Oznaka: ukrajina

Ukrajinska vojska neće moći da odbrani Harkov ukoliko ne potisne Ruse.

Ovo je izjavio ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski na zajedničkoj konferenciji za novinare sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

“Postalo je jasno da je potrebno da potisnemo Ruse na veću razdaljinu. Ukoliko to ne učinimo biće veoma teško u potpunosti odbraniti Harkov”, rekao je on.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i holandski premijer Mark Rute potpisali su danas u Harkovu bilateralni bezbednosni sporazum između dve zemlje.

“Dokument uključuje dve milijarde evra vojne pomoći Holandije ove godine, kao i dalju pomoć u odbrani u narednih 10 godina”, naveo je Zelenski na društvenoj mreži Iks.

Konflikt u Ukrajini treba da se završi, jer se SAD neće odlučiti na konvencionalni rat protiv Rusije.

Krim, Donjeck i Lugansk treba “ostaviti” Moskvi, rekao je osnivač privatne vojne kompanije “Blekvoter” Erik Prins.

“Ukrajina… treba da završavamo taj rat, jer sve što sada radi Ukrajina – ona sebe uništava demografski. Oni nemaju dovoljno žive sile,” rekao je on u intervjuu za PBD Podcast.

Prema njegovom mišljenju, zapadna odbrambena baza je smešna.

“Nećete voditi konvencionalni rat protiv ‘ruskog medveda’. Rekao bih da je i loš mir bolji od bilo koje njihove predstave o ratu,” rekao je on i dodao da pod tim lošim mirom podrazumeva zamrzavanje situacije na liniji razdvajanja.

“Nivelišite front osim….neka im ostanu Krim, Donjeck , Lugansk,” kaže Prins.

Njegovu izjavu na temu rata sa Rusijom podržao je i biznismen i vlasnik mreže „Iks“ Ilon Mask.

“Na žalost, to je istina”, napisao je on.

Prema Prinsovim rečima, ideja Zapada da se Ukrajina primi u NATO je loša.

Iako smatra da Rusija nije bila u pravu kada je počela specijalnu operaciju on napominje da su bila data sva moguća uveravanja da se NATO neće širiti dalje na istok posle 1992. godine.

Moskva je tokom Drugog svetskog rata izgubila više od 22 miliona ljudi i gledano sa njihovog aspekta, videti toliko neprijateljskih država na granici, koliko ih nije bilo od maja 1945. predstavlja problem, crvenu liniju, dodao je Prins.

Na brzinu organizovan sastanak u Jelisejskoj palati prošlog ponedeljka posledica je saznanja da će Ukrajina izgubiti ako se nešto ne promeni, piše Index.hr.

Zbog toga su, kako se navodi, na sastanak došli svi. Shvatili su da od pomoći SAD više neće biti ništa, mada je prisutan bio i pomoćnik američkog državnog sekretara za Evropu Džejms O'Brajen.

Upravo na tom skupu je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da ne isključuje mogućnost slanja NATO trupa u Ukrajinu, što je momentalno izazvalo lavinu reakcija.

Ukrajina se suočava, navodi Mario Galić za Index.hr, sa tri velika problema: nedostatkom oružja i municije; niskim nivoom uvežbanosti vojnika I nedovoljno stručnim komandnim kadrom.

Najveći problem je svakako nedostatak oružja i municije, što je potvrdio i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je rekao da Ukrajina ne da nije dobila 50 odsto obećanih artiljerijskih granata, nego nije dobila ni 30 %.

Sada se ide na to da se Ukrajini šalje oružje nabavljeno “sa strane”.

Kada je reč o rešavanju problema nedovoljne obučenosti ukrajinskih vojnika, jedan od načina da se to reši jeste slanje instruktora, koji ne bi učestvovali u borbama. Takođe, razmatra se i slanje vojnih savetnika za ukrajinske zapovednike.

Sada, kad je ruska vojska ponovo preuzela inicijativu, ni Ukrajina ni Evropa nemaju previše opcija. Zapravo, Evropa ima samo dve. Prva je da se Ukrajini pošalje bukvalno sve što se ima i da se nada da će ukrajinska vojska izdržati. Druga je opcija potpuno prekinuti pomoć Ukrajini i vrlo oskudne kapacitete evropske vojne industrije usmeriti na jačanje sopstvenih odbrambenih sposobnosti, stoji u tekstu.

