VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Rusi razorili flotu MiG-29 i poslali poruku Zapadu

    Rusi razorili flotu MiG-29 i poslali poruku Zapadu

    U ruskom raketnom napadu na aeodrom ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva potpuno je uništena flota aviona MiG-29 i SU-25.

    Na snimku se mogu videti najmanje 10 uništenih i prevrnutih letelica MiG-29.

    Sa druge strane ruska strana tvrdi da se napad desio pre samo nekoliko dana, dok eksperti komentarišu da je ovim napadom Moskva poslala jasnu poruku o mogućem snabdevanju Ukrajine zapadnim avionima.

    Ovi avioni moraju da polete sa vojnih aerodroma i specijalizovanih pista. Moskva ovim napadom dokazuje da Ukrajina ne bi imala mogućnost da sakrije zapadne avione ako do isporuke istih dođe.

    Razmere razaranja aerodroma može se videti na objavljenom snimku. Iako nije bilo zvanične potvrde iz Ukrajine, upućeni analitičari kažu da bi avione bilo teško oporaviti. Baza se može obnoviti, ali i to je rizičan proces. Izgradnja ili rekonstrukcija će biti jasno vidljiva preko ruskih satelita, što bi uzrokovalo nove napade.

  • Šef Vagnera priznao: Ovo je veliki problem

    Šef Vagnera priznao: Ovo je veliki problem

    Šef ruske plaćeničke grupe Vagner Jevgenij Prigožin priznao je da ima velikih problema sa snabdevanjem municijom.

    On je optužio ruske zvaničnike da namerno uskraćuju njegovim borcima potrebnu količinu municije.

    “Ovo je veliki problem”, rekao je Prigožin u emotivnoj sedmominutnoj audio-poruci objavljenoj na njegovom zvaničnom kanalu na Telegramu.

    On je dodao da je od njega zatraženo da se “izvini i posluša” visokorangiranu ličnost kako bi se obezbedilo dovoljno municije za borce.

    “Doručak, ručak i večeru jedu iz zlatnih tanjira”
    “Ne mogu da rešim ovaj problem uprkos svim svojim vezama i kontaktima. Rusija trenutno proizvodi dovoljno vojne opreme za snabdevanje vojnika na frontu. Teškoće koje imamo sa nabavkom municije rezultat su svesnih odluka”, rekao je Prigožin i dodao da krivci za nestašicu municije “jedu doručak, ručak i večeru iz zlatnih tanjira i šalju svoje rođake na odmor u Dubai”.

    “Oni koji nas ometaju u pokušaju da dobijemo ovaj rat apsolutno i direktno rade za neprijatelja”, rekao je šef Vagnera.

  • “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali…”

    Ruski zvaničnici i državni mediji izvestili su o Bajdenovoj poseti Ukrajini i naveli da on ionako “vodi stvari”, što se uklapa u narativ Kremlja.

    Taj narativ oslanja se, naravno, na tezu da je vlada Volodimira Zelenskog zapravo marioneta američkih vlasti.

    Tokom veoma gledane emisije “60 minuta” gosti su upitani da li Rusija garantuje bezbednost predsednika i, ako jeste, zašto?

    Dopisnica Skaj njuza iz Moskve Dajana Magnej javila je da je jedan od gostiju u emisiji odgovorio: “Mogli smo da ubijemo Bajdena, ali to bi bilo previše.”

    Sergej Markov, bivši Putinov savetnik, rekao je za Skaj njuz da Rusija nije pokušala da ubije predsednika SAD jer nije želela nuklearni rat.

    “Oni će nastaviti da prikazuju ove snimke kao dokaz da Ukrajina poštuje naređenja Džoa Bajdena i da su pravi neprijatelj Sjedinjene Države”, rekao je Markov.

  • Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    Džozefov tajni plan. Spriječen mir?

    U Sjedinjenim Američkim Državama pristalice nastavka borbenih dejstava počele su u potpunosti da određuju politiku vlasti.

    To smatra politički analitičar i predavač na katedri za politologiju i međunarodne odnose Univerziteta Maltepe Hasan Unal.

