VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Rusija nastavlja, do potpunog poraza Ukrajine”

    “Rusija nastavlja, do potpunog poraza Ukrajine”

    Rusija će nastaviti specijalnu operaciju do potpunog poraza Oružanih snaga Ukrajine, izjavio je bivši načelnik šefa Pentagona, pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Neće stati dok ne unište Oružane snage Ukrajine koje predstavljaju pretnju Rusiji. Mi to zovemo ‘invazija’, ali u stvari to je kontranapad. Rusi odgovaraju na pretnju koja je proširila svoje metastaze širom Istočne Ukrajine i trebalo je da uništi samu Rusiju“, poručio je Mekgregor, a prenose RIA novosti.

    Prema njegovim rečima, odluku o potpunoj demilitarizaciji Oružanih snaga Ukrajine doneo je predsednik Vladimir Putin na početku specijalne operacije.

    Mekgregor je ranije procenio ukrajinske žrtve na 150.000. Kako je naveo, zbog nedostatka sredstava za mobilizaciju, Kijev mora da preduzme hitne mere i regrutuje u vojsku tinejdžere od 13 godina i vojno nesposobne.

    Istovremeno, on je visoko cenio obučenost pripadnika ruske vojske i odgovoran pristup izvršavanju borbenih zadataka.

    Moskva od 24. februara sprovodi specijalnu vojnu operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine. Vladimir Putin je njen cilj nazvao „zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“. Oružane snage imaju zadatak da oslobode Donbas i garantuju bezbednost Rusije.

  • Rusija spremna da ide do kraja. “Planuće čitava Ukrajina”

    Rusija spremna da ide do kraja. “Planuće čitava Ukrajina”

    Rusija ne postavlja sebi nikakva ograničenja po pitanju odgovora na napade, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    Medvedev je kazao da je Rusija spremna da u zavisnosti od vrste pretnje da upotrebi sve vrste oružja.

    “Naš odgovor može biti bilo kakav. Predsednik Rusije je to potpuno jasno rekao. Ne postavljamo sebi bilo kakva ograničenja i u zavisnosti od prirode pretnje spremni smo da upotrebimo sve vrste oružja – u skladu sa našim doktrinarnim dokumentima, uključujući Osnove nuklearnog obuzdavanja. Uveravam vas – odgovor će biti brz, žestok i ubedljiv”, rekao je Medvedev u intervjuu koji je dao novinarki Nadani Fridrihson.

    Upitan da li su u pravu oni koji misle da će davanje dozvole Kijevu da izvodi napade na ruske objekte na Krimu naterati Rusiju da pregovara sa Ukrajinom, Medvedev je rekao – rezultat će biti upravo suprotan.

    “U tom slučaju neće biti nikakvih pregovora – biće samo udari odmazde. Planuće sva Ukrajina koja je pod vlašću Kijeva”, rekao je poručio je on.

    Kako je ocenio, tako mogu da razmišljaju samo “moralne nakaze kojih ima dovoljno i u Beloj kući i na Kapitolu”.

    “Inače, ljudi u Pentagonu su normalniji, razumeju posledice”, dodao je Medvedev.

    Po njegovim rečima, da SAD zaista žele da okončaju sukob u Ukrajini koji su izazvale, to bi mogle da urade jednim potezom.

    “Da Vašington zaista želi da okonča ovaj rat koji je sam izazvao, to bi mogao da uradi jednim potezom tako što će narediti svojim drogiranim slugama da sednu za pregovarački sto. Ali vašingtonski senilni starci u američkoj administraciji i jastrebovi u Kongresu jednostavno nisu zainteresovani za to”, ocenio je Medvedev.

    Stanovnici Evrope izazivaju žaljenje jer su izabrali sebi lidere koje nije briga za njih, rekao je Medvedev, istakavši da ipak ne saoseća sa njima.

  • Prigožin: “Ne budite kukavice. Borite se do kraja”

    Prigožin: “Ne budite kukavice. Borite se do kraja”

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski izjavio je da ukrajinske snage neće predati Artjomovsk.

    Nakon toga se ukrajinskom lideru obratio osnivač grupe “Vagner” Evgenije Prigožin.

    “Niko neće predati Bahmut (Artjomovsk). Borićemo se koliko budemo mogli”, rekao je Zelenski na pres-konferenciji nakon samita EU-Ukrajina koji je održan u Kijevu. Nakon toga se oglasio osnivač grupe “Vagner“ Evgenije Prigožin koji je pozvao Zelenskog da ne povlači snage iz Artjomovska.

