Oznaka: ukrajina

Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski ocijenio je danas da ruske snage ne napadaju ostale evropske zemlje samo zato što ih sputavaju Ukrajinci i Ukrajinke sa oružjem u rukama i pod plavo-žutom zastavom.

“Svako ko djeluje na frontu, svako ko štiti državu od ruskih diverzanata i terora, svako ko obavlja borbene zadatke, zaslužuje zahvalnost i poštovanje. Ruske ubice i mučitelji ne napreduju dalje kroz Evropu samo zato što ih sputavaju Ukrajinci i Ukrajinke sa oružjem u rukama i pod plavo-žutom zastavom”, rekao je on u večernjem video obraćanu, prenosi Ukrinform.

Zelenski je dodao da je u Ukrajini bilo mnogo zidova kuća i crkava koji su sada spaljeni i srušeni od ruskih granata, što kako je naveo, veoma rječito govori o tome ko tačno treba da stane kako bi se zaustavio rat, prenosi Tanjug.

Zelenski se u svom obraćanju nije direktno osvrnuo na papu Franju ili njegove izjave, ali je rekao da papine ideje nemaju nikakve veze sa naporima vjerskih ličnosti u Ukrajini da pomognu zemlji, prenio je ranije Rojters.

Marija Zaharova izjavila je da se papa Franja u pozivu da se rat u Ukrajini okonča pregovorima nije obraćao Kijevu, već Zapadu.

Kako je navela, Zapad koristi Ukrajinu kao instrument za ostvarivanje svojih ambicija.

Zaharova je rekla za agenciju ANSA da je papa u intervjuu u subotu za jednu švajcarsku televiziju tražio od Zapada da ostavi po strani svoje ambicije i da prizna da su one pogrešne.

Zaharova je navela da Rusija nikada nije blokirala pregovore sa Ukrajinom.

“Svaki stručnjak, svaki političar, svaki diplomata danas shvata da je situacija u Ukrajini “u ćorsokaku” i zbog toga mnoge diplomate i zemlje pozivaju na pregovore”, navela je Zaharova.

Direktor Kancelarije za medije Vatikana Mateo Bruni izjavio je da papa Franja u intervjuu za švajcarski javni servis RSI, koji je prethodno objavljen, nije tražio od Ukrajine da se preda, kako su preneli neki mediji, već je nameravao da pozove na prekid vatre i da ukaže na “hrabrost pregovora”.

Rusija je počela koristiti snažnu vazdušnu bombu koja je desetkovala ukrajinsku obranu i narušila ravnotežu na prvim crtama fronta.

To je učinjeno pretvaranjem jednostavnog oružja iz sovjetske ere u leteću bombu koja može napraviti krater širok petnaest metara.

Bomba se zove FAB-1500, oružje je od 1,5 tona, a gotovo polovina se sastoji od eksploziva. Ispušta se iz borbenih aviona s udaljenosti od 60-70 kilometara, izvan dometa većine ukrajinskih protivvazdušnih oružja. FAB-1500 još je jedan primjer kako Rusija vodi rat u Ukrajini, nanoseći golema razaranja prije nego što pokuša zauzeti teritoriju, piše CNN.

Nedavni snimci s fronta u Donjeckoj regiji ilustriraju ogromnu snagu ovih bombi koje su pogađale termoelektrane, fabrike i nebodere – mjesta s kojih Ukrajinci koordinišu svoju obranu.

FAB-1500 usmjerava se prema svojoj meti pomoću sistema za navođenje i preklopnih krila koja mu omogućuju da klizi prema njoj.

Josef Trevitik, koji je pisao o razvoju bombe za TheWarZone, kaže da ovo oružje “nudi novu i daleko destruktivniju opciju izdvojenog udara za mnoge ruske taktičke avione, dok takođerpomaže pilotima da ostanu dalje od neprijateljske obrane”.

Jedan vojnik iz ukrajinske 46. samostalne vazdušno-mobilne brigade iz grada Krasnohorivke prošle sedmice je rekao sljedeće za CNN:

“Ranije smo bili granatirani samo artiljerijom. Sada su Rusi počeli napadati grad agresivnije i koristiti sredstva poput FAB-1500. Zašto to koriste? Zato što nanosi vrlo ozbiljnu štetu. Ako preživiš, sigurno ćeš zadobiti kontuzije. To stavlja velik pritisak na moral vojnika. Ne mogu svi naši momci to izdržati iako su se do sada više-manje navikli na FAB-500. FAB-1500 je pakao.”

Masovno korištenje FAB bombi kod Avdejevke
Korištenje FAB bombi postalo je ključni element u ruskoj ofanzivi u Donjeckoj regiji, posebno u sravnjivanju sa zemljom ukrajinske obrane oko Avdejevke, koja je pala u oktobru.

