VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • NATO Kini ne veruje

    NATO Kini ne veruje

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izrazio rezerve prema kineskom predlogu za prekid sukoba u Ukrajini.

    Kina nema veliki kredibilitet pošto nisu osudili protivpravnu invaziju na Ukrajinu, rekao je Stoltenberg novinarima u Talinu, dodajući da je Peking potpisao sporazum sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom samo nekoliko dana pre početka rata, prenosi Rojters.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen saopštila je da Kina nije ponudila mirovni plan već neke principe.

    Ona je rekla da oni moraju biti “sagledani u određenom kontekstu”, a to je, kako je navela, “činjenica da se Kina već svrstala” potpisujući sporazum o neograničenom prijateljstvu sa Rusijom, neposredno pre napada na Ukrajinu.

    Tako da ćemo naravno razmotriti principe, ali ćemo ih posmatrati u kontekstu u kome je Kina zauzela stranu, dodala je predsednica Evropske komisije.

    Kina je danas, na godišnjicu početka sukoba u Ukrajini, objavila dokument od 12 tačaka u kojem detaljno iznosi svoj stav o tom ratu i poziva na prekid neprijateljstava i mirovne pregovore.

    U dokumentu se navodi sledećih 12 tačaka: poštovanje suvereniteta svih zemalja, napuštanje hladnoratovskog mentaliteta, prekid neprijateljstava, nastavak mirovnih pregovora, rešavanje humanitarne krize, zaštita civila i ratnih zarobljenika, očuvanje bezbednosti nuklearnih elektrana, smanjenje strateških rizika, olakšavanje izvoza žitarica, zaustavljanje jednostranih sankcija, održavanje industrijskih i lanaca snabdevanja stabilnim, kao i promovisanje postkonfliktne obnove.

  • Javio se i Orban: Čemu to?

    Javio se i Orban: Čemu to?

    Zdrav razum nalaže da u ratu u Ukrajini ne može biti pobednika i zbog toga hitno mora biti dogovoren prekid vatre, izjavio premijer Mađarske Viktor Orban.

    Orban je za državni radio rekao da je teško razaznati cilj rata u Ukrajini zbog toga što su zaracene strane u različitim vremenima proklamovale različite ciljeve rata.

    “Lako je izgubiti put u takvoj situaciji jer nema referentne tačke za vaše odluke”, naveo je Orban, prenela je MTI.

    Orban je deklaraciju koju je u četvrtak usvojila Generalna skupština UN, u kojoj se poziva na mir u Ukrajini, nazvao dokumentom za mir, za koji je rekao da predstavlja većinski stav u svetu po pitanju rata.

    Govoreći o članstvu Švedske i Finske u NATO-u, Orban je istakao da, ako te dve zemlje očekuju da Budimpešta bude fer i odobri njihov ulazak u Alijansu, onda i te zemlje moraju biti fer i prestati da šire lažne informacije o Mađarskoj.

    Orban je napomenuo da je madjarska vlada zatražila od parlamenta da podrži zahteve dve zemlje za članstvo u NATO-u, ali da, kako je rekao, pojedini poslanici vladajućih partija nisu preterano oduševljeni jer Švedska i Finska šire očigledne laži o mađarskoj demokratiji i vladavini prava.

    Orban je podsetio da je Turska zabrinuta zbog toga što Švedska skriva pripadnike terorističkih organizacija čime se suprotstavlja Ankari koja je, kako je naveo, “takođe saveznik kojeg moramo slušati”.

  • Medvedev: Operacija će se završiti pobjedom Rusije

    Medvedev: Operacija će se završiti pobjedom Rusije

    Zamjenik predsjedavajućeg Savjeta bezbjednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je danas da je jedini način da Moskva na kraju obezbijedi trajni mir sa Ukrajinom da pomjeri svoje granice koliko god je to moguće.

    On je rekao da Moskva mora da potisne “granice koje predstavljaju prijetnje državi” što je dalje moguće.

    Medvedev, koji je i bivši ruski predsjednik, prognozirao je u poruci na društvenim mrežama da će se specijalna vojna operacija Moskve završiti pobjedom Rusije i nekom vrstom sporazuma, javio je Rojters.

    “Jedini način da se obezbijedi mir za Rusiju jeste postizanje svih ciljeva specijalne operacije u Ukrajini”, naglasio je on.

    On je dodao da eventualni mirovni sporazum mora da sadrži fundamentalni dogovor o granicama.

  • Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Koliko oružja su zemlje EU poslale Ukrajini za godinu dana

    Prvi put u svojoj istoriji Evropska unija (EU) finansirala je oružjem treću zemlju za vojne operacije. Zemlje članice EU su u proteklih godinu dana isporučile Ukrajini različito oružje, municiju, pružili protivvazdušnu odbranu i drugu vojnu opremu.

