VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Izrael spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine

    Izrael spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine

    Izrael je spreman da posreduje u pregovorima između Rusije i Ukrajine ako to budu željeli Kijev i Moskva, izjavio je izraelski ambasador u Ukrajini Mihail Brodski.
    “Naš premijer je odgovorio da je, ako bude postojala želja Rusije i Ukrajine, spreman da bude posrednik, o tome smo govorili ranije. Ako postoji želja da budemo posrednici, ako postoji potreba za našim učešćem, uvek smo spremni”, istakao je Brodski.

    Grupa “Vagner” saopštila je da je naselje Krasna Gora u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) prešlo pod kontrolu ruskih snaga, prenosi “Sputnjik”.

    Ukrajinske snage su tokom prethodnog dana ispalile 146 mina i granata na naselja u DNR.

    Jedinica “Espanjola” ruskih snaga odbila je napad ukrajinske vojske u pravcu Ugljedara.

    Nakon gađanja iz automatskih i protivtenkovskih bacača granata, borci jedinice napredovali su do linije dodira kod Ugljedara. U toj oblasti, uz koordinaciju operatora bespilotnih letelica, pješadija “Espanjole” napreduje.

    Uzbuna za vazdušnu opasnost objavljena je u Nikolajevskoj i Harkovskoj oblasti Ukrajine, kao i dijelu Hersonske oblati pod kontrolom Kijeva.

    Vojni ekspert Andrej Maročko je rekao da su ukrajinske snage u rejonu šumarije Serebrjanski pokušale da zapale šumu kako bi spriječile napredovanje ruskih trupa.

    “Koristeći burad sa zapaljivom smjesom i suvim granjem, ukrajinski borci su pokušali da zapale šumu zapaljivom municijom tako da se vatra kreće ka našim položajima. Zbog velike vlažnosti i snježnog pokrivača, ideja je propala, a nakon kratkog vremena plamen se ugasio”, objasnio je on.

  • Analitičar: Ako napadne Kijev, Putin ima dvije opcije

    Analitičar: Ako napadne Kijev, Putin ima dvije opcije

    Profesor sa londonskog Kraljevskog koledža Majkl Klark komentarisao je budućnost rata u Ukrajini i naveo da je Kijev i dalje cilj Kremlja.

    Kada je 24. februara prošle godine počela ruska invazija, počela je munjevitim udarom moskovskih snaga prema Kijevu. Nije uspelo, ali kako se približava godišnjica rata, vlada Zelenskog i njegova vojna komanda su više puta podizali uzbunu zbog neminovne velike ruske ofanzive.

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, upozorio je prošle nedelje da je “Kijev bio i još uvek je prava meta za Ruse”.

    “Vladimir Putin bi mogao da napadne grad u bliskoj budućnosti, ali baš kao što je u ono vreme Čerčil-Ismejev plan podrazumevao za London, malo je verovatno da će je osvojiti, jer će se Kijev boriti”, rekao je.

    Prema Klarkovim rečima, Kijev je tada bio više nego spreman da se bori, a veruje da će posle zločina i bombardovanja širom zemlje biti još spremniji. Rusi bi mogli formalno da stave Kijev pod opsadu. To bi bilo kao bitka za Staljingrad 1942. i 1943. godine, ali obrnuto, sa Rusima koji igraju ulogu nacista. Rusi bi mogli da izgube hiljade svojih vojnika.

    Profesor Klark piše da bi ruske snage sigurno mogle bolje obaviti posao opkoljavanja Kijeva nego prošle godine. Ali šta bi onda usledilo?

    Kijev je istorijski i arhitektonski dragulj u kruni slovenske kulture. Osnovan je 482. godine, skoro 400 godina pre Novgoroda, jednog od najstarijih gradova Rusije, i više od 650 godina pre Moskve i 1200 godina pre Sankt Peterburga.

    Produženo bombardovanje
    Ruske snage mogle bi da ga opkole i bombarduju dok ne bude potpuno uništen, kao što su to uradile u Mariupolju, što je trajalo tri meseca. Međutim, Kijev zauzima urbano područje skoro četiri puta veće.