    “Poštovani Vladimire Aleksandroviču, mnogi vam traže da povučete vojsku iz Bahmuta (Artjomovska). Ne činite to. Artjomovsk je glavni događaj ovog rata. Moramo nastaviti da se borimo. Pokazaćete kukavičluk. Prestaće da vas poštuju. Borite se. Suprotstavite se. Borite se do kraja”, poručio mu je Prigožin, prenela je njegova pres-služba Prigožina na Telegramu.

  • Zelenski siguran: Držaćemo ga dokle god budemo mogli

    Zelenski siguran: Držaćemo ga dokle god budemo mogli

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da će se Kijev boriti da zadrži grad Bahmut koliko god može.

    Zelenski je pozvao Zapad da isporuči oružje dugog dometa kako bi pomogao da se ruske snage potisnu iz Donbasa.

    “Niko neće dati Bahmut, koji smatramo našom tvrđavom i borićemo se za njega dokle god možemo”, rekao je ukrajinski predsednik, preneo je Rojters.

    On je na konferenciji za štampu u Kijevu, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom, rekao da Ukrajina može da zadrži Bahmut i oslobodi Donbas ako dobije oružje dugog dometa.

    Ukrajinski predsednik je dodao da Evropska unija uvodi sankcije Rusiji kako bi je onemogućila da obnovi svoje vojne kapacitete.

    Zelenski je danas je u Kijevu domaćin zvaničnicima Evropske unije, koji su ranije obećali da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno, ali negiraju njen brz put ka pridruživanju evropskom bloku.

  • Njemački medij: Sjedinjene Države su ponudile Rusiji 20% teritorije Ukrajine u zamjenu za mir

    Njemački medij: Sjedinjene Države su ponudile Rusiji 20% teritorije Ukrajine u zamjenu za mir

    Šef američke Centralne obavještajne agencije (CIA) William Burns je navodno je ponudio Kijevu “mir u zamjenu za zemlju”, a Moskvi – “zemlju u zamjenu za mir”.

    U januaru je šef američke Centralne obavještajne agencije (CIA) William Burns predložio Moskvi i Kijevu da sklope mir, prema kojem je 20% okupirane teritorije Ukrajine otišlo iz Rusije, piše Neue Zürcher Zeitung (NZZ), citirajući dva njemačka političara.

    Međutim, obje strane su odbile takvu ponudu. U Kijevu odbijaju sve prijedloge o podjeli njihove teritorije, a u Moskvi su sigurni da će “u svakom slučaju dugoročno dobiti rat”.

    Kada je postalo jasno da takav mirovni plan ne odgovara stranama, američki predsjednik Joe Biden odlučio je popustiti njemačkom kancelaru Olafu Scholzu i odobrio isporuku američkih tenkova Abrams Kijevu. To je omogućilo Njemačkoj da dozvoli isporuku tenkova Leopard 2 Kijevu.

    “Ova verzija događaja je potpuno lažna”, rekao je anonimni zvaničnik CIA-e za Newsweek.

    Zamjenik glasnogovornika Vijeća za nacionalnu sigurnost Sean Davitt rekao je da informacije NZZ-a “nisu istinite”. Zvanično, ni u Moskvi ni u Kijevu ovu informaciju nisu komentarisali.

    Ukrajina nije pregovarala sa Rusijom od maja 2022. godine. Nakon aneksije regija Herson, Zaporožje, Donjeck i Lugansk, koju je ruski predsjednik Vladimir Putin najavio 30. septembra 2022. godine, ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potpisao je odluku o zabrani pregovora s Putinom.

  • “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    Povećanje isporuka naoružanja Oružanim snagama Rusije omogućiće da se nanese smrtni poraz ukrajinskim ekstremistima.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Naše oružane snage redovno i u punom obimu dobijaju rakete različitog tipa“, napisao je Medvedev na Telegramu nakon posete ruskom projektnom birou “Raduga” specijalizovanom za razvoj i proizvodnju krstarećih raketa različitih namena.

    U projektnom birou su zameniku predsednika Saveta bezbednosti Rusije pokazali protivradarsku raketu H-58UŠKE, raketu H-69, koja je predviđena za gađanje velikog broja kopnenih stacionarnih ciljeva čije su koordinate poznate pre lansiranja. Pokazana je i raketa visokog dometa klase “vazduh-zemlja” H-59MK, hipersonična krstareća protivbrodska raketa velikog dometa H-22, kao i krstareća raketa velikog dometa H-101.

    “Isporuke svih vidova naoružanja, vojne i specijalne tehnike značajno će se povećati tokom 2023. godine. To će omogućiti da se vlastima ukrajinskih ekstremista, koje je svojim oružjem hranio raznovrsni zapadni ološ, nanese smrtni poraz”, podvukao je Medvedev.

    On je ranije govorio i o važnosti velikih isporuka naoružanja ruskoj vojsci.

  • Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Kijevu ponestaju lovci, rezervni delovi i piloti, koji umeju da njima upravljaju, izjavio je u intervjuu listu “Fajnenšnal tajms” ukrajinski vojni pilot.