    “Vidimo da, zahvaljujući podršci grupe koju predvode američki državni sekretar (Entoni) Blinken i savetnik za nacionalnu bezbednost (Džejk) Salivan, koncerni koji proizvode oružje u punom smislu te reči oblikuju političku strategiju američke administracije na način koji im je potreban”, rekao je profesor.

    Unal je objasnio da Bajdenova poseta Kijevu podseća na užurbanu posetu bivšeg britanskog premijera Borisa Džonsona Ukrajini prošlog proleća, čiji je cilj bio da se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovori od sklapanja mira.

    Prema njegovim rečima, Bajden je otputovao u Kijev kako bi sprečio Zelenskog da se povuče.

    Sada ukrajinska vlada prolazi kroz još jednu ozbiljnu kadrovsku rekonstrukciju i otpuštanja, što je možda vezano za shvatanje da neće moći da pobedi u ovom sukobu.

    Osim toga, Bajdenova poseta je još jedan pokušaj da se demokratama obezbede dodatni poeni na predstojećim izborima. Trenutna ekonomska situacija u SAD ukazuje na prilično ozbiljne šanse da se Donald Tramp vrati na vlast.

    U američkom društvu vlada i nezadovoljstvo razmerama materijalne pomoći koju Vašington pruža Ukrajini i ta činjenica može da igra protiv Bajdena, zaključuje turski profesor.

    Američki predsednik Džozef Bajden danas je doputovao u iznenadnu posetu Kijev, gde se sastao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.

  • EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    EU i SAD očekuju da BiH osudi Rusiju

    Generalna skupština UN će krajem sedmice, povodom godišnjice od početka rata u Ukrajini, glasati o rezoluciji u kojoj će osuditi Rusiju zbog napada na Ukrajinu, a EU i SAD od BiH očekuju da ovu rezoluciju podrži.

    Iako rezolucije UN nemaju pravnu snagu, smatraju se simboličnim diplomatskim činom kroz koji članice međunarodne zajednice pokazuju svoje političke i diplomatske stavove prema važnim međunarodnim pitanjima.

    S obzirom na to da je rat u Ukrajini dominirao međunarodnim odnosima u proteklih godinu dana, već je sada ova tema prisutna i objavljuju se brojne analize kako će proteći glasanje.

    Zasad se vjeruje da će rezoluciju podržati najveći broj članova međunarodne zajednice, a da će zemlje koje su prijateljski nastrojene prema Rusiju uglavnom biti uzdržane.

    Iako nam se od bh. zvaničnika niko nije javio da nam prokomentariše kako će proteći glasanje, nezvanično nam je rečeno da će BiH podržati ovu rezoluciju, kao i da će to učiniti i sve zemlje u regionu, uključujući i Srbiju, koja je u posebno osjetljivoj međunarodnoj poziciji jer od predstavnika EU i SAD očekuje razumijevanje i pomoć kad je u pitanju rješavanje kosovskog problema, uključujući formiranje zajednice srpskih opština na sjeveru Kosova.

    Jedini ko nam se javio i bio spreman da govori na ovu temu je Milan Petrović, član Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma BiH, koji je izabran od strane vladajuće koalicije u Republici Srpskoj. On nam je rekao da na Odboru nije bilo govora o predstojećem glasanju i da će to pitanje možda doći na red sutra, kada je redovna sjednica Odbora.

    “Mi kao stranka Ujedinjena Srpska smo juče (nedjelja) imali sjednicu Glavnog odbora. Sukob u Ukrajini nije bio tema, kao ni druge međunarodne teme, pa o tome nismo zauzimali stavove. Ako od nas kao funkcionera bude traženo da zauzimamo stavove u institucijama, onda ćemo se izjašnjavati”, rekao nam je on.

    Ferdinand Kenig, portparol Delegacije EU i Kancelarije specijalnog predstavnika EU u BiH, za “Nezavisne” kaže da EU očekuje da će BiH glasati zajedno s EU po ovom pitanju.

