Oznaka: ukrajina

Ukrajinska državna televizija Suspilne javlja kako su ukrajinski partizani digli u vazduh prugu koju ruske snage koriste u okupiranom delu južne regije Herson.

“Na levoj obali reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti pripadnici pokreta otpora digli su u vazduh prugu koju Rusi koriste za prebacivanje svojih snaga”, objavila je ukrajinska televizija.

“Vojska Ruske Federacije je u nelagodnoj situaciji u pogledu poluostrva Krima. Držimo njihove logističke transportne rute pod kontrolom, pa i uz podršku pokreta otpora”, rekao je portparol južne komande ukrajinske vojske. Ove tvrdnje nisu nezavisno proverene.

Herson je, podsetimo, jedna od delomično okupiranih ukrajinskih regija za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala krajem prošle godine. Ukrajinske snage ranije su oslobodile istoimeni glavni grad te regije nakon što su se ruske snage povukle na južnu obalu reke Dnjepar. Hersonska oblast graniči i s poluostrvom Krimom, koji su ruske snage anektirale još 2014. godine.

S druge strane, u Moskvi ponavljaju da se ciljevi u Ukrajini trenutno mogu biti postignuti samo vojnim putem, te da još nema preduslova za mirovne pregovore, dok je čečenski lider Ramzan Kadirov rekao da će se čečenski vojnici boriti do pobede u Ukrajini.

Jedinice PMC “Vagner” jurišaju na podzemni deo bahmutske metaloprerađivačke fabrike (AZOM).

Trenutno su borbe u podzemnom delu fabrike AZOM otežane zbog činjenice da je dubina podzemnog kompleksa oko 350 metara, što zauzvrat ne dozvoljava upotrebu artiljerije i bacača granata zbog opasnosti od urušavanja podzemnog kompleksa.

Ipak, dva dobro obaveštena izvora su potvrdila činjenicu da su jedinice Vagnerovog PMC uspele da napreduju prilično daleko – ukrajinske jedinice su ovde prisutne, ali u veoma malom broju.

Raščišćavanje podzemnog kompleksa može potrajati veoma dugo, ali se ne može odustati, jer se ovaj deo preduzeća povezuje sa drugim delovima grada i može dovesti do neočekivanog kontranapada ukrajinske vojske, kažu Vagnerovi borci.

U ovom trenutku, upotreba jedinica “Vagner” u podzemnom kompleksu primorala ih je da zaustave napredovanje na zemlji, međutim, ruske jedinice su uspele da se prilično uspešno učvrste.

U zapadnom delu Bahmuta se nastavljaju žestoke borbe, dok se artiljerija i dalje aktivno koristi, kako od strane jedinica Vagnera, tako i od snaga ukrajinske vojske.

Nekoliko meseci nakon što su ruske trupe prvi put rasporedile akustično-termalne sisteme penicilin na front u Ukrajini, broj ovih sistema će biti udvostručen.

Iz RIA novosti su preneli da će broj ruskih sistema zvučno-termičkog izviđanja “penicilin” u specijalnoj vojnoj operaciji biti udvostručen, pozivajući se na obavešteni izvor.

“Do kraja ove godine planirano je da se udvostruči broj kompleksa penicilin uključenih u SVO zoni. To će povećati efikasnost kontrabaterijske borbe ruskih trupa sa ukrajinskom artiljerijom”, rekao je sagovornik agencije. Sagovornik agencije takođe izjavio da su kompleksi korišćeni skoro od početka specijalne vojne operacije i da su dokazali svoju efikasnost u borbi, uključujući i borbu protiv haubica zapadne proizvodnje koje su koristile ukrajinske trupe.

On, međutim, nije precizirao koliko je penicilina upotrebila ruska vojska u Ukrajini. U decembru 2022. godine, ruski mediji su izvestili da je vojska spremna da rasporedi potpuno novi sistem zvučno-termalnog izviđanja penicilin u ratnoj zoni Ukrajine.

U to vreme, lokalni mediji su primetili da je sistem u funkciji sa posebnim fokusom na antibaterijsko delovanje. Mnogi izveštaji su tvrdili da je sistem već pokazao svoju efikasnost protiv NATO artiljerije u Ukrajini.

Na primer, vojni izvori su ranije tvrdili da je penicilin imao razoran uticaj omogućavajući ruskim snagama da precizno gađaju ukrajinsku artiljeriju velikog dometa sa znatne udaljenosti. Izvori su dodali da su ukrajinsku artiljeriju gađali Rusi dok je istovremeno radila na desetkovanju njenih vazdušnih snaga.

Izvori u ruskom establišmentu su tvrdili da bi zemlja u međuvremenu mogla da zaštiti svoju artiljeriju dalje od linija fronta. Ukrajinske kontrabaterijske radare, koje su isporučile SAD, trebalo je da presretne protivvazdušna odbrana sa mogućnostima ometanja i elektronskog ratovanja.

Iako nije zvanično verifikovan od ruskog Ministarstva odbrane, ovaj razvoj događaja dolazi u vreme kada se veruje da se i ruske i ukrajinske trupe bore sa nestašicom municije i sve više žrtava u intenzivnoj bici koja besni u Bahmutu.

NATO saveznici stalno snabdevaju Ukrajinu, posebno otkako su Sjedinjene Države najavile novi paket vojne pomoći Kijevu od 400 miliona dolara, uključujući municiju za HIMARS.

Uz proširenje ukrajinskog arsenala naoružanja koje je isporučio NATO, za ruske trupe postaje imperativ da paze na neprijateljske položaje odakle bi mogli da pokrenu napade. Ovde na snagu stupa ruski ‘penicilin’.

