podžić učestvuje na poziv sekretara odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lloyda Austina i predsjedavajućeg Zajedničkih načelnika generalštabova generala Marka Milleya.

    “Glavna poruka će biti – veća podrška, teško naoružanje i modernije naoružanje. Ovo je borba za naše vrijednosti, za demokratiju i samo moramo dokazati da demokratija pobjeđuje tiraniju i ugnjetavanje”, poručio je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

  • Mađarska blokirala 500 miliona eura vrijedan paket vojne pomoći EU za Ukrajinu

    Mađarska blokirala 500 miliona eura vrijedan paket vojne pomoći EU za Ukrajinu

    Mađarska je blokirala pola milijarde eura vrijednu vojnu pomoć u sedmom takvom paketu u sklopu Evropskog mirovnog fonda, rekao je visoki diplomatski izvor iz EU za poljski RMF FM.

    Zemlje članice EU-a će pokušati nagovoriti Budimpeštu da promijeni svoje stajalište u ponedjeljak tokom sastanka ministara vanjskih poslova. Prethodno se Mađarska samo suzdržavala pri glasanju za podršku Evropskog fonda za mir Ukrajini, ali nije to blokirala.

    Međutim, u decembru je Mađarska blokirala 18 milijardi eura makrofinansijske pomoći Ukrajini. EU je na kraju pronašla način da pošalje novac. Sličan rezervni plan je navodno sada na stolu.

    “Maloj, proruskoj državi koja ima izuzetke od svih sankcija teško je diktirati stav cijele EU” , rekao je diplomat EU za RMF FM.

    Mađarska je izazvala dodani bijes u zemljama Evropske unije, jer želi ukloniti nekoliko ruskih oligarha s crne liste sankcija EU , bez ikakvog obrazloženja.

    “To je kao da tražite amnestiju za nekoga ko je osuđen, jer oni koji su na crnoj listi su na njoj jer za to postoje dokazi” kaže diplomat EU.

    Pomoć EU-a i njenih država članica Ukrajini od početka ruske invazije iznosi ukupno 50 milijardi eura, prema izvještaju Evropskog vijeća.

  • Tajna posjeta šefa CIA-e

    Tajna posjeta šefa CIA-e

    Direktor CIA Vilijam Berns otputovao je u tajnosti u glavni grad Ukrajine.

    Berns je, kako tvrdi Vašington post, u Kijevu bio krajem prošle nedelje, a navodno se sastao sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

    Ovu vest “Vašington post” objavio pozivajući se na američkog zvaničnika i druge ljude upoznate sa posetom.Berns je obavestio Zelenskog o njegovim očekivanjima o predstojecim ruskim vojnim planovima, dodaje se u izveštaju, preneo je Rojters.

  • Spremaju veliki napad iz Bjelorusije?

    Spremaju veliki napad iz Bjelorusije?

    Institut za proučavanje rata (ISV) objavio je novu procenu situacije u Ukrajini.

    U njemu se navodi da visoki zvaničnici Kremlja nastavljaju da održavaju sastanke na visokom nivou sa bjeloruskim rukovodstvom.

    Time bi mogli da stvore uslove za veliki ruski napad na Ukrajinu iz Belorusije, ali je to, dodaju, malo verovatno da će se desiti u narednim nedeljama.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu i beloruski ministar odbrane Viktor Krenjin razgovarali su juče u razgovoru o nepreciziranoj bilateralnoj vojnoj saradnji, neodređenim merama strateškog odvraćanja i “napretku u pripremi“ zajedničke rusko-beloruske regionalne grupe trupa.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe se juče u Minsku sastao sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom i razgovarao o nejasnoj rusko-beloruskoj “zajedničkoj viziji” za ruski rat u Ukrajini.

    Lavrov i beloruski ministar spoljnih poslova Sergej Alejnik razgovarali su o tome kako Rusija i Belorusija mogu da pobede “sadašnji hibridni rat Zapada protiv država“ i potpisali su neodređeni memorandum o saradnji “na obezbeđivanju biobezbednosti“.

    Ovaj memorandum bi mogao biti vodeći pokazatelj intenziviranja postojeće ruske informativne operacije koja lažno optužuje Ukrajinu da razvija hemijsko ili biološko oružje u navodnim biolaboratorijama koje finansiraju SAD u Ukrajini, što je bio deo izgovora Kremlja za vojnu operaciju koja je počela nešto manje od godinu dana.

    ISV napominje da je napad na Ukrajinu iz Belorusije verovatniji krajem 2023. nego u prvim mesecima godine.

