Privatna paravojna grupa “Vagner” planira da regrutuje oko 30.000 novih boraca do sredine maja, izjavio je danas osnivač “Vagnera” Jevgenij Prigožin.
On je u audio poruci na aplikaciji Telegram rekao da Vagnerovi centri za regrutaciju primaju u proseku 500 do 800 ljudi dnevno, preneo je Rojters.
Prigožin je kazao prošle nedelje da su Vagnerovi centri za regrutaciju otvoreni u 42 ruska grada.
Oružane snage Ukrajine uskoro će početi da gube tlo pod nogama bez podrške armija zemalja NATO-a, izjavio je danas potpukovnik vojske SAD Toni Šafer.
“Ukrajinci neće moći da dobiju ni bitku za Bahmut, niti u dugotrajnom ratu bez dodatnih kopnenih snaga spolja – američkih ili NATO”, istakao je bivši američki obaveštajac u intervjuu novinaru Stivenu Gardneru objavljenom na njegovom Jutjub kanalu.
Kako je potpukovnik primetio, takva negativna prognoza je krajnje nezgodna za Vašington, ali je zasnovana na stvarnim činjenicama.
Prema njegovim rečima, zapadni stručnjaci greše kada kažu da Bahmut nema strateški značaj za Oružane snage Ukrajine.
Šafer je podsetio da je grad logistički centar koji snabdeva ukrajinske trupe u Donbasu, pa je bitka za njega kao treća četvrtina veoma važne fudbalske utakmice.
Prema poslednjim podacima, ruske snage su presekle ili preuzele kontrolu nad svim asfaltiranim putevima do naselja, a započeta bljuzgavica ozbiljno otežava isporuku municije i ljudstva Oružanih snaga Ukrajine.
Šafer je istakao da su jedinice Oružanih snaga Ukrajine, za držanje druge i treće linije odbrane, već razbijene u oblasti Bahmuta, tako da će, pošto grad pređe pod kontrolu ruskih snaga, početi veliko povlačenje ukrajinske vojska do Dnjepra.
“Posle toga Ruse više ništa neće moći da zaustavi”, smatra on.
Vladimir Putin potpisao je zakon koji omogućava ruskim građanima koji imaju ukrajinsko državljanstvo da podnesu zahtev za odricanje tog državljanstva.
Zahtev se podnosi Ministarstvu unutrašnjih poslova Rusije.
Prema zakonu, ukrajinsko državljanstvo prestaće da važi na dan podnošenja zahteva.Prema ideji autora predloga zakona, ovaj mehanizam treba da obezbedi ostvarivanje prava na zapošljavanje u državnim organima, obučavanje u organizacijama u kojima je na snazi državna tajna, kao i rešavanje drugih pitanja u kojima ukrajinsko državljanstvo predstavlja ograničavajući faktor.
SAD i saveznici ostaju bez municije za Ukrajinu, dok Kijev troši trupe i granate potrebne za planiranu prolećnu ofanzivu u borbi za ključni grad Donbasa.
O tome je u četvrtak izvestio Njujork tajms.
Bahmut, kako ga zovu kijevske vlasti, ili Artjomovsk po ruskom, sada je skoro u potpunosti okružen ruskim snagama. Ukrajinske trupe koje pokušavaju da zadrže grad ostaju bez municije, objavio je Tajms, a jedan komandant brigade se žalio na “katastrofalan nedostatak” artiljerijskih granata.
Neki zvaničnici SAD i EU sada su zabrinuti da Ukrajina troši hiljade granata dnevno u bici za Artjomovsk tempom koji je “neodrživ” i “mogao bi ugroziti planiranu prolećnu kampanju”, za koju se zapadni sponzori Kijeva “nadaju da će se pokazati odlučujućom”, piše Tajms.
Pentagon je navodno čak “izrazio zabrinutost” Kijevu zbog ovoga, upozoravajući Ukrajinu na “trošenje municije”.
SAD i njihovi saveznici “nisu gomilali oružje u iščekivanju snabdevanja artiljerijskim ratom”, navodi se u saopštenju.
“Tajna britanska operativna grupa” pokušava da pronađe i kupi municiju sovjetskog kalibra iz celog sveta. SAD i NATO su uspeli da sastave neke granate, ali one bi trebalo da budu iskorišćene u predstojećoj ofanzivi.
Jedan zvaničnik Pentagona opisao je taj pritisak kao “poslednji pokušaj”, jer Zapad nema dovoljno municije da održi korak sa ukrajinskim izdacima.
Sopstvene zalihe NATO-a su “kritično niske” i biće potrebno “mnogo meseci” da napori da se poveća proizvodnja daju efekta, opet navodi Tajms. Bez artiljerije, objašnjava list, stotine novih tenkova i oklopnih vozila koje Zapad šalje imaće ograničen efekat.