    “Svi naši avioni su napravljeni u vreme SSSR-a i mi ih ne možemo beskonačno održavati, ni zalihe municije nisu neograničene, a sve je bliži i bliži dan kada nećemo imati rakete i rezervne delove za te avione. U bliskoj budućnosti možemo da ostanemo bez taktičke avijacije”, rekao je on.

    Pilot je podvukao da su američki lovci F-16 potrebni Kijevu pod hitno. On se požalio i na avione Mig-29 koji su nasleđeni iz perioda SSSR-a i istakao da nije uspeo njima da pogodi ni jedan vazdušni cilj.

    Dodao je i da Vazduhoplovnim snagama Ukrajine nedostaju i kvalifikovani piloti.

    “U slučaju da sačekamo još šest meseci, onda će doći trenutak da će nam ostati samo starci rezervisti umesto mladih pilota koji imaju veliko znanje i kvalitetnu obuku”, rekao je ukrajinski pilot.

    Mediji su ranije objavili da su pojedini predstavnici američke administracije lobirali da se ukrajinskim vojnicima isporuče lovci F-16. Američki predsednik Džozef Bajden je ranije negirao isporuku aviona F-16 Kijevu.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron je 30. januara rekao da ne isključuje da će Ukrajini biti isporučeni avioni.

  • Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da obaveštajna agencija procenjuje da će narednih šest meseci biti “kritično” za Ukrajinu.

    Berns je dodao da su Rusi poslednjih nedelja ostvarili neke manje uspehe.Govoreći na spoljnopolitičkom događaju na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, Berns je takođe rekao da agencija veruje da je kineski predsednik Si Đinping donekle otrežnjen ratom u Ukrajini, ali da bi bila greška potceniti posvećenost Pekinga i Moskve njihovom zajedničkom partnerstvu.

    Rusija i Kina potpisale su “neograničeno” partnerstvo prošlog februara, neposredno pre nego što su ruske snage napale Ukrajinu, a njihove ekonomske veze su ojačale dok su veze Rusije sa Zapadom oslabile.

    Kina se uzdržala od osude ruske operacije protiv Ukrajine, ali je pazila da ne pruži direktnu materijalnu podršku Rusiji, što bi moglo da izazove sankcije Zapada poput onih koje su uvedene Moskvi.

    Ali Berns, koji je nedavno otputovao u Ukrajinu da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, rekao je da je Si verovatno iznenađen i uznemiren onim što je opisao kao loš učinak ruske vojske.

    Berns je dodao da prijateljstvo Rusije i Kine nije sasvim bezgranično.

    “Mislim da je greška potcenjivati međusobnu posvećenost tom partnerstvu, ali to nije prijateljstvo potpuno bez granica”, rekao je Berns.

    Ruska intervencija u Ukrajini podstakla je zabrinutost Zapada da bi Kina mogla da učini sličan potez na Tajvanu, ostrvu za koje Peking tvrdi da je njegova teritorija.

    Prema Bernsovim rečima, kineski predsednik Si i dalje ima ozbiljne ambicije u vezi sa Tajvanom i upozorio je da bi sukob oko te ostrvske države bio “izrazito nesrećan” za sve umešane.

    Berns je takođe rekao da su SAD znale “kao obaveštajno pitanje” da je Si naredio svojoj vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027.

    “To ne znači da je odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine, ali je to podsetnik za ozbiljnost njegovog fokusa i ambicije”, tvrdi Berns.

    On je Kinu nazvao “najvećim geopolitičkim izazovom” sa kojim se SAD trenutno suočavaju.

    “Konkurencija sa Kinom je jedinstvena po svom obimu, i zaista se odvija u skoro svim domenima, ne samo u vojnom i ideološkom, već i ekonomskom, tehnološkom, sve od sajber prostora do samog svemira. To je globalno takmičenje na načine koji bi mogli biti intenzivnije od takmičenja sa Sovjetima”, rekao je on.

    Berns je takođe govorio o pitanjima na Bliskom istoku, rekavši da je iranska vlada sve više uznemirena dešavanjima u zemlji, navodeći hrabrost onoga što je opisao kao “kapu dole” iranskim ženama. Takođe je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti većeg nasilja između Izraelaca i Palestinaca.

  • “Bolno je priznati. Izgubiće”

    “Bolno je priznati. Izgubiće”

    Kijev je propustio šansu za pobjedu. Pomoć iz EU i SAD stiže prekasno, a resursi Rusije daleko nadmašuju ukrajinske, piše nemački “Velt”.

