VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • Peking: Amerikanci, nagađate

    Peking: Amerikanci, nagađate

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da su tzv. obaveštajne informacije o transferu oružja iz Pekinga u Moskvu, koje SAD žele da objave, nagađanje.

    “Što se tiče takozvanih obaveštajnih podataka, ovo je samo spekulacija i blaćenje Kine”, rekao je portparol ministarstva Vang Venbin na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.

    Volstrit džurnal je ranije izvestio da američka vlada razmatra objavljivanje obaveštajnih podataka o Kini koji se odnose na isporuke oružja Rusiji, navodi britanska agencija.

  • Zelenskom je iza kulisa poručeno da postoje granice podrške

    Iako je Bajden u Kijevu obećao nepokolebljivu pomoć Ukrajini, neimenovani američki zvaničnik tvrdi da je iza kulisa rečeno da američki resursi nisu neograničeni.

    “Svi razumeju da se ovaj rat u jednom trenutku mora završiti. I svi bismo želeli da se završi pre nego kasnije”, rekao je taj zvaničnik, prenosi Rojters.

    Džeremi Šapiro, koji je služio u američkom Stejt departmentu za vreme administracije Baraka Obame, rekao je istovremeno, da zvaničnici takođe priznaju da rat rizikuje eskalaciju i da odvlači pažnju od drugih pitanja poput ekonomske i političke trke SAD i Kine.

    Ali sposobnost administracije američkog predsednika Džoa Bajdena da Kijevu i Moskvi predloži kompromisno rešenje je sputana rizikom da ispadne slaba pred protivnikom poput Rusije, rekao je Šapiro, direktor istraživanja u Evropskom savetu za spoljne odnose.

    Istovremeno, opala je podrška građana SAD kada je reč o slanju pomoći Ukrajini, pa tako sada 58 odsto njih podržava aktuelnu politiku. U aprilu 2022. godine, slanje oružja podržavalo je čak 73 odsto Amerikanaca, pokazuje istraživanje Rojtersa i Ipsosa.

    Agencija navodi da do pada podrške dolazi u teškom trenutku na unutrašnjem planu u SAD, te da bi promena raspoloženja Amerikanaca mogla da onemogući Bajdena da u potpunosti ispuni svoje obećanje o “nepokolebljivoj podršci”.

    A na unutrašnjem planu, Bajden se suočava sa činjenicom da su republikanci preuzeli Predstavnički dom i da su već u sukobu sa demokratama oko podizanja gornje granice duga. Predstavnici Republikanske partije traže smanjenje potrošnje kako bi se smanjio deficit, a u okviru tog zahteva, pojedini republikanci insistiraju na ograničenju pomoći koja se šalje Kijevu, prenosi Raša tudej Balkan.

    Tako bi pitanje slanja pomoći moglo da postane jedna od bitnijih tema u predstojećoj predsedničkoj kampanji, navodi Rojters i ukazuje da je guverner Floride Ron Desantis, za kojeg se očekuje da će se kandidovati na izborima, kritikovao Bajdenovu “politiku blanko čekova” prema Ukrajini.

    Većina republikanaca u Kongresu, koji su žestoki Bajdenovi oponenti, međutim, još podržava slanje pomoći i čak pozivaju Belu kuću da to čini brže.

    Republikanski predsednik Komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol rekao je tokom posete Kijevu da Vašington ide ka tome da Ukrajini pošalje rakete dugog dometa i borbene avione.

    Ipak, ističe Rojters, stranka je podeljena po pitanju Ukrajine. Desničarski republikanci u Predstavničkom domu (njih 11) predložili su usvajanje rezolucije koja podrazumeva ukidanje pomoći ranije, ali im nedostaje neophodna podrška.

    Iz Bele kuće, sa druge strane, makar javno, odbijaju mogućnost da Vašington ograniči slanje pomoći Kijevu. Upitana o slabljenju javne podrške vojnoj pomoći Ukrajini, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Adrijen Votson poručila je da Amerikanci prema ukrajinskoj borbi treba da se odnose kao prema borbi za “slobodu i nezavisnost”.

    “Podrška Amerikanaca Ukrajini ogleda se u snažnoj dvopartijskoj podršci koju je pomoć Ukrajini dobila u oba doma Kongresa”, rekla je Votson.

  • Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Borel pozvao sve zemlje da podrže rezoluciju o Ukrajini

    Ruski napad na Ukrajinu je nesporan primjer agresije jedne od stalnih članica Savjeta bezbjednosti UN-a i evidentno kršenje međunarodnog prava i povelje UN-a, rekao je Džozef Borel, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost u sinoćnjem govoru na Generalnoj skupštini UN-a posvećenoj godišnjice od početka rata u Ukrajini.

