VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Zelenski: Branićemo Bahmut, ali ne po svaku cijenu

    Zelenski: Branićemo Bahmut, ali ne po svaku cijenu

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina nastavlja braniti Bahmut, grad u istočnoj regiji Donjeck kojeg Rusi već mjesecima očajnički pokušavaju osvojiti, ali će pritom paziti na cijenu koju za to plaća u životima branitelja.

    U Bahmutu je prije rata živjelo oko 70.000 ljudi, a ukrajinski dužnosnici procjenjuju da je u gradu nakon višemjesečne ruske opsade i strašnih razaranja ostalo manje od 5.000 civila.

    U intervjuu za talijanski dnevni list Corriere Della Serra, Zelenski je rekao: “To nije naročito velik grad. Baš kao i mnoge druge gradove u Donbasu, Rusi su ga potpuno razorili”. “Za nas je važno ga obraniti, ali ne po svaku cijenu, ne ako će svi umrijeti”, dodao je.

    Dio analitičara navodi da je važnost Bahmuta više simbolička nego strateška. Padne li Bahmut, Rusima bi mogao biti otvoren put prema osvajanju drugih gradova u zapadnom dijelu Donjecka. Rusi napadaju Bahmut od srpnja, a napad predvode plaćenici iz zloglasne skupine Wagner, koji uz ogromne gubitke polako osvajaju teritoriju okolnih sela.

  • Kraj? Tek 2027. godine

    Kraj? Tek 2027. godine

    Bivši ruski komandant i poslanik ruske Dume Andrej Guruljov nedavno je rekao da bi ruski rat u Ukrajini mogao da traje najmanje do 2027. godine, a možda i duže.

    On je to rekao tokom televizijskog programa koji je na Tviteru sa engleskim titlovima objavio Anton Geraščenko, savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine, u nedelju.

    Odbacio suverenitet Ukrajine

    “Završetak rata može potrajati. Generalno, predviđam da će to biti 2027-2030, a ne ranije”, rekao je Guruljov.

  • “Ukrajina nema šanse da stupi u NATO”

    “Ukrajina nema šanse da stupi u NATO”

    Ukrajina neće postati deo NATO-a u doglednoj budućnosti, piše komentator Hal Brands u članku za “Blumberg”.

    Prema rečima novinara, postoje dva plana za budućnost postsovjetske republike. Prvi od njih predviđa članstvo zemlje u asocijaciji, ali to se neće desiti zbog pravila koje ne dozvoljava pokretanje procesa ulaska u slučaju teritorijalnih sporova ili oružanih sukoba sa drugim državama.

    “Kijev može postati žrtva surove ironije, kada samo jedan uslov onemogućava članstvo u NATO”, istakao je autor materijala.

    Drugi plan, kako tvrdi Brands, jeste da se Ukrajina zadrži kao “saveznik” Zapada i da se nastavi sa snabdevanjem zemlje oružjem i teškom opremom.

    Ali, kako je primetio autor članka, Kijevu će biti veoma teško da održi Oružane snage, s obzirom na to da zbog sukoba privreda zemlje nije u najboljem stanju, a republika će biti u velikoj meri zavisna od Zapada.

    “Tako će Ukrajina verovatno ostati ekonomska štićenica Zapada, a Vašington i njegovi saveznici će finansirati odbranu zemlje u doglednoj budućnosti. Čak i ako zemlja ne uđe u NATO, kraj sukoba može biti samo početak dugoročnih obaveza Zapada Ukrajini”, sumirao je Brends.

  • Šta se dešava u bunkeru Volodimira Zelenskog?

    Šta se dešava u bunkeru Volodimira Zelenskog?

    Britanski list “Tajms” je objavio članak u kome se govori o situaciji u bunkeru Volodimira Zelenskog i u njegovom kabinetu.

    Kako piše list, britanski novinar je u Kijevu i razgovarao o bunkeru sa raznim ukrajinskim zvaničnicima koji su upoznati sa situacijom u skloništu.

