Ukrajinska vojska napustila je brojne položaje kod sela Orlovka i Tonenko, blizu Avdejevke, izjavio je savjetnik guvernera Donjecke Narodne Republike (DNR) Igor Kimakovski.
“Oštre borbe blizu Tonenkog i Orlovke urodile su plodom. Pod pritiskom napada naše vojske, ukrajinske oružane formacije napustile su niz položaja tamo”, rekao je Kimakovski za TASS.
Kimakovski je dodao da su Ukrajinci prilikom povlačenja ostavili tijela poginulih vojnika.
Ljevičarska njemačka političarka Sara Vageneht rekla je da će potencijalna ukrajinska upotreba njemačkih raketa, uključujući krstareće rakete “taurus”, protiv Rusije, značiti da je Berlin objavio rat Moskvi.
Ona je naglasila da sukob u Ukrajini nije povezan sa samim opstankom zemlje, već njenim mogućim ulaskom u NATO.
Prema njenim riječima, u slučaju da Moskva pristane na momentalni prekid vatre i mirovne pregovore neophodno je ponuditi Rusiji prestanak isporuke oružja Ukrajini.
Italijanske trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini, rekao je danas italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto u intervju za rimski dnevnik “Republika”.
Izjava italijanskog ministra odbrane usledila je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ove nedelje izjavio da će “možda doći trenutak kada će u Ukrajinu biti poslate i francuske trupe”, prenosi ANSA.
U intervjuu za “Republiku”, Krozeto je rekao da bi “Zapad trebalo da izbegava izjave koje privlače preteranu pažnju”, npr. slanje trupa NATO-a u Ukrajinu, samo s ciljem da se napravi dobar utisak u javnosti.
Komentarišući sastanak tzv. Vajmarskog trougla, lidera Francuske, Nemačke i Poljske, Krozeto je takođe ukazao da je greška “stvarati podelu sastancima između dve-tri (države)”, kada EU čini 27 zemalja.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras za list Parizijen da će možda ipak biti “neophodne operacije na terenu” u Ukrajini.
“Možda će u jednom trenutku, a to ne želim i neću pokrenuti tu incijativu, biti neophodne operacije na terenu, kakve god one bile, protiv ruskih snaga”, rekao je Makron francuskom listu, na putu iz Berlina gde je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Poljske Donaldom Tuskom.
Makron je dodao da su “mnoge zemlje u Evropi na istoj liniji”, što podrazumeva baltičke zemlje, Češku, pa i Poljsku.
Nemačka, sa svoje strane, nastavlja da uglavnom odbija tu ideju.
Kako su preneli francuski mediji, to je bio jedan od razloga zašto je francuski predsednik želeo da brzo ode u Berlin kako bi “sprečio debatu o postojećim strateškim razlikama”.
“One (razlike) ne postoje”, rekao je Makron za “Parizijen” i dodao da postoje razlike između “strateških kultura i činjenice delovanja na komplementarnosti”.
“Nemačka ima stratešku kulturu velikog opreza, neintervenisanja i distancirala se od nuklearnog oružja. Veoma drugačiji model od Francuske, koja ima nuklearno oružje i koja je zadržala i ojačala profesionalnu vojsku”, rekao je Makron.
Makron je dodao da se Francuska “sprema za sve scenarije”.
“Bila bi greška da to ne uradimo. Takođe sam uveren da bi u nekim od ovih scenarija svako, shodno sopstvenom modelu (strateške kulture) mogao da preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je predsednik Francuske.
Makron, koji je ranije rekao da je spreman na razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer smatra da je to njegova odgovornost, dodao je da se ne sme dozvoliti zastrašivanje Putinovom “retorikom straha”.
“Ne suočavamo se sa velikom silom. Rusija je srednja sila sa nuklearnim oružjem, čiji je Bruto domaći proizvod (BDP) mnogo niži od evropskog, niži od nemačkog, francuskog”, rekao je Makron.
Francuski predsednik je rekao da neće čestitati Putinu (gotovo sigurnu) pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušava da promeni mišljenje nemačkog kancelara Olafa Šolca o snabdevanju Ukrajini krstarećim raketama dugog dometa Taurus.
Špigl je izvestio da se Berbok nekoliko meseci uzdržavala od bilo kakvih javnih izjava o raketama Taurus koje je Šolc mogao da shvati kao neprikladan pritisak.
Međutim, u tome se oslanjala na saveznike Nemačke.
Špigl pominje sugestiju britanskog ministra spoljnih poslova u intervjuu nemačkim medijima da bi rakete Taurus mogle da se zamene za britanske Storm Šedous, napominjući da je on sugerisao ono što Berbok nije direktno rekla.