    On je rekao da se taj rat tiče svih, te je izrazio podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine unutar njenih međunarodno priznatih granica, naglasivši da to nije samo evropsko pitanje niti se radi o tome da je Zapad protiv Rusije.

    “Ako danas ne osudimo i ne zaustavimo ruska dejstva u Ukrajni, veći je rizik da se neka druga zemlja, negdje drugdje u svijetu suoči s sličnom agresijom. Niko nije bezbjedan u svijetu u kojem bi se protivpravna upotreba sile normalizoval. Prema članu 51. povelje UN-a, Ukrajina ima neotuđivo pravo da se brani kao i svaka druga članica UN-a”, naglasio je on.

    Rekao je da EU pruža humanitarnu i finansijsku pomoć, kao i da će raditi na tome da Rusija odgovara za svoje postupke i, kako je rekao, ratne zločine. On je takođe rekao da EU podržava mirovne pregovore, i precizirao da podržava formulu Volodimira Zelenskog, predsjednika Ukrajine.

    “Radićemo na mobilizaciji najšire moguće međunarodne podrške u tom pravcu. U konačnici, odgovornost je svih nas da radimo na pravednom i trajnom miru, kao što je navedeno u rezoluciji koju je predložila Ukrajina”, rekao je on.

    Dodao je da je tekst koji je predložen na Generalnoj skupštini u velikoj mjeri u skladu sa molbom generalnog sekretara UN-a na njegovom obraćanju od 6. februara.

    “Kako je ispravno naglasio, ‘Svijetu je potreban mir. Mir u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i međunarodnim pravom’. Iz svih ovih razloga, molim vas da nam se pridružite u podršci ovoj Rezoluciji Generalne skupštine UN-a i glasate za usvajanje. Ovo je trenutak za svaku članicu UN-a da istupi i hrabro iznese svoj stav”, naglasio je on.

  • Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Pregovori o Ukrajini mogu biti održani tek kad zapadne zemlje i vlasti u Kijevu polože oružje, saopštio je ruskim medijima zamjenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin.

    • Ako Zapad i Kijev žele da sjednu za pregovarački sto, moraju, prije svega, da prestanu da granatiraju ruske gradove i polože oružje. Nakon toga se mogu voditi razgovore na bazi novih geopolitičkih realnosti – rekao je zamjenik ministra.

    Ranije je portparol predsjednika Rusije Dmitrij Peskov istakao da Zapad još nije pokazao nikakvu spremnost za mirovne inicijative o situaciji u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski je u oktobru 2022. godine ukazom zabranio pregovore sa Moskvom i rekao da ga ne zanimaju kontakti sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

  • Kina izabrala stranu?

    Kina izabrala stranu?

    Šef NATO-a rekao je danas u Varšavi da ta vojna alijansa vidi “neke znake” da Kina možda planira da podrži Rusiju u njenom ratu u Ukrajini.

    On je snažno pozvao Peking da odustane od kršenja međunarodnog prava.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je u intervjuu za Asošijeted pres rekao da će alijansa, iako nije strana u ratu, podržavati Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.

    Upitan da li NATO ima bilo kakve naznake da bi Kina mogla biti spremna da daje oružje ili drugu podršku ruskom ratu, Stoltenberg je rekao: “Videli smo neke znake da oni to možda planiraju i naravno da su saveznici iz NATO-a, Sjedinjene Države, upozoravale na to jer to ne bi trebalo da se desi. Kina ne treba da podržava ruski ilegalni rat”.

    Stoltenberg je rekao da bi potencijalna kineska pomoć Rusiji predstavljala “(direktnu) podršku očiglednom kršenju međunarodnog prava, i naravno (kao) članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina ne bi trebalo ni na koji način da podržava kršenje povelje UN-a ili međunarodnih propisa”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je danas najvišeg spoljnopolitičkog zvaničnika Komunističke partije Kine, Vanga Jia, izazivajući zabrinutost na Zapadu da bi Peking mogao biti spreman da ponudi Moskvi snažniju podršku u ratu u Ukrajini koji traje već gotovo godinu dana.

    Kina je naglašeno odbila da kritikuje invaziju na Ukrajinu, ponavljajući tvrdnju Moskve da su SAD i NATO krivi za provociranje Kremlja. Kina, Rusija i Južna Afrika ove nedelje održavaju pomorske vežbe u Indijskom okeanu.

