Oznaka: ukrajina

Osnivač Vagner grupe Jevgenij Prigožin izjavio je da će se sledeće godine kandidovati za predsjednika Ukrajine.

On je to objavio u video poruci na Telegram kanalu Vagner grupe, prenose RIA Novosti.

“Donio sam odluku da se 2024. kandidujem za predsjednika Ukrajine. Na ovom mjestu ću se takmičiti sa Porošenkom i Zelenskim. Ako pobjedim na izborima, onda će sve biti u redu. Granate neće biti potrebne”, rekao je Prigožin.

Rusi se trenutno nalze samo nešto malo više od jednog kilometra od centra Bahmuta, rekao je šef paravojne grupe Vagner Jevgenij Prigožin.

“Eno je zgrada gradske uprave, administrativni centar grada”, rekao je Prigožin pokazujući prstom sa ruskih položaja i dodao da je to udaljeno oko kilometar i dvesta metara, prenela je njegova pres služba Konkord.

On je rekao da su borbe u toku. Kako navodi Frans pres njegove reči nisu mogle odmah da se provere iz nezavisnih izvora.

“Najvažnije je dobiti dobru količinu oružja i napredovati”, rekao je Prigožin koji je u otvorenom sukobu sa ruskom vojnom hijerarhijom posebno oko dobijanja više municije za koju je rekao da je neophodna za nastavak napada na Bahmut.

Prigožinovi ljudi su u prvoj liniji u borbi za Bahmut u kojoj su obe strane pretrpele velike gubitke.

Rusi poslednjih nedelja pokušavaju da opkole taj grad i uspeli su da prekinu više važnih ruta snabdevanja ukrajinskh vojnika.

Iako posmatrači sumnjaju u strateški značaj Bahmuta, sama borba, najduža za jedan grad od početka ruske ofanzive pre više od godinu dana, ima simbolični značaj kako za Kijev tako i za Moskvu, koja hoće da markira pobedu posle više poraza.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski razmotrio je elektronsku peticiju, čiji autori predlažu da Rusija bude zvanično preimenovana u “Moskoviju”, termin “ruski” zamijenjen terminom “moskovski”, a “Ruska federacija” sa „Moskovska federacija“.

Zelenski je naveo da je zatražio od premijera Denisa Šmigala da to pitanje bude sveobuhvatno razrađeno zajedno sa naučnim institucijama, prenosi Ukrajinska pravda.

Predsjednik Ukrajine je ukazao da pitanje pokrenuto u peticiji zahtijeva pažljivo proučavanje, kako u istorijskom, tako iu kulturnom kontekstu i uzimajući u obzir moguće međunarodno-pravne posljedice.

Elektronsku peticiju je potpisalo više od 25.000 građana, a u njoj se navodi da je “istorijski naziv Rusije Moskovija”.

Autori peticije tvrde da “Rusija postoji samo 301 godinu” – od 22. oktobra 1721. godine, kada je, kako navode, “car Petar I proglasio Moskovsko carstvo Ruskom imperijom”.

Nuklearna elektrana u Zaporožju u Ukrajini, koju Rusija drži pod kontrolom, izgubila je potpuno spoljašnje napajanje i koristi dizel generatore.

To je poslednja linija “odbrane” kako bi se sprečilo pregrevanje usled topljenja reaktorskog goriva, saopštila je danas Međunarodna agencija UN za atomsku energiju (IAEA).

Generalni direktor IAEA Rafael Grosi ponovo je upozorio na opasnost nakon ruskog udara na ukrajinsku nuklearnu elektranu.”Svaki put se igramo vatrom i ako dozvolimo da se ova situacija nastavi, jednog dana sreća će nam okrenuti leđa”, rekao je Grosi pred Savetom guvernera IAEA u Beču.

On je apelovao da se svi “posvete zaštiti bezbednosti” centrale, formiranjem posebne zone.

Nuklearna elektrana Zaporožje, koju je ruska vojska okupirala na jugu Ukrajine, isključena je danas sa ukrajinske električne mreže nakon ruskog udara, saopštio je operater Energoatom.