    Nijedna od ovih opcija ne sugeriše dobitnu strategiju za Moskvu, kaže Klark. Ruski predsednik Putin bi imao sreće da preživi te političke posledice, čak i ako se ti scenariji ostvare. Predstojeća ruska ofanziva, za koju neki tvrde da je već počela, verovatno će se fokusirati na zauzimanje ostatka Donbasa i punu okupaciju ukrajinske obale Crnog mora.

    Klark navodi da Kijev ima malo vremena da sastavi oklopnu brigadu i da su Ukrajini potrebni borbeni avioni. Ako budu imali dovoljno vremena da stvore nove kombinovane oružane formacije, Ukrajinci imaju izglede da povrate većinu teritorije okupirane od februara prošle godine, kaže on.

  • Ukrajinci priznali: “Napeto je. Fali nam municije”

    Ukrajinci priznali: “Napeto je. Fali nam municije”

    Glavnokomandujući ukrajinskih trupa Valerij Zalužnij priznao je da je najnapetija situacija na Donjeckom pravcu, u Uugledaru i Marinki.

    Zalužnij je rekao da je razgovarao o situaciji oko Artjomovska (ukrajinski naziv je Bahmut) sa predsedavajućim američkih načelnika štaba Markom Milijem, pri čemu je skrenuo pažnju na potrebu isporučivanja novih oružja i municije na bojišta.

    “Uprkos stalnom pritisku neprijatelja, nastavljamo da držimo Bahmut pod kontrolom i preduzimamo akcije za stabilizaciju linije fronta oko ovog grada. Ključ uspeha na bojnom polju su efikasani vatreni udari, koji zahtevaju odgovarajuću količinu oružja i municije”, napisao je Zalužnij na svom Telegram kanalu. U razgovoru sa Milijem Zalužnij je priznao da je najnapetija situacija na Donjeckom pravcu, u Uugledaru i Marinki. Pored toga, zahvalio je Sjedinjenim Državama na nabavci sistema PVO.

    Artjomovsk (ukrajinski naziv – Bahmut) se nalazi u delu DNR koji kontrolišu snage Kijeva severno od velikog grada Gorlovke, važno je transportno čvorište za snabdevanje ukrajinske grupe trupa u Donbasu.

    Prošle srede, komandant specijalnih snaga “Ahmat“ i zamenik komandanta 2. armijskog korpusa Narodne milicije LNR Apti Alaudinov primetio je da ruske jedinice nastavljaju uspešno napredovanje u Artjomovsku, nekoliko ulica grada je zauzeto. Vršilac dužnosti šefa Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin rekao je u petak da su se ruske snage ukopale u severnom delu Artjomovska u DNR i prekinule tri od četiri linije snabdevanja ukrajinskih trupa.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je prošlog utorka istakao da se neprijateljstva u oblastima Ugledara i Artjomovska uspešno razvijaju. Pušilin je u petak izvestio da se ruska vojska učvrstila u južnom delu Uledara, ali je Kijev nastavio da premešta rezerve u grad.

    Ranije je njegov savetnik Jan Gagin rekao da su ruske jedinice ukopane na obodima Ugledara, u gradu se vode ozbiljni artiljerijski dueli.

    Ruske jedinice takođe nastavljaju da oslobađaju Marinku, “dobri signali stižu“, međutim, Kijev tamo prebacuje dodatne rezerve, kao i na front u Ugledar, primetio je prošlog utorka Denis Pušilin, vršilac dužnosti šefa DNR.

    Marinka je predgrađe Donjecka, udaljeno jedan kilometar od Petrovskog okruga glavnog grada DNR. Tu se nalaze značajni položaji ukrajinskih snaga, ovo je jedna od tačaka odakle je Donjeck redovno izložen artiljerijskom granatiranju.

  • Ruska vojska pokrenula masovne napade

    Ruska vojska pokrenula masovne napade

    Oružane snage Rusije 10. februara su izvele masovni napad raketama i dronovima na ukrajinske energetske objekte, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    Kako je precizirano, visoko preciznim oružjem dugog dometa vazdušnog, morskog i kopnenog baziranja, kao i bespilotnim letelicama izveden je napad na kritične objekte ukrajinskog energetskog sistema koji obezbeđuju rad preduzeća vojno-industrijskog kompleksa i transportnog sistema Ukrajine.