    Sve o sukobu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Stoltenberg je za Asošijeted pres gvorio u Varšavi posle sastanka devet članica NATO-a sa istočnog krila – “samita Bukureštanske devetorke” sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom o bezbednosti regiona.

    On je naglasio da, iako NATO “nije strana” u ukrajinskom sukobu, njegovi zadaci su da “osigura da Ukrajina prevlada” i da “spreči da ovaj rat eskalira izvan Ukrajine i da postane pun rat Rusije i NATO-a”.

    On je rekao da je glavna poruka sa sastanka u Varšavi “da ćemo pružati podršku Ukrajini onoliko dugo koliko bude potrebno”.

    “Tragedija za Ukrajince bi bilo ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini”, rekao je Stoltenberg, ali to bi bilo “opasno i za sve nas”, jer bi “poslalo poruku svim autoritarnim liderima da kada koriste vojnu silu dobijaju ono što oni žele”.

  • Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusko ministarstvo odbrane optužilo je danas Ukrajinu da planira oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju, samoproglašenom regionu Moldavije.

    Ministarstvo je saopštilo na Telegramu da Ukrajina planira da izvede “operaciju lažne zastave”, navodni napad ruskih snaga iz Pridnjestrovlja, kao izgovor za svoju akciju, prenosi agencija RIA Novosti.

    Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Galuzin, tvrdi da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa separatističkim vlastima u Pridnjestrovlju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na ruske medije.

    Moldavska predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju ranije ovog meseca da planira državni udar, kako bi zbacila vladu i uvukla Pridnjestrovlje u rat koji vodi u Ukrajini.

    Ovaj region proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.

    Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992., nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim “mirovnim snagama” koje su još raspoređene na maloj teritoriji, koji nema međunarodno priznanje, navodi Rojters.

  • Vučić o ratu u Ukrajini

    Vučić o ratu u Ukrajini

    Cijeli svijet je danas pratio dva govora, predsjednika Putina i predsjednika Bajdena. Obojica govornika istakla su ogromne razlike u predstavi svijeta koja danas postoji.

    Niko nije govorio o miru. Za Putina istina je na njegovoj strani, za Bajdena Ukrajina nije mjesto gdje će Rusija da pobijedi. Čini mi se da idemo ka većoj eskalaciji sukoba jer niko ne želi da prihvati rješenje na sredini, već samo svoju pobjedu, rekao je večeras predsjednik Srbije Aleksandar Vučić u uključenju iz Abu Dabija, u kom je trenutno u radnoj posjeti.

    On je istakao da je situacija veoma teška, i da očekuje pojačane napade i ukrajinske kontraofanziove, što će rezultirati većem broju mrtvih i povećanju tenzija.

    Za Srbiju je važno da se koncetriše na sebe, da pokušamo da izađemo iz krize, da pratimo šta se zbiva, ali da svuda zaštitimo mir i da razmišljamo o napretku naše ekonomije – naglasio je Vučić i dodao:.

    – Mi da učestvujemo u trci naoružanja ne možemo, ali moramo da prihvatimo izazov da budemo dobro naoružani da bismo odvratili svakoga od potencijalnog napada na našu zemlju. Biramo da kupujemo jeftinije oružje, sem u onim sferama gdje to nije moguće. Koristimo domaću borbenu industriju, jer to utiče na razvoj naše ekonomije, jer to podiže plate, penzije. Riječ mir je u svijetu zabranjena. Mi 11 godina imamo mir, imamo i duže, 24 godine, ne baš sasvim, imali smo 2004 godine problem na Kosovu, ali mi se najljepše snalazimo u miru – rekao je Vučić i objavio podatak da u januaru prvi put Srbija ima 554-oro djece više nego u istom periodu prethodne godine, prenosi Blic.


    – U prethodnoj godini 4829, a sada je to 5383, ako se ne varam. To je ogroman napredak – rekao je Vučić.

    Da bismo mogli da napredujemo, moramo da imamo mir, da djeca imaju sigurnu budućnost. Nadam se da je ovo rezultat povratka ljudi u našu zemlju i da zato imamo više djece – naglasio je on.

    – I nama će biti teže što je komplikovanija situacija u svijetu. Gledao sam i Putinov i Bajdenov govor i obojica su pokazali beskompromisnost. To će nama predstavljati dodatni problem jer Zapad će željeti da uzme Putinu kosovsku kartu iz džepa, a biće pritisaka i po pitanju sankcija – rekao je Vučić.