    “Nakon što je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu u punom obimu, 141 država glasala je 2. marta 2022. godine kako bi se najoštrije osudila ruska agresija. BiH je bila jedna od tih zemalja, pridruživši se EU i najvećim demokratskim državama u svijetu u osudi ruskih dejstava u Ukrajini. Očekujemo da će BiH glasati na isti način na predstojećem glasanju. Kao zemlja kandidat za članstvo u EU, od BiH se očekuje da se uskladi sa svim odlukama zajedničke vanjske i sigurnosne politike EU, kao i da dijeli vrijednosti EU osuđujući ruska gruba kršenja međunarodnog prava i osnovnih ljudskih vrijednosti”, rekao nam je on.

    U Ambasadi SAD u Sarajevu ističu za “Nezavisne” da predstojeća rezolucija govori o potrebi za pravednim i sveobuhvatnim mirom u Ukrajini, u skladu sa principima Povelje UN.

    “Svrha rezolucije je da pomogne da se okonča ovaj sukob pozivanjem na iskren dijalog i potvrđivanjem naše kolektivne podrške međunarodnim principima koji moraju biti temelj trajnom miru. U pitanju su osnovni principi međunarodnog prava i međunarodnog sistema. Pozivamo BiH da zajedno sa drugim zemljama demonstrira posvećenost tim principima i glasa za rezoluciju”, naveli su oni u odgovoru “Nezavisnim”.

  • EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    EU razmatra načine za povećanje proizvodnje municije za Ukrajinu

    Evropska unija mora pronaći načina da brzo snabdije Ukrajinu hiljadama artiljerijskih granata ili se suočiti s izgledima da bi mogla izgubiti rat protiv Rusije, upozorili su u ponedjeljak najviše diplomate EU, dok se zalihe municije u nacionalnim skladištima EU-a smanjuju.

    “Najvažnije, hitnije pitanje danas za ukrajinsku vojsku je kontinuirani protok municije. Ako u tome ne uspijemo, zaista, rezultat rata je u opasnosti”, rekao je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Žozep Borelj prije predsjedavanja sastankom ministara vanjskih poslova Unije.

    Borelj je govorio dok je američki predsjednik Džo Bajden došao u iznenadnu posjetu Ukrajini.

    Borelj je rekao da ruske snage ispaljuju oko 50.000 granata iz artiljerije svaki dan i da se zalihe Ukrajine moraju podići na isti nivo. Druge procjene sugerišu da Ukrajina ispaljuje do 6.000-7.000 artiljerijskih granata dnevno, oko trećine ukupnog broja ruskih raketa u jednoj godini rata.

    Najtraženiji su, naglasio je Borelj, artiljerijski patroni kalibra 155 mm.

  • Peking i Moskva odlučuju o sudbini Ukrajine, najviši kineski doplomata stigao u Moskvu

    Peking i Moskva odlučuju o sudbini Ukrajine, najviši kineski doplomata stigao u Moskvu

    Moskovski Komersant prenosi da je najviši kineski diplomata, Vang Ji, doputovao u Moskvu na razgovore o mogućem mirovnom planu za Ukrajinu.

    List tvrdi da je glavni cilj njegove posete da pojača ulogu Pekinga kada je reč o rešenju za sukob u Ukrajini.

    Agencija Rojters, pozivajući se na upućene diplomatske izvore, prenosi da Vang još nije stigao u Moskvu, ali da će uskoro doputovati.

    Vang je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji ponovio poziv na dijalog i predložio evropskim zemljama da „smireno razmišljaju” o tome kako da okončaju rat.

    Vang je rekao i da postoje „neke sile koje naizgled ne žele da pregovori uspeju, ili da se rat uskoro završi”, ali nije precizirao na koga se to odnosi.

    Predsednik Kine Si Đinping održaće “govor mira” na godišnjicu invazije na Ukrajinu, izjavio je u petak italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani.

  • Kijev blokiran, stigao Bajden

    Kijev blokiran, stigao Bajden

    Centar Kijeva je blokiran, a nakon što se društvenim mrežama pronela vest da u glavni grad Ukrajine stiže američki predsednik, mediji su preneli da je on stigao.

    Naime, američki predsednik Džozef Bajden doputovao je u Kijev iznenada, jer je bilo prethodno najavljeno da će na godišnjicu početka rata u Ukrajini posetiti Poljsku i tamo održati govor.

