Oznaka: ukrajina

Osnivač i vođa ruske grupe plaćenika “Vagner”, Jevgenij Prigožin, obratio se javnosti putem društvenih mreža, šaljući poruku da su ih ukrajinske trupe “stisle”.

“Oružane snage Ukrajine stvorile su brojne grupe da blokiraju ‘Vagnerove’ borce. Oglašavm se kako bih digao uzbunu i zaštitio naše trupe, inače ćemo svi biti s**bani”, navodno je rekao Prigožin.

Poruka je objavljena i preneta na društvenim mrežama, između ostalog i na Tviteru, a na njoj se čuje navodno Prigožinov glas koji izgovara to upozorenje.

Autentičnost poruke nije za sada potvrđena, a objavljena je i na tviter nalogu “War Monitor”.

Vođa grupe “Vagner” je besan zbog situacije u Bahmutu, gradu u i oko kog se vode najžešće bitke već nekoliko meseci. Gubici obe strane u toj krvavoj bitci su nemerljivi, kako u ljudstvu, tako i u oružju i municiji. Grad je sravnjen sa zemljom, a kao dokaz je i snimak koji je upravo Prigožin objavio krajem prošle sedemice, a na kom su borci “Vagnera” koji stoje na razrušenoj zgradi dok se vidi da je oko njih prava pustoš.

“Skoro u centru Bahmuta”, naveo je on u opisu video-snimka.

Skoro svi svetski mediji preneli su da je pitanje dana kada će Bahmut pasti u ruke Rusa, a i sami ukrajinski zvaničnici su tako govorili. Navodno je i glavnokomandujući ukrajinskim oružanim snagama general Valerij Zalužni zatražio od predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog da naredi povlačenje ukrajinske vojske iz Bahmuta. Kako je naveo nemački Bild, Zelenski je to odbio.

Čak su mu i iz Vašingtona sugerisali da se okane tog grada jer, čak i da Rusi pobede, to neće bitno uticati na tok rata.

Ali, onda je došlo do preokreta. Najpre je iz predsedničke kancelarije saopšteno da se Zelenski sastao s generalima ukrajinske vojske i da su se svi složili da se odbrana Bahmuta nastavi, a potom je ukrajinski predsednik poslao poruku ukrajinskim vojnicima, u kojoj je, između ostalog, rekao da nađu snagu za odbranu Bahmuta i da ni jedan deo tog grada ne sme pasti u ruke Rusa.

S druge strane, ukrajinske trupe, kojih u Bahmutu prema procenama Instituta za proučavanje rata ima oko 10.000, na ivici su snaga i kako prenose mediji – ne vide poentu odbrane opkoljenog grada iz kog ne mogu ni da izađu bezbedno.

Činjenica je da ruske snage napreduju i da imaju novu taktiku vojnog delovanja, u kojoj bukvalno drobe sve pred sobom, smatra hrvatski vojni analitičar.

“Bahmut su već zdrobili, samo je pitanje na koji način će ući u taj grad’, kazao je vojni analitičar Marinko Ogorec u emisiji Hrvatskog radija “U mreži Prvog”.

Napominje, međutim, da nema relevantnih informacija ni s jedne strane kako se bitke odvijaju, tako da je vrlo teško proceniti o čemu se radi.

Što duže traje rat to je veća mogućnost incidenta koji bi onda povukao lanac događaja s posledicama koje je onda teško predvideti, ističe pak spoljnopolitički komentator HRT-a Tomislav Jakić, koji podseća na nedavnu izjavu ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je zapretio da bi “sledeća Ukrajina mogla biti Moldavija”.

“Ljudski faktor je objektivno, nepredvidiv. Ne znamo šta može da učiniti jedna ukrajinska jedinica koja će se naći u bezizlaznoj poziciji, a šta mogu da napraviti plaćenici u Ukrajini ako budu u bezizlaznoj situaciji”, dodaje Jakić.

Ukrajina je odlučila da se pripremi za sukob sa Rusijom nakon što se Volodimir Zelenski sastao sa Vladimirom Putinom u Parizu u decembru 2019. godine.

To je izjavio sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Aleksej Danilov za “24 telekanal”.

“Da se ​​nismo pripremali, onda definitivno ne bismo imali ovaj rezultat koji imamo. Mogu da kažem da je aparat Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu počeo da se priprema za ove procese posle decembra 2019. godine, nakon što je predsednik naše zemlje posetio Pariz, gde je održan prvi i poslednji sastanak sa predsednikom Putinom”, rekao je on.

Putin i Zelenski sastali su se 2019. na samitu u “normandijskom formatu” u Parizu. Istovremeno, ruski predsednik održao je i bilateralne sastanke – sa Zelenskim, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i sa tadašnjom nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Početkom decembra 2022. Angela Merkel je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje. Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland. Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da su ga ove izjave iznenadile, budući da je računao na iskrenu želju evropskih zemalja da učvrste mir i izbegnu vojni sukob u Ukrajini.

Ruska vojska uskoro će osloboditi grad Zaporožje, koji je trenutno pod kontrolom ukrajinskih snaga, izjavio je guverner Zaporoške oblasti Jevgenij Balicki.
“Siguran sam da će Zaporožje biti oslobođeno u bliskoj budućnosti. Možda za mjesec ili godinu – to zavisi od naših vojnika”, rekao je Balicki za televiziju “Krim-24”.

On je naglasio da će Zaporožje biti rusko, prenio je TASS.

“To pitanje je za nas zatvoreno”, dodao je Balicki.