“Uoči i tijekom bitke za Avdijivku stotine vazdušnih bombi lansirane su u roku od nekoliko dana. Samo u 48 sati u pravcu Avdejevke korišteno ih je 250”, rekao je Jurij Ihnat, portparol ukrajinskih vazdušnih snaga za CNN.

FAB-1500 je najmoćniji u porodici “glupih bombi” iz sovjetske ere koje se sada u fabrici blizu Moskve prilagođavaju u jeftinu, ali moćnu verziju projektila.

Džastin Bronk, viši naučni saradnik na Royal United Services Instituteu u Londonu, kaže da je “proizvodnja kliznih bombi usko grlo, dok osnovni eksplozivni paket Rusi imaju u ogromnom broju”.

Dakle, Rusi imaju vrlo jaku vatrenu moć kojom mogu djelovati na fiksnu obranu, povećavajući ukrajinske žrtve, iako još uvijek nedovoljno da iz temelja promijene bojište.

“Ovo nije jeftina ili brza transformacija, ali ipak je puno manje od miliona dolara, koliko košta projektil. To je sitniš u poređenju s cijenom projektila”, rekao je Ihnat za CNN.

Ruski vojni blogeri počeli su govoriti o oružju prošlog septembra, kada se testirala njegova tačnost. Telegram kanal Fighterbomber primijetio je da je nakon mnogo mjeseci pokušaja i pogrešaka FAB-1500 prvi put precizno pogodio svoju metu na frontu.

Fighterbomber, koji je blizak ruskoj vojsci i ima gotovo pola miliona pretplatnika, tvrdi da je novorazvijeni klizni komplet povećao domet bombi. Takođe je potvrdio da je FAB-1500 bio precizan unutar pet metara.

U roku od nekoliko sedmica ukrajinski i ruski izvori govorili su o korištenju masivne bombe u Hersonu na jugu i Harkovu na sjeveru.

Fabriku posjetio i Šojgu
Zatim je u januaru ruski ministar obrane Sergej Šojgu viđen u obilasku fabrike JSC Tactical Missiles Corporation , velikog proizvođača oružja, u moskovskoj regiji, gdje su mu pokazana sklopiva krila razvijena za bombu.

Kompanija je rekla da je razvila “visoko preciznu” municiju pretvarajući stare bombe slobodnog pada u oružje koje će kliziti do cilja.

Direktor fabrike ponosno je izvijestio Šojgua da je produktivnost porasla za 40 % jer se prešlo na proizvodnju 24/7.

Bronk napominje da se konvertirane FAB bombe mogu koristiti samo protiv fiksnih ciljeva, ali u žestokom ratu na istoku glavni ukrajinski položaji su opšte poznati Rusima.

Ruski avioni koji šalju ove bombe nisu neranjivi. Ukrajinske vazdušne snage tvrde da su u prošlim sedmicama oborile nekoliko lovaca Su-34.

Ali, većina ukrajinske protivvazušne obrane nema domet da bi mogla pogoditi avione udaljene 70-ak kilometara.

Problemi za ukrajinsku PVO
“Naša PVO postaje sve jača, ali još uvijek nemamo dovoljno kapaciteta. Njihov cilj nije samo pogoditi naše položaje na prvoj crti već vođene klizne bombe lete dalje iza naših branitelja kako bi pogodile komandna mjesta, zalihe, municiju i tako dalje”, rekao je Ihnat.

“Bombarderi Su-35 i Su-34 ne prilaze toliko blizu koliko bismo željeli. Ipak, da imamo više dalekometne PVO, mogli bismo srušiti ove avione dalje od svojih linija”, dodao je.

Bronk kaže da je razvoj klizećih bombi dao Rusima mogućnost da učinkovitije koriste svoje taktičke vazdušne snage (za razliku od bombardera dugog dometa) nakon njihove ograničene uloge u prvoj fazi rata. On kaže da je američki Patriot praktično jedina obrana koja ima domet da se suprotstavi ovoj prijetnji, ali Ukrajinci imaju ograničen broj tog oružja. A rakete koje koriste Patrioti nedostaju im zbog kašnjenja američkog Kongresa u usvajanju daljeg paketa vojne pomoći Ukrajini.

Naizgled neiscrpne zalihe
Ukrajinski zvaničnici, od predsjednika Volodimira Zelenskog naniže, gotovo svakodnevno traže PVO oružje većeg dometa kako bi se Ukrajina obranila od ruske vazdušne prijetnje. Borbeni avioni F-16 na kojima sada treniraju ukrajinski piloti vjerovatno neće poletjeti iznad Ukrajine do druge polovine ove godine, ali bi mogli prisiliti ruske borbene avione da se drže podalje.

