VRBAS Media

Oznaka: ukrajina

  • “Približavaju se”

    “Približavaju se”

    Rusi su nastavili da napreduju oko Bahmuta zadnja dva dana, 19. i 20. marta, prenosi Institut za proučavanje rata.

    U jugozapadnom delu grada probili su se južno od ulice Koršunškoho. Na severu grada prišli su industrijskom kompleksu AZOM, prenosi ISV.

    Prema ruskim vojnim blogerima, Vagnerovci deluju na pet frontova unutar samog grada.

    Možda najznačajnija informacija, iako nepotvrđena, jeste da su Vagnerovci prišli na 800 metara od zgrade gradske uprave. ,

    Ovo sugeriše da se zaista približavaju centru grada. Čini se da su ruski izvori posebno zabrinuti zbog mogućnosti ukrajinskih kontranapada u Bahmutu, a nekoliko njih tvrdi da se ukrajinske snage gomilaju zapadno od Bahmuta u blizini Kostjantinovke i Kasiv Jara.

    Ukrajinski generalštab izvestio je 19. i 20. marta da su ukrajinske trupe odbile ruske napade na sam Bahmut i na nekoliko drugih mesta u okolini.

  • Odjeknula eksplozija na Krimu

    Odjeknula eksplozija na Krimu

    Jedna osoba povređena je večeras u napadu dronovima na grad Džankoj na Krimu, saopštio je šef uprave Krima koju je postavila Rusija, Sergej Aksjonov.

    Ukrajinsko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je reč o eksploziji ruskih krstarećih raketa ”Kalibr” koje su prevožene železnicom.

    Načelnik gradske administracije Igor Ivin naveo je na svom Telegram kanalu da je u napadu oštećeno je više objekata.

    Dodao je da je aktivirana protivvazdušna odbrana, prenose RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, život povređenog muškarca nije u opasnosti.

  • Grlić Radman: Svaka članica EU mora Ukrajini poslati oružje

    Grlić Radman: Svaka članica EU mora Ukrajini poslati oružje

    ​Ukrajina je danas bila glavna tema sastanka Savjeta za spoljne poslove EU, s posebnim naglaskom na pomoć u oružje koje joj je potrebno u borbi za oslobađanje svoje teritorije, rekao je ministar vanjskih poslova Hrvatske, Gordan Grlić Radman, istaknuvši da se u to moraju uključiti sve članice.

    Šef hrvatske diplomatije učestvovao je u Bruxellesu na sastanku Savjeta za spoljne poslove EU te na Evropskom humanitarnom forumu, kao i Šuman forumu za sigurnost i obranu.

    “Ukrajina je najvažnija tema, koja opterećuje ne samo EU već i cijelu demokratsku međunarodnu zajednicu. Razgovarali smo kako još više uputiti i stvoriti pretpostavke za još snažniju pomoć Ukrajini”, rekao je Grlić Radman novinarima nakon sastanka.

    Smatra da se svih 27 zemalja članica evropskog bloka mora snažno uključiti u pomoć Kijevu, dodavši da se videovezom sastanku pridružio ukrajinski ministar vanjskih poslova Dmitro Kuleba koji je zatražio pomoć u naoružanju i streljivu, prenosi Index.

    “Sve zemlje se moraju snažno uključiti i, sukladno vlastitim zalihama i kapacitetima, pomoći Ukrajini u pravednoj borbi za slobodu i oslobađanje teritorija”, rekao je Grlić Radman.

    Kazao je da se paralelno sa sastankom Savjeta za vanjske poslove EU odvijala i donatorska konferencija za Tursku i Siriju i podsjetio da je Hrvatska do sada za Tursku izdvojila 5.5 miliona evra, a 600.000 evra za Siriju.

  • Amerika šalje Ukrajini oružje i opremu vrijednu 350 miliona dolara

    Amerika šalje Ukrajini oružje i opremu vrijednu 350 miliona dolara

    Američki Stejt department saopštio je danas da će SAD poslati Ukrajini novi paket pomoći u oružju i opremi u vrijednosti od 350 miliona dolara, pred očekivanu proljećnu ofanzivu.

    Najnoviji paket američke pomoći uključuje veliku količinu raznih vrsta municije, kao što su rakete za artiljerijske sisteme, cisterne za gorivo i čamci, prenio je AP.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da paket sadrži i municiju za haubice, borbena pješadijska vozila “bredli”, rakete HARM i protivtenkovsko oružje.

    – Samo Rusija bi danas mogla da okonča svoj rat. Dok Rusija to ne učini, mi ćemo biti ujedinjeni sa Ukrajinom koliko god bude potrebno – naveo je Blinken.