Balicki je prošlog mjeseca saopštio da ruske snage kontrolišu oko 62,5 odsto teritorije Zaporoške oblasti. Ruska vojska je tokom ofanzive u toj regiji krajem januara preuzela kontrolu nad devet naselja koja su bila pod kontrolom Oružanih snaga Ukrajine.

Uprkos svim vestima da su ruske snage opkolile Bahmut i da je pitanje trenutka kada će grad pasti, ukrajinski predsednik izdao je raređenje da se grad brani.

U Bahmutu su, podsetimo, žestoki okršaji dvestrane sa ogromnim gubicima, kako u ljudstvu tako i u oružju i municiji. Tačni brojevi se verovatno nikada neće saznati, ali iz dana u dan situacija je sve kritičnija.

Ruske trupe predvodi grupa plaćenika Vagner, dok je u gradu koji je postao totalno zgarište ostalo oko 10.000 ukrajinskih vojnika koji su na izmaku snaga, prema Institutu za proučavanje rata.

Iako je sve ukazivalo na to da će se ukrajinske snage povući jer su navodno i počele taktičko povlačenje, iz KiIjeva dolazi potpuno suprotna vest. a to je da je predsednik Ukrajine naredio da se grad odbrani.

Kako je saopšteno iz njegovog kabineta, Zelenski se danas sastao s vojnim vrhom zemlje, a na tom sastanku je odlučeno da se ofanziva nastavi, kao i da se dodatno osnaže pozicije ukrajinske vojske u bahmutu, s čim su se navodno složili i ukrajinski vojni zapovednici.

S druge strane, nemački list Bild danas je objavio, pozivajući se na izvor blizakkijevskom režimu, da između Zelenskog i glavnokomandujućeg ukrajinskim snagama Valerija Zalužnog postoji veliko neslaganje oko Bahmuta. Naime, kako je naveo nemački list, general Zalužni, čija popuparnost raste iz dana u dan, tražio je od Zelenskog da sa se ukrajinske snage povuku iz grada koji je opkoljen, ali se Zelenski s tim nije složio.

Zelenskom se navodno, po tom pitanju obratio i zvanični Vašington koji mu je sugerisao da bi trebalo da se skoncentriše na prolećnu ofanzivu, a Bahmut pusti niz vodu.

I američki ministar odbrane izjavio je danas da ne bi došlo do velike promene u toku rata u Ukrajini ako bi Rusi zaueli Bahmut jer se ne radi ni o kakvoj strateškoj pobedi Rusije”.

Ukrajina planira da blokira Krim tako što će iscrpeti narod, kaže vojni analitičar i pukovnik Oružanih snaga Ukrajine Petro Černik.

“Samo je pitanje vremena kada će borbena grupa, i uopšte svi stanovnici koji se tamo nalaze biti iscrpljeni fizički. Prema logici ratovanja, ovo i nije tako težak zadatak”, sugerisao je Černik za kanal “Gavarit baljšoj Ljvov”, a prenosi Raša tudej Balkan.

Prema njegovim rečima, za sprovođenje ovog plana Ukrajina će morati da uništi Krimski most.

Ipak, bez avijacije i raketa dugog dometa Kijev neće moći da obavi ovaj zadatak, rekao je on. Konkretno, pukovnik veruje da će američki F-16 biti korisni i primenjeni za osvajanje Krima, s tim da je potrebno mnogo aviona.

Da ukrajinska vojska planira da preseče put do Krima, juče je za “RIA Novosti” saopštio član Glavnog saveta regionalne administracije Vladimir Rogov.

“Ukrajinska vojska u proleće planira napad na oslobođene teritorije Zaporožja kako bi izašli na Azovsko more. Njihov glavni zadatak je da preseku naše trupe i put do Krima”, pojasnio je.

SAD ne iznose jasan stava na temu ukrajinskog napada na Krim, jer računaju da bi zauzimanje poluostrva bio pritisak na Rusiju, te da bi je tako primorali da sedne za pregovarački sto, rekao je bivši zvaničnik američke nacionalne obaveštajne službe u Evropi Kris Čivis, za američki list “Hil”.

Prema njegovim rečima, to je ono u šta se Vašington uzda, čak i ako, kako je rekao, ne misli da je moguće da Ukrajina zauzme Krim.

Kako je rekao Čivis, koji je sada saradnik Karnegijeve zadužbine u Vašingtonu, zvaničnici američke administracije su više puta izbegavali pitanja o tome da li će Vašington podržati napore Kijeva po pitanju Krima.

Dok američki zvaničnici obećavaju da će Vašington podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno, oni “ne žele da u potpunosti podrže ambicije Kijeva” na Krimu, navodi se u članku.

Kako prenosi izvor, to je delimično zbog činjenice da će ofanziva ukrajinske strane zahtevati teško naoružanje – rakete dugog dometa, tenkove i avione.
Kijevske vlasti su u proteklom periodu više puta istakle da im misao o napadu na Krim nije strana.

Sekretar ukrajinskog Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane Aleksej Danilov izjavio je početkom februara da Kijev ne isključuje potencijalne napade na teritoriju Ruske Federacije.

“Što se tiče Rusije, niko nam ne brani da za napade koristimo oružje koje je proizvedeno u Ukrajini. Da li mi imamo takvo oružje? Imamo”, rekao je Danilov.
Ideju su potvrdili i Kiril Budanov, koji bi trebalo da bude postavljen za novog ministra odbrane Ukrajine, ali Mihail Podoljak, savetnik šefa kabineta Vladimira Zelenskog, koji je tvrdio da, pošto se dogovorio o isporuci tenkova, Kijev pregovara o nabavci raketa i aviona dužeg dometa za udare na Krim (premda je Zapad odbio da obezbedi takvo oružje).