    Slanje oružja Kijevu na dnevnom redu zemalja članica je od 24. februara 2022. godine, kada je Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    EU je prvi put u svojoj istoriji odlučila finansirati nabavku i isporuku oružja i druge vojne opreme. Ugovori EU ne dozvoljavaju Uniji korištenje svog redovnog budžeta za finansiranje vojnih operacija, pa je EU za ove potrebe koristila izvanbudžetski Evropski fond za mir.

    U tom kontekstu, 26. februara isporučena je prva pomoć vrijedna 500 miliona evra. EU je takođe pokrenuo program za obuku 15.000 ukrajinskih vojnika u novembru 2022.

    Iznos vojne pomoći koju je EU do sada pružio Ukrajini u okviru navedenog fonda dostigao je 3,6 milijardi evra. Isporuka vojne opreme je u nadležnosti država članica.

    Iako su zahtjevi Ukrajine za teškim naoružanjem, modernim tenkovima, projektilima dugog dometa i ratnim avionima izazvali stalne rasprave u zemljama EU, mnoge zemlje članice, posebno Njemačka, isporučile su Ukrajini vojnu opremu u roku od godinu dana.

    Njemačka
    Nakon dugih rasprava, Njemačka je konačno odlučila poslati 14 borbenih tenkova Leopard 2 A6 u Ukrajinu, čija bi isporuka trebala biti realizovana do kraja marta.

    Njemačka, koja je prethodno poslala tri sistema protivvazdušne odbrane IRIS-T SLM i raketni sistem protivvazdušne odbrane PATRIOT, 37 oklopnih protivvazdušnih tenkova GEPARD i njegovih približno 6.000 streljiva, 500 STINGER i 2.700 protivvazdušnih projektila STRELA te haubice 155 mm u okviru zajedničkih projekata sa Holandijom, Danskom i Norveškom.

    Njemačka je takođe poslala municiju za raketne bacače, radare za vazdušni nadzor, rezervne dijelove Mi-24, izviđačke bespilotne letjelice, odbrambene senzore bespilotnih letjelica, ometače signala, prikolice, jedinice za vuču, minolovce i vozila za čišćenje i tenkove, teške i srednje sisteme mostova, oklopna vozila i razna laka i teška vozila.

    Francuska
    Od početka specijalne vojne operacije Francuska je Ukrajini vojno pomogla sa pošiljkama u vrijednosti 550 miliona evra.

    Osim kaciga, zaštitnih prsluka, dvogleda za noćno gledanje i medicinskih pomagala, francuski vojnici obučavali su 400 pripadnika ukrajinske vojske.

    Francuska, koja je poslala oko 100 lakih borbenih tenkova tipa AMX10-RC, stotine protivtenkovskih projektila, uključujući šest topova TRF1 i 18 topova CAESAR, te dva višecjevna bacača raketa tipa LRU, obavezala se poslati stotine protivvazdušnih odbrambenih raketa Mistral te sisteme protivvazdušne odbrane Crotale i Mamba SAMP-T.

    Holandija
    Tokom 2022. godine Holandija je isporučila Ukrajini municiju, opremu i oružje, uključujući 200 raketa Stinger, 50 lansera FIM-92 Stinger, 50 protivtenkovskih granata DM72A1, projektila AMRAAM u vrijednosti od 15 miliona evra i neodređenu količinu projektila Harpoon.

    Holandija, koja je Ukrajini isporučila 90 tenkova T-72 u sklopu 120 miliona evra vrijednog vojnog paketa podrške za teško naoružanje sa SAD i Češkom, najavila je da će najmanje 100 borbenih tenkova Leopard 1 s rezervnim dijelovima biti kupljeno od Njemačku i poslano Ukrajini.

    Takođe je objavljeno da će Ministarstvo odbrane Holandije pridonijeti obuci ukrajinskih vojnika za tenkove Leopard.

    Osim toga, napomenuto je da će Ukrajini biti isporučena dva lansera sistema protivvazdušne odbrane i određeni broj projektila, a 65 holandskih vojnika obučavaće 400 ukrajinskog vojnog osoblja na sistemima protivvazdušne odbrane Patriot.

    Holandija je takođe objavila da razmatra slanje tenkova Leopard 2 u Ukrajinu, a 2,5 milijardi evra iz budžeta za 2023. rezervisano je za Ukrajinu za slanje vojne i humanitarne pomoći.