IAEA je navela da je jutros oko pet sati po lokalnom vremenu nuklearka u Zaporožju potpuno izgubila spoljašnje napajanje strujom, kada je poslednji preostali vod od 750 kilovolti isključen, pošto se jedini preostali rezervni vod od 330 kilovolti popravlja nakon što je oštećen pre nekoliko dana.

Predstavnici elektrane, koje je postavila Rusija, demantovali su da je prekinuto napajanje i saopštili da elektrana bezbedno radi na dizel rezervno napajanje.

Obe strane se spremaju da preduzmu veliki vojni korak sa toplijim vremenom i stave Evropu na ivicu velike katastrofe, piše Azija Tajms.

Kako sada izgleda, u Ukrajini postoje dve potencijalne prolećne ofanzive. Bilo koja od ovih ofanziva bila bi opterećena značajnim rizicima za obe strane, navodi taj portal.

Predviđanje ishoda je teško jer mogu intervenisati spoljni igrači, posebno američke i NATO snage, smatra Stiven Brajen viši saradnik u Centru za bezbednosnu politiku i Jorktaun institutu.

Prva ofanziva je prilično poznata. To je prolećna ofanziva koju organizuje ruska vojska.

Tokom mnogo meseci izvršene su značajne pripreme. Rusi su usavršili svoju taktiku, doneli nova ofanzivna oružja i zamenili opremu do sada izgubljenu u ratu, posebno tenkove i borbena vozila pešadije. Jedan izveštaj sugeriše da je ruska proizvodnja tenkova, uključujući T-90 i T-14 Armtas, na visokom nivou. Čini se da je ubrzana i proizvodnja drugog oružja, posebno municije svih vrsta.

Ono što se ne zna je kako će Rusi iskoristiti veliku snagu koju su okupili, koja broji između 200.000 i 300.000. Jedna teorija je da će se pomeriti sa juga i istoka u širokom okruženju pokušavajući da zarobe ukrajinske snage.

Drugi je da će iskoristiti opkoljavanje da vežu Ukrajince dok jure ka Kijevu sa tri strane (jug, istok i sever). Ovo je možda njihov najbolji izbor, ali je upitno da li imaju ljudstvo da urade posao, ili dovoljno mobilnosti da izbegnu ukrajinske kontranapade.

Druga ofanziva je ukrajinska

Druga prolećna ofanziva je ona za koju se Ukrajina ozbiljno sprema. Ova ofanziva je verovatno planirana u Pentagonu, a ne u Kijevu. NATO ubrzano jača svoje snage.

Protekle subote je u luku Aleksandropolis, u Grčkoj, uplovio nosač vozila pod američkom zastavom Liberti Prajd, noseći vojnu opremu namenjenu snagama NATO-a.

Koliko se drugih američkih brodova trenutno nalazi u okeanu ili stižu u druge luke, još nije poznato. Ali ono što se zna je da se NATO sprema za prebacivanje, kada počne ukrajinska ofanziva.

Glavni fokus ukrajinske prolećne ofanzive je verovatno napad na Krim i ruske snage na jugu. Cilj je da se odseku (oblast Hersona preko Zaporožja) i sistematski unište, nakon čega sledi veliki prodor na Krim. SAD isporučuju ogromnu količinu ratnog materijala za ovaj napad. Uključuje opremu za premošćivanje koja može da podrži tenkove nemačkog porekla leopard 2, koji teže više od 62 tone (otprilike isto kao i fantomski tenkovi M1 Abrams koji će stići tek sledeće godine, ako ikada i dođu).

Ukrajina će imati pune ruke posla u takvoj operaciji i zavisi od američkih obaveštajnih službi i, vrlo verovatno, američkih vazdušnih snaga. Nema dovoljno vremena za obuku ukrajinskih pilota na F-16, a nema ni rezervnih savremenih F-16 koji bi mogli da se bace u bitku – osim ako, naravno, američke lovačke eskadrile nisu u mešavini.

Može se očekivati da će američki avioni biti prefarbani ukrajinskim oznakama i da će njima upravljati američki ili NATO piloti, navodi portal.