    Ističe se da su ciljevi masovnog napada ostvareni i da su svi planirani objekti pogođeni.

    Obustavljen je rad preduzeća ukrajinske odbrambene industrije koja zahtevaju veliku potrošnju energije. Takođe je blokirana isporuka stranog oružja, municije i rezervi železnicom u područja borbi, saopštio je ruski vojni resor.

    – U pravcu Kupjanska ruske snage su likvidirale do 40 ukrajinskih vojnika kao i skladište artiljerijske municije ukrajinske vojske.

    – U pravcu Krasnog Limana za dan je likvidirano do 120 ukrajinskih vojnika, borbeno vozilo pešadije i četiri oklopna vozila.

    – U pravcu Južno-Donjeck ukrajinske snage su u proteklom danu izgubile preko 95 vojnika, četiri tenka, artiljerijski sistem M109 “paladin” američke proizvodnje.

    – U pravcu Donjecka likvidirano je preko 140 ukrajinskih vojnika, dve haubice M777 američke proizvodnje, kao i samohodna haubica “krab” poljske proizvodnje.

    – U području naseljenog mesta Novi Bug u Nikolajevskoj oblasti uništen je radar za navođenje protivvazdušnog raketnog sistema S-300.

    – Ruski sistemi PVO za dan su oborili preko 19 ukrajinskih bespilotnih letelica u DNR, LNR, Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, kao i pet projektila ispaljenih iz sistema “hajmars”.

  • “To nisu igračke, nego teška vojna oprema”

    “To nisu igračke, nego teška vojna oprema”

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok apelovala je na oprez u razgovorima o isporukama oružja Kijevu.

    Ona je potvrdila da trenutno u Berlinu nije na dnevnom redu tema moguće isporuke borbenih aviona Kijevu.

    “To nije pitanje o kojem mi sada razgovaramo. Važno je da se brzo sprovodu odluke koje su do sada donete. Sada isporučujemo borbene tenkove i borbena vozila pešadije, municiju, artiljeriju i sredstva PVO“, izjavila je Berbok za list “Tagešpigl“.

    Kako je dodala, i prethodna odluka o isporuci tenkova Kijevu bila je teška za Berlin.

    “To su teške odluke. To nisu igračke, nego teška vojna oprema. Zato je važno da se uvek pažljivo analiziraju“, pojasnila je Berbok.

    Takođe je priznala da je napravila grešku kada je krajem januara izjavila da je “Evropa u ratu protiv Rusije“.

    “Ko radi taj i greši“, prokomentarisala je šefica nemačke diplomatije.

    Ranije je bivši komandant Oružanih snaga Velike Britanije Ričard Berons izjavio da isporuka lovačkih aviona Ukrajini ne bi uspela da promeni tok sukoba u kratkoročnoj perspektivi.

  • Rusi potvrdili da su spremni za razgovor

    Rusi potvrdili da su spremni za razgovor

    Rusija je spremna za pregovore sa Ukrajinom, ali bez preduslova, preneli su državni mediji izjavu zamenika ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Veršinjina.Veršinjin je u intervjuu za državnu televiziju Zvezda rekao: “Sva neprijateljstva se završavaju razgovorima i, naravno, kao što smo već rekli, bićemo spremni za takve razgovore, ali samo ako to budu razgovori bez preduslova. To bi trebalo da budu razgovori koji bi bili zasnovani na stvarnosti“.

    On je dodao da odluku o pregovorima sa Rusijom ne treba da donese Ukrajina, već SAD i EU.

    “Odluke se ne donose u Kijevu, odluke se donose u drugim prestonicama, pre svega u Vašingtonu i Briselu. Prema tome, tamo treba slati upite”, rekao je Veršinjin.

    Moskva je više puta tvrdila da je spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali da su Kijev i njegovi saveznici odbili da učestvuju u pregovorima.