    Među izvorima su savetnik Zelenskog Aleksandar Rodnjanski i ministar poljoprivrede Nikolaj Soljski.

    “Kontrolni punktovi sa naoružanim obezbeđenjem se nalaze u svakoj ulici koja se nalazi oko kancelarije Zelenskog, prolaze samo oni koji imaju odgovarajuća dokumenta i pasoš”, navodi se u materijalu.

    Naglašava se da vojnici traže od svakoga lozinke koje se menjaju svaki dan. “To su često besmislene fraze koje Rusi teško izgovaraju”, pojašnjava se u članku i dodaje da u zgradi ne uključuju osvetljenje, kao i da su zavese uvek navučene.

    Glavni predstavnici ukrajinskih vlasti su nakon početka specijalne operaciji smešteni u podzemne bunkere.

    Prema jednom izvoru lista, prvobitno je bilo planirano da zvaničnici ostanu pod zemljom nedelju dana.

    Međutim, piše list, Zelenski i njegovi pomoćnici su u bunkeru živeli skoro dva meseca. Svi koji su sa Zelenskim bili u bunkeru su morali da potpišu da će čuvati tajnu. Dokument zabranjuje da se šire informacije o planu objekta, njegovom položaju, predmetima koji su u njemu, ali i informacije o hrani.

    Navodi se da je grupa ljudi koji su sa Zelenskim bili u bunkeru informacije o sukobima dobijala zahvaljujući svojim mobilnim telefonima.

    Jedan ukrajinski zvaničnik je listu rekao da je jedne noći odlučio da izađe iz skloništa i da večera u restoranu. Poslao je fotografiju neimenovanom ukrajinskom poslaniku, a on mu je odgovorio psovkama. Kasnije je naručio burgere i drugu hranu za sve koji su se nalazili u bunkeru.

  • Hitan zadatak za Zelenskog

    Pred posetu američkog predsednika Džozefa Bajdena Poljskoj, administracija Bijele kuće je tražila od Ukrajine da aktivira dejstva na bojnom polju.

    Prema informacijama novinara, američki analitičari se plaše da će ruska vojska naneti poraz ukrajinskoj vojsci na jugu i istoku, a isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini će se usporiti.

    “Bajdenova administracija je po hitnom postupku zahtevala od administracije predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog da konsoliduje svoja dostignuća i, eventualno, nanese kontranapad. Bela kuća je takođe rekla timu Zelenskog, prema rečima nekoliko zvaničnika, da se pripremi za ofanzivu, s obzirom na to da oružje i pomoć iz Vašingtona i Evrope slobodno teku, plašeći se da bi podrška evropskih suseda Ukrajini uskoro mogla da bude ograničena“, piše “Politiko“.

    Po mišljenju eksperata, Rusiji i dalje ostaju dve važne prednosti na bojnom polju – snaga i vreme. Zato su akcije Severnoatlantske alijanse pod sumnjom.

  • Blinken smatra da Kina ulazi u rat

    Blinken smatra da Kina ulazi u rat

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je danas da Kina razmatra da Rusiji pošalje oružje i municiju za rat u Ukrajini.

    On je naveo da kineske kompanije već pružaju izvesnu podršku Rusiji, dok nove informacije sugerišu da bi Peking mogao da pošalje i oružje, prenosi Bi-Bi-Si.

    ”Takva eksalacija bi značiila ozbiljne posledice za Kinu”, rekao je Blinken.

    Kako navodi britanski javni servis, kineski predsednik Si Đinping nastoji da ostane neutralan u sukobu, pozvao je na mir, a kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da neće prihvatiti ”upiranje prstom” od strane SAD u vezi sa njenim odnosima sa Rusijom.

    Blinken je tokom sastanka sa direktorom Centralnog komiteta za spoljne poslove Komunističke partije Kine Vang Jiem ”izrazio duboku zabrinutost” zbog ”mogućnosti da Kina pruži smrtonosnu matreijalnu podršku” Rusiji.