    Italija
    Od početka specijalne vojne operacije, Italija je isporučila oružje u različitim količina u skladu s pet različitih dekreta koje je usvojio parlament te zemlje tokom 2022.

    Prema informacijama objavljenim u italijanskim medijima, Ukrajini je dodijeljeno 450 miliona evra pomoći s pet zasebnih dekreta. Predstavljene su haubice 155 mm, protivtenkovske rakete MILAN, minobacači 120 mm, različiti mitraljezi i njihovo naoružanje, oklopni transporteri, kamioni i sanitetski pribor, gdje tačan broj nije poznat.

    U januaru je italijanski parlament usvojio 6. dekret kojim se produžuje pomoć u naoružanju Ukrajini za 2023., uključujući sistem protivvazdušne odbrane Samp-T i rakete.

    Španija
    Kada je riječ o Španiji stigli su sistemi protivvazdušne odbrane Hawk i Aspide, topovska municija, zimske vojne uniforme, 22 laka vojna vozila i 30 vozila hitne pomoći.

    Španija je isporučila Ukrajini 6,7 miliona pušaka i pištolja s prigušivačima i optičkim nišanima za njih, 7,2 miliona granata, dimnih kapsula, mina, razornih bombi, torpeda i raketa, 3,7 miliona oklopne opreme, kaciga, zimskih kaputa, te poslala zaštitnu uniformu.

    Iako je i španska vlada najavila da će u Ukrajinu poslati četiri do šest tenkova Leopard, no to se još nije dogodilo.

    Poljska
    Poljska, koja je Ukrajini isporučila 250 tenkova sovjetskog tipa, planira isporučiti Ukrajini i 60 modernih tenkova, uključujući 14 Leoparda 2, u sljedećih mjesec dana, s 1.000 komada municije.

    Poljska je poslala i višecijevne raketne bacače, raketne sisteme zemlja-vazduh, samohodne topničke sisteme, raketne sisteme vazduh-vazduh, izviđačke bespilotne letjelice, prenosne sisteme protivvazdušne odbrane, minobacače i više od 40.000 kaciga.

    Osim protivvazdušnih topova S-60 sa 70.000 komada municije, Poljska je donirala pakete za obuku za 42 borbena vozila pješadije. Osim toga, Poljska nastavlja Ukrajini isporučivati haubice 155 mm KRAB i raznu municiju.

    Prema izjavi poljskog ministra odbrane Mariusza Blaszczaka od 14. februara, Varšava je i dalje jedna od najaktivnijih zemalja donatora u pružanju pomoći Ukrajini, kako u pogledu pomoći stanovništvu, tako i u snabdijevanju vojnom opremom. Iznos vojne podrške pružene Ukrajini procjenjuje se na 2,2 milijarde evra. Osim toga, ukrajinski vojnici se obučavaju u Poljskoj.

    Estonija
    Pošiljke Estonije uključuju desetine haubica od 155 mm i 122 mm i hiljade granata za njih, više od stotinu protivtenkovskih topova Carl Gustaf i više od hijadu patrona.

    U saopštenju od 19. januara navedeno je da će s dodatnih 113 miliona evra Ukrajina dobiti ukupno 370 miliona evra.

    Kao dio pomoći, neodređeni broj haubica FH70 i sedam zaštićenih vozila Alvis 4 takođe je poslan iz Estonije u Ukrajinu.

    Litvanija
    Litvanija je Ukrajini do sada pružila 240 miliona evra vojne podrške. Dopremivši protivavionske topove L70, haubice i dva helikoptera Mi-8, Litvanija je poslala i veliki broj oklopnih vozila, termalnih kamera i dronova.

    Letonija
    Letonija je Ukrajini od početka specijalne vojne operacije pružila oko 370 miliona evra vojne podrške.

    Poznato je da je ta zemlja na početku operacije u Ukrajinu poslala 30 kamiona individualne opreme i zaliha (uključujući borbene kacige, suvu hranu, medicinske uređaje i lijekove).

    Riga je dostavila Kijevu 10 protivvazdušnih topova Stinger, dodatne sistem protivvazdušne odbrane, dva helikoptera M-17, mitraljeze, bespilotne letjelice i rezervne dijelove za haubicu M109. Osim toga, dva helikoptera Mil Mi-8MTV-1 i dva helikoptera Mil Mi-2 poslana su zajedno s topničkim sistemom “M109 Paladin”, čije brojke ranije nisu bile jasne.

    Letonija ove godine planira obučiti oko 2.000 ukrajinskih vojnika u programima koji se kreću od osnovne obuke pješaštva do specijalnih obuka.

    Grčka
    Odmah nakon početka operacije u Ukrajini, Grčka je odlučila poslati vojne zalihe Ukrajini u februaru 2022.