Nemački mediji pišu i da Berbok tajno radi na planu da Nemačka pošalje krstareće rakete u Ukrajinu bez prelaska crvenih linija koje je povukao Šolc.
Jedna opcija je da Nemačka pošalje rakete Taurus Britancima, koji bi ih isporučili Ukrajini, ali zadržali kontrolu nad njihovim razmeštanjem i ciljevima.
Berbok tek treba da ubedi Šolca, piše Špigl.
Šolc je javno naveo različite razloge za odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete Taurus – od izbegavanja eskalacije i ulaska u rat sa Rusijom, do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za udar na Moskvu.
Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.
Jedna rečenica u novom intervjuu na ruskoj državnoj televiziji razotkrila je razmišljanje predsednika Vladimira Putina.
Ukrajina trenutno pati na više frontova. Vojska napadnute zemlje dobija premalo naoružanja i premalo municije. Kakva logika sledi, izneo je Putin u intervjuu sa ruskim propagandistom Dmitrijem Kiseljovim, piše nemački portal Oe24.at.
“Sada da pregovaramo samo zato što im ponestaje municije, to bi bilo presmešno”, rekao je Putin.
Ova jedna rečenica jasno pokazuje da će ruski predsednik iskoristiti svaku vojnu slabost da napadne i postigne svoj cilj – uništenje Ukrajine, navodi austrijski sajt Oe24.at.
Putin je uoči predsedničkih izbora od 15-17. marta, prvih trodnevnih u zemlji, dao intervju za ruske medije – “Rusija 1” i “RIA Novosti” – koji je objavljen u utorak. U njemu je izneo svoju viziju odnosa sa Zapadom, te govorio o ratu i miru, uključujući navode da je Rusija “spremna” za nuklearni rat.
Upozorio je da će, ako američke trupe budu raspoređene u Rusiji ili Ukrajini, na to gledati kao na američku intervenciju u ratu koji je objavio pre dve godine.
Novinar kanala “Rusija 1” Kiseljov upitao je Putina koju je “cenu” Rusija spremna da plati za “izazov” sa kojim se suočava tokom “specijalne vojne operacije” u Ukrajini.
Procenjuje se da je rat koštao Rusiju najmanje 315.000 ubijenih i ranjenih vojnika tokom dve godine rata u Ukrajini.
Cena rata
Kako piše CNBC, Putin je u intervjuu prikriveno priznao ljudske žrtve u ratu, ali je rekao da je Rusija morala da zaštiti svoje “građane” u Ukrajini, posebno u četiri regiona koje je Moskva anektirala u septembru 2022.
Tanjug/Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
“Gledajte, svaki ljudski život je neprocenjiv, svaki. Gubitak voljene osobe za porodicu, bilo koju, ogromna je tuga. Ali, ako napustimo ove ljude danas, onda bi sutra naši gubici mogli da se višestruko povećaju, a naša deca neće imati budućnost jer ćemo se mi osećati nesigurno, bićemo trećerazredna ili četvororazredna država, niko neće računati na nas ako ne možemo da zaštitimo sami sebe. A posledice bi mogle da budu katastrofalne po rusku državnost” rekao je Putin.
Mirovni pregovori
On je ponovio stav da je Rusija spremna za mirovne pregovore sa Kijevom, ali da oni moraju da se temelje na realnosti – odnosno ruskoj percepciji da su anektirani regioni Ukrajine sada deo Rusije – i želi bezbednosne garancije da se NATO neće proširiti na napadnutu susednu zemlju.
“Da li smo spremni za pregovore? Da, spremni smo. Ipak, samo na pregovore koji nisu bazirani na nekim ‘željama i snovima’ usled upotrebe psihotropnih droga, već na osnovu realnosti koje su se pojavile, kako se kaže u takvim slučajevima, na terenu”, rekao je Putin.
Odbrambeni analitičari kažu da su Moskva i Kijev daleko od mirovnih pregovora, dok rat ostaje u “vrućoj”, aktivnoj fazi, iako Rusija naizgled želi da pokaže spremnost za razgovore, posebno dok se Ukrajina muči na bojnom tlu usred nestašice ljudstva i municije.
Ministarstvo odbrane Rusije tvrdi da su od početka sukoba u Ukrajini poginula 5.962 strana plaćenika koja su ratovala na ukrajinskoj strani.
Moskva navodi da je na front stiglo ukupno 13.387 stranih plaćenika iz 91 države. Ministarstvo odbrane nastavlja da prati i bilježi sve strane plaćenike koji su stigli u Ukrajinu kako bi učestvovali u neprijateljstvima – navodi se u saopštenju ruskog ministarstva.