U međuvremenu su ukrajinske snage na prvim linijama, posebno u Donjecku, izložene snažnim ruskim vazdušnim udarima – ponekad više od 100 u jednom danu.

Baš kao što su Rusi prethodno izbrisali ukrajinske položaje intenzivnom artiljerijom, sada koriste naizgled neiscrpne zalihe ovih razornih bombi kako bi ostavili ukrajinske snage bez sredstava za obranu i bez skloništa, prenosi Index.hr.

Ukrajinske snage primorane su da, zbog naleta ruske vojske, praktikuju pristup “aktivnoj odbrani”, što znači da napadaju ruske jedinice u pokretu.

Da bi zaustavili rusku navalu, oni se ukopavaju. Zapadno od Avdejevke Ukrajinci kopaju rovove i protivtenkovske rovove, prenose strani mediji.

Ustvari, kako se navodi, oni grade identična utvrđenja kakva su Rusi izgradili na svojoj strani fronta prije neuspjele ukrajinske ofanzive prošlog ljeta.

Volstrit žurnal podsjeća da je Kijev u novembru najavio izgradnju široke mreže utvrđenja duž linija fronta, posebno u oblasti u blizini Avdejevke.

Predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je na ubrzanje izgradnje i zamolio privatne donatore da se pridruže akciji.

Ukrajinski premijer Denis Šmihal rekao je u ponedjeljak da je za izgradnju barijera izdvojeno 800 miliona dolara. Međutim, zapadni zvaničnici i ukrajinski vojnici tvrde da nije bilo značajnijih pomaka na terenu i da bi se to moglo pokazati kao veliki problem za ukrajinsku odbranu.

“Nedostatak slojevitih odbrambenih pozicija zabrinjava ukrajinsku stranu. Situacija bi mogla da postane kritična”, smatra Franc-Štefan Gadi, analitičar odbrane sa adresom u Beču.

Ukrajinski vojnici, prema posljednjem izvještaju, primorani su da se ukopaju umjesto da odvlače pažnju neprijatelja. Često to rade pod neprijateljskom vatrom.

“Okolnosti su takve da moramo sami da kopamo i pravimo rovove”, kaže Žorin, komandant jedne ukrajinske jedinice koja je branila Avdejevku.

On se nada da su odbrambene linije grada Pokrovska dovoljno jake da izdrže ruski napad u narednim nedjeljama.

Ali, Rusi su se mjesecima pripremali za ukrajinsku ljetnju ofanzivu i ukrajinski vojnici su se našli pred lavirintom rovova, utvrđenja, minskih polja i betonskih položaja koje je bilo gotovo nemoguće preći.

Jasno je da se Ukrajinci nisu podjednako dobro pripremili za juriš Rusa. Ali na toj strani je nedostajalo ljudstva, dok ruski vojni planeri imaju na raspolaganju gotovo nepresušan ljudski rezervoar.

Veliki ukrajinski problem, navodi “Volstrit žurnal”, je nedostatak radne snage. Ukrajinski zvaničnici kažu da je od oko milion vojnika samo 300.000 aktivno učestvovalo u ratu. Pitanje je dokle će moći da odlažu mobilizaciju.

Dodatni problem predstavlja nedostatak municije i opreme, što ne povećava sklonost Ukrajinaca da se sami prijavljuju, komentariše američki list. Rusija, s druge strane, ima mnogo više vojnika na raspolaganju, ali oni su nespremni i to donekle neutrališe ukrajinske probleme.

“Ruski komandanti se bore da organizuju složenije vojne operacije. Oni komanduju neiskusnim jedinicama, a njihovi zahtjevi su nerealni jer su pod političkim pritiskom da postignu rezultate”, rekao je zvaničnik NATO za američki dnevnik.

On je dodao da iako je ukrajinska odbrana manjkava i neujednačena, “ruske snage su loše opremljene za značajne uspjehe”, smatraju oni.

Međutim, prema ukrajinskim obavještajnim podacima, Rusi svakog mjeseca regrutuju 30.000 novih vojnika. To im pomaže da održe pritisak na ukrajinsku stranu, koja je za dvije godine rata izgubila mnogo iskusnih boraca.

Ljudski život je malo vredan u ruskoj vojsci: jedan ruski vojni bloger je rekao da je 16.000 ruskih vojnika platilo glavom za pad Avdejevke. Izgubili su i svu moć svog oružja. Međutim, trenutno imaju dovoljno ljudi i dovoljno artiljerijske municije da nastave da udaraju po ukrajinskim linijama.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, kao i najviši vojni zvaničnici ze zemlje, u velikom su problemu, piše Vašington post.