    Isti list dodaje i da je Zapad izneverio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    “Bolno je priznati, ali pobeda Ukrajine svakim danom postaje sve manje verovatna”, konstatuje na početku autor članka i svoju tezu potkrepljuje činjenicama: kijevskoj vojsci ponestaje ljudi i materijalno-tehničkih sredstava.

    Takođe, dodaje, Rusija je u boljem položaju, njeni resursi su ogromni, te “ne čudi što zapadne diplomate sve češće govore o primirju”.

    Osvrnuvši se na “optimistične izjave” ukrajinskih zvaničnika koji su početkom godine govorili o “pobedi”, autor članka se pita koliko je uopšte realna sama misao o pobedi Ukrajine?

    “Praktično je isključeno da Ukrajina izađe iz ove borbe kao pobednik. Posebno ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zaista vidi pobedu kao ‘oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim’. Međutim, sa današnje tačke gledišta i u sadašnjim okolnostima pod kojima, pre svega, treba razumeti nedovoljnu pomoć Zapada – to je nemoguće. Već sada je Rusija stavila pod svoju kontrolu 18 odsto ukrajinske teritorije. Veća je verovatnoća da se ta cifra u budućnosti povećava, nego smanjuje”, navodi se u članku.

    Šta su razlozi „gotovo neizbežne“ pobjede Rusije?
    Dopisnica “Velta” Marija Droste analizirala je trenutnu situaciju u Ukrajini u pet tačaka:

    – Prvo, postalo je jasno da se SAD, Nemačka i druge članice Severnoatlantskog saveza više plaše širenja sukoba na teritoriju Alijanse, nego što strahuju za bezbednost Zapada zbog teritorijalnog osvajanja Rusije u Ukrajini. Zapad pati od svojevrsnog samozastrašivanja i podržava Ukrajinu samo onoliko koliko je dovoljno da odmah ne kapitulira.

    – Drugo, Rusija je do danas uništila 60 do 70 odsto kritične infrastrukture Ukrajine. Čini se da Kijev neće dobiti od Zapada dovoljno sistema PVO kao što su “iris-T”, “nasams” i “patriot” da bi zaustavili Ruse. Naprotiv, dosadašnje bedne isporuke naoružanja sa Zapada nešto su poput „kart blanša“ za ruske Oružane snage koje i dalje imaju ogroman arsenal raketa i dronova.

    – Treće, Rusija pokušava da uništi zapadno precizno oružje ogromnim količinama svog oružja. Rusija ima dovoljno resursa za to. Ovo se prvenstveno odnosi na tenkove. Prema podacima analitičkog centra iz Londona International Institute for Strategic Studies (IISS), Rusija ima više od 4.000 borbeno spremnih tenkova. To ne samo da predstavlja veliku pretnju za zapadne tenkove “leopard”, već daje Rusiji mogućnost da u svakom trenutku pređe u ofanzivu.

    – Četvrto, Ukrajini ponestaje vojnika. Sada je u zemlji u toku bar osmi talas mobilizacije, na front se već šalju muškarci stariji od 60 godina. Rusija će uskoro poslati na front novi kontingent od 200.000 ljudi. Tvrde da će do leta biti poslato još 500.000 vojnika. Moskva ima mobilizacionu rezervu od skoro 30 miliona ljudi.

    – Peto, moguće je da će, iz gore navedenih razloga, Rusija izaći iz ovog sukoba ne samo kao vojni pobednik sa teritorijalnim dobicima, već i kao politički pobednik. Članstvo Ukrajine u NATO-u nakon primirja ili mirovnih pregovora biće isključeno u doglednoj budućnosti, a pridruživanje Evropskoj uniji trajaće, u najboljem slučaju, mnogo duže nego što Kijev želi.

    “Sada su napori Zapada usmereni na skoro sklapanje primirja, iako se o tome ne govori naglas. Rezultat će biti amputirana Ukrajina“, zaključuje autor članka, a prenosi Sputnjik.

  • Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Ukrajina je spremna da se obaveže da neće koristiti oružje većeg dometa koje je tražila od Zapada za napade na teritoriju Rusije, sa izuzetkom novih ruskih regiona koje Kijev i dalje smatra svojom teritorijom, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare ukrajinske vlade i Evropske komisije u Kijevu, Reznikov je rekao da oružane snage Ukrajine traže naoružanje dometa do 300 kilometara, prenosi TASS.

    “Ukrajina je spremna da pruži sve vrste garancija da zapadno naoružanje neće biti upotrijebljeno za napade na rusku teritoriju. Imamo dovoljno ciljeva u privremeno okupiranim ukrajinskim područjima i spremni smo da koordiniramo ciljeve sa našim partnerima”, rekao je ministar, prenosi Tanjug.

    Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan paket vojne pomoći za Ukrajinu vrijedan 2,2 milijarde dolara, u kojem će se prvi put naći oružje većeg dometa, prenio je Rojters u utorak pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.