    O sankcijama Rusiji
    Na pitanje kako komentariše navode opozicije da će morati da uvede sankcije Rusiji:

    – Za razliku od njih ja se ne zaklinjem u cvijet i u med i u Tita i u Dražu da ćemo nešto da uradimo ili da nećemo. Mi ćemo da se rukovodimo svojim interesima i da čuvamo svoju politiku. Sve zemlje Evrope su se 100 odsto priključile sankcijama Rusiji, samo nije Srbija. Pošto je to tako, onda se suočavate u vašoj zemlji da vam jedan dio ljudi kaže da ste krivi, a drugi nije zadovoljan što ste toliko izdržali i govore da ćete to sutra da uradite. Naša situacija je teška i to nije situacija u kojoj se nalazi Aleksandar Vučić. Nisu stvari dobre i lake za nas, i kad kod kažete oni skoče, “ua izdajnik”, ako sam izdajnik zato što neću da lažem, nije problem. Oni kažu da sam ratni huškač, jer želim da naša vojska ima avione lovce, avione bombardere i dobru PVO, a da sve to nemam onda bi rekli kako sam razorio vojsku – rekao je Vučić.

    On je govorio i kasarnama u Srbiji.

    O kasarnama
    – Razmišljali smo gdje ćemo imati kasarne, sem Niša i Pančeva, gledali smo da li da idemo Negotin, Pirot, Loznica, pogotovo u pogranične predjele, kako bismo ih podigli, jer morate da aktivirate poljoprivredu ako otvarate kasarne, i tako bismo podigli ta mjesta. To za mene nisu igračke, to je suviše skupa stvar, ali znam da bez vojske nemamo šansu da opstanemo. Sve zemlje iz našeg okruženja su u NATO, a mi smo jedini vojno neutralni, mi moramo da budemo sigurni da možemo da sačuvamo svoje nebo, svoju zemlju. Mnogo se radujem što će 700 miliona evra vanbudžetskih sredstava biti uloženo u vojsku – rekao je Vučić.

  • Poruka iz Rusije: “Ono što je Zelenski stvorio mora biti uništeno”

    Poruka iz Rusije: “Ono što je Zelenski stvorio mora biti uništeno”

    “Malo je vjerovatno da će Ukrajina opstati kao država, pošto je neofašizam, kome nije mesto u civilizovanom svetu, postao centar njene politike.”

    To je izjavio poslanik Državne dume Vladimir Šamanov.

    “Malo je verovatno da će ona (Ukrajina) opstati kao država, jer ono što je Zelenski stvorio sa svojim saučesnicima mora biti uništeno, jer se ispostavilo da je neofašizam u centru, a u njemu nema mesta da uopšte postoji civilizovano društvo”, rekao je Šamanov za RIA novosti.

    On je napomenuo da je sada pokrenut proces koji ima za cilj pozitivne promene u svetu, a oni koji su pozitivno raspoloženi prema tim promenama biće prijatelji Rusije.

    “Pre svega, to su zemlje ODKB, zemlje nove geopolitičke sile BRIKS u nastajanju, to su oni koji su posvećeni pozitivnim promenama u svetu. Ovaj proces neće biti lak, ali je već pokrenut i ima velike izglede”, naglasio je Šamanov, prenela je RIA.

  • Direktor CIA upozorio Zelenskog?

    Direktor CIA upozorio Zelenskog?

    Direktor CIA Vilijam Berns navodno je upozorio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da bi vojna podrška Zapada Ukrajini mogla da bude smanjena.

    Kako navodi američki portal “Politiko”, a prenosi Raša tudej Balkan, Berns je dva meseca nakon sastanka sa ruskim kolegom Sergejem Niriškinom u Ankari, novembra prošle godine, od Zelenskog zatražio da ukrajinska vojska što brže ostvari napredak na bojnom polju, uz upozorenje da bi vojna podrška Zapada mogla da bude smanjena.

    Ove tvrdnje, pozivajući se na dva neimenovana ukrajinska zvaničnika, prenosi američki portal “Politiko” u tekstu pod nazivom “Zapad još uvek ne zna kako izgleda pobeda u Ukrajini”.

    Navodno upozorenje direktora CIA usledilo je zbog očekivanja da će Predstavnički dom Kongresa SAD, koji je pod kontrolom republikanaca, tražiti da vojna podrška Ukrajini bude smanjena.

    Savetnik Zelenskog rekao je za “Politiko” da Kijev brine zbog mogućnosti da bi pojedinci u Bajdenovoj administraciji rado iskoristili takav stav Kongresa kao izgovor za ukidanje vojne pomoći Kijevu.