    Oružje za pomoć Ukrajini biće uzeto iz zaliha Pentagona na osnovu naloga predsjednika Džozefa Bajdena, tako da će moći brzo da bude isporučeno na front.

    SAD su pružile više od 32,5 milijardi dolara vojne pomoći Ukrajini od početka ruske invazije.

  • Sprema se veliki napad – Rusi upozoreni

    Sprema se veliki napad – Rusi upozoreni

    Osnivač i vođa ruske privatne vojne kompanije Vagner Jevgenij Prigožin napisao je pismo ministru odbrane Ruske Federacije Sergeju Šojguu.

    On ga je upozorio na predstojeći ukrajinski napad na Bahmut.

    Prigožinovo pismo je objavila njegova pres-služba, prenose mediji.

    “Uvaženi Sergej Kužugetovič, u ovom trenutku jedinice Vagnera kontrolišu oko 70 odsto teritorije Bahmuta, i nastavljaju da napreduju do potpunog oslobođenja”, stoji u pismu.

    Dodao je da, po informacijama koje ima, Ukrajinci planiraju da pokrenu veliki napad krajem marta ili početkom aprila, kako bi jurišom na bokove odsekli jedinice Vagnera od ruske armije.

    “Molim vas da preduzmete sve potrebne mere kako bi se sprečila izolacija jedinica Vagnera od ruske vojske, što bi imalo negativne posledice na tok specijalne vojne operacije”.

    Sudeći po tekstu pisma, on je poslao Šojguu i više informacija o planiranom ukrajinskom napadu.

  • Poljska bi mogla da uđe u rat?

    Poljska bi mogla da uđe u rat?

    Ambasador Poljske u Francuskoj Jan Emerik Roščiševsk rekao je da može doći do situacije u kojoj bi Poljska morala da uđe u rat.

    “Nije NATO, Poljska ili Slovačka ta koja vrši sve veći pritisak, već je Rusija ta koja je napala Ukrajinu. Rusija krade njene teritorije. Rusija ubija svoj narod. Rusija kidnapuje ukrajinsku decu”, rekao je on.

    “Dakle, ili će Ukrajina braniti svoju nezavisnost ili ćemo morati da uđemo u ovaj sukob. Zato što će naše glavne vrednosti, koje su osnova naše civilizacije i naše kulture, biti ugrožene. Stoga nećemo imati drugog izbora nego da uđemo u sukob”, nastavio je.

    Ambasada Poljske u Francuskoj je naknadno izdala saopštenje u kojem se navodi da su pojedini mediji ambasadorove izjave tumačili “izvan konteksta”, piše Ukrajinska pravda.

    “Samo je upozoravao na posledice potencijalnog ukrajinskog poraza”

    “Tokom tridesetominutnog razgovora sa urednikom, ambasador je zagovarao potrebu da saveznici podrže Ukrajinu. Takođe je govorio o pretnji koju Rusija predstavlja Evropi i evropskim vrednostima”, navodi se u saopštenju.

    “Pažljivo slušajući ceo razgovor, postaje jasno da nije bilo najave o direktnom mešanju Poljske u sukob, već samo upozorenje na posledice koje bi ukrajinski poraz mogao imati: mogućnost ruskog napada ili uplitanje više srednjoevropskih zemalja – baltičkih država i Poljske”, dodaje se u saopštenju.

    “Poljska trenutno nije u ratu”
    Ambasada je naglasila da je u intervjuu za LCI ambasador jasno stavio do znanja da Poljska trenutno nije u ratu, već da “čini sve što može da pomogne Ukrajini i zaštiti se” u ratu Rusije protiv Ukrajine.

    “Potraga za senzacionalističkom tvrdnjom koja je u suprotnosti sa doslednim naporima Poljske tokom protekle godine da pomogne Ukrajini da pobedi u ovom sukobu i na taj način je drži podalje od Evrope i Poljske treba posmatrati kao znak loše volje”, navodi se u saopštenju ambasade.

    Jan Emerik Roščiševski je skoro godinu dana ambasador Poljske u Francuskoj.

  • Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da normalni ljudi ne miniraju bolničke objekte, kao što je to učinila ukrajinska vojska u Mariupolju.

    “To su takozvani nacisti, normalni ljudi tako ne rade”, rekao je Putin tokom posjete Mariupolju, prenose ruski mediji.

    Vicepremijer Marat Husnulin upoznao je Putina o tome da je odmah po oslobođenju grada posjetio bolnicu i svojim očima vidio da je sva medicinska oprema bila minirana, da su u susjednim prostorijama živjele izbjeglice, bolesnici i izvodile se operacije.