Ovi avioni će delovati kao sredstva za suprotstavljanje, ispaljivaće oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja velikog dometa. Držeći se daleko od ruskih sistema protivvazdušne odbrane, ali zaštićeni onim što je ostalo od ukrajinske protivvazdušne odbrane, F-16 bi mogli da gađaju ruski oklop, komandne centre, formacije trupa, karavane, ometače i radare protivvazdušne odbrane.

Ukrajinska ofanziva će takođe verovatno izgledati Rusima kao “kazus beli” koji uključuje direktno učešće NATO-a. Teško je reći kako bi Rusija mogla da odgovori na direktan izazov. Najverovatniji ruski odgovor mogao bi da bude napad na zalihe i masovna područja u Poljskoj i Rumuniji – i, gotovo sigurno, na aerodrome koji podržavaju rat, navodi se u tekstu.

Ruski stratezi smatraju da bi se poljske snage takođe mogle prebaciti u Ukrajinu, možda zauzeti Lavov (Lvov) ili druge delove, štiteći se od mogućnosti da bi ukrajinska ofanziva mogla propasti ili da bi Rusi uspeli da sruše vladu u Kijevu.

Ako su ove prognoze o dve prolećne ofanzive imalo blizu istine – a postoji mnogo dokaza koji sugerišu da se obe ofanzive spremaju – onda je Evropa na ivici velike katastrofe.

Veliki ruski napad raketama i dronovima u Ukrajini u kojem je juče poginulo najmanje šest ljudi, a razoreni su infratsruktura i stambene zgrade, “brutalan” je.

“Teško je gledati te brutalne neopravdane napade na civilnu infrastrukturu širom Ukrajine”, rekla je novinarima Olivija Dalton.

Najmanje šest osoba je poginulo u ruskom napadu na mnogobrojne ciljeve u zoru, pre svega na objekte energetike širom Ukrajine. Zbog napada je bez struje ostao deo stanovništva, a privremeno i nuklearna centrala Zaporožje.

Zvanična Moskva oglasila se nakon izveštaja o žestokim udarima na teritoriju Ukrajine, koji su počeli rano jutros.

Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su oružane snage Rusije izvele intenzivni napad na vojne objekte u Ukrajini, kao odgovor na terorističke akcije koje je Kijev organizovao Brjanjskoj oblasti, koja je pogranična oblast Rusije.”Vazdušno, morsko i kopneno naoružanje, velikog dometa, uključujući hipersonični raketni sistemi ‘kindžal’, pogodili su ključne elemente ukrajinske vojne infrastrukture, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetske objekte koji ih napajaju”, saopštilo je to ministarstvo.

Cilj odmazde je postignut, svi naznačeni objekti ukrajinske vojne infrastrukture su pogođeni, zaključuje rusko ministarstvo na čijem čelu je Sergej Šojgu.

Ministarstvo je pojasnilo da su raketni udari uspeli da unište bazu neprijateljskih jurišnih dronova, poremete prebacivanje rezervi Oružanih snaga Ukrajine i železnički transport stranog naoružanja, kao i da onesposobe proizvodne pogone za popravku vojne opreme i proizvodnju, preneo je Sputnjik.

Podsetimo, 2. marta pokrenut je niz napada na teritoriju Ruske Federacije, tačnije na oblast Brjansk, koja se nalazi na granici sa Ukrajinom. Grupa ukrajinskih diverzanata probila se na teritoriju Klimovskog rejona Brjanske oblasti.

U prvom napadu otvorena je vatra na jedan automobil, pri čemu je jedan muškarac stradao dok je desetogodišnje dete ranjeno.

Zatim je objavljeno da je izvršen još jedan napad i to bespilotnim letelicama i tom prilikom je zapaljena je kuća u selu Sušani.

U selu Ljubečane nekoliko ljudi uzeto je za taoce.

Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), koja je potvrdila da je grupa ukrajinskih operativaca izvela napade u regionu Brjanska, odmah je poslata na lice mesta i “neprijatelj je eliminisan”, saopšteno je istog dana.

Zbog tih napada održan je i sastanak ruskog predsednika sa članovima Saveta za nacionalnu bezbednost, a Vladimir Putin je napade okarakterisao kao “terorističke”. Kratko obraćanje medijima završio je rečima: “Uništićemo ih”.