    Kremlj je rekao da će se boriti dok se ne ostvare svi njegovi ciljevi, dok je Ukrajina rekla da neće stati dok svaki ruski vojnik ne bude proteran sa njene teritorije.

  • Analena priznala grešku

    Analena priznala grešku

    Ministarka spoljnih poslova Njemačke Analena Berbok izjavila je da je pogrešila kada je krajem januara izjavila da evropske države navodno ratuju protiv Rusije.

    “Ima jedna poslovica koja kaže: živ čovek greši“, kazala je šefica nemačke diplomatije u intervjuu za list “Tagesšpigl“.

    Kako je dodala, važno joj je da pokaže ljudima da spoljna politika nije nešto apstraktno, nego da je direktno povezano sa njihovim životima.

    Nakon toga se oglasila portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova koja je upozorila šeficu nemačke diplomatije da ne napravi nepopravljivu grešku po pitanju Ukrajine.

    “To je izuzetno važna izjava! Ne šalim se. Vidite, Analena, ako Vi smatrate da svi imaju pravo na grešku, jer je to deo ljudskog života, onda prestanite da se bavite eskalacijom krize koja vodi ubijanju ljudi iz zapadnog oružja“, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Ujedno je podsetila da je režim predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, koga je podržavala Nemačka, osam godina ubijao ljude u Donbasu.

    “Da bi se prekinulo krvoproliće i suzbila pretnja da to preraste u novi svetski rat pokrenuta je specijalna vojna operacija“, objasnila je Zaharova.

    Potom su, dodala je, “NATO zločinci počeli da dolivaju ulje na vatru pretvarajući sve to u ubijanje velikih razmera“.

    “Ako ste iskreno shvatili da ste pogrešili, vi ćete to razumeti. Trebalo bi da razumete. A ako je opet licemerje, onda već pravite nepopravljivu grešku“, napisala je Zaharova na Telegramu.

  • “Rat će potrajati još tri godine”

    “Rat će potrajati još tri godine”

    Konflikt koji je u toku između Rusije i Ukrajine će se verovatno nastaviti još tri godine, u zavisnosti od ciljeva kojima Moskva zapravo teži.

    To je izjavio osnivač privatne vojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

    Prigožin je to rekao u ekskluzivnom intervjuu sa Semjonom Pegovom iz nezavisnog projekta VarGonzo u petak.

    “Ako treba da pokrijemo DNR i LNR, onda treba da radimo još najmanje godinu i po ili dve”, naveo je Prigožin, misleći na teritorije Donjecke i Luganske Narodne Republike, koje su nedavno inkorporirane u sastav Rusije.

    Ako Rusija bude nastojala da “ide ka Dnjepru”, velikoj reci koja deli Ukrajinu na otprilike dve polovine, sukob će trajati još duže i potrajaće još tri godine, sugerisao je Prigožin.

    Istovremeno, osnivač privatne vojne grupe napomenuo je da u svakom sukobu prioritet mora biti uništenje neprijateljske vojske, a ne želja za otimanjem teritorija od protivnika.

    Prigožin je takođe otkrio, očigledno u šali, da, ukoliko Moskva takođe pokuša da stigne širom Evrope do Lamanša, on već ima savršen plan za takav poduhvat.

    Da bi se postigao taj cilj, svi u Rusiji moraju da odustanu od bilo kakve slobodne aktivnosti, da obuku svoja “radna odela” i da neumorno rade.

    Osnovan 2014. godine, Vagner je do sada uglavnom poslovala kao bezbednosni ugovarač u Africi i na Bliskom istoku. Precizni detalji njenog raspoređivanja nisu objavljeni, dok je Prigožin do prošle godine negirao svoje veze sa grupom i njeno postojanje.

    Grupa je bila aktivni učesnik u tekućem sukobu u Ukrajini, ostvarivši nekoliko pobeda protiv ukrajinskih trupa.

  • “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    Vlasti u Kijevu treba da shvate da uloga Zapada ne može biti samo isporuka besplatnog naoružanja, on treba da ima pravo glasa i u budućim mirovnim pregovorima.