Očekuje se da će Međunarodni krivični sud (MKS) “uskoro” izdati naloge za hapšenje Rusa zbog rata u Ukrajini, potvrdio je Rojtersu anonimni izvor.

On je dodao da će tužilac MKS-a verovatno tražiti od pretpretresnog sudije da odobri naloge protiv nekoliko Rusa zbog otmice dece iz Ukrajine i gađanja civilne infrastrukture.

Ovi izveštaji dolaze nakon što je Njujork tajms objavio da MKS namerava da otvori dva suđenja u vezi sa ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.

Tim MKS-a otišao je u Ukrajinu prošle godine da započne istragu mogućih ratnih zločina. Nekoliko sati pre njihovog odlaska, tužilac Karim Kan rekao je da će početi da prikuplja dokaze u okviru zvanične istrage.

Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice MKS, a Moskva ne priznaje sud. MKS ima 123 člana i procesuira osobe odgovorne za najteže ratne zločine.

Diplomata Volfgang Išinger pozvao je na “pokretanje mirovnog procesa” za Ukrajinu, napominjući da je u tu svrhu potrebno formirati kontakt-grupu.

“Osim isporuka oružja i finansijske podrške, moramo da predložimo perspektive rastućim kritičnim pitanjima u SAD, kao i u Nemačkoj”, napisao je Išinger u članku za nemački list “Tagešpigel”.

Istovremeno, prema njegovim rečima, “ne možemo da govorimo o tome da se odmah danas traži da Ukrajina bude spremna za pregovore”.

“Krajnje je vreme da se započne mirovni proces za Ukrajinu”, smatra nemački diplomata.

Išinger je pozvao na stvaranje kontakt-grupe koja bi mogla da “čini jezgro ili bar deo grupe za posredovanje” kada bude došlo do mogućih pregovora.

Prema zamisli nemačkog diplomate, u grupi bi trebalo da budu zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

Zvaničnici UN i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin počeli su u Ženevi pregovore o mogućem produžetku sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.

To je saopštila ruska diplomatska misija u Ženevi.

Crnomorska inicijativa, koju su dogovorile Rusija i Ukrajina uz posredovanje UN i Turske prošlog jula omogućavala je, u uslovima ruskog napada na Ukrajinu, bezbedan izvoz ukrajinskih žitarica iz tri crnomorske luke.

Sporazum je produžen za 120 dana u novembru i ističe 18. marta, a Moskva je već nagovestila da će pristati na produženje dogovora ako budu ukinuta ograničenja za izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva.

Mnoge diplomate i zvaničnici, uključujući turskog ministra odbrane Hulusija Akara, optimisti su da će sporazum biti obnovljen, prenosi Rojters.

Iako izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije nije eksplicitno na udaru zapadnih kaznenih mera, ruski zvaničnici ističu da sankcije na plaćanja, logistiku i osiguranja stvaraju prepreku za izvoz ruskih žitarica i đubriva.

Ruska vazdušna odbrana oborila je četiri rakete iznad Belgoroda, na granici s Ukrajinom.

Tom prilikom povređena je jedna žena, saopštio je danas gubernator Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov.

“Naša vazdušna odbrana oborila je četiri rakete iznad Belgoroda i Belgorodske oblasti. Posledice na tlu se razjašnjavaju. Već je prijavljena jedna povređena osoba”, napisao je on na Telegram kanalu.

Dodao je i da je na lice mesta poslata hitna pomoć.

Kako je naveo, pričinjena je i šteta na dva stambena objekta.

Gladkov nije naveo ko je ispalio rakete, ali je u prethodnim slučajevima optuživao ukrajinske snage sa druge strane granice, podseća Rojters.

Na Tviteru su objavljeni snimci iz Ukrajine na kojima se vidi kako oružje topi ljudsko meso i proždire metal i beton, takozvanu kišu termita.

Rusija je u više navrata koristila pomenuto oružje.Termit, koji je mešavina metalnog praha i metalnog oksida, koristi se za pravljenje zapaljivih bombi i opekotina na temperaturama većim od 2400°C, a ako dođe u kontakt sa ljudskim mesom, može da ga istopi do kosti.

I Rusija i Ukrajina tvrde da je suprotna strana pretrpjela ogromne gubitke u ljudstvu u borbi za Bahmut.

Ruske snage pokušavaju da zauzmu taj grad na istoku Ukrajine u Donjeckoj oblasti već mesecima, ali im ukrajinske snage odolevaju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, u naknovijem obraćanju, rekao da je ubijeno preko 1.100 ruskih vojnika.

“Za manje od sedam dana, počev od 6. marta, uspeli smo da ubijemo preko 1.100 neprijateljskih vojnika u Bahmutu. To je veliki gubitak za Rusiju”, rekao je on, tvrdeći i da je veoma veliki broj teško povređenih, oko 1.500.

S druge strane, zvanična Moskva takođe tvrdi da je nanela značajne gubitke neprijatelju, samo što pominju broj od 220 ubijenih Ukrajinaca za 24 sata.

Svi analitičari pak navode da sam bahmut nema nekg velikog strateškog značaja, osim što bi ruskim vojnim komandantima ako pobede, značio da konačno u Kremlj mogu da donesu neku dobru vest, koje nije bilo već mesecima.

Jevgenij Prigožin, vođa plaćenika “Vagner”, koja predvodi napade u Bahmutu, izjavio je u nedelju da je situacija veoma teška i da se Ukrajinci bore za svaki metar.