    Pre nego što je Bajden stigao, Kijevom su viđene “čudne kolone”, a grad je bio blokiran. Takođe, oglasile su se i sirene za vazdušnu opasnost, nakon najave da u glavni grad stiže jedan visoki zvaničnik.

    Bajden se u Kijevu sastaje sa ukrajinskim predsednikom Volodomirom Zelenskim, a taj susret održava se u Mihajlovskom saboru u centru grada koji je od jutros zatvoren za saobraćaj.

  • “Amerika objavila rat Rusiji”

    “Amerika objavila rat Rusiji”

    Putinov propagandista Igor Korotčenko rekao je da su SAD objavile rat Rusiji nakon što su se pojavili medijski izveštaji da je Bela kuća odobrila udare na Krim.

    Video snimak njegovog televizijskog nastupa objavio je na Tviteru TheKremlinIap, nalog koji prati propagandu Kremlja.

    Podsetimo, američki državni podsekretar Viktorija Nuland rekla je prošle nedelje da Rusija ima mnogo vojnih objekata na tom poluostrvu koji su ključni u sukobu.

    “Ovo su legitimne mete, Ukrajina ih gađa i mi to podržavamo“, dodala je Nulandova. Korotčenko je zato optužio Amerikance da su prešli crvenu liniju.

    “SAD su neprijatelj i vojni protivnik Rusije”
    “Nakon što su SAD prešle svaku zamislivu i nezamislivu crvenu liniju, danas je američki Stejt department zapravo objavio da ide u rat protiv Rusije. Pretpostavljam da tako treba tumačiti Nulandinu izjavu. Nema potrebe da je ublažavate. SAD su Neprijatelj i vojni protivnik Rusije“, rekao je Korotčenko.

    “Ako očekuju da će neko drugi pokrenuti masovne raketne napade na rusku teritoriju, ali uz njihovu pomoć, onda to možda možemo smatrati casus belli (povodom za rat) i reagovati u skladu sa tim“, nastavio je on.

    Korotčenko je pozvao ruske zvaničnike da „daju odgovarajuće, konceptualne, doktrinarne i vojne odgovore na ovu drsku izjavu Sjedinjenih Država i preduzmu odgovarajuće mere“. “Kakve mere? Videćemo”, zaključio je on.

  • Makron i Zelenski razgovarali o mirovnom prijedlogu

    Makron i Zelenski razgovarali o mirovnom prijedlogu

    Uoči godišnjice izbijanja rusko-ukrajinskog sukoba, francuski predsjednik Emanuel Makron i njegov kolega ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski razgovarali su u nedjelju telefonom o mogućem mirovnom planu i aktuelnoj situaciji, saopšteno je iz Јelisejske palate.
    Tema razgovora dvojice lidera bila je i Minhenska bezbjednosna konferencija na kojoj su se lideri zapadnih zemalja obavezali da će osnažiti podršku Ukrajini u borbi protiv ruskih snaga, prenosi Rojters.

    Tokom svog redovnog noćnog obraćanja naciji, Zelenski je rekao da se zahvalio francuskom predsjedniku “zato što je razumio potrebu Ukrajine da se ne sme izgubiti ni jedna prilika, ni jedna nedjelja za odbranu od ruske agresije”.

    “Razgovarali smo o važnim odlukama koje smo planirali za narednu nedjelju u kojoj se navršava cijela godina našeg otpora”, rekao je Zelenski.

    Iz kabineta predsjednika Makrona je potvrđeno da su dvojica lidera razgovarala o nedavnoj posjeti Zelenskog Londonu, Parizu i Briselu.

    U saopštenju Јelisejske palate se kaže da je Makron ponovio da se zalaže za dodatnu podršku NATO Ukrajini i potvrdio svoju podršku Zelenskom za njegov mirovni prijedlog u 10 tačaka.

    U današnjem intervjuu za francuski nedjeljnik Žurnal di dimanš, Makron je rekao da iako Francuska želi da Rusija bude poražena u Ukrajini, Pariz “ne želi da Rusija bude uništena”.