Najbrojniji su plaćenici iz Poljske. Moskva tvrdi da je za dvije godine u Ukrajinu stiglo 2.960 poljskih plaćenika i da je do 24. febuara 2024. godine 1.497 njih likvidirano. To je skoro četvrtina ukupno poginulih najamnika.
Na drugom mjestu su plaćenici iz SAD. Ukrajinskim jedinicama navodno se pridružilo 1.113 plaćenika sa američkim pasošom dok je 491 likvidiran u borbama. Treće mjesto drže militanti iz Gruzije. Za dvije godine sukoba na frontu širom Ukrajine nastradao je 561 plaćenik iz Gruzije od 1.042 angažovana. Plaćenici iz Kanade i Velike Britanije nalaze se na četvrtom i petom mjestu.
Među stranim plaćenicima koji ratuju na strani Ukrajine nalazi se veliki broj najamnika iz balkanskih država.
Ministarstvo odbrane Rusije navodi da je u borbama učestvovalo 335 plaćenika iz Hrvatske i da su 152 likvidirana. Iz BiH je došlo 207 najamnika dok je 90 nastradalo. Među stranim plaćenicima nalazi se i Albanci. Moskva navodi da su se borbama pridružila 192 državljanina Albanije i da je 87 nastradalo u okršajima sa ruskim snagama.
Među najamnicima ima i državljana takozvanog Kosova koje rusko ministarstvo iz nekog razloga vodi na spisku kao posebnu državu. Za dvije godine u sukobima u Ukrajini učestvovao je 191 plaćenik sa pasošom lažne države dok su 84 likvidirana. Na ukrajinskoj strani ratovala su i dva plaćenika iz Crne Gore od kojih je jedan poginuo.
Na spisku se nalazi i jedan misteriozni Srbin koji prema podacima ruskog ministarstva ratuje na strani Ukrajine.
Takođe je primijetno da se među stranim plaćenicima nalazi i veliki broj najamnika iz Južne Amerike i da među njima prednjače Kolumbijci, piše Kurir.
Podatke ruskog ministartsva nije moguće nezavisno provjeriti dok se države rijetko kad oglašavaju o svojim državljanima koji učestvuju u sukobu na jednoj od strana.
Bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je na Telegramu predstavio “rusku formulu mira”.
Njegov plan ima sedam tačaka, a Medvedev kaže da su uslovi “humani za sve”.
“Ovo bi mogla biti meka ruska formula za mir. Ovo je dobar kompromis, zar ne?”, navodi Medvedev. Ovo je njegovih sedam uslova. Prenosimo ih onako kako ih je sam Medvedev formulisao:
Neimenovani ukrajinski oficiri razgovarali su sa stranim novinarima i ponovo se žalili na mnoge probleme, bez rešavanja kojih Oružane snage Ukrajine u sadašnjim uslovima neće moći dugo da drže front.
Ovoga puta komandanti Oružanih snaga Ukrajine ispričali su nemačkom izdanju Der Spiegel o svojoj teškoj situaciji.
Prema rečima oficira Oružanih snaga Ukrajine, po svemu sudeći, oni koji se bore na pravcu južnog Donjecka, posebno u oblasti Ugljedara, uskoro bi mogli da ostanu bez municije i za topovsku i raketnu artiljeriju, i za streljačko oružje. Čaure i patrone moraju biti sačuvane zbog nedovoljnih zaliha. S obzirom na velike gubitke, jedinicama na prvoj liniji nedostaje ljudstva.
Ukrajinska vojska je do sada uspevala da zadrži svoje pozicije u takozvanoj aktivnoj odbrani. Ali to je samo dok ruska vojska nije pokrenula moćnu masovnu ofanzivu. U ovom slučaju, ukrajinske oružane snage će verovatno morati da se povuku.
Ali nevolja je u tome što iza fronta praktično nema pripremljenih odbrambenih linija, javljaju ukrajinski oficiri. Zapadni eksperti takođe primećuju tešku situaciju ukrajinskih jedinica.”Ukrajinci sada doživljavaju teškoće, a Rusi napreduju duž celog fronta, nemačko izdanje navodi mišljenje vojnog stručnjaka Centra za strateške i međunarodne studije Marka Kansijana”.
Za Ukrajinu vreme ističe. Republikanci u američkom Kongresu i dalje blokiraju isplatu vojne pomoći, a ključno zapadno oružje stiže u Kijev kap po kap.
Na leto bi u Ukrajinu trebalo da stignu prvi borbeni avioni F-16, koji bi u kombinaciji sa dronovima, raketama dugog dometa i artiljerijom mogli da promene tok rata.
Bela kuća je takođe odobrila novi paket vojne pomoći Ukrajini od 300 miliona dolara ove nedelje, što je prva takva pomoć u poslednjih nekoliko meseci.