    U saopštenju Kancelarije grčkog premijera 27. februara 2022. navedeno je da je održan sastanak pod predsjedanjem premijera Kirjakosa Mitsotakisa uz učešće grčkog ministra odbrane Nikosa Panajotopoulosa i načelnika Glavnog štaba Konstandinosa Florosa.

    U okviru sastanka, Grčka je, kao odgovor na zahtjev Ukrajine, uz konsultacije sa svojim NATO i EU saveznicima, odlučila poslati vojne zalihe preko Poljske putem dva aviona C-130.

    Nakon pomirenja s Njemačkom, Grčka je u Ukrajinu poslala 20 svojih oklopnih vozila tipa BMP-1.

  • Rusi imaju novi plan?

    Rusi imaju novi plan?

    Britansko ministarstvo odbrane objavilo je najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajnih službenika, u kojem su naveli promenu taktike Rusije od 2014. do danas.

    “Od 2014. godine strateški cilj Rusije u Ukrajini je ostao dosledan – kontrola nad susedom. U periodu od 2014. do 2021. oni su pokušali da ostvare ovaj cilj subverzijom, tinjanjem neobjavljenog rata u Donbasu i pripajanjem Krima“, navodi se u izveštaju.

    “Rusija je 24. februara 2022. prešla na novi pristup i pokrenula veliku invaziju sa ciljem da okupira celu zemlju i zbaci vladu. Do aprila iste godine Rusija je shvatila da je taj plan propao i fokusirala se na širenje svoje vlasti nad južnim regionima Donbasa. Sporo je napredovala sa ogromnim gubicima“, prema britanskim obaveštajnim službama.

    “Poslednjih nedelja Rusija je verovatno ponovo promenila taktiku. Ruska kampanja je sada preventivno usmerena na degradaciju ukrajinske vojske, a ne na osvajanje značajnih tela teritorije”, navodi se u izveštaju.

    “Rusko rukovodstvo verovatno računa na dugoročnu operaciju, gde računa da će prednost Rusije u stanovništvu i resursima pre ili kasnije iscrpiti Ukrajinu“, zaključuju britanski obaveštajci.

  • Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Formirana tajna grupa; Srbija će biti uvučena u rat sa Rusijom

    Američki list Njujork tajms navodi da SAD nameravaju da, preko posrednika, nabave granate za Ukrajinu, a među zemljama gde će ih tražiti je i Srbija.

    Osim Srbije, tu su I BiH, kao i Rumunija i Bugarska, navodi taj list, pozivajući se na poverljive izvore. Takođe se ističe da se Ukrajina dugo oslanjala na svoje oružane snage i da se sada muči da nabavi municiju iz sovjetskog doba za svoje oružje.

    Zato moraju da pokušaju da nabave municiju i to upravo u “ruralnim” krajevima istočne Evrope, preneo je pisanje Njujork tajmsa Index.hr.”Godinu dana nakon rata, uprkos prilivu zapadnog oružja, ukrajinska vojska se i dalje oslanja prvenstveno na oružje koje ispaljuje municiju sovjetskog standarda.

    “SAD i njeni saveznici iz NATO-a ne proizvode tu municiju, a nekoliko zemalja van Rusije koje to rade, uglavnom se nalaze u bivšoj sovjetskoj orbiti”, piše list.

    Dalje, navodi se da se zbog toga zemlje Zapada bore da pronađu alternativne izvore i da ulažu milione dolara u zaobilazna rešenja, kojima bi želeli da izbegnu političke posledice i odmazdu Rusije protiv zemalja koje imaju takvu municiju.

    Kao primer, navodi se da je prošle godine predviđen izvoz oružja iz Bugarske porastao i premašio tri milijarde dolara. To je oko pet puta više od prodaje u inostranstvu u 2019., prema procenama bugarske vlade iz podataka prikupljenih u oktobru.

    “Teško da je Bugarske jedina zemlja koja tiho pridonosi ratnim naporima Ukrajine. Luksemburg takođe snabdeva Ukrajinu oružjem češkog porekla. Posrednici s kešom iz SAD-a pretražuju sada fabrike u BiH, Srbiji i Rumuniji u potrazi za granatama. Velika Britanija je formirala tajnu radnu grupu za naoružavanje Ukrajine”, stoji u dokumentu do kojeg je došao Njujork tajms, koji je to i objavio.

  • Kina navodno pregovara sa Rusijom o isporuci dronova-kamikaza

    Kina navodno pregovara sa Rusijom o isporuci dronova-kamikaza

    Prema informacijama do kojih je došao njemački list Der Spiegel, Peking i Moskva navodno pregovaraju o kupovini 100 vojnih dronova, čija bi se isporuka mogla dogoditi već u aprilu ove godine.