“Po svemu sudeći, evropski čelnici će prihvatiti nekakvu kompromisnu opciju, gde će i dalje puno pričati, a malo činiti da pomognu Ukrajini, a istovremeno neće puno činiti da ojačaju svoje oružane snage”, navodi se dalje.

Takođe, pošto na pomolu nije rešenje blokade pomoći za Ukrajinu, teške oko 60 milijardi dolara, u američkom Kongresu, a i zbog sve veće mogućnosti da se u Belu kuću vrati Donald Tramp, šanse za opstanak Ukrajine sve su manje.

Rusija pojačava napade na istočnom frontu u Ukrajini, prisiljavajući ukrajinske trupe da se povuku na manje utvrđene obrambene položaje.

Ove podatke objavio je Institut za proučavanje rata.

U najnovijem izveštaju Institut navodi da nakon kratkog predaha moskovske trupe “pokušavaju da iskoriste taktičke mogućnosti koje nudi rusko zauzimanje Avdejevke i održavaju relativno visok tempo ofanzivnih operacija”.

Fokus napada su zapadni rubovi Avdejevke, s teškim borbama zabeleženim u naseljima Berdiči, Orlivka i Tonenke, “gde su ukrajinske snage uspostavile obrambene položaje kako bi pokrile svoje povlačenje iz Avdejevke”, navodi se u izveštaju.

Rusi menjaju taktiku ratovanja u Ukrajini, piše Forbs, navodeći da ruske snage sada koriste japansku taktiku “banzai”.

Reč je o taktici koju su tokom Drugog svetskog rata primenjivali Japanci i koja je podrazumevala nalete vojnika na ruske položaje. Saveznici su takve napade nazivali “banzai navala” i odgovarali su nekontrolisanim pucanjem.

Sada, osamdeset godina kasnije, u Ukrajini, ruske trupe koriste sličnu taktiku, s tm da je razlika u tome da Ukrajincima ponestaje municije. Rusi su to primetili i sada se nadaju, nastavlja dalje Forbs, da slanjem pešadije u “klanicu” mogu istrošiti i ono malo municije koja je Ukrajincima ostala.

Ukrajinski centar za odbrambene strategije naveo je da je “modernija banzai” taktika primećena u borbama zapadno od ruševina Bahmuta na istoku Ukrajine.

“Napadačke grupe od oko 100 ili 200 ljudi na osam do 12 borbenih vozila ubrzano napreduje ka frontu i pokreće napad”, objasnili su iz centra. “Zbog nedostatka municije među Ukrajincima, deo napadačke grupe dolazi do mete i kreće u borbu. Istovremeno se i druga napadačka grupa ubrzano kreće prema bici.”

“Ova taktika omogućava kontinuirano gomilanje trupa, ali rezultira i značajnim gubicima za neprijatelja, zaključuju iz centra i dodaju: “Gubi se do 60 odsto oklopnih vozila u jednom napadu, kao i do polovine trupa. Ovakvi napadi dovode i do povećanih gubitaka među ukrajinskim jedinicama, što je za njih kritično.”

Ista taktika primenjena je i u subotu u selu Robotine, koje su Rusi zauzeli. Najmanje dva oklopna vozila BMP-3 pratila su vozila za transport u ovo uništeno naselje. Iz vozila u pokretu izlazili su vojnici i skrivali se u urušenim zgradama.

Vozila BMP-3 potom su se povukla, puštajući pešake da se bore sami protiv ukrajinske 65. mehanizovane brigade i njenih dronova. Čini se da je vrlo malo Rusa preživelo, prenosi Forbs.

Rusi su isto pokušali i narednog dana, ovaj put s tri vozila BTR-82. Ukrajinska mina uništila je jedno vozilo. Drugo je navodno raketnim bacačem pogodio vojnik iz 118. mehanizovane brigade i tako barem privremeno zaustavio napad.

Za ovakve “banzai” napade Rusi plaćaju visoku cenu, a smatra se da ruske trupe zbog toga gube oko 800 vojnka dnevno. Iz ukrajinskog Ministarstva odbrane objašnjavaju i zašto su Rusi, kako procenjuje nezavisni analitičar Andrju Perpetua, otpisali ili napustili 19 oklopnih vozila u samo dva poslednja dana.