    “Bojim se da i na Kapitol Hilu i u američkoj administraciji postoje ljudi koji žele da smanje bezbednosnu pomoć kako bi podstakli Ukrajince da sklope neku vrstu dogovora”, rekao je savetnik Zelenskog.

    To može biti protivno Bajdenovom obećanju tokom njegove iznenadne posete Kijevu u ponedeljak da će SAD nastaviti da podržavaju Ukrajinu “koliko god bude potrebno”, ali bez definisanih ratnih ciljeva, čak i to predsedničko obećanje moglo bi da se sruši, rekao je savetnik Zelenskog.

  • Bajden poručio Putinu: Ne, ne i ne!

    Bajden poručio Putinu: Ne, ne i ne!

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden obratio se javnosti iz Varšave, gde se obeležava godinu dana od početka rata u Ukrajini.

    “Hvala što ste me dočekali ovde u Poljskoj, pre godinu dana sam govorio na ovom istom mestu, a onda je Vladimir Putin pokrenuo rat”, rekao je Bajden.

    “Pre godinu dana rekli su da će Kijev da padne, pa moram da ih obavestim da Kijev stoji i da je slobodan”, kazao je.

    Bajden je rekao da su SAD bile na testu, kao i NATO i ceo svet, testirana je ujedinjenost protiv neprijatelja.

    “Svaka demokratija je testirana kada je Rusija napala Ukrajinu”

    On kaže da je ceo svet i sva demokratija bili na testu kada je Rusija napala Ukrajinu.

    Pitanje sa kojim su se suočili bilo je da li će odgovoriti ili pogledati na drugu stranu.

    Rekao je godinu dana kasnije, znamo odgovor – svet jeste reagovao i neće preći na drugu stranu.

    “Ustali smo za demokratiju”
    Bajden dalje ističe kako je prošlo skoro godinu dana od ruske invazije na Ukrajinu, ali jasno stavlja do znanja “zauzeli smo se za demokratiju”.

    On dodaje da je imao čast da u ponedeljak u Kijevu sa Zelenskim kaže da će se “zalagati za sve ove stvari”.

    Bajden Putinu: Ukrajina nikada neće biti pobeda Rusije

    “Demokratija je bila prejaka za Putina”, nastavio je Bajden.

    “Autokrate razumeju samo jednu reč – ne, ne, ne”, kazao je.

    Bajden je poslao još jednu poruku Putinu, upozoravajući ga da “brutalnost nikada neće slomiti volju slobodnih”.

    On dodaje da “Ukrajina nikada neće biti pobeda Rusije” – što je dočekano aplauzom publike.

    Bajden jasnije poručuje kako “slobodni ljudi odbijaju da žive u svetu beznađa i tame”.

    NATO “jedinstveniji” kao rezultat ruske invazije

    Ruski lider je na kraju dobio okretanje Finske i Švedske NATO-u, kaže američki predsednik. On dodaje da je NATO “jedinstveniji nego ikad”.

    Strah od potencijalnog širenja NATO-a bio je jedan od razloga zašto je Rusija pokrenula svoju invaziju.

    Bajden kaže da, iako je Putin mislio da će Zapad zavisiti od ruskih energetskih tržišta, oni su umesto toga pronašli druga tržišta i radili zajedno sa SAD na okončanju zavisnosti od ruskih fosilnih goriva.

    “Mislio je da su autokrate poput njega čvrsti, a lideri demokratije slabi, a onda je upoznao gvozdenu volju Amerikanaca”, kaže Bajden.

    Bajden odaje priznanje hrabrosti ukrajinskog predsednika
    Bajden je govorio o ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom – kaže da je njegova hrabrost iskovana u vatri i čeliku.

    Demokratija u svetu je jačala, a ne slabila, ali su svetske autokrate oslabile, dodaje Bajden.

    On dodaje da je najvažnije znati za šta se zalažete i da znate ko stoji uz vas čini svu razliku, a narod Poljske to zna bolje od bilo koga, rekao je.

    Duda: Kijev mora da pobedi
    Poljski predsednik Andžej Duda govorio je ispred Kraljevskog zamka u Varšavi uoči obraćanja američkog predsednika Bajdena.

    Duda je kazao da veruje da će Rusija morati da napusti ukrajinsku teritoriju i da Kijev mora da pobedi u ratu.

    On je pozvao sve lidere evropskih i zemalja NATO-a da podrže Ukrajinu.

    Bajdenova poseta Ukrajini pokazala je Kijevu da se slobodni svet ničega ne plaši, dodao je Duda.