    On nije precizirao koje konkretno informacije su SAD pribavile o navodnim kineskim planovima. Kako navodi Bi-Bi-Si, odnosi između Vašingtona i Pekinga već su bili loši nakon što su SAD početkom februara oborile navodni kineski špijunski balon.

    Blinken je dodao da su SAD zabrinute zbog toga što Kina pomaže Rusiji da izbegne sankcije Zapada koje imaju za cilj da oslabe rusku ekonomiju, jer trgovina Kine sa Rusijom raste, a Kina je i jedno od najvećih tržišta ruske nafte, gasa i uglja. Vang Ji je ocenio da u sukobu Rusije i Ukrajine Kina nije “ni stajala skrštenih ruku niti dolivala ulje na vatru”.

    On je dodao da će Kina objaviti dokument koji izlaže njen stav o rešavanju sukoba, a u kojem će sigurno stajati da se mora poštovati teritorijalni integritet svih zemalja, rekao je on.

    “Predlažem da svi počnu mirno da razmišljaju, posebno naši prijatelji u Evropi, o tome šta možemo da učinimo da zaustavimo ovaj rat”, rekao je Vang. On je dodao da postoje “neke snage koje naizgled ne žele da pregovori uspeju, ili da se rat uskoro završi”, ali nije precizirao na koga misli, prenosi Bi-Bi-Si

  • Ukrajina traži zabranjene kasetne bombe od Nemačke

    Ukrajina traži zabranjene kasetne bombe od Nemačke

    Kijev je uputio zvaničan zahtev Berlinu za nabavku zabranjenog oružja, kasetnih bombi sa bijelim fosforom.

    Uprošćeno, kasetna municija su rakete i bombe koje eksplodiraju u vazduhu iznad mete, oslobađajući više malih eksplozivnih naprava. Fosforna municija može izazvati teške opekotine i trovanja kod ljudi.

    Zahtev je 17. februara uputio potpredsednik ukrajinske vlade Aleksandar Kubrakov, tokom bezbednosne konferencije.

    Kubrakov je obrazložio svoj zahtev rečima: “Ovo naša teritorija”, verujući da im to daje legitimitet da na njoj mogu da “bace” šta god žele.

    Međutim, Berlin je odbio zahtev Kijeva. Odbijanje je odmah stiglo od nemačke političarke Agnješke Bruger, članice Zelene stranke. Bruger je podsetila da je Nemačkoj zabranjeno da poseduje takvu vrstu municije. Nemačkoj takođe nije dozvoljeno da ih razvija, proizvodi ili prodaje.

    Po mišljenju Bruger, činjenica da “Rusija krši svaki međunarodni zakon“ ne daje Ukrajini osnova da učini isto. Nemačka političarka veruje da Kijev može da dobije mnogo “široke međunarodne solidarnosti” ako sledi prihvaćena pravila, prenosi Špigel.

    Kubrakov je na bezbednosnoj konferenciji u Minhenu objasnio da bi kasetna i fosforna municija i oružje pomogle Ukrajini da se “odupre napadačima”.

    On je, međutim, naglasio da u potpunosti razume poteškoće takve isporuke upravo zbog Konvencije i sporazuma iz Osla.

  • Antonov: SAD optužbama na račun Rusije pokušavaju da opravdaju svoje zločine

    Antonov: SAD optužbama na račun Rusije pokušavaju da opravdaju svoje zločine

    Vašington pokušava da opravda svoje poteze i intenzivira ukrajinsku krizu optužbama da je Rusija navodno počinila zločine u Ukrajini, rekao je danas ruski ambasador u SAD Anatolij Antonov.

    On je komentarisao izjave potpredsjednika SAD Kamale Haris na Minhenskoj bezbjednosnoj konferenciji, koja je rekla da “nema sumnje” da je Rusija počinila “zločine protiv čovječnosti” u Ukrajini i da će oni koji su to uradili “snositi odgovornost”, prenio je “Sputnjik”.