Anonimni zvaničnici koji su razgovarali za Tajms takođe su tvrdili da su ukrajinske žrtve bile toliko teške, sa “više od 100.000” vojnika do sada ranjenih ili ubijenih, da Kijev mora da odluči da li će zadržati Artjomovsk ili sačuvati vojnike za “jednu značajnu priliku ove godine” da pređu u ofanzivu.
Iako su SAD pokušale da umanje značaj Artjomovska, predsednik Vladimir Zelenski je odlučio da zadrži grad po naizgled svaku cenu, izjavljujući da ne postoji deo Ukrajine koji se može napustiti.
Jedina logika “trošenja toliko krvi i municije” na grad bi bila da se “iscrpe resursi iz Rusije i spreče njene trupe da idu dalje na zapad”, kaže Kamil Grand, bivši pomoćnik generalnog sekretara NATO-a za investicije u odbranu, a sada stručnjak za odbranu u Evropski savet za spoljne odnose.
“Alternativa je da su bili uvučeni u situaciju koja, dugoročno gledano, ide u prilog Rusiji i sada je teško izaći iz nje.”
Ukrajinska vojska počeće aktivna ofanzivna dejstva protiv ruskih trupa u kasno proljeće ove godine, piše američki list Politico.
Kako navodi izdanje, najvjerovatnije vreme za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine je maj.
Američka vojska žuri da prebaci naoružanje i opremu na bojno polje ali i da obučava ukrajinske snage, uoči velike ofanzive na Rusiju koja se očekuje krajem proleća.
Američki list naglašava da ukrajinska vojna komanda još nije u potpunosti odlučila o strategiji predstojeće kontraofanzive. Kako prenosi Politico, u Kijevu se razmatraju dva scenarija napada.
Prvi predviđa ofanzivu od Hersonske oblasti do Krima. Proterivanje Rusa sa Krimskog poluostrva predstavljao bi finalni udarac za Zelenskog i Zapad. Međutim, novinari iz politika ne veruju u uspeh takve akcije.
Činjenica je da je Rusija previše dobro ojačala odbranu Krima, a ukrajinska vojska jednostavno nema potreban broj ljudstva za probijanje ešalonirane odbrane.
Ostaje druga opcija, koja predviđa napredovanje Oružanih snaga Ukrajine na istok, a zatim na jug, u nadi da će se prekinuti snabdevanje južne grupacije ruskih trupa i preseći kopneni koridor prema Krimu. Upravo ovoj ideji, prema Politiku, naginje vojna komanda kijevskog režima.
Inače, u prilog ovoj verziji govori i pokušaj izviđanja na snazi u Zaporoškoj oblasti, koje su prethodnog dana organizovale Oružane snage Ukrajine. Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti slični pokušaji, uprkos rizicima, biti nastavljeni.
Kina je zabrinuta zbog eskalacije sukoba u Ukrajini i želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što je prije moguće, izjavio je danas visoki kineski diplomata Ćin Gang u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.
Ćin je rekao da se Kina nada da će sve strane ostati mirne, racionalne i uzdržane i nastaviti mirovne pregovore što je prije moguće, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.
Očekuje se da će kineski predsjednik Si Đinping posjetiti ruskog predsjednika Vladimira Putina sljedeće sedmice i održati virtuelni sastanak sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.
Kina, koja se uzdržala od osude Rusije zbog specijalne vojne akcije na Ukrajinu, pozvala je obje strane da pristanu na postepenu deeskalaciju koja bi vodila ka sveobuhvatnom prekidu vatre u svom dokumentu od 12 tačaka za političko rješenje ukrajinske krize.
U kineskom planu se takođe poziva na zaštitu civila i poštovanje suvereniteta, podsjeća “Reuters”, navodeći da je taj plan mlako dočekan u Moskvi i Kijevu.
Ukrajinska protivvazdušna odbrana je sposobna da obori pet tipova neprijateljskih projektila.
Međutim, ne može da pogodi rakete koje lete duž balističke putanje.
Kako prenosi Ukrinform, ovo je u intervjuu za Kanal 24 rekao portparol Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine Jurij Ignat.
“Koje rakete možemo da oborimo: Kalibr (3M14) – krstareće rakete morskog baziranja (koju neprijatelj napada iz Crnog mora), H-101/H-555/H-55 – krstareće rakete vazdušnog baziranja, R-500 (9M728) – krstareća raketa na kopnu iz kompleksa Iskander-K (analog “Kalibra”), H-59 je vođena raketa vazduh-zemlja, H-35 je raketa koja može da se lansira iz vazduha, sa mora, ili kao obalska protivbrodska raketa”, rekao je Ignat.
Istovremeno, prema njegovim rečima, Odbrambenim snagama je izuzetno teško da pogode balističke rakete koje se kreću veoma velikom brzinom. Konkretno, to su: 9M723 – balistička raketa “Iskander-M“; 9M79M – raketa Točka-U; projektili iz raketnih bacača; H-22 je nadzvučna protivbrodska krstareća raketa dugog dometa; R-800 – krstareća raketa kopnenog baziranja “Oniks“; H-47 – hipersonična aerobalistička raketa Kinžal; H-31P je protivradarska raketa avijacije.