  • Rusija ima novi uslov

    Rusija ima novi uslov

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izneo je novi uslov za kraj rata u Ukrajini.

    On je na konferenciji za novinare rekao da će sukob prestati tek kada Ukrajina više ne bude vojna pretnja Rusiji. Lavrov je takođe izjavio i da je zabrinutost njegove zemlje za bezbednost jedan od glavnih razloga za rat.

    “Ukrajina, kao i svaka druga teritorija koja se graniči s Rusijom, naravno, ne bi trebalo da bude domaćin vojne infrastrukture koja predstavlja direktnu pretnju našoj zemlji”, rekao je Lavrov raspravljajući o tome šta bi bilo potrebno za okončanje rata.

    Dodao je da “ciljevi specijalne vojne operacije nisu izmišljeni”, već su “definisani temeljnim, legitimnim bezbednosnim interesima Ruske Federacije”.

    Međutim, kako ocenjuju mediji, Lavrovljev komentar dolazi baš u u trenutku kada se nastavljaju spekulacije da bi ruski predsednik Vladimir Putin uskoro mogao pokrenuti još jednu mobilizaciju kako bi pokrenuo novu ofanzivu u Ukrajini.

    Procena Instituta za rat je da nedavni znakovi u Rusiji upućuju na to da bi Putin mogao da najavi drugi talas mobilizacije u nadolazećim danima, a ruski ministar obrane Sergej Šojgu juče je najavio da će Putin izdati direktivu o sprovođenju velikih vojnih reformi u sledećih nekoliko godina.

  • Zelenski: Ne možemo da dobijemo neprijatelja

    Zelenski: Ne možemo da dobijemo neprijatelja

    Sistem protivvazdušne odbrane je slaba tačka Kijeva, izjavio je ukrajinski predsednik tokom onlajn obraćanja na marginama Svetskog ekonomskog foruma u Davosu.

    On je u svom govoru istakao da je došlo do usporavanja borbi u Ukrajini ne samo zbog zime, već i zbog deficita naoružanja Kijeva.

    Takođe je primetio da je nastupio “zamor” strana i da se “rat zaista usporava zimi”.

    “Nema stagnacije, postoji usporavanje procesa, usporavanje rata, juče sam govorio o tome, ne samo zbog zime, već i zbog snage na frontu… Mnogo puta smo razgovarali o ciframa koje su upućivale na određeni deficit konkretnog oružja, što je posebno uticalo na snagu naših ljudi. Ne možemo da napredujemo samo zahvaljujući motivaciji, moralu. Postoje konkretne stvari od kojih zavisi stabilnost na frontu i te konkretne stvari mi čekamo”, poručio je Zelenski.

    Prema njegovim rečima, za “napredovanje na bojnom polju”, Kijevu je potrebno oružje dalekog dometa.

    “Ne možemo da dobijemo neprijatelja, potrebno nam je odgovarajuće oružje. Partneri ga imaju”, zaključio je ukrajinski lider.

    Zelenski je ranije izjavio da Ukrajina ima na raspolaganju samo 10 odsto od neophodnog broja sistema PVO.

    Generalni sekretara Alijanse Jens Stoltenberg izrazio je nadu da će na sastanku kontakt grupe za podršku Ukrajini u američkoj bazi „Ramštajn” u Nemačkoj 20. januara biti donete odluke o isporukama Kijevu teškog naoružanja.

  • Zelenski: Nisam siguran da je Putin živ i ko zapravo donosi odluke u Moskvi

    Zelenski: Nisam siguran da je Putin živ i ko zapravo donosi odluke u Moskvi

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je tokom ekonomskog foruma u Davosu da nije siguran da li je predsjednik Rusije Vladimir Putin uopše živ, prenosi Ukrajinska Pravda.

    “Ne razumijem baš s kim da razgovaram i o čemu. Nisam siguran da je ruski predsjednik koji se ponekad pojavljuje na zelenom ekranu zapravo onaj (pravi). Ne razumijem baš da li je on živ i odlučuje li ili ko drugi odlučuje tamo. Koja grupa ljudi (bi mogla donositi bilo kakve odluke u Rusiji)? Nemam takve informacije”; rekao je Zelenski.

    Dodao je da ne razumije baš kako neko može obećati evropskim liderima jednu stvar, a sljedećeg dana pokrenuti invaziju u punoj mjeri na drugu zemlju.