    Američki državni sekretar Anthony Blinken odustao je od uobičajenih diplomatskih obraćanja na prošlosedmičnoj minhenskoj sigurnosnoj konferenciji kada je izvijestio o svom sastanku s kineskim ministrom vanjskih poslova Wang Yijem, a umjesto toga je uputio ukor svom kolegi.

    “Veoma smo zabrinuti što Kina razmatra pružanje vojne podrške Rusiji u njenoj agresiji na Ukrajinu”, rekao je Blinken američkoj televiziji NBC. “I jasno sam stavio do znanja da će to imati ozbiljne posljedice po veze između naše dvijje države.”

    Kineski ministar je odmah negirao Blinkenove tvrdnje, ali informacije do kojih je došao Der Spiegel ukazuju da planirana saradnja Pekinga i Moskve ide i dalje nego što je Blinken naveo.

    Prema tim informacijama, ruska vojska je u pregovorima sa kineskim proizvođačem dronova Xi'an Bingo Intelligent Aviation Technology oko masovne proizvodnje kamikaza dronova za Rusiju. Ova otkrića stvaraju novu hitnost u debati o mogućoj kineskoj vojnoj podršci Rusiji.

    Bingo je navodno pristao da proizvede i testira 100 prototipa dronova ZT-180 prije nego što ih isporuči ruskom Ministarstvu odbrane do aprila 2023. Vojni stručnjaci vjeruju da ZT-180 može nositi bojevu glavu od 35 do 50 kilograma težine.

    Izvori njemačkog magazina vjeruju da bi dizajn bespilotne letjelice mogao biti sličan dizajnu iranskog kamikaza drona Shaheed 136.

    Nadalje, Bingo navodno planira isporučiti komponente i znanje u Rusiju kako bi ta zemlja mogla samostalno proizvoditi oko 100 dronova mjesečno.

    Njemački list navodi kako je Kina očigledno već imala planove još prošle godine da ruskoj vojsci pruži mnogo značajniju podršku nego što se ranije znalo. Prema informacijama do kojih je došao Der Spiegel, kompanije pod kontrolom kineske vojske planirale su isporuku zamjenskih dijelova za ruske borbene avione SU-27 i druge modele.

    Njemacki list je u svom izvještaju saznao da su očigledno već napravljeni planovi za falsifikovanje otpremnih dokumenata kako bi dijelovi za vojne avione izgledali kao zamjenski dijelovi za civilno zrakoplovstvo.

    U januaru je holandska državna televizija NOS izvestila da su holandski mikročipovi isporučeni ruskoj namjenskoj industriji preko kineskih kompanija. Prema tom izvještaju, analiza ukrajinskih snaga zaplijenjenog ruskog ofanzivnog oružja poput raketa, helikoptera i dronova ili njihovih ostataka pokazala je da su mikročipovi iz Holandije očigledno ugrađeni u 10 od 27 pregledanih ruskih tipova oružja.

    Mjesecima kruže izveštaji među bezbednosnim zvaničnicima u nekoliko zemalja da kineske kompanije ruskoj strani dostavljaju satelitske snimke borbenih zona u Ukrajini. Kao odgovor, američka vlada je nedavno stavila kinesku satelitsku kompaniju Changsha Tianyi Space Science and Technology Institute na svoju listu sankcija. Washington tvrdi da je slike od te kompanije pribavila ruska grupacija Wagner – privatna plaćenička jedinica ozloglašena po svojoj brutalnosti – kako bi omogućila “borbene operacije u Ukrajini”.

    Vlada u Berlinu također ima informacije koje sugeriraju da Kina također isporučuje komercijalno dostupne dronove ruskim kupcima koji se također mogu koristiti u izviđačke svrhe u sklopu rata u Ukrajini. Vojni zvaničnici ove uređaje nazivaju uređajima s dvostrukom namjenom jer su korisni i u civilnoj i u vojnoj primjeni.

    Prema informacijama do kojih je došao Der Spiegel, dronove ruskim snagama isporučuju uvozno-izvozne kompanije koje kontročiše Kina preko Ujedinjenih Arapskih Emirata. stričnjaci upućeni u analize ovih dogovora kažu da postoje dokazi koji ukazuju na to da su ruske snage zapravo rasporedile takve dronove za izviđanje duž fronta u Ukrajini.

  • Kina suzdržana u glasanju u UN-u o povlačenju ruskih snaga iz Ukrajine

    Kina suzdržana u glasanju u UN-u o povlačenju ruskih snaga iz Ukrajine

    Kina je bila suzdržana dok je UN donio neobvezujuću rezoluciju pozivajući Rusiju da prekine neprijateljstva i povuče se iz Ukrajine.