“Sve ove rakete lete brzo – balističkom putanjom i zapravo padaju na cilj ogromnom brzinom. Da bi se oborilo ono što već pada, potrebni su specijalni protivvazdušni raketni sistemi”, objasnio je portparol.
Ignat je takođe napomenuo da je čak 30 odsto oborenih krstarećih raketa dokaz uspešnog rada PVO. Trenutno, glavni kompleksi koji su u službi Vazduhoplovstva Oružanih snaga Ukrajine su Buk-M1 i S-300.
Kako prenosi Ukrinform, tokom noći i zore 9. marta ruska vojska je izvršila masivan raketni napad na Ukrajinu. Tokom vazdušne uzbune, eksplozije su odjeknule u Kijevu, Nikolajevu, Harkovu, Odesi, Zaporožju, Žitomiru, Kijevu, Ivano-Frankovsku, Hmeljničkom, Ternopolju i Lavovskoj oblasti.
Neprijatelj je lansirao 81 projektil iz različitih baza. Odbrambene snage Ukrajine uništile su 34 od 48 ruskih krstarećih raketa H-101/H-555 i Kalibr lansiranih 9. marta, a uništene su i 4 od 8 lansiranih bespilotnih letelica Šahed-136/131. Rusi su prvi put pustili odjednom 6 “Kinžala“, kojih u Ruskoj Federaciji ima oko 50.
Poljski predsjednik Andrej Duda kaže da će njegova zemlja isporučiti četiri borbena aviona MiG-29 Ukrajini u “sljedećih nekoliko dana”, čime će Poljska postati prva zemlja NATO-a koja će isporučiti borbene avione Ukrajini.
Ukrajina je dugo hitno tražila ratne avione za borbu protiv ruskih snaga.
Poljska, jedna od najvjernijih pristalica Ukrajine u njenoj borbi protiv Rusije, često je prednjačila u uvjeravanju ponekad neodlučnih saveznika da Kijevu dostave teško oružje. Duda je nagovijestio da bi Poljska mogla poslati dodatne borbene avione sljedećih sedmica.
Slovačka, druga članica NATO-a, takođe će vjerovatno poslati aviona sljedećih sedmica.
Ukrajina je takođe zahtijevala borbene letjelice F-16 američke proizvodnje, ali je više puta odbijena.
SAD kaže da bi obuka ukrajinskih pilota na njima trajala predugo, a održavanje i logistika bili bi prekomplikovani za upravljanje tokom sukoba koji je u toku, prenosi “Npr”.
Obje strane, ruska i ukrajinska, u sukobu, mogle bi biti krive za ratne zločine, prema izvještaju iz istrage koju podržava UN, objavljeno je danas.
Ruski napadi na civile u Ukrajini, uključujući sistemsko mučenje i ubijanje u okupiranim regijama, predstavljaju ratne zločine, navodi Vijeće za ljudska prava UN-a i dodaje da bi ruske snage mogle biti krive i za zločine protiv čovječnosti.
Izvješštaj je objavljen godinu dana nakon što je ruski vazdušni napad na pozorište u Mariupulju ubio stotine ljudi koji su se skrivali unutra.
U izvještaju se navodi da su ponovljeni napadi na ukrajinsku infrastrukturu koji su stotine hiljada ostavili bez grijanja i struje, kao i ono što se navodi kao “sistemska i raširena” upotreba mučenja takođe mogući zločin protiv čovječnosti od strane Rusa.
Autori izvještaja primijetili su navode o “malom broju” ratnih zločina od strane ukrajinskih snaga, uključujući i onaj za koji su rekli da je pod kaznenom istragom ukrajinskih vlasti.
Istraga je proizašla iz hitne rasprave nedugo nakon ruske specijalne vojne operacije prošle godine.
Nejasno je kako bi se izvješštaj mogao upotrijebiti protiv Rusije ili Ukrajine jer nijedna od njih nije potpisala Međunarodni kazneni sud, tijelo koje će najvjerovatnije saslušati takav slučaj, prenosi “Morning Star Online”.
Ruski napadi na civile u Ukrajini, uključujući sistematsko mučenje, jesu ratni zločini i eventualno zločini protiv čovečnosti, saopštile su Ujedinjene nacije.
Kako se dodaje, to je pokazala istraga UN-a.
Izveštaj o ljudskim pravima objavljen je godinu dana nakon ruskog napada na pozorište u Marijupolu kada je poginulo stotinu ljudi koji su bili unutra.Među potencijalnim zločinima protiv čovečnosti, izveštaj je naveo ponovljene napade koji su ciljali u ukrajinsku infrastrukturu, koji su ostavili stotine hiljada ljudi bez toplote i električne energije tokom najhladnijih meseci, kao i “sistematska i rasprostranjena” mučenja u više regiona pod ruskom okupacijom.