Međutim, to i dalje neće biti dovoljno da se podmire odbrambene potrebe Ukrajine. Zalihe oružja su na izmaku, a vojnici su primorani da racionalno troše municiju, ograničavajući sposobnost ukrajinskih trupa da brane položaje. Neke ukrajinske jedinice takođe osećaju veliki nedostatak ljudstva.
Bez povećanja zapadne vojne pomoći i velikih promena u strategiji Kijeva, položaj Ukrajine na bojnom polju nastaviće da se pogoršava sve dok ne dostigne prekretnicu, verovatno najkasnije do ovog leta, kaže Dara Masikot, viša naučna saradnica Programa za Rusiju i Evroaziju, u Fondaciji za međunarodni mir Karnegi.
Ako se sadašnja situacija nastavi, ukrajinske jedinice će verovatno posustati i Rusija će početi da se probija.
“Ali ovo nije vreme za očaj; vreme je za hitnu akciju. Ruske snage imaju ranjivosti koje se mogu iskoristiti i prednosti koje se vs remenom mogu smanjiti, ali samo ako Ukrajina dobije ono što joj je sada potrebno”, ističe Dara Masikot.
Tokom proteklih pet meseci Rusija je pokrenula više ofanziva kako bi iscrpila ukrajinske snage duž linija fronta. Nakon što je sredinom februara pao grad Avdejevka, Rusija je odmah pojačala napade u tom regionu.
U ratu na iscrpljivanje, Ukrajina gubi ljudstvo i vojnu opremu i uspeva da se odbrani zahvaljujući vojnoj pomoći Zapada. U interesu je ruskih trupa da sada intenziviraju napade jer je tlo još uvek zaleđeno i nema blata, što je pogubno za tenkove.
Rusija ima dovoljno poverenja u sopstvene sposobnosti i nesigurnu poziciju Ukrajine da ubrza napade uoči ruskih predsedničkih izbora. Dara Masikot objašnjava da trenutne ofanzive verovatno ne bi bile dozvoljene da Kremlj nije siguran u izglede za uspeh. Drugim rečima, Rusija predviđa više pobeda na bojnom polju.
Šef estonske obaveštajne službe Kaupo Rosin nedavno je rekao da ne očekuje ruski prodor u Ukrajinu pre predsedničkih izbora u martu, jer bi za postizanje tog cilja bilo potrebno mobilisati znatno više snaga.
Čini se da je trenutni cilj Rusije zauzimanje Donjecke oblasti. Ruske snage će verovatno pokušati da stignu do grada Pokrovska kako bi preuzele kontrolu nad drumskim i železničkim saobraćajem i zauzele ostatak Donjecke oblasti, odakle bi eventualno mogle da napadnu preostala ukrajinska uporišta kod Kramatorska i Slavjanska.
Ruske snage će verovatno pokušati da napreduju i u regionu Zaporožja, a na severu pokušavaju da se približe Kupjansku, koji bi mogao da posluži kao rusko uporište u Harkovskoj oblasti.
Potpuno ponovno zauzimanje Harkova i Hersona izgleda malo verovatno. Nakon što je brana Kahovka uništena prošle godine, ruske trupe su sada ograničene na alternativne puteve preko reke Dnjepar.
I trenutno nema znakova da Rusija gomila trupe potrebne da ponovo vrati oblast Harkova do kraja ove godine. Ali ako Rusija stvori dovoljno snage (dodatnih 50.000 do 100.000 vojnika), situacija bi se mogla drastično promeniti.
Ukrajinski vojnici na liniji fronta su u sve većoj opasnosti, ali ne zato što nemaju volje za borbu ili ne poznaju slabosti svog neprijatelja, već zbog nedostatka municije i ljudstva.
Dugoročne slabosti ruske vojske, kao što su teško regrutovanje, zavisnost od Irana, Severne Koreje i Kine u snabdevanju vojnom opremom, oružjem i municijom, i oslanjanje na zastarelo oružje iz sovjetskog doba, neće biti važne ako Ukrajina ne dobije neophodnu vojnu podršku do kraja ove godine .
Da bi zadržale svoje pozicije, ukrajinskim snagama je potrebna hitna popuna municije i ljudstva. Kijev takođe mora da stvori i obuči vojnike za popunjavanje jedinica na liniji fronta, što će najverovatnije zahtevati novu mobilizaciju.
Najzad, Ukrajina mora da ubrza izgradnju odbrambene linije duge 2.000 kilometara, po uzoru na rusku Surovikinovu liniju. Ako hitno ne preduzme ove korake, Ukrajina bi mogla da izgubi odbrambene sposobnosti, zaključuje Dara Masikot.