    Takođe se poziva na prekid sukoba i mir u Ukrajini, prenosi Rojters.

    Sveukupno, 141 zemlja je izrazila podršku rezoluciji. Protiv je bilo sedam — Rusija, Bjelorusija, Sjeverna Koreja, Sirija, Mali, Eritreja i Nikaragva. Takođe, 32 zemlje su bile suzdržane tokom glasanja.

    Nivo podrške bio je sličan uporedivim prethodnim glasovima Generalne skupštine koji se odnose na rusku vojnu operaciju u Ukrajini.

    Rezolucije Generalne skupštine nisu obavezujuće i imaju uglavnom simboličku težinu u Ujedinjenim nacijama. Međutim, za razliku od Savjeta bezbjednosti, Rusija ne može jednostrano staviti veto na njih.

    Ministri spoljnih poslova i diplomate iz više od 75 zemalja obratili su se skupštini tokom dvodnevne debate, a mnogi su pozvali na podršku rezoluciji koja podržava teritorijalni integritet Ukrajine.

  • Bocan-Harčenko: U interesu Zapada je da sukob traje što duže

    Bocan-Harčenko: U interesu Zapada je da sukob traje što duže

    Ambasador Rusije u Srbiji Bocan-Harčenko izjavio je da je cilj Moskve da se specijalna vojna operacija u Ukrajini završi što prije, uz minimalne vojne i civilne žrtve, kao i da zaštiti interese ruskog naroda, ali da se od Zapada, pa i Ukrajine, koja, kako je naveo, nije odlučujući faktor, čuje samo za sukob.

    Potpuno je jasno da volje da se konflikt završi nema na strani Kijeva i Zapada – rekao je Bocan-Harčenko u razgovoru za Tanjug povodom godišnjice sukoba i ocijenio da se na Srbiju zbog principijelnog stava da Rusiji ne uvede sankcije vrši “neviđen pritisak”.

    Na pitanje kako vidi to koliko je na spoljnopolitičku poziciju Srbije uticao stav da Moskvi ne uvede sankcije, podsjeća da je Srbija bila izložena stalnim pritiscima još od kraja 80-ih.

    • Sada je taj pritisak u porastu, neviđen pritisak zbog principijelnog stava i izdržljivosti koju Srbija i predsjednik Srbije pokazuje, i mi to razumijemo – rekao je on.

    Situacija je, kako kaže, postala još teža za Srbiju koja je u februaru 2022. usvojila stav da ne pristaje na sankcije.

    • Zapad traži da se Srbija pridruži sankcijama ili kako kažu spoljnoj politici EU, ponavljaju da od toga zavisi evropski put, taj položaj je veoma težak – kazao je on.

    Dodao je da je želja Zapada da priča sa Beogradom samo o dvije stvari – sankcijama protiv Rusije i tzv. Kosovu, a traže ustupke od Srbije.

    Na pitanje kako vidi odnose Srbije i Rusije Bocan Harčenko kaže da se nada da će Srbija ostati i dalje posvećena stavu po pitanju sankcija, što Rusija veoma cijeni.

    Taj Zapad sad usvaja novi paket sankcija Rusiji, a bilo je oko 14.000 sankcija, što je presedan u istoriji, rekao je Bocan-Harčenko.

    Za godinu dana u saradnji sa Srbijom bile su, kako kaže stvorene prepreke, ali se ona uglavnom odvijala na zadovoljavajući način.

    -Očekujem da nastavimo bilateralnu saradnju – kazao je ambasador.

    Na pitanje kako vidi izjave sprskih zvaničnika koji pominju eventualno uvođenje sankcija, kaže da uvijek polaze od realnosti, poštujući svaku izjavu.

    • Predsjednik Vučić je rekao da ne isključuje tu mogućnost, ali navodi da aktuelni stav odgovara nacionalnom interesu – kazao je ambasador.

    On je ocijenio da takve izjave pokazuju da Vučić ništa ne krije, da otvoreno pokazuje zabrinutost, prije svega zbog pritisaka.

    • Ali nisam stekao utisak da je ta izjava nagovještaj sankcija koje mogu uslijediti uskoro – naveo je Bocan-Harčenko.

    Na pitanje da li Srbija može biti uvjerena da Moskva neće mijenjati stav po pitanju nezavisnosti tzv. Kosova, kaže “apsolutno”.