Posle nekoliko nedavnih relativnih ratnih uspeha Rusa, spekulacije o mogućem ponovnom pokušaju “ofanzive na Kijev” i njenom osvajanju su ponovo oživeli.

Na samom početku rata ruske trupe su stigle do nekoliko predgrađa Kijeva, ali su potom bili prinuđeni da se povuku.

Međutim, zauzimanje Kijeva nikada nije prestalo da bude glavna preokupacija Kremlja.

Naime, tek njegovim osvajanjem Putinova tzv. specijalna vojna operacija bi bila u potpunosti realizovana, a sam ruski predsednik stalno pominje da ni posle dve pune godine nije odustao od “prvobitnih planova” zbog kojih je pokrenuo invaziju na Ukrajinu.

Ukrajinski mediji ističu nedavnu izjavu Putinovog bliskog saradnika Dmitrija Medvedeva, koji se, kako prenose ruske režimske agencije, retorički zapitao: “Gde će Rusija stati? Hoće li to biti Kijev? Da, trebalo bi da bude Kijev. Ako ne sada, onda svakako u sledećoj fazi sukoba“.

Time je Medvedev potvrdio da Moskva ne odustaje od okupacije Kijeva.

Doduše, vojni analitičari, i zapadni i ukrajinski i ruski, kažu da za sada nema većih izgleda da Rusi spremaju takvu ofanzivu i da bi uskoro mogli da krenu na Kijev, ali je vojni analitičar Roman Pogorelij rekao ruskoj redakciji Bi-Bi-Sija da Ukrajina na to rešenje mora biti spremna jer planovi za to u ruskom Generalštabu sigurno postoje.

Prema obaveštajnim podacima, u tom severnom pravcu stacionirano je između 20 i 25 hiljada ruskih vojnika, a izvestan broj ruskih vojnika nalazi se u Belorusiji, upravo u pravcu prema Kijevu, koji je od te granice udaljen svega oko 150 kilometara.

Ali to je veoma zahtevna vojna operacija. Ukrajinski vojni bloger Konstantin Mašovec kaže da bez 100.000 do 120.000 vojnika Rusi ne mogu ozbiljno da razmišljaju o planovima da ponovo marširaju na Kijev, a grupisanje od tolikog broja vojnika bilo bi teško sakriti od obaveštajnih službi i satelitskih snimaka.

S druge strane, veruje se da nova ofanziva na Kijev neće biti moguća bez nove “javne“ mobilizacije. Vladimir Putin za sada ništa o tome ne govori, čeka da ozvaniči svoju pobedu na predstojećim predsedničkim izborima, pa svi pretpostavljaju da će posle toga, na proleće, objaviti još jednu mobilizaciju, bez koje neće moći da pokrene bilo kakve značajnije i veće operacije.

Kako navodi nekoliko ruskih vojnih blogera, zbog umora i gubitaka vojske, Rusi će morati, ako ne nameravaju da se zaustave samo na osvojenom, pokrenu i “osveže“ vojsku sa najmanje 150 do 200 hiljadu novih vojnika.

Ipak, šef ukrajinske vojne obaveštajne službe Kiril Budanov kaže da nas “već dve godine plaše novim udarom na Kijev, iz jednog ili drugog pravca. Verujte mi, već mi je dosadno da pričam o tome“, kaže Budanov.

S druge strane, vojni savetnik Taras Čmut smatra da “opasnost od novog pokušaja osvajanja Kijeva” raste sa promenom situacije na ratištu. Neki ukrajinski vojni analitičari smatraju da bi Moskva mogla da pribegne tzv. imitiranjem napada na Kijev, kako bi se rasteretili drugi delovi fronta i primorali Ukrajinci da najveći deo svojih snaga usredsrede na “odbranu“ Kijeva i udaljili ih sa područja koja su sada prioritet za Ruse, što je opkoljavanje Donbasa i ponovni pokušaj osvajanja Hersona, koji je prošle jeseni proglasio “rusku teritoriju“.

Konstantin Mašovec navodi da je ovaj manevar “lažni napad” vrlo izvestan, možda već ovog proleća. U svakom slučaju, mnogi odbrambeni i fortifikacioni objekti se već grade oko Kijeva i duž beloruske granice.