    To u kolumni za list “Tajms” piše bivši član britanskog parlamenta Metju Peris.

    “Ako SAD i njihovi saveznici u Zapadnoj Evropi žele da preuzmu odgovornost za održavanje posleratnog mira u Ukrajini onda, kao što smo podržavali njene vojne napore, tako treba da imamo pravo glasa u određivanju vojnih ambicija te zemlje i uslova za bilo kakvo konačno rešavanje sukoba”, piše autor članka.

    Po mišljenju Perisa, Zapad treba da doprinese okončanju sukoba i da odigra svoju ulogu u njegovom rešavanju, jer ne treba samo Kijev da odlučuje kako će se konflikt završiti.

    “Ne možemo da dozvolimo da se stekne utisak da mi sa Zapada samo isporučujemo besplatno oružje. Mi ovde plaćamo račune. Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”, ocenjuje kolumnista i dodaje da “ne treba misliti da nema određenih uslova” kada je reč o isporuci oružja Ukrajini.

    Peris smatra da će doći dan kada će Rusija i Ukrajina sesti za pregovarački sto, dok će treća strana, Zapad na čelu sa SAD, uticati na rešavanje sukoba.

    “Dolazi vreme kada ćemo morati da kažemo više. Mora doći taj dan, i neka se to desi uskoro, kada će u sobi za stolom sedeti obe strane: Ukrajina i Rusija. Ali biće prisutna i treća strana, iako ne u prostoriji, ali će se njeno prisustvo snažno osećati. To će biti snage Zapada na čelu sa predsednikom SAD”, navodi kolumnista.

    Kako dodaje, ništa od onoga što se sada govori, “ni pretnje, ni podignute pesnice”, ne bi trebalo da naruše ili potkopaju te pregovore.

    “To se zove diplomatija. Ona je i dalje važna i vremenom će postati još važnija od bilo čega drugog”, ocenjuje Peris.

  • U Beogradu koncert za podršku ukrajinskoj vojsci

    U Beogradu koncert za podršku ukrajinskoj vojsci

    U Domu omladine Beograda sutra veče (19.00) koncert će održati “LJapis Trubeckoj”, beloruska pank-rok grupa koju predvodi kontroverzni umetnik Sergej Mihalok.Rođen u Drezdenu, Mihalok je autor i nezvanične himne krvavih protesta na Majdanu “Vojnici svetlosti” i otvoreni “borac za ukrajinske interese”. Prvobitni spot za ovu pesmu zamenjen je prizorima nereda na Majdanu. Ova pesma ima nekoliko verzija, u jednoj su uz stih refrena “Raduj se, čekiću u jakoj ruci” prikazani ukrajinski vojnici dok sa zoljama na ramenima igraju na poljani, a u drugoj se pojavljuje i Zelenski pod punom ratnom opremom na frontu.

    Upravo zbog svojih “zasluga” na Majdanu, Mihaloku je početkom 2015. odobren boravak u Ukrajini, a kasnije je dobio i njihovo državljanstvo.
    Na društvenim mrežama mesecima unazad reklamira “dobrotvornu turneju” benda “LJapis Trubeckoj” navodeći da su sva sredstva prikupljena na koncertima usmerena za “humanitarnu pomoć” u vidu oružja:

    • Vaša karta će postati donacija za automobil za Oružane snage ili dron. A kad dođe Pobeda – vaša donacija biće ulaznica za veliki koncert u Palati sportova u Kijevu – poziva Mihalok svoje pristalice.

    NJegov beogradski koncert bio je prvobitno najavljen u jednom klubu, a potom prebačen u Dom omladine. Organizaciju koncerta pomaže Anastasija Murdžinskaja iz nevladine organizacije “Čini dobro”, čija je agenda oslonjena na akcije usmerene protiv specijalne vojne operacije Rusije u Ukrajini. Kako saznaju “Novosti”, Mihalok će se pre koncerta sastati sa ukrajinskim ambasadorom u Beogradu Vladimirom Tokačem, a za karte je zainteresovana antiputinovska ruska emigracija u našoj zemlji.