Prema navodima tog lista, iako je Zelenski obećao svojim međunarodnim partnerima da će se Ukrajina snaći u borbi ako dobije oružje i druge vidove pomoći, ukrajinski predsednik i najviši vojni komandanti do sada nisu uspeli da osmisle jasan plan za regrutaciju hiljada novih vojnika koji su kritično potrebni.

“Sve manji broj borbeno sposobnih ukrajinskih trupa sada je strateška kriza koja je barem delimično bila kriva za povlačenje iz Avdejevke i okolnih sela, gde su ukrajinske snage bile brojčano nadjačane”, navodi američki list.

Nesposobnost Zelenskog da postigne politički konsenzus oko strategije za mobilizaciju dovelo je do dubokih podela u ukrajinskom parlamentu i društvu. Smena glavnokomandujućeg Valerija Zalužnog nije iznedrila jasnu strategiju za mobilizaciju iako je to bio jedan od razloga za ovaj potez, navodi “Vašington post” i dodaje da ni novi glavnokomandujući Aleksandar Sirski ni predsedništvo ne znaju šta je sa 700.000 od ukupno milion novih regruta koji se još nisu pojavili na frontu.

Povrh toga, tu je činjenica da i zapadni mediji ističu da se procene ukrajinskog predsednika o gubicima vojnika od eskalacije sukoba ne poklapaju sa realnim stanjem.

“Zelenski već dugo pokušava da kontroliše javne poruke o stanju rata kako bi sačuvao moral u javnosti. On je prošlog vikenda prvi put u javnost izneo broj poginulih ukrajinskih vojnika, rekavši da je od februara 2022. ubijeno 31.000, a ova brojka nije mogla biti nezavisno potvrđena, piše “Vašington post”.

S druge strane, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je krajem februara da je Ukrajina od početka rata izgubila više od 444.000 vojnika.

U procene Zelenskog nije bio ubeđen ni “Njujork tajms”, koji se prvi oglasio nakon tvrdnji ukrajinskog predsednika.

“Broj stradalih pripadnika Oružanih snaga Ukrajine u poslednje dve godine sukoba, koji je naveo Zelenski, u suprotnosti je sa procenama američkih zvaničnika koji su prošlo leto gubitke procenili na mnogo više, rekavši da je blizu 70.000 Ukrajinaca stradalo, dok je između 100 i 120.000 ranjeno”, objavio je američki list, a prenele su Novosti i ruski portal Raša tudej Balkan.

BBC u svojoj reportaži o stanju u istočnoj Ukrajini, piše o naletima ruske vojske nakon pada ključnog grada Avdejevke.

Prema rečima dopisnik britanskog javnog servisa Džejmsa Voterhausa, tok rata nije se samo promenio nego i Rusi ubrzano “stiskaju”.

Podseća se da je Rusija zauzela strateški važan grad Avdejevku, a od tada su ruske snage napredovale dalje na zapad i zauzeli su nekoliko sela. Ukrajina kaže da se njihove snage “drže”. Međutim, BBC piše da ruske snage sada napadaju u pet područja duž linije fronta od 1.100 kilometara.

Linija fronta polako se približava ka gradovima Pokrovsk, Kostantjinjevka i Kramatorsk sada se suočavaju sa situacijom da im se linije borbe približavaju velikom brzinom.

“Svugde je strašno. Cela zemlja gori”, rekla je za BBC Marija, Ukrajinka koja je dva puta bežala zbog rata koji se približio i njenoj kući. “Na žalost, svi znamo šta nas čeka”, dodala je ona.

Rusija sve vreme koristi svoju brojčanu nadmoć, ali i nadmoć u vazduhu i rezerve municije kako bi neumorno nastavila da napreduje, a naročito u vreme kada je zapadna vojna pomoć Ukrajini pri kraju ili je koči domaća politika.

Evakuacija iz naselja na prvoj liniji je obavezna za porodice s decom. Ali, uprkos tome, tome, 15 dece još uvek je ostalo u Torecku. Anton Pron iz policijskog odreda za evakuaciju, tzv. Belih anđela, koji pomaže u evakuaciji ljudi iz gradova na prvoj liniji, kaže da je situacija svakim danom sve gora.

“Stalno nas granatiraju”, kaže pa dodaje: “Neprijateljska avijacija radi sve vreme. Rusi bacaju bombe samo na stambene kuće.”

Mnogi Ukrajinci s kojima je reporter BBC razgovaraju kažu da su pre godinu dana mislili da će njihova zemlja uspeti da se odupre Rusija, ali da sada to više ne misle.