    Husnulin je prenio Putinu da se trenutno radi na obnovi grada, da je porušeno 307 objekata koji nisu bili za obnovu, da se rade stanovi po sistemu “ključ u ruke” i da u njima već žive ljudi.

  • Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u obraćanju na društvenim mrežama rekao da će Ukrajina dobiti novu vojnu pomoć iz više zemalja.

    Zelenski je u video poruci sinoć najavio vojnu pomoć “od prijatelja iz Kanade, Nemačke, Francuske, Danske, Estonije”.

    Konkretno, govorimo o municiji, tenkovima i artiljeriji, naveo je on.

    On je posebno naglasio da je Švedska donela “veoma važnu odluku” o samohodnim artiljerijskim postrojenjima “Arčer” od 155 milimetara, na čemu je zahvalio Stokholmu.

    Zelenski je zahvalio i Slovačkoj na odluci da Ukrajini pošalje borbene avione MiG-29.

    Ukrajinskoj vojsci i dalje “snažno pomažu” Poljska, Litvanija, Velika Britanija, EU, SAD i mnogi drugi, dodao je on.

  • Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    “Formula mira” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog nema nikakve veze sa mirom, rekla je portparolka ruskog MSP Marija Zaharova.

    To je skup nerealnih ultimativnih zahteva našoj zemlji, tvrdi Zaharova.

    Ona je podsetila da su neki od tih zahteva povlačenje snaga iz ruskih regiona: DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i Krima, isplata reparacija…

    “Cilj ukrajinske formule je kapitulacija Rusije uz pomoć Zapada”, ocenila je Zaharova.

    Portparolka je ovako prokomentarisala izjavu ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe u razgovoru sa kineskim kolegom Ćin Gangom u kojoj je ukrajinski ministar podvukao da je “formula mira” Zelenskog značajna za zaustavljanje agresije i obnovu pravednog mira u Ukrajini.

    “Sve zemlje koje žele da doprinesu normalizaciji situacije trebalo bi da svoje apele za mir upute Kijevu i njegovim pokroviteljima, koji sve više Ukrajinu uvlače u opasan vrtlog konfrontacije”, poručila je Zaharova.

    Prema njenim rečima, mišljenje ukrajinskih vlasti o bilo kom međunarodnom pitanju imalo bi bar nekakvog smisla samo ako bi Ukrajina sačuvala suverenitet od SAD, ali da to ipak nije tako. Ona je zaključila da je kijevski režim odavno instrument SAD i drugih NATO zemalja u borbi protiv Rusije, a oni uopšte nisu zainteresovani za mirno rešavanje situacije.

    Šta je potrebno za mir?
    Zaharova je, pored ovoga, istakla da sastavni deo rešavanja ukrajinskog sukoba treba da bude ukidanje svih nezakonitih sankcija i tužbi protiv Rusije u međunarodnim sudovima.

    Portparolka je naglasila da su za postizanje održivog mira neophodni i prekid isporuka oružja i plaćenika Kijevu, okončanje neprijateljstava, vraćanje neutralnog vanblokovskog statusa Ukrajini, međunarodno priznanje novih teritorijalnih realija, koje su nastale kao rezultat ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje.

    Prethodno je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo ukrajinske uslove za početak dijaloga.

    On je ranije potpisao i ukaz o stupanju na snagu Odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine o nemogućnosti pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Takođe je izjavio da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom, dok je Putin njen predsednik.

    Krajem oktobra prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini i pozvao Kijev da odmah prekine sva borbena dejstva.

  • Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Rusija je pristala da se produži važenje sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko crnomorskih luka za samo 60 dana, izjavila je danas portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Još jednom ponavljamo. Rusija je pristala da produži ugovor za 60 dana”, naglasila je Zaharova za “TAS S”.

    UN potvrđuju da je sporazum o žitu produžen, rekao je danas portparol generalnog sekretara svjetske organizacije Stefan Dužarik, ali nije precizirao za koliko je produženo važenje sporazuma.

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan kazao je da je obnovljen sporazum, kojim se dozvoljava izvoz ukrajinskih žitarica iz crnomorskih luka, a isticao je danas, dok ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov tvrdi da je sporazum produžen za 120 dana.

    Dužarik je saopštio da je važenje sporazuma, potpisanog u Istanbulu 22. jula prošle godine, produženo, kao i da je do sada oko 25 miliona tona žitarica i prehrambenih proizvoda izvezeno u 45 zemalja, što je, kako je naveo, pomoglo u snižavanju globalnih cijena hrane i stabilizaciji tržišta.

    UN nisu precizirale za koliko je produženo važenje sporazuma, prenio je “TAS S”.