    • Stav je u sklopu naših bratskih odnosa, a drugo je da je Rusija posvećena međunarodnom pravu i smatra da je Rezolucija 1244 SB UN temelj za rješavanje kosovskog pitanja – naveo je Bocan-Harčenko.

    Kaže da je ruski stav o nepriznanju tzv. Kosova principijelan.

    • Tu se ništa ne mijenja, nastavlja se naša saradnja oko Kosova u međunarodnim institucijama, prije svega u Savjetu bezbjednosti UN čija je Rusija stalna članica – istakao je on.

    Ambasador je rekao da nema nikakvih promjena i u odnosu na ciljeve koje je ruski predsjednik Vladimir Putin postavio kada je prije godinu dana pokrenuta specijalna vojna operacija, tako da će svi zadaci biti ispunjeni na dostojanstven način.

    Na ocjenu da se čini da na obje strane nedostaje volja za pokretanjem pregovora i postizanjem sporazuma, Bocan-Harčenko navodi da je Rusija od samog početka bila za pregovore, a da je Ukrajina preko noći odustala od platforme razmatrane u Istanbulu u proljeće 2022.

    O odnosu Ukrajine prema pregovorima, kako kaže, najbolje govori to što je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski potpisao naredbu koja zabranjuje razgovore.

    -U svakom slučaju do sada nismo čuli nikakve ozbiljne ponude za rješenje sukoba – rekao je Bocan-Harčenko i dodao da je za mir potrebna politička volja Zapada i Kijeva, što je konstatovano i na sastancima visokih ruskih zvaničnika sa kineskim diplomatom Vang Јiem u Moskvi.

    Za mirovni prijedlog Zelenskog rekao je da nije realan i prihvatljiv ni za početak nekih ozbiljnijih razgovora.

    • U Istanbulu smo imali nacrt, ali je kijevski režim preko noći odustao, jer mu je Zapad naložio da dalje ne pregovara, uz obećanje da će mu povećati isporuku oružja. Zato sukob tako dugo traje – rekao je on i podsjetio da je Turska odigrala dosta dobro posredničku ulogu.

    Na pitanje kakva je situacija danas u Rusiji, godinu dana kasnije, kaže da u Rusiji ima razumijevanja za ciljeve specijalne vojne operacije, za situaciju kada ruski predsjednik nije imao drugu mogućnost osim korišćenja snage da zaštiti interese ruskog naroda, što slijed događaja potvrđuje.

    • Naš cilj je da se završi sukob koji je počeo 2014. godine, krvavim državnim udarom, a traje duže od osam godina tokom kojih je Rusija dosljedno i istrajno tražila mirovno rješenje, na osnovu Minskih sporazuma – rekao je on.

    Naveo je da je bilo puno laži od strane Zapada i režima u Kijevu i da je Angela Merkel, kako je podsjetio, priznala da je za njih to bila diplomatska igra koja bi Kijevu dala mogućnost da pripremi svoju vojsku za dalje osvajanje Donbasa.

    Ukrajinci su, kako je dodao, suprotno svim ugovorima naglo pojačali bombardovanje Donbasa još 17. februara 2022.

    Naglasio je da u Rusiji vlada jedinstvo vojske i naroda, privreda je u razvoju, posebno odbrambena, a nema štete ni u socijalnoj sferi u koju su uključena četiri nova subjekta Federacije.

    -Najavljivali su da će ruska ekonomija biti uništena odmah nakon prvog paketa sankcija, a ona je u nekim sferama postala još efikasnija – naveo je ambasador.

    Na pitanje da li su očekivali da će operacija trajati ovoliko i koliko smo daleko od njenog okončanja, kaže da vremenskih okvira nije bilo i da se ne bavi nagađanjma

    Na pitanje kako vidi slijed događaja u Ukrajini i predviđanja stručnjaka da će uslijediti i ukrajinska i ruska ofanziva, kaže da postoje planovi koje znaju samo vrhovni komandant i Ministarstvo odbrane i Generalštab.

    -Najvažniji razlog zašto sve traje duže su isporuke naoružanja SAD, Njemačke i niza drugih zapadnih zemalja, a njima je cilj nastavak sukoba i slabljenje Rusije – rekao je ambasador.

    Sve se, kaže, radi na osnovu planova, ruska vojska će ići korak po korak. Već su oslobođene velike teritorije, obnavlja se infrastruktura, uključujući i socijalnu.

    Na pitanje koliko građana Rusije živi u Srbiji i da li je zadovoljan njihovim položajem, kaže da su procjene oko 150.000, ali da tačnih podataka nema, i dodaje da su uslovi u Srbiji povoljni za život i poslovanje.