    “Samo ne razumijem s kim imamo posla. Kada kažemo ‘mirovni pregovori’, ne razumijem baš sa kim (treba da pregovaramo). Sada razgovaramo s vama: vi tačno znate ko sam ja, a ja znam tačno ko ste vi. Postoje svjedoci da smo živi. Čak i ako govorimo o različitim stvarima, možemo postići konsenzus. “, kazao je Zelenski.

    On je naglasio da je Ukrajina učinila sve da diplomatskim putem oslobodi svoje teritorije, a mirovni pregovori još nisu mir sami po sebi.

  • Rusija: Šta god da amerikanci dostave, biće uništeno

    Rusija: Šta god da amerikanci dostave, biće uništeno

    Oružane snage Rusije neće ostaviti bez odgovora napade na državnu teritoriju, uključujući Krim, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu Anatolij Antonov.

    Diplomata je ovako odreagovao na izjave zapadnih političara o brzim isporukama Ukrajini savremenih oklopnih vozila, kao i na izjavu portparola Stejt departmenta Neda Prajsa o prihvatljivosti primene američkog oružja u napadima na Krim.

    “Moralo je svima postati očigledno: ma kakvo oružje da su Amerikanci ili NATO dostavili režimu (ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog), mi ćemo ga uništiti. Tako je bilo tokom Drugog svetskog rata, tako će biti i sada“, rekao je Antonov.

    Pumpanje Ukrajine oružjem, uključujući američkim, samo će dovesti do većih civilnih žrtava, istakao je ambasador, pozivajući da se uvaže reči ruskog predsednika Vladimira Putina i ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova o nemogućnosti pobede nad Rusijom.

    “Konstatujemo da retorika američkih zvaničnika postaje sve ratobornija. Stejt department izjavama koje su daleko od stvarnosti da je Krim – Ukrajina, i da Oružane snage Ukrajine mogu da primene američko oružje za zaštitu svoje teritorije, zapravo, gura kijevski režim da izvršava terorističke akte u Rusiji“, ocenio je Antonov.

    On je upozorio da će rizici od eskalacije sukoba u tom slučaju postati još veći.

    “Komentatori naivno veruju da Rusija neće odreagovati na napade na njenu teritoriju“, zaključio je Antonov.

    List “Njujork tajms“ je objavio, pozivajući se na izvore, da je administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena počela da priznaje da Kijevu mogu zatrebati dodatne snage za napad na teritoriju Krima, čak iako taj korak poveća rizike od eskalacije, podseća Sputnjik.

    U objavi se ističe da je Bela kuća donedavno odbijala da Kijevu dostavi naoružanje za napade po ciljevima na poluostrvu, ali da se „sada taj otpor smanjuje“.

    Kao rezultat toga, piše “Njujork tajms“, administracija razmišlja o jednom od „najdrskijih koraka“, da pomogne Ukrajini u napadu na poluostrvo. Kao moguća sredstva za napad, SAD razmatraju nekoliko vrsta naoružanja, uključujući sisteme “himars“ i “bredli“, ali se uzdržavaju od isporuke raketnih sistema velikog dometa.

    Izdanje još navodi da je Bajdenova administracija počela da veruje da ukoliko ukrajinska vojska pokaže Rusiji da kontrola nad Krimom može biti ugrožena, to će ojačati poziciju Kijeva u budućim pregovorima.

  • Raspoređene “Armate”?

    Raspoređene “Armate”?

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije objavilo je svoje najnovije obaveštajne podatke o toku rata u Ukrajini.

    U njima se navodi da Rusija verovatno razmatra raspoređivanje malog broja svojih novih glavnih borbenih tenkova T-14 Armata u Ukrajini.

    U decembru se pojavile slike tenkova na poligonu za obuku u južnoj Rusiji, što je usledilo nakon što su provladini ruski mediji tvrdili da se T-14 pripremaju za raspoređivanje u Ukrajini, navode britanski obaveštajci.

    “Iako je nejasno je li Rusija premestila taj tip tenkova u Ukrajinu, bilo kakvo raspoređivanje T-14 bi mogla da bude visokorizična odluka za Rusiju. Ako Rusija rasporedi T-14, to će verovatno prvenstveno biti u propagandne svrhe”, navode britanski obaveštajci.

    Dodaju kako je verovatno proizveden mali broj tenkova i da im zapovednici neće verovati u borbama.

    Tenk T-14 opremljen je sistemom zaštite od dronova, naprednim senzorima i bespilotnim letelicama. Njegov zaštitni oklop pruža visoku izdržljivost i može izdržati ekstremne temperature.