    “Nema sumnje da je svrha takvih napada opravdavanje akcija Vašingtona radi podsticanja ukrajinske krize. Prije svea, radi se o izraženoj militarizaciji kijevskog režima”, rekao je Antonov.

    On je dodao da su Amerikanci u jednom trenutku govorili da žele da isporuče Kijevu samo defanzivno oružje, ali da sada šalju teška oklopna vozila, artiljeriju i višecjevne raketne bacače sa municijom dugog dometa.

    “SAD daju obavještajne podatke kijevskim nacistima, obučavaju militante”, rekao je Antonov.

    On je naglasio da zvaničnici u Vašingtonu ignorišu zabranu upotrebe municije sa nasuminim dejstvom, koju koriste oružane snage Ukrajine, a koja je “stigla u velikim količinama”.

    “Vašington bira da ne primijeti užasne scene ubijanja nenaoružanih zarobljenih ruskih vojnika. Zaboravlja na krvavo paljenje ljudi u zgradi Doma sindikata u Odesi 2014”, rekao je Antonov i dodao da SAD godinama ignorišu napade na civile u Donbasu.

    On je napomenuo da je propao plan zapadnih zemalja o “nanošenju strateškog poraza” Rusiji.

  • Makron: Želimo poraz Rusije

    Makron: Želimo poraz Rusije

    Francuska želi da Rusija bude poražena u Ukrajini, ali ne želi da je “slomi”, saopštio je danas francuski predsednik Emanuel Makron.”Ne mislim, kao neki ljudi, da moramo težiti totalnom porazu Rusije, napadajući Rusiju na njenom tlu. Ti posmatrči žele, pre svega, da slome Rusiju. To nikada nije bio stav Francuske i nikada neće biti naš stav“, rekao je Makron u intervjuu listu “Žurnal di dimanš”.

    Makron je izazvao kritike nekih saveznika u NATO-u zbog različitih poruka u vezi sa svojom politikom prema sukobu između Ukrajine i Rusije, dok neki smatraju Pariz slabom karikom u zapadnom savezu, navodi Rojters.

    Francuski predsednik je u petak pozvao saveznike da pojačaju vojnu podršku Ukrajini, navodi britanska agencija.

  • Sankcije bile spremne i prije sukoba

    Sankcije bile spremne i prije sukoba

    SAD i zemlje EU počele su da rade na sankcijama protiv Rusije još dva mjeseca pre početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Ovo je danas saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Po njenim rečima, Evropu su na to podstakli obaveštajni podaci o raspoređivanju ruskih trupa na granicama Rusije koje je objavio Vašington.

    “Moj kabinet, Evropska komisija, već u decembru 2021. godine počeo je da radi sa Belom kućom i Ministarstvom finansija SAD na mogućim sankcijama protiv Rusije u slučaju sukoba sa Ukrajinom. U stvari, nadali smo se da nećemo morati da upotrebimo sankcije”, kazala je Fon der Lajen na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji.

    Kako je dodala, sankcije su pre svega trebalo da pogode visoko tehnološke i nezamenljive zapadne proizvode na ruskom tržištu.

    Fon der Lajen se u svom obraćanju založila za sveobuhvatno povećanje pritiska na Rusiju i proširenje isporuka oružja i municije Ukrajini.

    “Sada je došlo vreme da se nekoliko puta ubrza proizvodnja standardizovanog naoružanja i municije za isporuke u Ukrajinu. Za to moramo da iskoristimo Evropski mirovni fond”, istakla je ona.

    Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio da se Alijansa spremala za sukob u Ukrajini od 2014. godine. On je istakao da ruska specijalna operacija “nije promenila Alijansu”, nego da je samo pokazala koliko je značajno jačanje kolektivne odbrane koje je sprovedeno.