  • Kalabuhov: Završetak operacije kada više ne bude bilo prijetnji, Rusija ne može biti poražena

    Kalabuhov: Završetak operacije kada više ne bude bilo prijetnji, Rusija ne može biti poražena

    Ambasador Ruske Federacije u BiH Igor Kalabuhov rekao da će završetak specijalne vojne operacije u Ukrajini biti okončan kada Rusija ostvari sve svoje ciljeve i ne bude bilo prijetnji po njenu nacionalnu bezbjednost.

    “Naši prijedlozi su na stolu. Kada druga strana bude spremna da vodi pregovore tada možemo govoriti o nekoj završnoj fazi, ali za sada su sve opcije otvorene”, rekao je ambasador Kalabuhov.

    Govoreći od navršenih godinu dana od početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, on je rekao da je glavni cilj zaštita ruskog naroda i oslobađanje stanovništva Donbasa.

    “Ukrajince koriste kao topovsko meso. Oni protiv nas vode kombinovani rat, a mi ćemo ostvarivati svoje ciljeve i za nas nije bitno ko je na drugoj strani”, rekao je Kalabuhov za RTRS.

    On ističe da je jedan od ostalih ciljeva modernizacija Rusije, pravljenje takvih metoda i mehanizama da njena privreda radi bolje, da ljudi rade i žive bolje.

    “To je kreiranje novog multipolarnog svijeta koji bi imao sigurnost, dobrobit, u kojoj bi svaka država bila ravnopravna. Ali znamo i da Zapad ima svoje ciljeve, a to je rat protiv Rusije, koji je sada postao hibridan i koriste svakakve metode, testiraju svoja naoružanja tamo. Njihov cilj je strateški poraz Rusije i oni se bore upravo protiv ruske civilizacije u cjelini”, rekao je Kalabuhov.

    On je istakao da Rusija nikako ne može biti poražena i da se sada vide naznake da će njegova zemlja iz ovoga izaći još snažnija.

    “Ukrajina je, nažalost, postala instrument Zapada, kao laboratorija protiv Rusije. Zapad ratuje protiv Rusije do zadnjeg Ukrajinca”, rekao je Kalabuhov.

    Govoreći o dijelovima zemlje koji su se na referendumima pripojili Rusiji, ali nisu u cjelosti pod kontrolom ruske vojske, Kalabuhov je rekao da će Rusija sve teritorije osloboditi od ukrajinske okupacije.

    “Čim ukrajinske snage dobiju snažno naoružanje, mi ćemo to uzimati u obzir i to će sigurno biti ciljevi produžetka vojne operacije”, rekao je ruski ambasador.

    On ističe da situacija sa takozvanim sankcijama, koje su u stvari jednostrane restrikcije, imaju karakter bez presedana za jednu državu i to je podsticaj za Rusiju i njenu ekonomiju.

    “Mislili su da će se desiti kolaps ruske ekonomije, ali zvanični podaci pokazuju da takvog kolapsa nema, nego se bilježi rast ruske privrede i poljoprivrede. Amerika gazi svijet koljenom, a ima 31 trilion dolara unutrašnjeg duga i cijeli svijet može upasti u kolaps zbog toga”, rekao je Kalabuhov.

    Govoreći o najavi povlačenja Rusije iz sporazuma o strateškom naoružanju, Kalabuhov je podsjetio da je SAD do sada uvijek izlazila iz ovakvih sporazuma, počev od Sovjetskog saveza, a sada kada je Rusija moćna Amerikanci krive njegovu zemlju da žele izaći iz ovog sporazuma.

    “Jedna od posljedica ovog što se sada dešava je mogućnost našeg suvereniteta, mogućnost da vodimo razgovore sa ovakve pozicije, za koju mislimo da je zgodna za Rusiju zbog naših nacionalnih interesa. Vodeći rat protiv nas, oni žele kontrolisati i ovaj dio i nas krive da nešto narušavamo, što nije tačno”, rekao je Kalabuhov.

    On je rekao da će Rusija početi ozbiljne razgovore kada oni budu spremni da priznaju ruske interese, kojima brane, ne granice udaljene hiljadama kilometara, nego se brane se od približavanja infrastrukture Natoa njenim granicama.

    “Kada se otrijezne i postanu realistični, onda ćemo početi ozbiljne razgovore, ne samo o pitanju naoružanja, nego i pitanja koja se tiču sigurnosti, koje su oni odbacili. Oni rade svoje, a krive nas”, rekao je Kalabuhov, uz ocjenu da je i Evropska unija “izgubila kompas”, a ima dosta naoružanja.

    Ruski ambasador u BiH je istakao da Dan zaštitnika otadžbine, koji je za Rusiju vrlo značajan, ove godine ima poseban značaj.